V.P.Dis - Predgrađe Tišine

*
Ja vidim, zbilja, da već nemam snage
Da volim, patim i da išta želim;
I ne znam više za spomene drage,
Za pali život sa ružama svelim.
Ja ne poznajem sad ni ona doba,
Kad ustajahu duhovi iz groba.
*
Istina, ja znam, da sve suve grane
Proleće nekad grlilo je holo;
Istina, ja znam i za one dane,
Kad sam se nado, osećao, volo
U pomrčini, na dolini jada,
Pod bledom zvezdom, koje nema sada.
*
Znam ih. Al' ono što je meni dalo
Veliki vidik i nebesne boje,
Danas je nešto neznatno i malo,
Nešto, što mislim, da i nije moje.
Sve je sad prošlost; nju niko ne čuva;
Pust vetar meni oko glave duva.
*
I moja ljubav, i ona je vani:
Bez mene, tiho, udaljena trune;
Ne čuje moji kad padaju dani,
Ne vidi groblje, što ga mrtvi pune.
Jutro mi svako pruža život ceo,
A svaka ponoć jedan pokrov beo.
*
Za mrtve nemam molitve, ni bole.
Posmatram, gledam: moje vreme teče.
Ne žalim sebe, čekam svoje veče,
Miran, bez želja i nada na bolje.
Moja je duša sada suvo polje.

V.P.Dis - Na onome bregu



Janko Veselinović (1862-1905)

† Janku Veselinoviću

Na onome bregu što je nad životom
Tražio sam mesto gde stanuje sreća,
I išao dugo okružen lepotom
Iz predela snova u predele cveća.

I ja sam se peo, uzdizao gore,
Mislio sam da si na najvećem visu,
I da pleteš vence, donosiš bokore,
Da si sav u cveću i samom mirisu.

Ali ta je slika prevučena prahom,
I stoji k'o spomen minulih obmana:
Ja joj katkad priđem sa tugom i strahom,
Kao dragan dragoj posle mnogih dana.

V.P.Dis-Crna Krila



"Autumn Landscape at Dusk", painted by Vincent van Gogh

Gledam tu jesen što ide kroz grane,
To lišće svelo, umorno, što gine,
Mirno, u blede i maglene dane,
U noći bele pune mesečine.

Gledam tu jesen. Došle boje sure
I srce hladno, i lagano prate
Padanje lišća, umrle božure
I crne grane što na vetru pate.

Osećam studen sa pospalog cveća,
Veliki korak od te spore pratnje,
Oblake dima nevidljivih sveća,
Skupljene suze za nevine patnje.

Sarana leta — vaskrs moje tuge,
Kô mrtve ruke grane stare, gole,
Uprte stoje predelima duge:
Kao da žale i kao da mole.

Taj pogreb prosti u kome sve ćuti,
Taj sprovod lišća kao jauk bije.
Ja vidim jesen: padaju minuti,
Sve što je bilo, što još bilo nije.

I šum tajanstven kao pokret vila
Ide sa zemlje, gde još ruže cepte,
Gde srca trnu: šušte crna krila,
I crna krila nad životom trepte.

Otkriveno spomen obeležje Vladislavu Petkoviću Disu

Bronzani bareljef sa likom srpskog pesnika i rodoljuba Vladislava Petkovića Disa (1880-1917)
večeras je otkrio akademik Matija Bećković u holu Doma Vojske Srbije.






Bronzani bareljef sa likom srpskog pesnika i rodoljuba Vladislava Petkovića Disa (1880-1917) večeras je otkrio akademik Matija Bećković u holu Doma Vojske Srbije. ''Dis nije samo dika srpske poezije i tvorac najtananije melodije srpskoga jezika nego jedan od najsvetijih likova u srpskom vojevanju za slobodu'', izjavio je na svečanom otvaranju akademik Matija Bećković. On je rekao da mu je čast da otkrije ploču sa likom čuvenog pesnika u stogodišnjici Prvog svetskog rata i zahvalio Domu Vojske Srbije.
''Još 1913. godine Dis je svoju zbirku pesma ''Mi čekamo cara'' posvetio komandantu prve armije, prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, a svoju smrt predvideo je i opevao u zbirci pesama '' Utopljene duše'', šest godina nego što se obistinila'', dodao je Bećković.
Direktor Medija centra "Odbrana" pukovnik Stevica S. Karapandžić izjavio je da samo onaj ko poznaje svoju prošlost može da se odredi u sadašnjosti i da zato Dom Vojske Srbije u svom centralnom holu odaje počasti velikanima srpske istorje među kojima je sada i Vladislav Petković Dis.
Autor bronzanog bareljefa sa likom čuvenog pesnika Mirko Mrkić Ostroški rekao je da je inicijatvu dala praunuka pesnika Radmila Lisa Braun koja je prisustvovala svečanosti. Događaje je upriličio umetnički program "Pesme koje večno ostaju - Veliki rat u pesmama", koji uz Medija centar "Odbrana" potpisuje Udruženje ratnih dobrovoljaca Srbije od 1912. do 1918. godine.
Pesnik koji u vojsku nije išao zbog uskih grudi, izveštavao je sa fronta u balkanskim ratovima i za vreme Prvog svetskog rata podelio golgotu povlačenja preko Albanije sa hiljadama nesretnih sunarodnika.
Iako je objavio samo dve knjige "Utopljne duše" i "Mi čekamo cara", a treća knjiga "Nedovršene pesme", ostala baš kako naslov glasi - nedovršena, usled pogibje pesnika 1917. na brodu koji je prilikom povratka u Grčku torpedovala nemačka podmornica, ime Vladislava Petkovića Disa ugravirano je u antologiju srpske književnosti, a njegova slava ostala svevremena kako je rečeno na svečanosti.

novosti.rs