Poetski kutak -Lične pesme članova foruma!

ENI

Naspi kupinovog vina,
zadigni plavu haljinu
koja miriše na greh,
otpi gutljaj, uzdahni,
tu sam iza tebe,
proždirem te...
jedan urlik,
plaćaš ceh...


insajder

        ZVEZDANA KOČIJA
 
Na zvezdanoj kočiji po tebe ću doći
čekaj me radosti puna na pragu sna
obučena u najlepše haljine sjajne
na nalepšu zvezdu odvesću te ja
 
Podariću je s ljubavlju tebi
ukrašenu nalepšim darovima i snovima
u rajskim vrtovima srećna da šetaš
i da beskrajno uživaš u njima
 
Svetlosti zvezda da te srećom boje
bojama božanske ljubavi beskrajne
večnom ljubavlju i srećom da te podare
da od ljubavi usplamte tvoje oči sjajne
 
Lepota tvoja da zasija u bojama tim
duša da ti muzikom božanskom odzvanja
da budeš lepa kao najlepša zvezda
da lepota tvoja može samo da se sanja
 
Čekaj me na pragu snova
na zvezdanom zraku kočijom ću doći
zjedno ćemo najlepšim snovima ploviti
zajedno biti i voleti se i ove noći

          ČAROBNA NOĆ
 
Noć je bila prekrasna i sjajna
leteo sam po snovima poput ptice
sanjao sam da te beskrajno ljubim
da ti obrazom dodirujm lice
 
Blistala si nestvarnom lepotom
tako si nežna i mila bila.
leteli smo negde daleko zagrljeni
kao da smo imali čarobna krila
 
Bila si posuta zvezdanim prahom
okićena ljubavlju kao boginja si bila
najlepši ukras sjajnim zvezdma
ljubav se širila sa svojih krila
 
U čvrstom zgrljaju licem uz lice
zateče nas prvi sunčev rumeni zrak
ljubio sam te dugo nežno i setno
sunce je bilo rastanka znak

citat ::

U čvrstom zgrljaju licem uz lice
zateče nas prvi sunčev rumeni zrak
ljubio sam te dugo nežno i setno
sunce je bilo rastanka znak

Ljubiću ti oči , usne i vrat ,
čim padne noć danu brat.

Ostaćeš zauvjek u zagrljaju mom,
najlepši san u večnom snu tom.

           POGLED TVOJ
 
Zaljubljujem se u tebe
u tvoje oči čarobne i snene
u tvoje poglede pohotne i zanosne
kada god pogledaš  u mene
 
Na tebi sve je vatreno i vrelo
srce se tvojim pogledima mori
željama pustim odoleti ne može
želi na tebi da izgori
 
Samo si ti ispred mene
u svakom trenu ti si tu
tvoj lik me svuda u stopu prati
vidim te lepoto i u snu
 
Ti si moj lepi anđeo
lepota što mi dušu blaži
želja moja uzaludna i večita
koju srce jedino traži
 
Zaljubljujem se u tebe
svakim danom sve više te volim
čežnja postaje dželat moj
nikada neću da te prebolim

        U SENCI BOROVA
 
Prolazim našom starom stazom
borvi mirišu opojno kao nekada pre
u senci rastinja još je skrivena  klupa
na kojoj smo od svih skrivali se
 
Cvrčci i sad pevaju našu pesmu
kao nekada kad smo se ovde krili
ljubili se i zaljubljeno u oči gledali
i beskrajno srećni bili
 
Na klupi još su urezana slova
sedim i grlim tvoje prazno mesto
u mislima si sa mnom kao nekad
kada smo ovde dolazili često
 
Šaljem ti mislima moju ljubav
prizivam te mila meni u zagrljaj
da se opet nađemo na ovoj klupi
još uvek te volim znaj

                   LEPTIR
 
Leptir sam na livadi prelepoj cvetnoj
nektarom sa napijam sa najlepšeg cveta
sa tvojih usana ljubavlju se pojim
ukrasu livade ove i ovoga sveta
 
Ti si moj najlepši i najdraži cvet
zamka si svih pogleda i želja mojih
miris ljubavi širi se sa tvojih latica
dok se nektarom pojim sa grudi tvojih
 
Na suncu blistaš kao zlato
svetlost si i ukras što je dade Bog
lepota koja opija za sva vremena
dok se ljubavlju pojim iz pogleda tvog
 
Lepota tvoja ne da mi da poletim
na drugim cvetovima da se nektarom pojim
da obilazim druge livade prelepe cvetne
vežeš me zanosnim mirisima tvojim
 
U lepoti ovog suncanog dana
samo tvoju vrelu ljubav osećam na sebi
toplinu poljubaca i grudi raskošnih tvojih
mila moja  umreću na tebi

                LETNJA NOĆ
 
Noć tiha letnja
zvezde sjajne kao anđeli u kolo spleteni
uz muziku nebesku kolo večito vode
harmonijom ljubavi opijaju me
i bude sve u meni
 
Noć tiha letnja
u ovoj noći ti mi nedostaješ
da zajedno pletemo naše najlepše snove
muzikom božanskom da se pojimo
da postanemo deo divne noći ove
 
Noć tiha letnja
samo o tebi mislim i prizivam te sebi
sa zvezdama razgovaram i s njima dišem
nadanja i čežnje njima poveravam
po mesecu srcem pišem
 
Noć tiha letnja
sakupljam iskre zvezdica sjajnih
da ukrasiš njima tvoje belo lice
da zasijaš poput najsjajnije zvezde
moja lepotice
 
Noć tiha letnja
mislima ti dugo dugo pismo pišem
u njemu zvezdani prah da se ne igubi
šaljem ti pismo po mesecu
u njemu te moje srce beskrajno ljubi

      NA PUTU TVOM
 
Na tvom putu našao sam se
slušajući muziku duše tvoje
opijen harmonijom božanskom
opilo se srce moje
 
Oprosti što uđoh u tvoje snove
sa muzikom nekom drugom
tebi dalekom i nepoznatom
jer moje srce svira s tugom
 
Samo sam poželeo srećan biti
žmureći slušati harmoniju sreće
sanjati neke prelepe snove
šo meni nikada doći neće
 
Evo još tren pa ću otići
samo da čujem zadnju notu
sa usana tvojih kako se razleže
najlepša muzika u životu
 
Oprosti što ti uzeh mir
nezvanom gostu u životu tvom
što za trpezu ljubavi zasede
oprosti molim te srcu mom

           MEĐU JELAMA
 
Lutam proplancima besciljno i setno
svaka travka i svaki cvet na tebe miriše
sve me na tvoje rskošne grudi podseća
dok duša za tobom uzdiše
 
U oblaku nazirem tvoj nežni lik
u vetru čujem tvoj umilni glas
u spletenim  granama borova i jela
vidim samo nas
 
Nedostaje u ovoj lepoti tebe deo
tvoj osmeh i prelepa tvoja oka dva
kao dva jezera planinska sjajna i bistra
Prelepa zelena koja volim ja
 
Grlim borove i jele umesto tebe
na njihovoj kori poruke ostavljam
vezujem nade i želje u čvorove male
al' doći nećeš to dobro znam

           NA MESEČINI
 
Zagrljeni u senci borova na obali
na staroj klupi pletemo snove
mesečininu u njedrima tražimo
u čarima prelepe noći ove
 
U grudima talase skrivamo
u ritmu srca da se zaljulja brod
mesečevom stazom da zaplovi
dok gledamo zvezdani  svod
 
U očima nam iskre ljubavi gore
dok pogledima po zvezdama pišemo
vatrenim poljubcima žeđ gasimo
dok kao jedno dišemo

Mesec se bliži kraju svog puta
zvezde blede i ova noć će proći
poljubiću te na mila na rastanku
da ostanu tragovi ove noći

NOĆAS
 
Noćas mesec tužno sija
skriven iza oblaka putuje tiho
svita zvezdana tiho ga prati
kroz mutno nebo ne vidi ih niko
 
Sve je tako sumorno i mačno
svuda su neki čudni zvuci
kao pakao da se iz sna  budi
dopiru od nekud duše jauci
 
Na nebu više ni jedne zvezde
kroz kosti se uvlači hladnoća
samo se aveti polako bude
hrana im je tuđa samoća
 
A tako sam verovao da ćeš doći
mesec je noćas zbog tebe plakao
sa mnom  te je čekao pa odustao
u duši mi je ostao pakao
 
Noć  je crna i hladna
sve je tako sumorno i ružno
bez tebe sve je samo praznina
noćas sve mi je tužno

SAM U NOĆI


Korakom sporim gradom lutam
koračam sa senkom šo me prati
saputnica moja verna i nema
kroz noć me vuče i neda stati

Koračamo zajedno sporo i dugo
vodi me besciljno ulicama starim
noć duga sve duža i crnja
hodam za vreme ne marim

U bekraj misli odlutale
smenjuju se brzo jedna za drugom
u svakoj si ti negde skrivena
u mom srcu okovanom tugom

Lutam besciljno guv i nem
samoća pokazuje svoju moć
bez tebe san na oči ne dolazi
dal’ će ikad proći ova noć

AKO SI TUŽNA

 

Ako si setna i tužna
Ili ti bahati dušu rane
ne zaboravi da sam pored tcbe
nasloni se namoje rame 

U mislima ćeš me uvek pronaći
biću sklonište i utočište tvoje
gde se možeš skloniti od svih
u dubinama duše moje 

Čuvaću te od svega
od ružnih misli od svakog zla
samo zažmuri i seti se mene
seti se da te beskrajno volim ja 

Široko je krilo moje
u zagljaju ću te od svega braniti
čuvaću te i od zla skloniti
ljubavlju te mojom hraniti 

Ja sam misao što te svuda prati
i ako te za ruku nikad neću držati
svaki put kad pomisliš na mene
biću pored tebe i ti ćeš to znati

         MIRIŠE JUTRO

 

Kroz prozor se tiho uvuče zrak

miluje joj lice i nežno je  budi

na licu osmeh jedva primetan

miriše jutro na njene grudi

 

Duboki uzdah

da zaroni duboko u novi dan

oči snene još na pragu snova

miriše jutro na najlepši san

 

U očima iskra sunca sja

probuđene lagano se kreću

raširene ruke grle novi dan

jutro miriše na sreću

 

Ptica poj, jutarnji pozdrav

u očima snenim nestade san

zablista lice na zracima sunca

na ljubav miriše ovaj dan

PRED IZLOGOM

Prolazim kao nekad njenom ulicom
na uglu još uvek stara prodavnica
na staklu i sad  odrazi likova naših
na njemu i sad vidim naša lica


Vidim naše srećne zaljubljene oči
naše grudi napete kao strune
radost i osmehe na licima našim
vidim poglede ljubavi pune


Njen lik me nikada ne napušta
osećam je uvek pored sebe tu
kao senka da me u stopu prati
deo je mene i uvek mislim na nju


Prolazim često njenom ulicom
uvek mislim o njoj najdražoj ženi
i sama pomisao na lepoti njenu
uzburka sve umeni

          NA TVOM LICU
 
Na tvom licu večito proleće
u očima sunce  bojama dušu dira
na usnama izvor ljubavi  teče
u glasu muzika božanska svira
 
U pokretu tvom lepota i sklad
u prostoru cvetna polja mirišu
svud se proleće večito prostire
ptice muzikom po oblaku pišu
 
Mesec u zasedi čeka noć
da te u snu miluje zrakom
da se lepote tvoje nagleda
pre nego otplovi  sumrakom
 
Penjem se mesečevim zrakom
da te u snu ljubim jer kraj mene nisi
kako te ludo ne ljubiti i voleti
kad samo jedna ti si

     ZIMSKI VETROVI
 
Evo vetrovi zimski dolaze
zatrpaće snegom  stazu našu
i klupu staru ispod drveta
zadnji listovi još sa grana mašu
 
Sve će se u led pretvoriti
tebe nema, ostaje mi samoća
topline tvoje kraj mene biti neće
ubiće me čežnja i hladnoća
 
Gaziću duboki sneg
da ne ostane pusta naša staza
ostaće trgovi koji tebe traže
u vihorima hladnoće i mraza
 
Čekaću te kao rano proleće
kao sunce da mi obasjaš lice
da me ogreješ lepotom svojom
da te ljubim lepotice

               U ČARIMA SNA
 
Dodirnuo sam neka nova vremena
od kako je sretoh na zvezdanoj stazi
sa cvetovima mladosti u kosi
i korakom zanosnim  što gordo gazi
 
Izgubih se u njenom sazvežđu
za lepotom i čarima njenim pođoh
među zvezama samo nju uvek videh
na večnu stazu ljubavi za njom dođoh
 
U beskraju treperi  sreća i muzika zvezda
svetlosni  vodopadi  od  ljubavi  satkani
a svi putevi  nebeski  ljubavlju posuti
kao ukras za dušu i lek svakoj rani
 
Pratim je na njenoj zvezdanoj stazi
verno uz nju hodim da je nebi  izgubio
držim se  čvrsto za ruku i senku njenu
u nju sam se beskrajno zaljubio
 
U beskraju se izgubismo zagrljeni  i sami
prateći  svetlost i puteve  zvezde njene
vezan nitima  sna i ljubavnim žarom
nestadoh u lavirintu ljubavi čarobne žene

         TRAGOVI NA LICU
 
Niz njeno lice tiho slila se suza
ispod kapaka sve je neizgovoreno
u novu suzu se plaho petvara
iz srca izvire dok je još otvoreno
 
U duši nemoć za zauvek nestati
nadanja vežu u nove godine i dane
svi putevi na isto mesto uvek vode
u tugu duše sudbinom okovane
 
U pogledu duboko skriva se seta
nevdiljiva svakom oku i svakoj duši
samo slični njoj  mogu da je vide
da poznaju kad se duša ruši
 
Pogled joj prazan daljinom luta
sunce se već na počinak sprema
suze na licu kao nemo priznanje
da sve je nestalo ljubavi više nema
 
Sve se polako gasi i zauvek nestaje
duša joj traži ruku i reči ljubavi
toplinu pogleda i toplog zagrljaja
da je iz tuge zauvek izbavi