Kako pametno odabrati posao

Prva profesionalna odluka donosi se već u 15. godini kada deca imaju skromno iskustvo, a čak i posle srednje škole mnogi nisu sigurni čime bi želeli da se bave



IAKO KVALITET života i nivo zadovoljstva u velikoj meri zavisi i od toga da li se neko bavi poslom koji voli, istraživanja pokazuju da tek svaki peti čovek uživa baveći se zanimanjem za koje se opredelio.
Pogrešan izbor ne samo da izaziva nezadovoljstvo i loše psihičko stanje, već se odražava i na fizičko zdarvlje, emocionalnu stabilnost, međuljudske odnose...


Kako onda izabrati pravi posao? Da li su deca sposobna da se posle srednje škole pametno opredele, da sagledaju svoje afinitete, sposobnosti, potencijale? Koliki je roditeljski uticaj i da li oni, uprkos najboljoj nameri, uvek mogu da budu i najbolji savetodavci? Ukoliko se pogrešan izbor napravi, da li je u zrelom dobu moguće promeniti zanimanje, konačno se pronaći u nečemu i izmeniti život iz korena? Koliko snage, volje i motivacije je potrebno da bi se takve odluke sprovele?

Mnogo pitanja u čije odgovore roditelji dece koje treba profesionalno da se orijentišu, ali i oni koji nisu zadovoljni svojim poslom, nisu sigurni. Za ovakve dileme, ipak, postoji rešenje. Profesionalna orijentacija, metod koji kroz različite vrste testova koji određuju karakter ličnosti, navike, sposobnosti, motivaciju, interesovanja... daje odgovor na pitanje koje zanimanje vam najbolje "leži". Takve testove daje i tumači psiholog Eleonora Vlahović iz centra Balans Medika.

- Profesionalna orijentacija je pomoć za neodlučne. Uglavnom su to učenici koji imaju teškoće u donošenju odluke koju školu ili fakultet treba da upišu, ali ima i odraslih koji nisu zadovoljni svojim zanimanjem. Ona je efikasna ne samo u pružanju pomoći onima koji ne znaju šta da upišu, već i onima koji su neodlučni jer imaju više želja, onima koji traže alternativu. Njima pomažemo da dođu do odgovora šta je drugi izbor ukoliko ne uspeju da se upišu na željeni fakultet. Na osnovu rezultata testiranja i u zajedničkom razgovoru sa roditeljem i detetom pomažemo im da donesu najbolju odluku u izboru škole, fakulteta, zanimanja. Tako se izbegavaju pogrešne odluke, unapređuje se odnos između dece i roditelja, otklanjaju dileme i konfliktne situacije. Profesionalna orijentacija pruža osećaj sigurnosti i kontrole nad sopstvenim životom.


Kako se sprovde testovi i šta oni obuhvataju?

- Profesionalna orijentacija obuhvata niz stručnih postupaka, polazi od upoznavanja ličnih karakteristika pojedinca, odnosno sposobnosti, interesovanja, motivacija, vrednosti i realne mogućnosti obrazovanja i zapošljavanja. Ispituju se profesionalna interesovanja, odgovara na pitanje kolika je motivacija, odnosno koliko je neko spreman da "grize" za ciljeve, da li je lider, timski igrač, solista, da li ima tremu od javnog nastupa... Da li je upis željene škole ili fakulteta realan, odnosno da li dotadašnji uspeh u školi obezbeđuje dovoljan broj bodova, da li taj fakultet/škola postoji u gradu u kojem neko živi. Ako je nemoguće ostvariti primarnu želju, šta je alternativa. Profesionalna orijentacija se, dakle, sastoji od psihološkog testiranja, savetovanja i profesionalnog informisanja. Ali, važno je naglasiti da konačnu odluku pojedinac donosi samostalno, a profesionalna orijentacija je samo pomoć da se do nje dođe.


Koliko traje testiranje i kakav efekat imaju na onog koji bira?

- Testovi traju oko 3 sata, a iskustva onih koji su prošli ovaj postupak pokazuju da profesionalna orijentacija nije samo od koristi za osobu koja treba da napravi izbor, već i za celu porodicu, jer se odnosi normalizuju, a tenzije smiruju. Postupak jača osobu za samostalno donošenje odluka, jača osećaj odgovornosti, stvara osećaj sigurnosti i kontrole nad sopstvenim životom. Takođe, umirujuće deluje i na okolinu, jer roditelji često ni sami nisu sigurni oko svog mesta i uloge u takvoj situaciji.



Kako to izgleda u praksi?

- Na primer, ovako: Marko, učenik osmog razreda, potpuno je nezainteresovan za izbor srednje škole. U kući je vanredno stanje jer su svi uznemireni osim Marka koji kulira. Iznenada, on pokazuje veliku želju da upiše filološku gimnaziju. Strani jezici mu dobro idu, ali je ostalo malo vremena za priremu teškog prijemnog ispita. Nakon neuspeha na prijemnom ispitu Marko je nezadovoljan, besan i optužuje roditelje da mu nisu pomogli. I dalje ne zna koju srednju školu da upiše, a roditelji ne znaju kako da mu pomognu, pa ga zamaraju stalnim pitanjima, a on izbor škole doživljava kao pritisak, na šta reaguje negacijom problema i odlaganjem. Njegovo iskustvo u donošenju važnih odluka je skromno, ili nikavo, jer su sve što je bilo važno u njegovom dosadašnjem životu rešavali roditelji. Nedovoljno poznaje sopstvene potrebe, interesovanja i mogućnosti, a želje su mu nerealne. Drugovi, vršnjaci za njega su važni „autoriteti“, pa je spreman da žrtvuje sopstvene želje i bira školu u koju idu njegovi drugovi. A o toj školi ne zna ništa osim da se "mnogo uči, pada na popravni, nastavnik fizike je opasan..“. Roditelji su zabrinuti, gube kontakt sa detetom, odnosi u porodici se remete, zapostavlja se i mlađe dete. Otprilike u takvoj situaciji profesionalna otrijentacija dolazi kao pomoć.



Da li se sa sigurnošću može utvrditi koje zanimanje deci najviše odgovara budući da još nisu "kompletne" ličnosti i kada je pravo vreme za testiranje?

- Prva profesionalna odluka donosi se u 15. godini pri prelasku iz osnovne u srednju školu. U tom uzrastu deca imaju skromno iskustvo, slabo poznaju koje srednje škole postoje i još uvek se nisu kompletno razvili kao ličnosti. Mali broj učenika ima izgrađena jasna profesionalna interesovanja i zato se baš za njih najčešće radi profesionalna orijentacija. Psihološkim testiranjem može se utvrditi u kom pravcu se ta interesovanja razvijaju, koje škole su dobar izbor, a koje treba izbeći, a profesionalnim informisanjem učenik saznaje niz korisnih informacija - koje škole postoje, koliko je potrebno poena za upis, koje zvanje se dobija kada se završe... Na kraju srednje škole učenici su zreliji i imaju bogatije životno iskustvo pa mogu realnije da posmatraju svoj dalji profesionalni razvoj. Međutim, ni tada mnogi nisu sigurni u svoj izbor, imaju više jednako privlačnih izbora, ili traže alternative. Posebnu grupu čine oni koji teže da upišu škole i fakultete koji imaju selektivni prijemni ispit (filološka i dizajnerska škola, arhitektura...) Za njih je kasno da dođu na profesionalnu orijentaciju krajem osmog razreda, odnosno četvrtog razreda srednje škole. Specifična interesovanja i iskazane sposobnosti potrebno je ranije testirati kako bi bilo dovoljno vremena za pripremu, pa se takvim učenicima preporučuje da na testiranje dođu godinu dana ranije.


Koliko roditelji utiču na izbor zanimanja svoje dece i mogu li uvek realno da sagledaju njihove mogućnosti i želje? Da li se često događa da njihova preambicioznost "gura" decu u pogrešne izbore?

- Na osnovu mog dugogodišnjeg rada mogu da kažem da je sve manje roditelja koji pokušavaju da svoje neostvarene želje ispune preko dece. Češće se događa da roditelj koji ima već razrađen posao u nekoj oblasti (radionica, apoteka, advokatska kancelarija...) procenjuje da je to dobra polazna osnova, posebno u današnjim uslovima velike nezaposlenosti, pa vrše neku vrstu “pritiska” u tom pravcu. Imala sam jednog momka koji se “zaglavio” na trećoj godini stomatologije i nije znao šta da radi. Testiranjem sam utvrdila da su njegova interesovanja potpuno u drugoj oblasti i da je najbolji izbor promena fakulteta. Za njega je to bilo veliko olakšanje, međutim morala sam da mu, kao psiholog, pružim još jedan dodatni “paket” podrške kako to da saopšti roditeljima koji su zubari i imaju stomatološku ordinaciju, pa samim tim i velika očekivanja od njega. Danas je on uspešan student jednog društvenog fakulteta, a roditelji su prihvatili njegov izbor. Još jedan primer je učenica osmog razreda koja je imala jasno izražena profesionalna interesovanja da postane forenzičar, što je potpuno zbunjivalo njene roditelje. Oni su bili sigurni da je to posledica gledanja krimi serija i želeli su da joj „izbacim“ iz glave takve ideje. Međutim, test je pokazao da postoji odlična osnova da se ona time bavi, pa je hemijska škola bila odlična polazna tačka.


Da li profesionalna orijentacija pomaže i odraslima koji su nezadovoljni svojim poslom?

- Neuspeh u studiranju može biti privremeni zastoj, ali vrlo često je i posledica pogrešnog izbora. Tada profesionalna orijentacija može da da odgovor na pitanje da li treba menjati fakultet. Radni vek traje mnogo dugo da bi sebi dozvolili da radimo ono što nas ne interesuje ili ono što ne volimo. Izgubljena godina na fakultetu mnogo je manja šteta nego svakodnevno ići na posao sa osećajem nezadovoljstva. U mojoj praksi bilo je i onih koji su se zaposlili odmah posle diplomiranja, ali je posao bio u suprotnosti sa očekivanjima. Jedna mlada, ambiciozna devojka posle godinu dana rada u struci shvatila je da ne želi ceo život da provede ispred kompjutera i dobijeni rezultati pomogli su joj da shvati da treba da se „vrati“ svom prvom profesionalnom izboru iz srednje škole, koji je iz nekih razloga potisnula. Ona je primer nove generacije mladih ljudi koji žele da imaju kontrolu nad svojim životom, koji ne čekaju da se promene same od sebe dese već ih sami prave. Ne stide se da koriste usluge stručnjaka koji im u tome mogu pomoći. U Balans mediku dolaze i ljudi u srednjim godinama koji sticajem životnih okolnosti moraju da prave nove profesionalne izbore (gubitak posla, preseljenje, povratak iz inostranstva, razvod...).


Koliko je teško u zrelom dobu "tumbati" čitav život ili ga iz korena menjati?

- Promene koje su se desile poslednjih decenija na tržištu rada dovele su do toga da su dva osnovna zahteva uspešne karijere adaptibilnost i učenje tokom čitavog života. To znači da svako od nas tokom svog radnog veka više puta mora da donosi važne profesionalne odluke, kao i da se stalno stručno usavršava. Oni koji nisu spremni na promene, teško mogu da opstanu. Iskustvo pokazuje da su neki ljudi od svojih hobija napravili sjajne karijere, da su menjali čitave oblasti delatnosti u zrelim godinama. Profesionalna orijentacija više se ne vezuje isključivo za učenike osnovnih i srednjih škola, već ima svoje mesto i funkciju i kasnije tokom života, odnosno svaki put kad se donose važne profesionalne odluke.

novosti.rs