Poetski kutak -Lične pesme članova foruma!

JESENJE KIŠE
 
Kako  su lepe hladne jesenje kiše
kad me priroda primora da mirujem
da u toploj sobi tvoju kosu milujem
i tvoje telo dok mi u zagrljaju miriše
 
Senke s'prozora po sobi  igraju
dok vetar povija  ulični drvored
ljubim tvoje usne slatke kao med
dok oluja besni u mom kraju
 
Možda kišne jeseni zato i postoje
da  uživamo u toplini ovakvih  noći
u senkama  skrivamo  i volimo nas dvoje
 
I ova će jesen kao i svaka druga proći
ali  ti ćeš mila  sa mnom zauvek ostati
moja ljubav i radost biti svake noći

S'DRUGE  STRANE
 
Sreli smo se s'druge strane mlečnog puta
bez  prtljaga i kofera punim od života  
oko nas samo beskrajna nebeska čistota
kao najlepše more  po kome se zauvek luta
 
Ne vidim te i ne čujem a  tako te dobro osećam
svaku tvoju misao čujem vidim i razumem
osećam se slobodnim  kao da sve smem
kao da sam stobom uvek  bio, kao da te znam
 
Sve je razigrano u meni, duša mi je ljubavi puna
u duši pesma nebeska  za  Tebe stvorena
muzika  Božanska što je svira  nebeska struna
 
Osećam tvoje dodire i tvoju  blizinu  kraj sebe
svetlosti  zvezda skrivaju  te negde daleko
ali  znam da  najlepša  zvezda  liči  na tebe

Abi pesma ti je super!!

Sirijus49 ::

Abi pesma ti je super!!

Drago mi je da ti se dopada.

SVRATI   PONEKAD
 
Svrati  bar  ponekad  u sasvežđe moje
na  putu kad kreneš na zvezdu tvoju
dođi da tražimo zvezde po lepoti i broju
možda sazvežđe moj postane i tvoje
 
Dođi provešću te kroz  tajne prolaze
kroz  kiše meteora i sjajne plejade
dok nas čuvaju  Bogovi i boginje mlade
videćeš  odakle iskre  ljubavi polaze
 
Saznaćeš  tajne što niko još ne zna
tajne svetlosti što sa zvezda dolaze
Saznaćeš  u njoj  koliko te volim ja
 
Osetićeš lepotu planeta što prolaze
anđeosku  muziku što duše spaja
i anđeoske ruke dok  na tebe paze

Sirijus49 ::

        NEMA TE S'VETROM
 
Ne čuje se više glas tvoj iz daljine
vetar mi tvoje pozdrave ne donosi
samo tišina duboka, nema vetra u kosi
nema glasa od koga mi oko sine
 
A grudi od radosti i sreće da puknu
samo se seta u dušu nečujno uvukla
nebi li je tiho otrovala i dotukla
neda  grudima ni da jauknu
 
Čekam vetar da mi zaigra po kosi
da mi donese miris i glas tvoj, i što ga već nema
il' tvoja šaputanja  nekom drugom nosi
 
Možda obraz tvoj na tuđem ramenu drema
ili  mene samo ljubomora truje i oči mi zatvara
sigurno se tvoje srce u posetu meni sprema

 

što ćeš ostati samo lepa slika u mom oku

   preslatko my frend    

Hvala  Anđelčiću!  

Sirijuse, divni stihovi..  

   

malalila hvala od  

ČEKAĆU TE JOŠ
 
Jesen je obojila sve u hladno i sivo
svaki opali list na tebe me podseća
u svakom čitam neki skriveni znak
u svakom te duša negde oseća
 
Odavno  te već na mom pragu nema
ne zalaziš više ni u moje snove
postala si deo jeseni duge i hladne
ne osećaš kako te moje srce zove
 
Ne osećaš ti hladnoću koja se širi
kako nestaju  zadnji tragovi naši
pupoljci zadnji kako venu
i kako se tuga noćima gasi u čaši
 
Čekaću te još  i čekajći nestaću
u kamen ću se možda pretvoriti
sa praznim srcem i hladnom dušom
i tada ću  o tebi u sebi govoriti
 

TI SI MAGIJA
 
U imenu tvom je neka magija skrivena
nesvesno  osećam neki čudan nemir u sebi
u trenu shavtim da ja samo mislim o tebi
i da si postala za mene fatalna žena
 
Na usnama tvojim neka čudna vatra gori
uvek mi je pred očima i neda mi sna
kao da me sebi vuče da sa njom gorim i ja
i da me noćima slatkim snovima mori
 
Šta li tek u svom magičnom srcu kriješ
kakve su tamo ljubavne magije  tajne
kad me i sada samo pogledom svojim opiješ
 
Kad pogledam u te oči prelepe i sjajne
i zanesen i očaran njihovom lepotom
klonem opijen na tvoje grudi bajne
 

CVET
 
Ona je divan cvet što na dušu miriše
livada nepokošena suncem obasjana
ukras svakog jutra i svakoga dana
nada i želja za kojom srce uzdiše
 
U pogledu joj mala skrivena tajna
iskra skrivena što samo na tren zasija
tako mala a tako mi srcu prija
kad u nju pogledam i ta dva oka sjajna
 
Što me dozivaju i opijaju lepotom
skrivenim žarom maštu mi raspiruju
ulivaju radost i želju za životom
 
Ta iskra ljubavi što neda očima da miruju
na njeno vitko telo poglede mi mami
dok nam se u mislima usne nežno dodiruju    


 

KAD SE PROBUDIŠ
 
Srešćemo se noćas na starom mestu
da  prošetamo našom zvezdanom stazom
na krilima snova sve dok sunce ne sine
i obasja na nama tragove zvezdane prašine
 
U ritmu vasione i zvezdanog beskraja
pripijeni jedno uz drugo dušom i telom
postaćemo deo naše  istine skrivene
Ja volim tebe Ti voliš mene
 
Kad se probudiš na zvezdu ćeš da podsećaš
sa sjajem i prahom zvezdanim u kosi
kao najlepši anđeo da je s’neba došao
i u susret novom danu s’ljubavlju  pošao
 

 

PARFEM
 
Na stočiču zaboravljena flašica parfema
mirisni trag njen u žurbi zaboravljen
meni kao uspomena tu ostavljen
da mi miriše na nju kad je nema
 
I sad osećam miris njenog zanosnog tela
dani prošlosti kroz sećanja naviru
a onda opet bez traga u stvarnosti umiru
i brišu slike kako me je nekada volela
 
Pitam se da  li još uvek koristi isti parfem
da li je još uvek onako lepa kao anđeo
sa pogledom koji reči oduzima i tela svaki deo
i zbog koga se na trenutak ostaje nem
 
Još uvek pamtim predivnu figuru njenu
da li još uvek ima rupice na licu kad se smeje
i veseli i vedri osmeh kao da sunce greje
pitam se da li još uvek volim istu ženu