Naslov: Re: Vladislav Petković Dis Ned 6 Maj - 13:13
Grobnica Lepote Da li znate zemlju s grobnicom bez kraja gde stanuje duga i život proleća? Noći gde ne beše već tol'ko stoleća? To je zemlja njene lepote i maja.
Zemlju gde dan, vazduh i cveće miriše, čije vreme nema budućnost ni sate, gde su venci, boje — da l' tu zemlju znate? Da li znate i to da nje nema više?
Kao uzdah bola, kao sreća ljudi, kratka je i njena istorija smrti: Noć i jedan vetar... I njeni su vrti umrli, da niko sad ih ne probudi.
A već u toj zemlji gde je bilo cveće, živela je ona, i mladost, i duga: A već u toj zemlji ovladala tuga, i umesto maja svud se jesen kreće.
Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, noć i vetar bio, i duvao jako, pa cveće i mladost umrli polako... Posle jesen došla na saranu maja.
Na sarani maja bila je i ona;
Gost
Gost
Naslov: Re: Vladislav Petković Dis Ned 15 Jul - 14:25
SLUTNJA
Nebo mutno, izdubljeno, kobno; dan ubijen pritisnuo boje, svetlost, oko; i mrtvilo grobno, mir i strava oko mene stoje.
Kroz prirodu, preko drva, ružno jesen ide; gole grane ćute. I crnilo obavilo tužno koru, vidik, vreme i minute.
Bol klonuo; magla i bregovi nose mis’o… i želje se kriju; tamne slike, blede kao snovi, šušte propast, ko bi znao čiju!
Spava mi se. Još da legne telo u taj sumor, mrtav, što se vije. U tu dušu, u ropac, opelo, da potone sve što bilo nije,
da potone… i da magle sinje obaviju: na časove bone i na ljubav da popada inje i zaborav… I da sve potone.
Gost
Gost
Naslov: Re: Vladislav Petković Dis Ned 15 Jul - 14:25
JESEN
Noć bez neba, noć jesenja; a kroz tamu ide, mili sumaglica, vlaga hladna, zemlja mokra i crni se k’o strast gladna. Gde-gde samo suve senke golih grana k’o kosturi od života, mrtvih dana.
Svuda zemlja; vidik pao. Vlažna tama po zvucima, preko mira, leži, spava. I tišina u dolini zaborava mirno trune. Nigde ničeg što se budi. Sumaglica. Noć bez neba. Pokrov studi.
Maza
Član
Poruka : 239
Učlanjen : 31.05.2019
Naslov: Re: Vladislav Petković Dis Pet 7 Jun - 16:27
Grobnica Lepote
Da li znate zemlju s grobnicom bez kraja gde stanuje duga i život proleća? Noći gde ne beše već tol'ko stoleća? To je zemlja njene lepote i maja.
Zemlju gde dan, vazduh i cveće miriše, čije vreme nema budućnost ni sate, gde su venci, boje — da l' tu zemlju znate? Da li znate i to da nje nema više?
Kao uzdah bola, kao sreća ljudi, kratka je i njena istorija smrti: Noć i jedan vetar... I njeni su vrti umrli, da niko sad ih ne probudi.
A već u toj zemlji gde je bilo cveće, živela je ona, i mladost, i duga: A već u toj zemlji ovladala tuga, i umesto maja svud se jesen kreće.
Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, noć i vetar bio, i duvao jako, pa cveće i mladost umrli polako... Posle jesen došla na saranu maja.
Na sarani maja bila je i ona; Saranila dane cveća i mladosti i sa njima vence, i svoje radosti, i sve što je bila njena vasiona.
I u toj grobinici mladosti i cveća disala je ona još lepotom svojom u jesenjoj noći, u noći sa kojom grlila je život svih mrtvih proleća.
Ali jedne zore, prve zore potom, zaspale su blago njene oči dana, njene oči cveća, sred živih obmana, u jeseni tužnoj, sa njenom lepotom.
Zaspale su potom. Ona, bez života i mladosti, spava na krilima tuge; Mesto crvi — mrtvo cveće, mrtve duge po njoj: ona spava, s njom njena lepota.
Maza
Član
Poruka : 239
Učlanjen : 31.05.2019
Naslov: Re: Vladislav Petković Dis Pet 7 Jun - 16:27
Nirvana
Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prozalnosti stvari.
Noćas su me pohodila mora, Sva usahla, bez vala i pene, Mrtav vetar duvao je s gora, Trudio se svemir da pokrene.
Noćas me je pohodila sreća Mrtvih duša i san mrtve ruže, Noćas bila sva mrtva proleća: I mirisi mrtvi svuda kruže.
Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni, Pod poljupcem mrtvih uspomena.
I sve što je postojalo ikad, Svoju senku sve što imađaše, Sve što više javiti se nikad, Nikad neće — k meni dohođaše.
To su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, To su bili poginuli zraci: Svu selenu pritisnu nirvana.
I nirvana imala je tada Pogled koji nemo ljudsko oko: Bez oblika, bez sreće, bez jada, Pogled mrtav i prazan duboko.
I taj pogled, kô kam da je neki, Padao je na mene i snove, Na budućnost, na prostor daleki, Na ideje, i sve misli nove.
Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prozalnosti stvari.
Lilith
Master
Poruka : 8935
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 12.07.2017
Naslov: Re: Vladislav Petković Dis Ned 5 Jul - 22:33
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN