Među koricama ove knjige se krije čitav nepoznati svet

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ukoliko biste se sada provozali vozom do Bruklina u Njujorku, sigurno je da biste primetili da tattoo kultura buja i da je postala deo mainstream tokova. Tačnije, tokom prošle godine je prvi put zabeležen veći broj žena u SAD-u koje su se tetovirale nego muškaraca.

Knjiga koju je Margot Mifflin prvi put objavila 1997. pod naslovom " Bodies of Subversion: A Secret History of Women and Tattoo" doživela je treće reizdanje i bavi se ovim kulturološkim trendom, koji je, kako se ispostavilo nastajao veoma dugo.

Ova monografija je zapravo kulturološka studija koja se bavi istorijatom tetoviranja žena i tattoo umetnica, uz fotografije koje prate razvoj od veoma ranog doba, tačnije od 1858. kada je u Americi zabeleženo lice prve tetovirane bele žene.

Novo izdanje knjige nudi čak stotinak novih fotografija koje dodatno približavaju ovaj mistifikovani deo kulture u Americi. Izdvojili smo nekoliko dama koje su ostavila važan trag u američkom tetoviranju.

Prva tattoo umetnica

[You must be registered and logged in to see this image.]

Njeno ime je Maud Wagner i ona je prva žena koja se u SAD-u bavila tetovažama kao umetnošću a počela je daleke 1911. godine. Zanimljivo je da je ona 1907. Godine umesto sastanka sa svojim budućim mužem izabrala da ode na časove tetoviranja. Njihova ćerka koju su kasnije dobili, Lotteva Wagner je takođe postala tattoo umetnica.
Fotografija: iz lične kolekcije umetnice

Prva istetovirana žena u SAD

[You must be registered and logged in to see this image.]

Olive Oatman je bila prva bela žena u Sjedinjenim državama koja je imala tetovažu, ali se može reći da je nije dobila svojom voljom. Nakon što je njena porodica pobijena od strane Yavapis indijanaca, a ona je jedina preživela i putovala je na zapad, na tom putu je našlo pleme Mohave indijanaca koje je usvojilo tako da je dobila tradicionalnu plemensku tetovažu. Olive je otkupljena kada je napunila 19 godina i nakon toga je postala veoma poznata širom zemlje.
Fotografija: Arizona Historical Society, Tucson, 1927.

Prva cirkuska atrakcija

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nora Hildebrandt je bila prva cirkuska atrakcija koja je privlačila tetovažama osamdesetih godina devetnestog veka. Kao i mnoge "atrakcije" toga doba, Hildebrandt je tvrdila da su je na silu tetovirali Indijanci, sledeći primer koji je dala Olive Oatman. Ali Nora se zapravo tetovirala u Njujorku a za to je zaslužan njen muž Martin Hildebrandt jedan od prvih tattoo u Americi


Prva samostalna tattoo umetnica

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mildred Hull je bila prva tattoo umetnica koja je naučila zanat bez pomoći muža ili momka. Ona je radila u Bowery ulici na Menhetnu dvadeset godina i za to vreme je tetovirala mnoge žene, uključujući članove univerzitetskih sestrinstava i mlade debitantkinje. Najčešće je tetovirala imena ljubavnika i "mama" tetovaže.


Prva koju je "tetovirala" ekonomska kriza

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kao i mnoge tetovirane cirkuske dame, Anna Mae Burlington Gibbons je pripadala radničkoj klasi i tetovirala se za vreme velike ekonomske krize koja je donela teška vremena. Ona i njen muž, tattoo umetnik tattooist Charles (Red) Gibbons, putovali su i radili kao tim, a sve je počelo sa krahom berze na početku dvadesetih godina 19. veka. Ona je imala istetoviran deo Botičelijeve slike "Blagovesti" kao i deo Mikelanđelove slike "Doni Tondo", dok je na grudima imala portret Georgea Washingtona.


Izvor fotografija: newyorker.com

Tetovaže na licu - nekad obaveza, danas moda

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tetovaže na licu, odskora sve popularnije među običnim svetom, zapravo imaju dugu tradiciju među različitim plemenima širom sveta.


Kratka istorija tetovaže

Činjenica da tetovaže imaju dugu tradiciju u različitim krajevima sveta ukazuje na to da one nisu nastale na jednom mestu, već da su se na različitim lokacijama nezavisno razvijale. Novim saznanjima o istoriji tetoviranja umnogome je doprinelo otkriće pet hiljada godina starog tela pronađenog na Alpima pre dvadesetak godina ("Otzi the Iceman"). Koža „ledenog čoveka“ prekrivena je sa 57 tetovaža. Sličnog izgleda su i mumije nađene na području od severnog Čilea do Egipta i Rusije. Poznato je da su Germani, Kelti i druga severnjačka plemena nosila tetovaže i da tetoviranje u Japanu potiče iz perioda od pre 10.000 god.

Mnogo je razloga zbog kojih su se ljudi u davna vremena odlučivali na tetoviranje. Tetovaža je bila znak pripadnosti grupi ili plemenu, ali i ispoljavanje različitosti i jedinstvenosti. Nosile su se kao sveti simboli, talismani koji čuvaju od zla, iz religijskih pobuda, kao dokaz odrastanja ili izraz duhovnosti. U nekim kulturama bile su znak plodnosti i lepote. Tek odskora postaju simbol mode, protesta, odraz politčkih ubeđenja ili negativne oznake društvenonepoželjnih grupa, pripadnika bandi i osuđenika.

Prema hrabrosti i odlučnosti koja je danas ljudima neophodna za odluku o tetovaži, većina tattoo umetnika saglasna je u mišljenju da facijalne tetovaže zauzimaju prvo mesto. To potkrepljuju konstantnom izloženošćiu slike pogledima, kako svom, tako i tuđim. A zašto, sa kojim namerama i željama su lice tetovirali pripadnici plemena?


Maori tetoviraju lice radi seksualne privlačnosti

[You must be registered and logged in to see this image.]

Među članovima Maori plemena na Novom Zelandu, facijalne tetovaže preovlađuju. Koža („ta moko”) bila je pre rezbarena nego ubadana, što je ostavljalo tragove nalik duborezu. Ljudi visokog društvenog statusa su “moko” dobijali na istaknutim mestima kao što su lice ili vrat, kako bi njihova pripadnost visokom društvenom statusu bila lako uočljiva. Rezbarenje “mokoa” bilo je poseban čin praćen ritualima koji su označavali prelazak iz detinjstva u odraslo doba, obavezan i jako bolan. Za “moko” se smatralo da ljude čini seksualno atraktivnijim. Muškarci su ga nosili na licu i bedrima, a žene na usnama i bradi. Oni koji ga nisu imali bili su smatrani pripadnicima nižeg društvenog sloja.Tetovaže su se koristile i da bi uterale strah protivniku, u ratu - drugom ratniku, a u sportu - igraču protivničkog tima.
Pribor za tetoviranje, koji je ranije ličio na dleto, pripadnici Maori plemena u XIX veku zamenjuju iglama. U to vreme je “moko” tradicija izgubila značaj za muškarce dok su ga žene nosile sve do XX veka. Od 1990. došlo je do obnavljanja “moko” tradicije kao znaka Maori kulturnog identiteta.


Tattoo na licu afričkih devojčica - borba protiv ropstva

[You must be registered and logged in to see this image.]

Afrička plemena nose facijalne tetovaže i danas. Tetovaže na usnama uobičajene su za žene Peul i Fulani plemena na Maliju. Na početku puberteta, radi isticanja lepote, devojčice same tetoviraju donju usnu - iglama i kanom. Isto rade i sa gornjom, ali tek posle braka, u znak pripadnosti suprugu. Smatra se da su se tetovaže usana kod devojčica pojavile kako ne bi bile prodate u robove, jer su trgovci robovima tražili devojke “bez mrlje”.


Plemenska tetovaža kao životna priča

U plemenu Ainu, domorodačkom narodu Japana, tetovaže usana su takođe bile rasprostranjene među ženama. Kao oznaka koja sa odrastanjem devojke biva sve veća, tetovaža se pojavljivala kao tačka na gornjoj usni da bi postepeno “rasla” nanošenjem čađi. U plemenu Ajatal, jednom od tajvanskih domorodačkih naroda, tetovaže na licu muškaraca i žena su simbol zrelosti. Za vreme vladavine Japana, ova tradicija bila je zabranjena.
Pripadnici plemena Kondhs (indijski Aboridžini) bili su lovci poznati po prinošenju ljudskih žrtava u XIX veku, ali i po neobičnim facijalnim tetovažama. Ovoj vrsti oslikavanja ljudskog tela pribegla su i različita plemena severozapadnog Mjanmara koja time označavaju različitosti među plemenima. Iscrtavaju se devojčicama još u ranom detinjstvu. Trajne slike na licu, grudima i ramenima imaju i članovi plemena Ukit na Borneu, koje se danas sastoji od 120 ljudi koji žive u dubokim kišnim šumama.
Narod Mantavej sa ostrva zapadne obale Sumatre jedna je od najznačajnijih indonežanskih kultura, i retko pleme koje je do današnjice ostalo nepromenjeno. Njihova tela su čitava istetovirana, a na kožu muškaraca se kao u knjigu upisuje priča o uspešnom lovu i drugim važnim događajima u životu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pošto modernizacija zahvata i najzabačenije delove sveta, ne treba se čuditi što se danas mnogi okreću starim kulturama i tradiciji birajući za sebe baš primere plemenskih tetovaža. Ako uđete u najbliži tattoo studio bez problema ćete ih naći na raspolaganju. Civilizovan svet fasciniran je plemenskim tetovažama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

T.p.

Kratki osnovi istorije tattoo-a

Tetoviranje je bila praksa jos od Neolitskog razdoblja,uglavnom evroazijskih plemena.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Ötzi the Iceman" je dobro ocuvana mumija koja je otkrivena u Ötz dolini Alpa iz perioda cetvrtog ili petog milenijuma pre Hrista…Ova mumija je znacajan dokaz o starosti tatto umetnosti jer je na njoj pronadjeno oko 57 tetovaza od ugljena,jednostavnog dizajna izradjenog u tackama i linijama…

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tetovaza pronadjena na mumiji staroj nekoliko hiljada godina pre Hrista ,otkrivena u Rusiji

U razdoblju pre Hrista,Pikti,Germanska,Keltska i ostala centralno-Evropska plemena su takodje praktikovala ukrasavanje tela tetoviranjem,dok u Japanu ova umetnost datira jos iz Paleolitskog razdoblja…

Danasnji tattoo koji je rasprostranjen na zapadu,poreklo vodi iz Polinezije odnosno iz osamnaestog veka.Prenosen od strane istrazivaca,mornara i osvajaca tokom ekpsedicija i trgovackih plovidbi…


Izvor [You must be registered and logged in to see this image.]

Umetnosttetoviranja.

Tattoo stilovi

Većina motiva za tetoviranje se može svrstati u nekoliko osnovnih stilova od kojih se neki mogu i kombinovati. Najzastupljeniji su: Tribal, Celtic, Haida, Reallystic, Fantasy, Japanese, Traditional, New School i Biomechanical…

Tribal-Skraćeni naziv za vrstu tetoviranja koja je doživela ogromnu popularnost u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi početkom devedesetih godina, a koja je inspirisana tradicionalnom umetnošću tetoviranja domorodaca pacifičkih ostrva kao što su plemena Iban, Kayan i Dijak sa Bornea, domoroci sa Havaja, Samoe i Polinezije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Haida-Ovaj stil potiče od Haida i Kwakiutl plemena.Munjevite zmije, kit koji jede grom, ptice, dvoglave morske zmije i životinje koje se transformišu u ljude ,nalaze se među nekim od najživopisnijih stvorenja koja su ukrašavala tela, domaćinstvo kao i ceremonijalne posede Indijanaca sa severozapadne obale Amerike. Dinamična slikovitost ovih naroda, izražena u stilu koliko ritmičnom i tečnom toliko i tako složenom, stvorila je jednu od najizvanrednijih svetskih umetničkih tradicija. To je umetnost sa vitalnošću i dubokim značenjem za one koji pripadaju njenoj kulturi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Celtic-Keltske tetovaže se, naravno, baziraju na tradicionalnim keltskim motivima. Obično one predstavljaju komplikovane međusobno prepletene linije, često u formi venaca oko ruke, ali isto tako i u vidu krstova ili raznih životinja. Neke aspekte keltskih motiva u tetoviranju su usvojili neonacisti, ali one nisu nužno simbol ove ideologije.Keltski stil se od starih klesarija, rezbarija i dekoracija sa oružja prilagodio modernom tetoviranju. Često se koristi i kao dopuna prikazima ratnika, čarobnjaka te mitskih bića iz predanja starih evropskih plemena.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Old school-Stara škola tetoviranja podrazumeva crteže oivičene debelim linijama, izraženo crno senčenje, ograničen izbor osnovnih boja i klasične motive kao što su: crni panteri, srca, bodeži, pinap devojke i ruže. Glavna poenta ovog stila je što ljudi koji ih nose žele da im slike izgledaju staro, ali u isto vreme žele da su kvalitetno urađene.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Realistic-Fotografski kvalitet rada, obično portreti dragih osoba, omiljene životinje, ratnici, poznate ličnosti i slično ili scene iz prirode. Slike uzete sa fotografija, najbolje radi neko ko može da stvori realnu fotografsku sliku. Obično se radi crnom i sivom bojom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Biomehanika-zasniva se uglavnom na motivima iz tema naučne fantastike. Najpoznatiji stvaralac i neko ko ima najviše udela u ovom stilu je zasigurno Hansa Rudolfa Gigera, autor (Osmog putnika). Ljubitelji ovog stila tetoviraju likove vanzemaljaca, njihove tehnologije, arhitekture ili pocepanu kožu koja naizgled otkriva delove anatomije robota ili vanzemaljaca.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hot Rod-Kola, ključevi, svećice, volani, zubčanici, klipovi, motori, plamen, tanke pruge, Beti, pinap, točkovi, kamioni ….

Free hand (slobodni stil)-Kao što sam naziv kaže to su tetovaže rađene slobodnom rukom. Pod tim se podrazumeva da se tetovaža radi bez pomoći preslikača. Ovaj stil je jedan od najcenjenijih kod tattoo majstora. Najčešće se koristi i radi kada su u pitanju prepravke starih tetovaža ili kada se više slika pozadinom spaja u jednu. Morate imati u vidu da kada vam neko dopusti da mu radite ovaj tip tetovaže na čistoj koži, poklonio vam je svoje poverenje, ali i morate biti svesni svojih istinskih mogućnosti da uspešno realizujete tako nešto, jer nema brisanja. Za uspešne slike ovog stila su potrebne i godine iskustva.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Lettering-Ovaj stil predstavljaju tetovaže, odnosno slova koja nose određene poruke, inicijale ili imena i poprilično je popularan. Mnogi kroz ovaj stil tetoviranja vide način da ljudima oko sebe pošalju konkretnu poruku ili pak da iskažu ljubav, osećanja ili pripadnost nekoj grupi. Često se kombinuje sa drugim stilovima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Orijentalni stil-Ovaj stil tetoviranja se više bavi pristupom nego temom. On koristi celo telo kao slikarsko platno, pre nego zapadni pristup dodavanja tetovaže. Orijentalni stil obično u dizajne inkorporiše kovitlajuće obrasce i figure iz istočnjačke mitologije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tebori-Tebori predstavlja tradicional način japanskog ručnog tetoviranja. Mnogi majstori tetovaže cene tebori zbog toga što je tom vrstom tetoviranja moguće postići mnogo bolje senčenje nego sa mašinicom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Moko-Mokomokai je facijalna tetovaža Maora sa Novog Zelanda, ali se u današnjem svetu svaka tetovaža na licu pogrešno naziva moko. Prvobitno je tetovirana kao znak inicijacije i kod muškaraca i kod žena. Poglavice su tetovirale moko kao znak primirja. Žene su nosile male moko tetovaže na bradi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Fantasy-Ovde se prikazuju idealizovane scene i likovi iz istorije, mitologije, religija i bajki svih naroda sveta. Vile, čarobnjaci, jednorozi, zmajevi, mitski ratnici, kraljevi i paganska božanstva tu se mešaju sa hrišćanskim, budističkim i drugim svecima, anđelima i demonima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Umetnosttetoviranja.

Misterija Kraljeve tetovaže

Kralj Aleksandar Karađorđević, ubijen u atentatu u Marselju 1934, imao je preko grudi istetoviranog velikog krunisanog orla, po izgledu najsličnijeg germanskim heraldičkim motivima koji su krasili pruske plemićke grbove.
Ono o čemu se do sada samo spekulisalo otkrio je đakon Nenad Jovanović prikupljajući materijal za knjigu “Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije”, u kojoj je prvi put i objavljena fotografija kraljeve tetovaže.
- Malo je poznato da je viteški kralj ujedinitelj imao prilično veliku tetovažu izrađenu preko čitavih grudi - kaže đakon Jovanović. - Prikazivala je jednoglavog orla široko raširenih krila, s mačem u jednoj i šarom u drugoj kandži. Orao je krunisan heraldičkom krunom, nalik na krunu Svetog rimskog carstva nemačke nacije. Naša heraldička nauka se ovim pitanjem nije bavila i verujem da će naredna istraživanja dati verodostojan odgovor.
On kaže da je upotreba ovakvog heraldičkog znaka bez presedana kod jednog srpskog vladara.
- Posebno ako imamo u vidu da su upravo Karađorđevići vodili slavan i
pobedonosni rat koji je značio i kraj nemačkog carstva i silazak doma Hoencolerna sa nemačkog prestola - objašnjava Jovanović.
Moguće objašnjenje ove tetovaže pojedini heraldičari vide u rodbinskim odnosima pruske vladarske kuće sa Karađorđevićima.
- Supruga kralja Aleksandra, naša kraljica Marija, bila je rumunska princeza iz doma Hoencolern-Zigmaringena - kaže Jovanović.
Sekretar Društva srpskih grbonosaca “Miloš Obilić” Marko Dražić podseća da drevne korene ovog simbola.
- U drevnoj grčkom politeizmu, još od sedmog veka pre Hrista, vrhovni bog je bio Zevs. Vladao je na prestolu na vrhu Olimpa sa svežnjem munja u levoj, i skiptrom, na kome je stajao orao, u desnoj ruci. I njegov rimski pandan, Jupiter, imao je vernog saveznika u jednoglavom orlu, koji je postao simbol rimske države i elitnih legija - podseća Dražić.
Sagovornik “Novosti” ističe da se i pored Konstantinovog stega, u Romejskom carstvu u početku koristio jednoglavi orao, kao simbol stare rimske državne vlasti.
- U hrišćanskoj teologiji orao je simbol svetog Jovana Bogoslova i predstavlja duhovne visine do kojih se vinuo ovaj pisac Jevanđelja i Apokalipse. Njegovu predstavu možemo videti i na stubovima crkve Svetog Marka u Beogradu - zaključuje Dražić.

I atentator sa belegom

I ubica kralja Aleksandra, terorista Vladimir Černozemski, imao je tetovažu ispod miške - lobanju sa ukrštenim butnim kostima i inicijale VMRO, odnosno organizacije koja je, za račun ustaškog pokreta, organizovala i izvela atentat na prvog jugoslovenskog kralja.

Glava zmije

Početkom 20. veka tetoviranje je bilo veoma popularno među kraljevskim porodicama. Ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova tetovirao je japanski majstor. Poznato je da je i austrougarski prestolonaslednik Ferdinand imao veliku tetovažu sa zmijama na grudima. Nalazi sa autopsije, posle atenatata 1914, pokazali su da je jedan od metaka koje je ispalio Gavrilo Princip, a koji je usmrtio princa, prošao tačno kroz glavu zmije.


Izvor: Novosti

Kratka istorija tetovaže

Tetoviranje je staro više od 5.000 godina i na početku je imalo terapeutsku svrhu. Dugo se verovalo da je ritual prvo rađen na ženama kako bi se zaštitile od polnih bolesti i u teškim životnim razdobljima poput trudnoće i porođaja

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tatu

Ne zna se tačno kako je tetovaža nastala, ali pretpostavka glasi da je to bila slučajnost koja se ljudima pokazala kao dobra ideja. Tetovažu bismo jednostavno mogli da opišemo kao unošenje mastila ispod površine kože, da bi joj se promenio pigment, a na taj način se postigla dekorativna ili neka druga svrha. Istorija ovog rituala nije potpuno poznata i o njoj nije ostalo mnogo pisanih tragova. Pretpostavlja se da su prve tetovaže nastale još pre 5.000 godina, a ime joj potiče iz nešto novijeg razdoblja - od polinezijske reči „ta" što znači crtati, precrtavati i od tahićanske reči „tatau", koja može da se prevede kao - nešto označiti.
Najstariji dokazi tetovaže pronađeni su na takozvanom Ledenom čoveku, čije je 5.200 godina staro zamrznuto telo pronađeno 1991. godine, u planinama na italijansko-austrijskoj granici. Na njegovom telu pronađeno je čak 57 tetovaža, a mesta na kojima se nalaze (unutrašnjost levog kolena, šest ravnih linija dugačkih 15 centimetara iznad bubrega i brojne paralelne linije na zglobovima) sugerišu da je Ledeni čovek verovatno bolovao od artritisa, pa je tetoviran iz terapeutskih razloga.


Društveni ritual


Ali, koje su prve tetovaže na ženskom telu? Dugo se verovalo da je ritual tetoviranja započeo tetoviranjem ženskog tela. Tako su dugo vremena najstariji poznati primeri tetovaža bili nekoliko mumificiranih ženskih tela iz Egipta, koja potiču čak 2.000 godina pre nove ere. Često su takve primerke ženskih mumija, misleći kako su nižeg statusa, a tako i bezvredne, arheolozi ostavljali za sobom. Pokazalo se kako je jedna od njih, opisivana kao konkubina, bila zapravo vrhovna sveštenica Amunet.
Iako nema pravog dokaza o tome ko su bili svojevrsni tatu majstori toga doba, veruje se da su starije žene zajednice imale tu čast, kao što se i danas događa u mnogim delovima sveta gde je tetovaža znak nekog društvenog rituala. Iako se veruje da su tetovaže na egipćanskim ženama bile oznake da su - prostitutke, ili su, kako se ponegde navodi, bile oznake i pokušaj da se žene zaštite od seksualno prenosivih bolesti, mnogi misle i kako je tetoviranje u starom Egiptu bio terapeutski ritual, ali i kako je tetovaža imala ulogu amajlije koji je ženu štitio u teškim razdobljima, kao što su trudnoća i porođaj. Česti su primeri tetovaža u području stomaka, bedara i grudi, a motivi su razni uzorci - linije i ilustracije dijamanata. Iako često zamišljamo tamnije tetovaže, u starim civilizacijama podjednako su se, u kombinaciji sa tamnijim nijansama, koristile boje svetlijih pigmenata, kao što je žuta.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Indijanci

Tetovaže su, osim toga, prisutne i u mnogim velikim civilizacijama u istoriji - japanskoj i kineskoj, na primer. U polinezijskoj kulturi, gde tetoviranje ima veliko istorijsko značenje i čija se veština tetoviranja smatra najfascinantnijom u antičkom svetu, veruje se da se „mana" osobe, njena duhovna moć životne sile, pokazuje tetovažom.


Slike na jeziku


Na Havajima su takođe tetovaže, osim ornamentalne svrhe, imale cilj očuvanja zdravlja. Umetnost tetoviranja naziva se „kakau", pa je poznato da su se žene tetovirale po rukama, prstima, zglobovima, a ponekad i po - jeziku.
U Indiji i na Tajlandu su, pak, drugačije razmišljali. Tamo su tetovaže takođe prisutne u svrhu zaštite, ali su žene isključene iz obreda. I to ne samo zato što nisu smele da dotiču monahe, nego i zato što su Tajlanđani verovali da je žena i sama dovoljno snažna i da joj ne treba dodatna zaštita.

Tajlanđani veruju
da je žena
dovoljno snažna
i da joj ne treba
dodatna zaštita
u vidu tetovaže

Stari Grci su umetnost tetoviranja naučili od Persijanaca, a žene antičke Grčke bile su oduševljene idejom tetovaže kao egzotične oznake lepote.
Kroz istoriju je poznata i tetovaža lica, takvih primera ima u Japanu, Polineziji, Novom Zelandu, Grčkoj, a navodi se kako su Eskimke takođe tetovirale kožu lica, tačnije bradu, da bi tom tetovažom iskazale bračni status i pripadnost grupi i grupni identitet. Žene Maora takođe su se tetovirale po licu - najčešće su to bile tetovaže oko nosa i usana, a tetovirale su se kako bi usporile starenje kože i stvaranje bora!


Važno je značenje


Osim što su se žene tetovirale, one su naravno bile i inspiracija za tetovaže. Tako su mornari često sa svojih putovanja donosili suvenire - tetovaže srca, papagaja, cveća i sirena, a najčešći motiv pripadnika mornarica u Drugom svetskom ratu bile su pin-ap devojke.
Godine 1891. izumljena je mašinica za tetoviranje, a tetovaže su put do masa pronašle uz pomoć cirkusa. Duže od 70 godina, s početkom u drugoj polovini 19. veka, cirkusi su unajmljivali potpuno tetovirane ljude da bi ih pokazivali publici. Mnoge žene bile su deo tih parada, a tako su zarađivale za život i - dodatne tetovaže, po kojima su i bile poznate.
Ta tradicija hipertrofirala je početkom prošlog veka u Njujorku otvaranjem tzv. „Frik haus", gde su se platinaste (i ostale) lepotice poput Beti Brodbent pojavljivale u performansima nazvanim „Strange As It Seems", a bile su tetovirane doslovno od vrata do pete.
Iako ju je crkva branila jer je smatrana za paganski ritual, tetovaža je ipak pronašla svoj put i pokazala kako i te kako ima dublje značenje. Terapeutski učinak, izražavanje duhovnosti ili lepog, ili čak u funkciji estetske hirurgije, nije važno, važno je da tetovaža vama nešto znači.

Press.

Tetovaže i religija

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tetovirane mumije iz drevnog Egipta, krstaši koji su svoja čela žigosali krstom, novozelandski Maori, svi oni okupljeni su na neobičnoj konferenciji na Vatikanskom univerzitetu posvećenoj ulozi tetovaža u formiranju identiteta.

Odluka da se konferencija pod nazivom "U koži: identitet, simboli i istorija trajnih telesnih oznaka", koju su organizovali Hrišćanska umetnička fondacija i izraelski ambasador pri Vatikanu, pomalo je neobična imajući u vidu zabranu tetoviranja u judaizmu i tetoviranja serijskih brojeva Jevrejima tokom holokausta.

Ambasador Mordekaj Levi kaže da paradoks postoji i da i dalje živo sećanje na Aušvic i tetovaže dodaje još jedan sloj jevrejskoj averziji prema tetoviranju koje mnogi ortodoksni rabini zabranjuju, jer menja ljudsko telo koje je božanska kreacija.

Levi je, međutim, priznati stručnjak u tom polju i žestoki kritičar onoga što naziva "komercijalizacijom" važnog aspekta kulturne istorije koja se proteže od Jerusalima do Japana.

Tetovaže "mogu biti simbol društvenog statusa, etničkog identiteta, verskog iskustva ili hodočašća ili prosvećenja", rekao je on na dvodnevnoj konferenciji. "One su takođe i simbol pobune i različitosti".

Konferencija održana na univerzitetu koji se nalazi u blizini Trga svetog Petra, prva je te vrste i učesnici su bili iznenađeni što je do nje uopšte došlo imajući na umu da je proučavanje tetoviranja relativno novo na polju ozbiljnih akademskih studija.

"Oduševljena sam", rekla je AP-u istoričarka sa Oksforda Džejn Kaplan koja je napisala antologiju o tetovažama u američkoj i evropskoj istoriji.

Tokom dvodnevne konferencije, stručnjaci su ukazali na različite upotrebe tetovaže tokom istorije. Luk Reno sa univerziteta u Poatjeu govorio je o tetoviranim mumijama pronađenim u Egiptu koje su najverovatnije bile udate za nubijske vladare i zvaničnike i predstavljale "žive trofeje" prestiža vladara.

Krstaši iz 11 veka žigosali su svoja čela ili ramena krstom pre odlaska u bitku kako bi pokazali da je Bog na njihovoj strani. Brojni vernici su tokom vekova sebi "pravili" stigmate - rane koje je Hrist imao po šakama i stopalima od raspeća.

Čak i danas, mnogi igrači novozelandskog ragbi tima imaju tradicionalne tetovaže Maora, rekao je kustos Muzeja pacifičke kulture Šon Malon.

"To je opipljiv način izražavanja prošlosti", rekao je on. "Ovde ima mnogo tetoviranih, samo se to ne vidi", dodao je on pokazavši na učesnike konferencije.

Levi, izraelski ambasador, prvi put se zainteresovao za istoriju tetovaža dok je radio u Švedskoj gde je čitao o Šveđanima koji su u 17. veku odlazili u Svetu zemlju odakle su se vraćali sa tetovažama koje su svedočile o njihovom hodočašću.

Tetovaže su se tada radile tako što bi tatu-majstor precrtao željenu sliku sveca na kožu i onda iglom bušio kožu i pratio ivice slike da bi potom krpa natopljena mastilom bila vezana preko rane kako bi pigment ušao pod kožu.

I pored mukotrpnog istraživanja Levi navodi da se o prvim tetovažama malo toga zna, jer "nestanu iz sećanja istorije zajedno sa svojim vlasnikom".

[You must be registered and logged in to see this image.]

B92

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poznato je da su se još pripadnici starih plemena, kao što su Asteci i Maori, mazali zemljanim bojama prilikom odlaska u lov. Zatim su poceli oslikavati kožu različitim motivima koji su predstavljali pripadnost odredjenom plemenu ili označavali hijerarhijski položaj unutar plemena. Pored pripadnika plemena, i stari Grci i Rimljani ukrašavali su svoje tijelo tetovažama. Ovakve tetovaže možemo nazvati ‘primitivnim tetovažama’, jer se u mnogome razlikuju od današnjih, ‘modernih tetovaža'

[You must be registered and logged in to see this image.]

Do prije petnaestak godina tetovaže su bile karakteristične samo za ljude koji imaju problema sa zakonom, kao što su lopovi, pripadnici mafija, i sl. Danas, na sreću mnogih, tetovaže su dostupne svima koji žele da ukrase svoje tijelo ovim ukrasom.Uz konvencionalne nacine izrazavanja posebnosti osobe, poput frizure, odjeće, obuće, nakita i šminke sve se vise ljudi opredjeljuje za nesto trajnije metode, poput tetoviranja. Postupak tetoviranja obuhvata unošenje pigmenta u kožu kroz sitne pore na površini. Za male tetovaže je potrebno otprilike 45 minuta, a za veće i po nekoliko sati, ponekad i u nekoliko navrata. Tetovaže su od veličine malog cvijeta ili leptira, do velikih zmija i zmajeva koji prekrivaju cijelo tijelo. Prema istraživanju provedenom 2002. godine na 454 studenta u Americi, četvrtina ih je imalo tetovažu, što pokazuje koliko je ova tehnika popularna u svijetu.

Wordpress.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ritual star oko 5.000 godina

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najstariji primer ove prastare umetnosti pronađen je na mumiji eshumiranoj iz leda na Alpima, između Italije i Austrije. Pretpostavlja se da je stara oko 5.000 godina. Tetovaže na Ajsmenu, kako je nazvan, uglavnom su tačke i linije na više različitih delova tela. Ova vrsta umetnosti uočena je i na mumijama iz Egipta koje datiraju od pre 2000 g.p.n.e. Uglavnom je to bilo na ženskim mumijama i istoričari smatraju da su religioznog karaktera. Tetoviranje je cvetalo i u Japanu pre više od 2.000 godina, a bilo je rasprostranjeno i među Kinezima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Interesantnu priču o tetoviranju pominje i istoričar Herodot. On priča o kralju koji je tetoviranje koristio kao način slanja tajne poruke generalima, tako što bi obrijao glavu robu, istetovirao poruku i kada bi kosa izrasla poslao bi roba na put. Nakon dostave poruke, rob bi bio ubijen kako se tajna ne bi saznala. I stari Rimljani, Gali, stari Englezi su se tetovirali. Zbog širenja hrišćanstva tetoviranje je do 13. veka bilo i zabranjivano, sve dok krstaši nisu počeli da se vraćaju iz Svete zemlje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najveći umetnik iz istorije tetoviranja bio je Škot Saderlend MekDonald čiji su klijenti bili i car Nikola II, Kajzer Vilhelm i lejdi Rendolf Čerčil, majka Vinstona Čerčila. Takođe, i švedski kralj Oskar, engleski kralj Džordž V, grčka kraljica Olga i danski kralj Frederik bili su istetovirani. Slike na koži dobile su ime 1796, kada se Kapetan Kuk vratio sa puta po južnim morima i pričom o oslikanoj koži Polinežana - tatau.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sve do 1892. tetoviranje je bio dug, naporan i bolan proces. Majstori su koristili nekoliko igala svezanih na vrhu štapa koje bi umakali u mastilo i njima bockali kožu. Za automatizaciju tetoviranja zaslužan je Sem O’Rajli, koji je 1892. modifikovao Edisonov autografski štampač namenjen za graviranje. Ova mašinica učinila je tetovažu pristupačnijom, jer se brže izvodila, bila manje bolna i sve jeftinija. Visokim krugovima pridružili su se tako i ljudi iz srednje i niže klase.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Istorija tetoviranja i oslikavanja tela duga je kao i istorija čovečanstva.
Veruje se da su i pećinski ljudi crtali po svojim telima, a poznati su
primeri ritualnih oslikavanja kod Inka, Maja, starih Egipćana, plemena
iz Evore, Azije, Južne Amerike. U doba antičke Grčke tetovaže su
služile i kao kazna, pa su tetovirani uglavnom robovi. Danas, tetovaže
su sve više modni fenomen.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da li vam se to dopada ili ne, stvar je ukusa i ličnog izbora. Međutim,
postavlja se pitanje zbog čega neko ima potrebu da svoju kožu ukrasi
nekim crtežom ili tekstom za ceo život? Možda trenuci zapisani ili
simbolizovani nekom slikom, trenutno mnogo znače, ali tokom godina
menjamo se i mi i trendovi, evoluiraju naše misli, tela se preoblikuju,
pa je veliko pitanje da li ćemo za 20-30 godina želeti sliku na telu
koja nam se u sadašnjem trenutku čini kao sjajan izbor.
Zašto se ljudi tetoviraju, oslikavaju veliki deo tela, pitanje je kojim se bave i psiholozi i sociolozi.
Oni, naime, tvrde da tetovaže, pirsing i drugi načini ukrašavanja tela, govore mnogo o ličnosti čoveka.
Starija istraživanja nalazila su patologiju kod tetoviranih ljudi, a
danas se naučnici uglavnom bave “emotivnom pozadinom” oslikavanja tela
i tvrde da je ona “mentalna prezentacija osećaja sopstvene telesnosti”.
Slika koju imamo o svom telu osnova je slike o našoj ličnosti uopšte, a
koliko je telo postalo važno u modernom vremenu, svedoče učestale
plastične operacije i želja da se drugačije izgleda.
Psihijatri dugo proučavaju tetovirane ljude i uglavnom tetovaže dovode
u vezu sa određenim psihičkim poremećajima (šizofrenija, poremećaj
ličnosti), ili sa nepovoljnim socijalnim prilikama (siromaštvo).
Međutim, ima i onih koji tvrde da su ljudi koji vole tetovaže,
uglavnom, umetničke duše, svoji, nepokolebljivi, stabilni. Pokazuju
veći stepen empatije, impulsivnosti, avanturizma.
Stručnjaci tvrde da je mentalno stanje tetoviranih ljudi, ipak,
značajno lošije nego kod ostalih. Kažu da je to zbog toga što oni žele
da promene svoj život, ali često nisu sigurni u kom pravcu bi ta
promena trebalo da ide. Prema rezultatima istraživanja, oni su skloni
novom, riskantnijem i uzbudljivijem ponašanju, ali često nisu u stanju
da kontrolišu takvu potrebu. Oni ne pate obavezno od strahova i
depresija, ali im je, po pravilu, psihičko stanje labilnije i
podložniji su psihičkim oboljenjima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Istraživanje je obuhvatilo više od dve hiljade ljudi i dovelo do
rezultata da tetovirani i ljudi sa pirsingom uglavnom nisu zadovoljni
mestom u kojem žive, okruženjem u kojem se nalaze i poslovima kojima se
bave. Slike po telu i minđuše na “čudnim” mestima su njihov “unutrašnji
bunt, manifestovan spoljašnjom slikom”.
Još jedan interesantan rezultat istraživanja kaže da postoji velika
razlika između ljudi koji imaju samo jednu tetovažu i onih čija su tela
slikana više puta. Ovi prvi, kažu, vrlo su svesni sveta oko sebe i
dobro znaju šta i zašto žele, dok je druga kategorija ljudi
okarakterisana kao labilnija, nesigurna i, duboko u sebi, nesrećna.


K.com

TETOVAŽE NA MUŠKARCIMA

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stručnjak za čitanje jezika tela Džudi Džejms, koja je o tome
napisala nekoliko knjiga, u najnovijoj "The You Code" otkriva kako
pomoću tetovaža možemo da odgonetnemo kakav je naš partner.

Evo
uputstva za "čitanje" muškaraca:

* Ako na koži ima istetovirano ime bivše ljubavi, znaćete da je reč o
muškarcu zaljubljive prirode, ali koji nije sposoban da uči iz
sopstvenih grešaka. Optimističan
je i veruje da je svaka žena sa kojom je – ona prava. I, tako do poznanstva sa sledećom...

* Muškarac koji je na telu istetovirao nekakav mistični simbol, zapravo
čezne za pažnjom, sebe ne smatra površnim i omiljena fraza mu je: "Ja
sam neshvaćen." Misteriozni simboli upućuju na zaključak da on želi da
bude ozbiljno shvaćen.

* Oni muškarci koji imaju tradicionalne i male tetovaže sposobni su da
iznenade u krevetu. Kod njih važi deviza "što u izlogu, to i u radnji".
Ovakve osobe su, navodno, odane.

* Neka blesava tetovaža ne treba da vas zabrine. Ona može biti znak da
dotični muškarac prilično odgovorno shvata život, ali i da će biti
sposoban da partnerku iznenadi neobičnim smislom za humor.

* Ukoliko na njemu uočite ime deteta, znajte da je reč o veoma
osetljivom muškarcu, koji voli da se emotivno veže i koji vezu shvata
ozbiljno.

* Neretko se muškarci poistovećuju sa nekim superherojem, pa otuda se
ukrašavaju slikama poznatih ličnosti, bilo stvarnih ili crtanih. To nam
govori da je reč o osobi koja će u vezi biti dečak, ali sa velikim egom.

* Šaljiva tetovaža može se uporediti sa nošenjem smešne kravate.
Muškarac koji na koži ima ovakav tatu, jasno želi da pokaže svoj smisao
za humor (premda mu on ne ide baš najbolje). Takav muškarac često je
odličan za život udvoje.

* Ako na sebi ima crtež neke životinje, želi da kaže da je jak i moćan.
Namera mu je da u seksu bude divlji, a to će i pokazati kada mu se
ukaže prilika.

* Istetoviran klupski trofej na koži vašeg partnera znači da je odan,
ali i pomalo staromodan. Biće uz vas kada vam bude najpotrebniji, a to
je često i znak da ima visoku poziciju na društvenoj lestvici.

ŽENSKE PORUKE

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poruke i slike koje žene iscrtavaju na telu, veoma se razlikuju od onih kojima se ukrašavaju njihovi partneri.

o Ima onih kojima je celo telo istetovirano, a da crteži nemaju
nikakvog značenja, niti su poređani nekim redom. One su spontane i
menjaju mišljenje u zavisnosti od situacije. Međutim, njihov veliki
plus je što su u krevetu veoma kreativne.

Crtež malog srca ili cveta uobičajen je kod žena koje sebe žele da
prikažu kao buntovnicu, i to veliku. Ipak, želje su jedno, a realnost
drugo. Takve osobe često su, zapravo, perfekcionistinje, željne pažnje
koju očajnički traže.

Ako na telu imaju istetoviranu poruku ili životni moto, to znači da
tragaju za smislom svog života, ali i da su nesigurne u ono što žele u
emotivnoj vezi. Možda nisu savršene partnerke, ali tragaju za savršenom
ljubavlju.

Ime bivšeg dečka ukazuje na smrtnu zaljubljenost, ali samo do
trenutka kada u njen život uđe novi muškarac. Za kajanje je obično
kasno...

Tatu na intimnom delu tela, što je, takođe, često slučaj, veoma
privlači muškarce. Žena ili devojka sa crtežom na grudima, stražnjici i
slično poseduje izraženo samopouzdanje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bio jednom jedan lojalan Jugosloven, koji je tokom služenja vojnog roka u JNA istetovirao na ramenu siluetu voljene države. Pre desetak godina, već vremešan, došao kod majstora za tetovažu da mu pomogne da „skrati“ geografsku kartu sa ruke samo na Srbiju i Crnu Goru. Sada je, u zrelim šezdesetim, došao da pita šta da radi ako otadžbina nastavi da mu se smanjuje?

Majstorima, koji se bave tetoviranjem kod nas, očigledno, nije lako. Velike muke ne stižu samo uz često nemoguće zahteve, poput ovog s početka priče. O sve više unosnom zanatu priča jedan od najboljih umetnika slikanja po ljudskoj koži i koji je „prošarao“ tela najviše poznatih Beograđana, Nikola Žarković:
- Nekada je znak muškosti bio tetovaža na ruci sa datumom služenja vojnog roka. Ta rabota je nekada bila užasno bolna, jer je na posebno zašiljen vrh burgije bio upleten konac natopljen tušem, da bi tako ostavio trag ispod kože...

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prve tetovaže potiču još iz starog Egipta. Bile su privilegija faraona i najvišeg sloja ljudi. Neka maorska plemena su vezivala lijane do granica izdržljivosti onog ko je zreo za tetovažu, da bi kasnije bojom zalivali ranu i tako je ostajao beleg. U Japanu i danas postoje ljudi koji se tetoviraju na stari način, trpeći veliki bol. Tradicionalna tetovaža umesto današnjih četiri, traje punih 12 sati!

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Među mojim klijentima je i teniser Janko Tipsarević. On je istetovirao inicijale porodice, i reči Dostojevskog: „Lepota će spasiti svet“ - kaže Žarković. - Fudbalski reprezentativac Danko Lazović je istetovirao jednu religioznu sliku. Morali smo da ga „ukrademo“ iz Kovilova, jer je bio u karantinu. Čekali smo do 23 časa da tadašnji selektor Havijer Klemente zaspi, pa da ga istetoviramo.
Svojevremeno je Zvezdin fudbaler Ardijan Đokaj morao da čeka tri meseca pre nego što je dobio svoj „tatu“.
- Morao je da napravi tri dana pauze treniranja - seća se Žarković. - Tetoviranje, i pored najmodernijih sprava, stvara ranu, i prema njoj mora da se ponaša obazrivo. Đokaj je istetovirao broj 7, jer mu je bio srećan. I, zaista, neposredno posle uradio je nekoliko spektakularnih poteza na terenu i dobio povoljnu ponudu iz inostranstva... Nedavno je kod mene bio i Ivan Ranđelović, golman Crvene zvezde.

Sasvim je prirodno da Žarković čuva imena dela svoje klijentele i da ih nerado iznosi u javnost. Nama je, ipak, priznao da je u vreme akcije „Sablja“ morao da uradi najmanje 15 crvenih ruža na vratovima naručilaca!

- I u ovom poslu postoji bezbroj simpatičnih situacija - dodaje Žarković. - Tako je jedan od mojih klijenata došao da mu prepravim tetovažu. Čovek je na ramenu imao ispisano ime bivše devojke, koja mu kasnije nije postala žena. I supruga zbog toga baš nije bila srećna. Uz moj određen napor, otišao je kući sa novom tetovažom: na ramenu je blistalo ime njegove aktuelne supruge.

Ono što mnoge pacijente iznenadi kada vide našeg sagovornika, jeste što potpuno iskače iz miljea u kojem zamišljaju „tatu“ majstora. Nije debeo, ćelav i zarastao u bradu. Ili istetoviran od glave do pete, okružen sličnima u sumornom ambijentu u kojem trešti muzika.

- Kao u svakom poslu, ni ovde talenat nije presudan, ali je dobrodošao - zaključuje on. - Danas se u Beogradu tetovažama bave i oni koji ne znaju da nacrtaju „čiča Glišu“. Sve može, postoje matrice sa indigom, i ne morate da znate da crtate. Kada dođe neko ko vas upita „kako se ovo skida“, ja mu dam crtež i pošaljem ga kući da sedam dana razmišlja. Nikada ne bih uradio tetovažu nekome ko je pijan ili pod uticajem „nečeg drugog“. Važno je još nešto: nikada ne treba uraditi dve iste tetovaže. Svako ima nešto što je odraz njegove ličnosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

KOSOVSKA BITKA

JEDNA od najinteresantnijih tetovaža koju je uradio Žarković, bio je prizor Kosovske bitke na leđima vojnika. Ovaj nesrećnik je svojevremeno bio ranjen ispred Gračanice, ali tako što se metak, koji je mogao da bude smrtonosan, zario u njegov redenik, napravivši krst sa drugim zrnom koje je tu već stajalo. On je ovaj simbol krsta shvatio sudbonosno i rešio posle toga da napravi tetovažu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Potiče od više civilizacija

Tetoviranje ne potiče samo s jednog određenog područja, već je kroz istoriju bilo poznato kod različitih civilizacija. Kao prvi primer navode se tetovaže Maorskih plemena s Novog Zelanda. Maori imaju facijalne tetovaže, a smatra se da reč tetovaža (eng. Tattoo) dolazi od njihove reči tatau. Japanci se tetoviraju takozvanim “irezumi” tetovažama, koje su takođe facijalne, što je japanska tradicija.
Tetovaža je bila vezana sa obredima “prelaza” – bilo da je to inicijacija, ili prelazak sa ovog na “onaj” svet. Dajaci sa Bornea su verovali da u lokalnom raju “Apo-Kezio” sve dobija novi kvalitet, suprotno od zemaljskih: svetlo postaje tamno, gorko – slatko i td. Zato su se tetovirali u tamne boje. Posle smrti, boja se menjala, postajala svetla i te “svetline” je bilo sasvim dovoljno da prenese vlasnika tetovaže u “Apo-Kezio”.

Tetoviranje u staroj Evropi

U staroj Evropi tetovirali su se Grci, Gali, Briti, Trakijc, Germani i Sloveni. Stari Sloveni su se tetovirali uz pomoć glinenih pečata. Čitavo telo istetovirano šarom romba i meandra bilo je ulaznica za rituale drevnog kulta plodnosti.
Grci i Rimljani su tetoviranje koristili kao kaznu. U ranom četvrtom veku kada je Konstantin postao rimski car i ukinuo progon hrišcanstva, ukinuo je i tetoviranje lica što je bilo uobičajeno za osudjenike, vojnike i gladijatore. Konstantin je verovao da je ljudsko lice predstava božjeg lika i da ne treba da se izobličuje ili mrlja. Kelti su svoja tela trajno bojili vrbovnikom, biljkom modre boje, koja je na koži ostavljala plave tragove. Najčešci motivi bile su jednostruke i višestruke spirale kao i čvorovi i pletenice što je simbolizovalo povezanost svih živih bića na zemlji. Česte su i šare u vidu stepenika i ključa. Tetoviranjem slika puteva kroz lavirinte na koži, Kelti su ukazivali na važnost izbora životnih pravaca.
Najveći umetnik tetoviranja koji je ikada živeo bio je Sutherland MacDonald iz Škotske, čiji su klijenti izmedju ostalih bili i car Nikola II, Kaizer Wilhelm, lejdi Rendolf Čerčil.
Engleski istraživači su se u doba kolonijalizacije sa osvojenih područja vraćali u zemlju sa tetoviranim Polinežanima da bi ih izlagali na vašarima, u salama za predavanja i jeftinim muzejima u cilju demonstriranja visine evropske civilizacije u poredjenju sa primitivnim domorocima. Nešto kasnije, tetoviranje je postalo tradicija u Britanskoj mornarici. Do sredine XVIII veka gotovo svaka Engleska luka imala je nastanjenog bar jednog profesionalnog majstora tetovaže. Princ od Velsa, kasnije kralj Edvard VII, napravio je 1862. godine na svojoj ruci prvu tetovažu i to jerusalimski krst. Tako je, pre nego što je stupio na presto, inicirao širenje mode tetoviranja medu aristokratijom.
Mnogi francuski mornari su se u XVIII veku vraćali tetovirani sa svojih putovanja po južnom Pacifikui. Francuski mornarički hirurg Mauris Bercon objavio je 1861. godine studiju o medicinskim komplikacijama pri tetoviranju. Posle toga mornarica i armija zabranile su tetoviranje u svojim redovima.

U Americi

U Americi je tetoviranje započeto još davno. Kada je došao, Kolumba su sačekali obojeni domoroci. Američki Indijanci su se isto tako vrlo rado tetovirali. Dolaskom misionara stvari su se izmenile. Oni su se tako agresivno borili protiv tetoviranja da je ono na kraju izumrlo zajedno sa mnogim Indijancima.
Rani jezuitski zapisi svedoče o široko rasprostranjenom običaju tetoviranja medju Amerikancima starosedeocima. Čikasoi su bili izvanredni ratnici prepoznavani po svojim tetovažama. Medu Irokezima iz Ontaria, kitnjaste tetovaže su odražavale visoki status. Na severozapadu Amerike brade žena Inuita bile su tetovirane da bi odrazile bračni status i pripadnost grupi. Vikinzi Vrlo je verovatno da su i Vikinzi bili tetovirani. Oko 1100. godine arapin Ibn Fadlan opisao je susret sa Vikinzima. Okarakterisao ih je kao “vrlo grube, prljave i pokrivene slikama.”
Prva stalna radnja za tetoviranje otvorena je u Njujorku 1846. godine. Prve mušterije bili su vojnici koji su se borili na obe strane u američkom gradjanskom ratu. Semjuel O’Rajli je patentirao električni aparat za tetoviranje 1891. godine. Ova mašina zasnovana je na Edisonovoj električnoj olovci i veoma je doprinela ekspanziji tetovaže.

Ekspanzija i popularnost

Tetoviranje svoju popularnost krajem XIX i pocetkom XX veka duguje cirkusu. Sve dok je cirkus prosperirao, prosperiralo je i tetoviranje. Svaki veći cirkus tada, zapošljavao je nekoliko potpuno tetoviranih ljudi. Neki su prikazivani u sporednom programu, drugi su izvodili tradicionalne cirkuske tačke kao što su trikovi i gutanje mača.
Poslednjih godina, tetoviranje se probilo do vrha popularnosti u svesti ljudi. Stilovi su mnogobrojni i odlikuju se različitim motivima: iz domena duhovnog i svetovnog i u rasponu od tradicionalnog i lokalnog pa do inovativnog.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tattooline.

Moda ili psihološki problem?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Šaranje svog tela pojavljuje se još u kamenom dobu, a onda i kod Inka, Maja, raznih plemena iz Evrope, pa onda starih Egipćana… U antičkoj Grčkoj su tetovirali robove za kaznu.
Kao prvi primjer navode se tetovaže lica Maorskih plemena s Novog Zelanda, pa se smatra da riječ tetovaža (eng. Tattoo) i dolazi od njihove riječi tatau.

U staroj Evropi tetovirali su se Grci, Gali, Briti, Trakijci, Germani i Sloveni. Stari Sloveni su se tetovirali celo telo šarom romba kao ulaznicu za rituale drevnog kulta plodnosti. Grci i Rimljani su tetoviranje koristili kao kaznu. U ranom četvrtom veku rimski car Konstantin je ukinuo tetoviranje lica, koje je bilo uobičajeno za osuđenike, vojnike i gladijatore.

Kelti su svoja tela trajno bojili biljkom modre boje. Najčešći motivi bile su spirale, kao i čvorovi i pletenice, što je simbolizovalo povezanost svih živih bića na zemlji. Tetoviranjem puteva poput lavirinta, Kelti su ukazivali na važnost izbora životnih pravaca.

Tetovirali su se i Vikinzi. Oko 1100. godine Arapin Ibn Fadlan opisao je susret s Vikinzima, tako što ih je okarakterisao kao vrlo grube, prljave i – pokrivene slikama.

Engleski istraživači su u doba kolonijalizacije dovodili tetovirane Polinežane sa osvojenih područja i izlagali ih na vašarima kako bi živo demonstrirali visine evropske civilizacije u poređenju s primitivnim domorocima. Nešto kasnije, međutim, tetoviranje je postalo tradicija u Britanskoj mornarici. Do sredine XVIII veka gotovo svaka engleska luka imala je bar jednog profesionalnog majstora tetovaže. I mnogi francuski mornari su se u XVIII veku vraćali tetovirani sa dugih putovanja po južnom Pacifiku.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Americi je tetoviranje započelo još davno, jer su i Kolumba sačekali obojeni domoroci. I američki Indijanci su se vrlo rado tetovirali. Dolaskom misionara stvari su se izmenile. Oni su se tako agresivno borili protiv šaranja tela, da je na kraju izumrlo, zajedno s Indijancima.

Svoju popularnost krajem XIX i početkom XX veka tetoviranje, međutim, duguje – cirkusu. Svaki veći cirkus je obavezno zapošljavao nekoliko potpuno istetoviranih ljudi, koje su ili prikazivali u sporednom programu, ili su izvodili tradicionalne cirkuske tačke – gutali mačeve i slično.

Prva radnja za tetoviranje otvorena je u Njujorku 1846. godine, a mušterije su bili vojnici koji su se borili na obe strane u američkom građanskom ratu. Izvesni Semjuel O’Rajli je 1891. godine patentirao električni aparat za tetoviranje – mašinu zasnovanu na Edisonovoj električnoj olovci, koja je doprinela ekspanziji tetovaže.

Poslednjih godina, tetoviranje se probilo do vrha popularnosti u svesti ljudi. Stilovi su mnogobrojni i odlikuju se različitim motivima: iz domena duhovnog i svetovnog, a u rasponu od tradicionalnog i lokalnog pa do inovativnog.
U našoj kulturi tetoviranje je godinama bilo “muška stvar“ ili je označavalo osobe iz marginalnih društvenih slojeva dok danas skoro svaka druga osoba ima tetovažu.

A zašto se ljudi tetoviraju? Starija istraživaja su nalazila patologiju, a danas se pbično bave emotivnom pozadinom. Kažu da je to mentalna prezentacija sopstvene telesnosti.

Psihoanalitičari za tetovaže kažu da su reči na telu jer nose neku poruku, govore nešto intimno o osobi koja ih nosi a što možda ne može da izrazi rečima, i da ljudi time žele vizuelno da istaknu svoju ličnost, različitost i jedinstvenost.
Nekada je tetoviranje sa sobom nosilo draž malog prestupa i ljudi su uglavnom tetovirali manje vidljive delove tela dok se danas odlučuju za mesta na kojima će tetovaža odmah biti uočena, najčeše na članku ruke ili noge što pokazuje da tetoviranje sve manje služi tome da izrazi stav ili pripadnost nekoj grupi kao ranije, već sve više postaje modni detalj.

Danas tinejdžeri žele tetovažu, čime navodno iskazuju svoje stavove koji u stvari još uvek nisu formirani pa time imitiraju odrasle čime žele da pokažu da su i sami odrasli i da prerano istaknu seksualnost svog tela. Psiholozi naglašavaju da ponekad želja za tetovažom može da izražava protest protiv nečega i da može da nosi duboko šifrovanu poruku koje ni sam tinejdžer nije svestan a koja može da se iskristališe tek u kasnijem životnom dobu.
Ipak, ne treba misliti da to u današnje vreme nije ništa strašno jer to rade i svi ostali i da je tetovaža deo kolektivnog identiteta. Ne mogu da uzbacim neke slike iz glave, nakojima sadašnje zgodne pripadnice ženskog pola imaju 70-80 godina. Pa na šta će da liči ta tetovaža?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nisam baš sigurna da bih volela da sutra šetam unučiće, a da mi sa smežurane ruke vise latice nekadašnjeg cvetića.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sve u svemu, da rezimiram: pećinski ljudi, robovi, osuđenici, kazna, vojnici, gladijatori, Vikinzi, mornarica, cirkus, Indijanci… i tako dalje, pa do današnjih naslova u kojima se nekadašnje plemensko šaranje tela iznosi kao WOW vest:
“Rijana je u babinu čast na grudima istetovirala egipatsku boginju Izis.”
“Pevač Kris Braun je na vratu istetovirao portret pretučene žene, nakon štoje umlatio Rijanu.”
“Komičar Džek Vajthol istetovirao na dupetu: “Volim Robija Vilijamsa”, pri čemu se Robi raspametio od sreće”.
“Keba istetovirao obrve, jer ga mrzi da ih čupa”.



wordpress.

Tetovaže ptica

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ptice, stvarne i legendarne, su među najpopularnijim motivima za tetovaže ikad. Teško je zamisliti američko tetoviranje bez orla ili japanski "tattooing" bez Fenixa. Ptice su moćne metafore za naše raspoloženje i faze života. U celom svetu, ptice se biraju da predstave najširi spektar ljudskih emocija, a svaka zemlja i kultura ima priče i mitove gde ptice igraju središnje uloge.

Papige se često viđaju u Nautičkom Tattooing-u kao i lastavace. Nije slučajno da Johhny Depp kao kapetan Jack Sparrow u Piratima s Kariba ima istetoviranu lastavicu na podlaktici. Lastavica je svugdje dobar znak, a njena pojava u proleće obećava nadu. Za mornara na moru, lastavica je siguran znak da je zemlja bila u blizini.

Za Vikinge i Gote, ptice grabljivice su bile simboli osvajanja. Odin i drugi nordijski bogovi su često u pratnji gavrana, kojeg su videli kao osobito mudru i pametnu pticu. Gavran i vrane su često povezani sa šamanima i vračevima.

Ptice su često povezuju sa ženama. U nekim delovima ruralne Afrike, "kokoš" se vezuje za majčinstvo, a "golubica" je mlada devojka. U Velikoj Britaniji, "Chick" & "Bird" su sinonimi za devojke, dok se "Stara Vrana" vezuje za "čangrizave babe".

Ne slažu se sve kulture oko simbolike ptica. Gavran, sa svojim sjajnim crnim perjem, je sveta ptica u mnogim indijanskim mitovim. Ujedno je i prevarant i heroj. Kod Arapa, gavran je loš znak. Vrani, koja je iz roda gavrana, pripisuju mnogo simbola uzvišenosti - majčinsku ljubav i duhovnu snagu - ali i lošu sreću i smrt.

Sova važi za noćnog lovca, ali i za plen podjednako. Zbog svoje jedinstvene sposobnosti da vidi i čuje dobro u mraku, sova je povezana sa svim čarobnim i misterioznim stvarima. Smatra se da je i simbol čarobnjaka i veštica, pa je tako zastupljena u mnogim pričama.

Ptice su čuvene zbog svoje sposobnosti letenja. Kroz vekove, let je simobol putovanja duše u budućnost. Ptica u letu, takođe, simbolizira svetlo duha, lepotu i nadu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tetovaže tribali

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tribal tetovaže čine gotovo trećinu zahteva za pretraživanje tetovaža, a izraz "plemenski", naravno, pokriva neverovatan niz dizajna tetoviranja, od tradicionalne plemenske tetovaže autonomnih i aboridžanskih kultura do najnovijih grafičkih dizajna za telo.

Iako je danas moguće naći neke neverovatne i prekrasne plemenske tetovaže, teško ćete doživeti autentičnost umetnosti plemenskih tetovaža kao u Americi. Sada, električne mašine za tetoviranje i visoka tehnologija, kvalitetne tinte zamenile su štapiće, igle, koštane iglice i biljene boje drevnih predaka. Moderni umetnici tetovaža zamenili su šamane i stare medicinare.

Istorija tribal tetovaža:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najverovatnije,prva tribal tetovaža nastala je slučajno i to primitivnim "igranjem" siledžija oko vatre. Nije im bilo potrebno dugo vremena da shvate da su ugljenisanim štapom, te kasnijim lečenjem tih rana dobili "nešto". Verovatno se vest proširila brzo kao požar koji je potaknuo izum. Zapravo, glasine kažu da je prva tetovaža nastala od sunca ili plamena u čast boga sunca.

Postojala su tri glavna faktora koja su činila praksu tetoviranja tribala iz pogleda umetnosti i duhovne razine : bol, trajnost i gubitak izvora života (krvi). Ovaj mistični trio uzdiže tetovažu od puke umetnosti i dovodi čoveka do čarobnih moći, transa, vizije uzvišenosti i odnosa s Bogom.

Budući da se mislilo da su telo i duša jednake jedna drugoj, za vaše tetovaže tada su postojale dve osnove: fizička i duhovna. Mnoga Borneo plemena verovala su da tetovaža ne samo da im daje odgovarajuću duhovnost, nego i specijalne klasifikacije zvanja.

Utvrđeno je da su većina (ako ne i sva) plemena ,koristila neki od oblika telesne oznake, bilo tetovaža ili privremenog bojenja tela. Ova umetnost je bila zastupljena širom sveta do dolaska civilizacije, kada su tetovaže doživele privremeni gubitak popularnosti.

Broj se može promeniti, ali razlozi ostaju isti.

U davna vremena, tribal ili plemenske tetovaže su imale zadatak identifikacije grupa i plemena, klanova i porodica. Ne samo da su omogućavale lako prepoznavanje jedan drugog, ili dalekih rođaka, nego se verovalo da će Vam omogućiti da pronađete svoje pleme i da ćete mu se opet priključiti u zagorobnom životu. Danas, bratski redovi, bande, pripadnici vojske i drugih organizacija takođe imaju tetovaže dizajnirane u svrhu prepoznavanja sa svojom braćom i sestrama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bračne tetovaže

[You must be registered and logged in to see this image.]

Osim plemenskih,drevni muškarci i žene imali su i bračne tetovaže. Ne samo da su služile kao današnji moderni venčani prstenovi (kao dokaz svoga opredelenja), nego da pronađete svog supruga / suprugu u zagrobnom životu. To je razumljivo, naročito kada muž i žena nose "križ vela" nekoliko godina odvojeno jedno od dugog. U moderno doba, ovaj oblik tribal tetovaža je i dalje zastupljen. Često ćete videti supružnike sa tetoviranim tribal narukvicama, "prstenovima", inicijalima ili srcima kao trajni svedok njihove ljubavi i vernosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Obredi prelaza

Drevni adolescenti koji su se približavaju zrelost,i često su dolazili da urade tribal tetovaže prije nego su bili društveno prihvaćeni. Žena koja nije mogla da podnese bol tetoviranja nije bila prikladna za predstojeću bol poroda - što je neprihvatljivo za brak. Mlad čovek koji nije mogao da podnese bol nije bio sposoban za lov i bitke, često je bio osuđivan na progonstvo. Danas, mnogi tinejdžeri željno čekaju (ili ne čekaju) njihov osamnaesti rođendan da stupe u zrelo doba i urade tetovažu.

Totem skrbništva životinja

Mnoge tribal tetovaže su dokazi snage života određenih životinja onima koji ih nose. To je naročito specifično za severozapadna plemena Pacifičkih Indijanaca i nekih naroda Bliskog Istoka. Smatralo se da onaj koji nosi tribal tetovažu ima je dvostruki blagoslov, ne samo da će dobiti snagu i sposobnost totem životinje, nego i misterioznu vezu između duha životinje i nositelja njenog znaka. Različite životinje davale su različite snage i vrline njihovim "nosiocima". Danas, tetovaže životinja su jako popularme. Donji i gornji deo leđa, ramena i ruke mogu se ukrasiti nežnim leptirima, strašnim zmajevima ili smrtonosnim škorpionima, u nadi da će njihovi nosioci deliti iste osobine.

Čarobni razlozi

Većina pronalazaka i shvatanja o tribal tetovažama kažu da su tribal tetovaže rađene u svrhu ljubavnih uroka i čari. Majstori tetovaža bi mešali različito bilje i moćne sastojke, te radili teško primetne tetovaže na skrivenim mestima kako bi aktivirali čaroliju. Uopćeno, ove tetovaže su skrivane, jer bi bila glupost da ih udate i starije žene nose kao znakove iz mladosti. Naposletku, ko danas ne zna nikoga ko ima tetovažu, a da je ne skriva ili ne želi ukloniti?

Duhovnosti i vrednosti naroda zadržali su se i do danas. Možete pronaći različite plemenske tetovaže čarobnog, havajskog i afričkog dizajna i tema, pa i keltskih križeva. Čak su i Maori imali umetničke tribal tetovaže na licu.

[You must be registered and logged in to see this image.]