Pridevske zamenice su promenljive vrste reči koje u rečenici imaju istu službu reči kao pridevi, odnosno zamenjuju prideve. One u rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. One mogu da se jave u sva tri roda jednine i množine i slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.

Vrste pridevskih zamenica:

☼ prisvojne ili posesivne,

☼ pokazne,

☼ upitno-odnosne,

☼ odrične,

☼ neodređene,

☼ opšte ili određene i

☼ ostale.

Prisvojne pridevske zamenice pokazuju kojem licu nešto pripada. Dobijaju se kao odgovor na pitanje ČIJI? Kao i pridevi, slažu se u rodu broju i padežu sa imenicom na koju se odnose.

moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo, njen, njena, njeno, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše, njihov, njihovo, njihova

Prisvojne pridevske zamenice za svako lice označava pripadnost subjektu. Ona tada zamenjuje sve ostale prisvojne zamenice.

svoj, svoja, svoje

Pokazne pridevske zamenice su zamenice kojima se upućuje na bića, predmete ili njihove osobine. Dobijaju se kao odgovor na pitanje KOJI?, KAKAV? i KOLIKI? Možemo ih podeliti prema tome da li upućuju na pojam (KOJI?), njegovu osobinu (KAKAV?) ili količinu (KOLIKI?) i prema tome da li upućuju na nešto blizu govorniku, blizu sagovorniku ili na nešto daleko i od govornika i od sagovornika

Blizu govornika:

KOJI?: ovaj, ova, ovo, ovi, ove, ova KAKAV?: ovakav, ovakva, ovakvo, ovakvi, ovakve, ovakva KOLIKI?: ovoliki, ovolika, ovoliko, ovoliki, ovolike, ovolika

Blizu sagovornika:

KOJI?: taj, ta, to, ti, te, ta KAKAV?: takav, takva, takvo, takvi, takve, takva KOLIKI?: toliki, tolika, toliko, tolikim tolike, tolika

Daleko i og govornika i od sagovornika:

KOJI?: onaj, ona, ono, oni, one, ona KAKAV?: onakav, onakva, onakvo, onakvi, onakve, onakva KOLIKI?: onoliki, onolika, onoliko, onoliki, onolike, onolika

Upitno-odnosne pridevske zamenice su zamenice koje se upotrebljavaju u upitnim i odnosnim rečenicama.

koji, koja, koje, koliki, kolika, koliko, kakav, kakva, kakvi, čiji, čija, čije...

Kod ovih zamenica često se greši u upotrebi zamenice KOJI u akuzativu jednine. Ako se odnosi na nešto živo akuzativ glasi KOJEG(A) ili KOG(A), a ako se odnosi na nešto neživo, akuzativ glasi KOJI.

Odrične pridevske zamenice su zamenice kojima se nešto odriče: pripadnost nekom pojmu, postojanje nekog pojma ili njegovih osobina. Grade se dodavanjem NI - ispred upitno-odnosnih zamenica.

nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko

Kada se uz odrične pridevske zamenice upotrebljava predlog tada se taj predlog umeće između NI i upitno-odnosne zamenice.

ni o jednom, ni za čiji, ni o kakvoj, ni sa kakvim, ni za kog ni do koje..

Nepravilno: o nijednom, za ničijim, o nikakvoj, sa nikakvim, za nikog, do nikoje

Neodređene pridevske zamenice su zamenice kojima se upućuje na neku neodređenost: pripadnost nekom pojmu, samog pojma ili njegovih osobina. Grade se dodavanjem NE- ispred upitno-odnosnih zamenica.

nekoji, nekoja, nekoje, nečiji, nečija, nečije, nekakav, nekakva, nekakvo, nekakvi, nekakve, nekoliki, nekolika, nekoliko, nekoliki, nekolike, nekolika...

Opšte pridevske zamenice su zamenice kojima se označava sveobuhvatnost: pripadnost nekom pojmu, postojanja nekog pojma ili njegovih osobina.Grade se dodavanjem SVA - ispred upitno-odnosnih zamenica.

svaki, svaka, svako, svake, svačiji, svačija, svačije, svakakav, svakakva, svakakvo, svakakvi,svakakve, svakoliki, svakolika, svakoliko...

Ostale pridevske zamenice su zamenice koje ne spadaju u nijednu od prethodno navedenih grupa. Ine imaju različita značenja. Grade se dodavanjem I- ispred upitno-odnosnih zamenica, ili se uz njih upotrebljavaju reči MA, BILO, GOD koje se pišu odvojeno.

ičiji, ičija, ičije, ma čiji, ma čija, ma čije, bilo čiji, bilo čija, bilo čije, čiji god, čija god čije god, ikoji, ikoja, ikoje, ma koji, ma koji, ma koje, bilo koji,bilo koja, bilo koje, koji god, ikakav, ma kakav, bilo kakav, kakav god, ikoliki, ma koliki, bilo kakav, kakav god...

Prisvojne pridevske zamenice

Njen džemper je plav.

Upoznao sam tvog tatu.

Ana, uzmi moju knjigu.

Naša škola je najbolja škola.

Daj loptu njegovom bratu.

Pričao je sa mojom sestrom.

Milan je pojeo vaš sendvič.

Njihov sin je dobar đak.

Tvom drugu je rođendan.

To je kuća mojih roditelja.

Prisvojna prid. zamenica za svako lice

Milan je pojeo svoj sendvič.

Vozila sam svoj bicikl.

Roditelj veruje svom detetu.

Ona živi u svom svetu.

Poslao je svoja pisma

Oni vole svoje roditelje

On se ne stidi svog porekla.

Svako ima svoje sedište.

Miša voli svoju sestru.

Maja čuva svoju braću.

Pokazne pridevske zamenice

To je Majina knjiga.

Ne volim takve priče.

Da li si čitao ovaj roman?

Uzmi knjigu sa one police.

On je rođen u ovom gradu.

Da li ti se sviđa onakvo odelo?.

Ovoliki ranac nije za školu.

Oni ljudi tamo su Španci.

Neka bude toliki kao što je tvoj.

Volim ovakve proslave?

Upitno-odnosne prid. zamenice

Čiji je ono brat?

Koji kjluč otvara vrata?

Kakav je to film?

Kolika je tvoja kuća?

Ne nosim kapu koju si mi dao.

To je sto koji volim

To je čovjek kog volim.

Bio je to film kakav smo želeli.

Na čiju zabavu ideš?

O kojoj drugarici govoriš?

Neodređene prid. zamenice

Nekakva žena ide ovamo.

Spakovao sam nečiju olovku.

Neki dečak je uzeo moj sat.

Dobio sam nekakvo pismo.

Nekakva žena ide ovamo.

Našao sam nečiji telefon.

Oko mene su nekakve budale.

Ovo je čuperak nečije kose.

Nekakvo dete plače.

ma,bio sam sa nekim drugom.

Odrične pridevske zamenica

Ovo nije ničije delo.

Nisam video nijedan autobus.

On je nikakav drug.

Maja nije ničija sestra.

Ne mogu da pričam ni o čemu.

Neću ići ni sa jednim od njih.

Nisam bio ni u jednoj zemlji.

Miša nije upao ni u kakvu rupu.

Neću glasati ni za koga.

Neću plakati ni po koju cenu.

Opšte pridevske zamenice

Mipa voli svaki kolač

On jede svakakvo sendviče.

Ono tamo je svačija soba.

Svakakvi ljudi dolaze ovamo.

Ja ne volim svakakvo voće.

Opšte pridevske zamenice

Uzmi olovku koju god hoćeš .

Imaš li ikakvu olovku?

Kupi bilo koliki kolač.

Uzmi ga ma čiji da je.

Je li on ičiji brat?