U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika.

Prema tome da li razlikuju lica glagolski oblici se dele na:

☼ lične glagolske oblike

☼ nelične glagolske oblike

Lični glagolski oblici razlikuju lica i dele se na vremena (oblici imaju vremenska značenja) i načine (oblici koji nemaju vremenska značenja već označavaju neku neostvarenu radnju).

U vremena spadaju:

☼ prezent

☼ perfekat

☼ aorist

☼ imperfekat

☼ pluskvamperfekat

☼ futur I

U načine spadaju:

☼ imperativ

☼ potencijal

☼ futur II

Nelični glagolski oblici ne razlikuju lica. U ove oblike spadaju:

☼ infinitiv

☼ radni glagolski pridev

☼ trpni glagolski pridev

☼ glagolski prilog sadašnji

☼ glagolski prilog prošli

Prema načinu građenja glagolski oblici se dele na:

☼ proste glagolake oblike

☼ složene glagolske oblike

Prosti glagolski oblici sastoje se od jedne reči i ne sadrže pomoćni glagol.

U proste glagolske oblike spadaju:

☼ prezent

☼ aorist

☼ imperfekat

☼ imperativ

☼ infinitiv

☼ radni glagolski pridev

☼ trpni glagolski pridev

☼ glagolski prilog sadašnji

☼ glagolski prilog prošli

Složeni glagolski oblici sastoje se od dve ili više reči i sadrže pomoćni glagol.

U složene glagolske oblike spadaju:

☼ perfekat

☼ pluskvamperfekat

☼ futur I

☼ potencijal

☼ futur II

Glagolski oblici
glagola RADITII

Prezent

1.radim 1.radimo

2.radiš 2.radite

3.radi 3.rade

Perfekat

1.radio sam 1.radili smo

2.radio si 2.radili ste

3.radio je 3.radili su

Aorist

1.radih 1.radismo

2.radi 2.radiste

3.radi 3.radiše

Imperfekat

1.radijah 1.radijasmo

2.radijaše 2.radijaste

3.radijaše 3.radijahu

Pluskvamperfekat

1.bio sam radio 1.bili smo radili

2.bio si radio 2.bili ste radili

3.bio je radio 3.bili su radili

ILI

1.bejah radio 1.bejasmo radili

2.bejaše radio 2.bejaste radili

3.bejaše radio 3.bejahu radili

ILI

1.beh radio 1.besmo radili

2.beše radio 2.beste radili

3.beše radio 3.behu radili

Futur I

1.radijću 1.radićemo

2.radćeš 2.radićete

3.radiće 3. radiće

Imperativ

1. - 1.radimo

2.radi 2. radite

3. - 3. -

Potencijal

1.radio bih 1.radili biste

2.radio bi 2.radili biste

3.radio bi 3.radili bi

Futur II

1.budem radio 1.budemo radili

2.budeš radio 2.budete radili

3.bude radio 3.budu radili

Infinitiv

raditi

Glagolski prilog prošli

radivši

Glagolski prilog sadašnji

radeći

Radni glagolski prilog

radio

Trpni glagolski pridev

rađen

Prezent

Prezent je prost i ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se vrši u isto vreme kada o njoj govoriš (Šetam po parku sa drugom, a moj stariji brat ide iza nas) i radnju koja se dešava stalno sve vreme (Lepenica teče kroz Kragujevac).

Prezent može da ima i neka druga značenja, a to su pripovedački prezent koji označava radnje istovremene s nekim drugim prošlim trenutkom (Vratim se kući, uzmem kišobran i odem u školu), prezent za budućnost koji označava radnju istovremenu sa nekom radnjom u budućnosti (Sutra putujemo na more), kvalifikativni prezent koji označava radnje koje se vrše po nekom prirodnom redu, po običaju ili navici (Posle leta dolazi jesen i donosi nam korpe pune zrelog voća), prezent u poslovicama (Lepa reč i gvozdena vrata otvara) i prezent sa modalnim značenjem koji označava stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji. (Umirem od gladi)

Prezent se gradi od prezentske osnove i nastavaka za lica u jednini i množini.

Prezentska osnova se dobije kada se glagol stavi u 3. lice množine prezenta i odbije se nastavak - mo (on je uvek ista kao treće lice jednine jer u ovom licu nema nastavaka za građenje prezenta).

Nastavci za građenje prezenta su:

1. lice jednine - m 1. lice množine - mo

2. lice jednine - š 2. lice množine - te

3. lice jednine nema 3. lice množine - ju (u)

Primer: PEVATI - prezentska osnova peva - , infinitivna osnova peva -

1. Ja pevam 1. Mi pevamo

2. Ti pevaš 2. Vi pevate

3. On/Ona/Ono peva 3. Oni pevaju

Kod glagola kod kojih se infinitivna osnova završava na - K, - G ili - H u svim licima jednine i množine, osim u 3. lice množine (kod glagola moći i u 1. licu jednine) dolazi do palatalizacije i K, G, H prelaze u Č, Ž, Š. (peći, seći, obući, teći, moći...).

Primer: SEĆI - prezentska osnova seče -, infinitivna osnova sek -

1. Ja sečem 1. Mi sečemo

2. Ti sečeš 2. Vi sečete

3. On/ona/ono seče 3. Oni seku

PERFEKAT

Perfekat je složen i ličan glagolski oblik koji označava radnju, stanje ili zbivanje koje se potpuno desilo u prošlosti, ili je započelo u prošlosti. (Juče sam išao u bioskop.) U srpskom jeziku perfekat je prošlo vreme koje se najčešće upotrebljava.

Perfekat se gradi se nesvršenog oblika prezenta glagola JESAM i radnog glagolskog prideva.

Ja sam radio ili radio sam

Prezent glagola JESAM

1. Ja sam 1. Mi smo

2. Ti si 2. Vi ste

3. On/ona/ono je 3. Oni su

Radni glagolski pridev

Radni glagolski pridev je neličan i prost glagolski oblik koji govori da je radnja, stanje, ili zbivanje izvršeno i da su subjekti bili aktivni. Gradi se od infinitivne osnove svršenih i nesvršenih glagola i nastavaka.

Nastavci za građenje radnog glagolskog prideva:

muški rod jednine - o (učio) muški rod množine - li (učili)

ženski rod jednine - la (učila) ženski rod množine - le (učile)

srednji rod jednine - lo (učilo) srednji rod množine - la (učila)

Prilikom građenja radnog galgolskog prideva dolazi do izuzetaka kod glagola koji se zavšavaju na - STI (jesti, sesti, plesti, rasti, pasti) i glagola koji se završavaju na - ĆI (teći, peći, reći, seći, leći, moći).

JESTI - infinitivna osnova jed-, odbije se samoglasnik -D, pa se dodaju nastavci za građenje radnog glagolskog prideva.

jeo jeli

jela jele

jelo jela

RASTI - infinitivna osnova rast- , odbija se odbije se samoglasnik -T, pa se dodaju nastavci za građenje radnog glagolskog prideva, u svim licima osim u 1. licu jednine muškog roda kada samoglasnik -T ostaje, a između njega i nastavka za građenje radnog glagolskog prideva umeće se - A (nepostojano A.

rastao rasli

rasla rasle

raslo rasla

TEĆI - infinitivna osnova tek- , u 1. licu jednine muškog roda ispred nastavka za građenje radnog glagolskog prideva umeće se - A (nepostojano A)

tekao tekli

tekla tekle

teklo tekla

Perfekat se može graditi i od svršenih i od nesvršenih glagola, te u savremenom jeziku zamenjuje aorist, imperfekat i pluskvamperfekat.

Primer: Perfekat glagola UČITI (u muškom rodu)

1. Ja sam učio (učio sam) 1. Mi smo učili (učili smo)

2. Ti si učio (učio si) 2. Vi ste učili (učili ste)

3. On je učio (učio je) 3. Oni su učili (učili su)

Pluskvamperfekat

Pluskvamperfekat je složen i ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se desila u prošlosti pre neke druge prošle radnje. (Kada je nastavnica ušla u učionicu ja sam bio uradio čitav domaći). Ovaj glagolski oblik se u govornom jeziku skoro sasvim izgubio. Ima ga u kjniževnim delima i to onim iz starijeg perioda.

Imperfekat se gradi na dva načina:

☼ Pomoću PERFEKTA pomoćnog galgola BITI i radnog glagolskog prideva

Perfekat glagola BITI (u muškom rodu)

1. Ja sam bio 1. Mi smo bili

2. Ti si bio 2. Vi ste bili

3. On je bio 3. Oni su bili

Primer: PEVATI (radni glagolski pridev pevao, pevali)

1. Ja sam bio pevao 1. Mi smo bili pevali

2. Ti si bio pevao 2. Vi ste bili pevali

3. On je bio pevao 3. Oni su bili pevali

☼ Pomoću IMPERFEKTA pomoćnog galgola BITI i radnog glagolskog prideva

Ovaj oblik pluskvamperfekta se retko upotrebljava u govoru i uglavnom se
javlja u kjniževnim delima.

Imperfekat glagola BITI (u muškom rodu)

1. Ja bejah (beh) 1. Mi bejasmo (besmo)

2. Ti bejaše (beše) 2. Vi bejaste (beste)

3. On bejaše (beše) 3. Oni bejahu (behu)

Primer: PEVATI (radni glagolski pridev pevao, pevali)

1. Ja bejah pevao 1. Mi bejasmo pevali

2. Ti bejaše pevao 2. Vi bejaste pevali

3. On bejaše pevao 3. Oni bejahu pevali

ili u skraćenom obliku

1. Ja beh pevao 1. Mi besmo pevali

2. Ti beše pevao 2. Vi beste pevali

3. On beše pevao 3. Oni behu pevali

Imperfekat

Imperfekat je prost i ličan glagolski oblik koji označava radnju koja je trajala u prošlosti i koja se upotrebljava samo u pripovedanju. (Jednom tako uveče seđaše vojnik u svojoj sobici). Ovaj glagolski oblik se u govornom jeziku skoro sasvim izgubio. Ima ga u kjniževnim delima i to onim iz starijeg perioda.

Imperfekat se gradi samo od nesvršenih glagola i to tako što se na okrnjenu infinitivnu osnovu glagola dodaju odgovarajući nastavci.

Nastavci za građenje imperfekta kod glagola koji se završavaju na - TI:

☼ ako se infinitivna osnova završava na samoglasnik A

1. lice jednine - ah 1. lice množine - asmo

2. lice jednine - aše 2. lice množine - aste

3. lice jednine - aše 3. lice množine - ahu

Primer: PEVATI - okrnjena infinitivna osnova pev -

1. Ja pevah 1. Mi pevasmo

2. Ti pevaše 2. Vi pevaste

3. On/Ona/Ono pevaše 3. Oni pevahu

☼ ako se infinitivna osnova završava na samoglasnike E ili I
(dodavanjem nastavaka dolazi do jotovanja)

1. lice jednine - jah 1. lice množine - jasmo

2. lice jednine - jaše 2. lice množine - jaste

3. lice jednine - jaše 3. lice množine - jahu

Primer: GRADITI - okrnjena infinitivna osnova grad -

1. Ja građah (grad + jah) 1. Mi građasmo (grad + jasmo)

2. Ti građaše (grad + jaše) 2. Vi građaste (grad + jaste)

3. On/ona/ono građaše (grad + jaše) 3. Oni građahu (grad + jahu)

Nastavci za građenje imperfekta kod glagola koji se završavaju na - ĆI i - STI

1. lice jednine - ijah 1. lice množine - ijasmo

2. lice jednine - ijaše 2. lice množine - ijaste

3. lice jednine - ijaše 3. lice množine -ijahu

Primer: TRESTI - infinitivna osnova tres-

1. Ja tresijah 1. Mi tresijasmo

2. Ti tresijaše 2. Vi tresijaste

3. On/ona/ono tresijaše 3. Oni tresijaše

Primer: PEĆI - infinitivna osnova pek -

1. Ja pecijah 1. Mi pecijasmo

2. Ti pecijaše 2. Vi pecijaste

3. On/ona/ono pecijaše 3. Oni pecijahu
pažnja!

Pomoćni glagol BITI ima dvojake nastavke za imperfekat

1. Ja bejah 1. Mi bejasmo

2. Ti bejaše 2. Vi bejaste

3. On/ona/ono bejaše 3. Oni bejahu

ILI

1. Ja beh 1. Mi besmo

2. Ti beše 2. Vi beste

3. On/ona/ono beše 3. Oni behu

AORIST

Aorist je prost i ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se desila u prošlosti i to radnju koja se desila nakon neke druge radnje u prošlosti (On je usatao sa klupe, a oni odmah ustadoše za njim) i radnju koja se desila "skoro", odnosno neposredno pre trenutka govorenja (Gle, prestade kiša, ali dunu vetar.)

Aorist se gradi uglavnom od glagola svršenog vida i to tako što se na infinitivnu osnovu dodaju odgovarajući nastavci za lica u jednini i množini.

Infinitivna (aoristna) osnova se dobije kada se glagol stavi u infinitiv i onda se odbije nastavak -ti. Ovo važi samo za glagole kod kojih se infinitiv završava na - ti. Kod glagola kod kojih se infinitiv završava na -ći (ići, reći, peći, teći...) i na -sti (pasti, sesti, plesti), kao i kod nekih glagola kod kojih se infinitiv završava na -ti (hteti, smeti) infinitvna osnova se dobija upravo preko aorista, tako što se glagol stavi u 1. lice jednine aorista i odbije se nastavak - oh.

Nastavci za građenje aorista su:

☼ ako se infinitivna osnova završava na samoglasnik

1. lice jednine - h 1. lice množine - smo

2. lice jednine nema 2. lice množine - ste

3. lice jednine nema 3. lice množine - še

Primer: NAPISATI - infinitivna osnova napisa -

1. Ja napisah 1. Mi napisasmo

2. Ti napisa 2. Vi napisaste

3. On/Ona/Ono napisa 3. Oni napisaše

Primer: pomoćni glagol BITI - infinitivna osnova bi -

1. Ja bih 1. Mi bismo

2. Ti bi 2. Vi biste

3. On/Ona/Ono bi 3. Oni biše

☼ ako se infinitivna osnova završava na samoglasnik

1. lice jednine - oh 1. lice množine - osmo

2. lice jednine - e 2. lice množine -oste

3. lice jednine - e 3. lice množine - oše

Primer: PASTI - infinitivna osnova pad -

1. Ja padoh 1. Mi padosmo

2. Ti pade 2. Vi padoste

3. On/ona/ono pade 3. Oni padoše

Primer: pomoćni glagol HTETI - infinitivna osnova hted -

1. Ja htedoh 1. Mi htedosmo

2. Ti htede 2. Vi htedoste

3. On/ona/ono htede 3. Oni htedoše
pažnja!

Kod nekih glagola 3.lice jednine aorista i 3.liste jednine prezenta se isto pišu (učiniti, upitati,ući, pročitati, ohladiti, doći). Jedino kad izgovorimo ove oblike znamo da li je u pitanju aorist ili prezent, jer imaju različit akcenat.

Primer: glagol OHLADITI

Prezent (jednina) Aorist (jednina)

1. Ja ohladim 1. Ja ohladih

2. Ti ohladiš 2. Ti ohladi

3. On/ona/ono ohladi 3. On/ona/ono ohladi

(Pita nije lepa kada se ohladi.) (Dođite deco! Ohladi se pita.)

IMPERATIV

Imperativ ili zapovedni način je prost i ličan glagolski oblik kojm se izriče zapovest (Marko, izlazi napolje odmah!), molba (Moilim te, dohvati mi knjigu sa police!), zabrana (Ne hranite životinje!), podsticaj (Kupite sveže jagode!) ili savet (Deco, da biste bili zdravi, jedite puno svežeg voća i povrća!). Upotrebljava u upravnom govoru, u obraćanju govornika sagovorniku.

Imperativ ima oblike samo za 2. lice jednine i za 1. i 2. lice množine.

Za 1. lice jednine nema oblik, jer sami sebi ne možemo naređivati, niti možemo sebe moliti, savetovati ili podsticati.

Kod 3. lica jednine i 3 lice množine nema oblik, jer se ne može naređivati nekome ko nije prisutan. Postoji mogućnost da se zapovest u ovom slučaju izrazimo rečcom NEKA i prezentom odgovarajućeg glagola u jednini ili množini. (Neka uđe unutra! Neka se jave sutra!)

Imperativ se gradi tako što se na prezentsku osnovu glagola dodaju odgovarajući nastavci.

Nastavci za građenje imperativa su:

☼ ako se 3. lice množine prezenta završava na - JU

1. lice jednine ne postoji 1. lice množine - jmo

2. lice jednine - j 2. lice množine - jte

3. lice jednine ne postoji 3. lice množine ne postoji

Primer: CRTATI - prezentska osnova crta -

1. - 1. crtajmo

2. crtaj 2. crtajte

3. - 3. -

☼ u svim ostalim slučajevima

1. lice jednine ne postoji 1. lice množine - imo

2. lice jednine - i 2. lice množine - ite

3. lice jednine ne postoji 3. lice množine ne postoji

Primer: SKOČITI - prezentska osnova skoči -

1. - 1. skočimo

2. skoči 2. skočite

3. - 3. -

Kod glagola kod kojih se infinitivna osnova završava na - K, G, ili H u imperativu dolazi do sibilarizacije i samoglasnici K, G, H prelaze u C, Z, S (peći, seći, obući, teći, pomoći...)

Ispeci, pa reci!

Lezi, dole!

Potencijal

Potencijal je složen i ličan glagolski oblik kojim se izriče želja (Moj brat bi voleo da trenira odbojku, ali je još mali za to.), mogućnost (Ja bih nacrtao najlepšu kad bih imao dobre bojice!) ili namera da se izvrši neka radnja. (Išli smo u prodavnicu samo da bismo malo prošetali.). On nema nikakvo vremensko značenje već označava neku neostvarenu radnju.

Potencijal se gradi se gradi od aorista pomoćnog glagola BITI (izuzetak je samo 3. lice množine) i radnog glagolskog prideva.

Radni glagolski pridev je neličan i prost glagolski oblik koji govori da je radnja, stanje, ili zbivanje izvršeno i da su subjekti bili aktivni. Gradi se od infinitivne osnove svršenih i nesvršenih glagola i odgovarajućih nastavaka za muški, ženski i srednji rod.

Aorist glagola BITI:

1. Ja bih 1. Mi bismo

2. Ti bi 2. Vi biste

3. On/Ona/Ono bi 3. Oni biše

Za gradnju 3. lica množine potencijala umesto aorista pomoćnog glagola BITI u 3. licu množine (BIŠE) koristi se 3. lice jednine BI.

Primer: VOLETI

(Potencijal sa radnim glagolskim pridevom u muškom rodu)

1. voleo bih 1. voleli bismo

2. voleo bi 2. voleli biste

3. voleo bi 3. voleli bi

Primer: DOĆI

(Potencijal sa radnim glagolskim pridevom u ženskom rodu)

1. došla bih 1. došle bismo

2. došla bi 2. došle biste

3. došla bi 3. došle bi

FUTUR I

Futur I (ili buduće vreme) je složen i ličan glagolski oblik koje služi za opisivanje radnje, stanja ili zbivanja koji će se desiti u budućnosti.

Futur prvi se gradi na dva načina:

☼ od skraćenog oblika prezenta pomoćnog glagola HTETI i infinitiva glagola
koji se menja u budućem vremenu. (Sutra ću napisati domaći zadatak)

☼ dodavanjem kraćeg oblika prezenta pomoćnog glagola HTETI na infinitivnu
osnovu glagola. (Napisaću domaći zadatak sutra.)

Skraćeni oblik prezenta glagola HTETI:

1. Ja ću 1. Mi ćemo

2. Ti ćeš 2. Vi ćete

3. On/Ona/Ono će 3. Oni će

Primer: Futur I glagola PISATI

☼ prvi način:

1. ću pisati 1. ćemo pisati

2. češ pisati 2. ćete pisati

3. će pisati 3. će pisati

☼ drugi način:

1. pisaću 1. pisaćemo

2. pisaćeš 2. pisaćete

3. pisaće 3. pisaće

FUTUR II

Futur II je složen i ličan glagolski oblik koje označava neostvarenu radnju za koju pretpostavljamo da će se dogoditi u budućnosti, za vreme ili posle neke buduće radnje.

Futur II se gradi od prezenta pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva.

Prezent glagola BITI:

1. Ja budem 1. Mi budemo

2. Ti budeš 2. Vi budete

3. On/Ona/Ono bude 3. Oni budu

Primer: Futur II glagola PISATI (u muškom rodu)

1. budem pisao 1. budemo pisali

2. budeš pisao 2. budete pisali

3. bude pisao 3. budu pisali

Glagolski prilog sadašnji

Glagolski prilog sadašnji je prost i neličan glagolski oblik koji označava radnju koja se dešava istovremeno sa nekom drugom radnjom.

Gradi se tako što se na 3. lice množine prezenta doda nastavak -ĆI.

Oni RADE (3. lice množine prezenta) + ĆI (nastavak) = RADEĆI

Ovaj glagolski oblik gradi se samo od nesvršenih glagola. Ne može da se izgradi od svršenih glagola.

Primer: Nesvršeni glagol SEDETI

Oni SEDAJU + nastavak ĆI = SEDAJUĆI

Primer: Svršeni glagol SESTI

Oni SEDNU + nastavak ĆI = SEDNUĆI - REČ NE POSTOJI U SRPSKOM JEZIKU

U rečenici glagolski prilog sadašnji (sam ili u skupu s drugim rečima) najčešće ima službu:

☼ priloške odredbe za VREME

Ulazeći u učionicu, čuo sam muziku. (KADA?)

☼ priloške odredbe za NAČIN

Idem kući pevajući. (KAKO?)

☼ priloške odredbe za UZROK

Plašeći se kontrolnog, nije otišla u školu. (ZAŠTO?)

Ovaj glagolski oblik upotrebljava se i ako pravi PRIDEV:

PUTUJUĆE pozorište, SVETLEĆA reklama, LETEĆI tanjir


Glagolski prilog prošli

Glagolski prilog prošli je prost i ličan glagolski oblik koje označava radnju koja se dešava pre radnje iskazane predikatom rečenice.

Gradi se tako što se na infinitivnu osnovu doda nastavak -VŠI. Iako se može graditi od oba vida glagola, češći su oblici od glagola svršenog vida.

URADI (infinitivna osnova) + VŠI (nastavak) = URADIVŠI

Ako se infinitivna osnova završava na suglasnik (peći - pek, moći - mog) ispred nastavka -VŠI umeće se samoglasnik A.

PEK (infinitivna osnova) + A (umetnuto) + VŠI (nastavak) = PEKAVŠI

Kod nekih glagola nastavak se ne dodaje na infinitivnu osnovu, pa oni predstavljaju izuzetke.

doći - DOŠAVŠI, otići - OTIŠAVŠI, izaći - IZAŠAVŠI

U rečenici glagolski prilog prošli (sam ili u skupu s drugim rečima) najčešće ima službu:

☼ priloške odredbe za VREME

Stigavši na plažu, on se pozdravi sa društvom. (KADA?)

☼ priloške odredbe za NAČIN

Uhvatio je loptu skočivši iz sve snage. (KAKO?)

☼ priloške odredbe za UZROK

Ne mogavši da zaspi, izašao je da prošeta. (ZAŠTO?)

Ovaj glagolski oblik upotrebljava se i ako pravi PRIDEV:

BIVŠA učenica, BIVŠI direktor, BIVŠE odeljenje

Upotreba glagolskih oblika

Ne zaboravite: ja bih, mi bismo, vi biste...

Radni glagolski pridev u srpskom jeziku ima oblike za muški, ženski i srednji rod u jednini i množini. Nedopustivo je koristiti oblik za muški rod za množinu kada je reč o dva ili više vršilaca radnje ženskog roda. Dakle, ako su na ručku Lora i Boni, one su sele i jele, a ne seli i jeli. I dodajmo ovde i sledeću napomenu: one nisu njih dvoje, kao što ni dva muškarca nisu njih dvoje.

Negacija – u srpskom jeziku važi princip dvostruke negacije!

Ne: Nije se mogao opravdati bilo čime, već: Nije se ničim mogao opravdati. Srpska rečenica je: Ništa mi se ne dopada... Međutim, neposredno ispred negacije ni se neće upotrebiti: On to i ne zna; ja i neću da on to zna...

Glagolski pridev trpni -

Rečeno, učinjeno.

Глаголски придев трпни


Глаголски придев трпни, или пасивни партицип, неличан је глаголски облик који означава да се на некоме или нечему врши, или се (из)вршила нека радња. Другим речима, описује да неко или нешто трпи вршење радње. Као и остали пасивни облици глагола, може постојати само код прелазних глагола.

Попут осталих глаголских облика, глаголски придев трпни може бити свршеног и несвршеног вида, може бити повратан или неповратан, а у реченици може имати објекат и адвербијал као допуне[2]. Глаголски придев трпни (и остали партиципи) могу означавати прошло и садашње време, али не могу означавати будуће време.

Трпни глаголски придев служи за грађење пасива, а може имати и атрибутивну функцију уз именице. У неким језицима, трпни глаголски придев може имати предикативну и полупредикативну функцију, као и функцију издвојеног атрибута.

Глаголског придев трпни у српском језику

Трпни глаголски придев, један од описних глагола, у српском језику има посебне облике за сва три рода у једнини и множини. Мења се по падежима, налик придевима са непалаталним завршетком. У ретким случајевима глаголски придев трпни гради се од повратног глагола (нпр. заљубљен од заљубити се). У српском језику не постоји трпни глаголски придев садашњег времена, већ само прошлог. Глаголски придев трпни се ретко употребљава у говорном језику, док се често може уочити у писаном језику (научном, пословном, публицистичком) .

Глаголски придев трпни гради се од инфинитивне или презентске глаголске основе и посебних наставака. Тип наставака зависи од типа инфинитивне основе, уз ретке изузетке. Наставци за грађење глагослког придева трпног су:

-н, -на, -но, -ни, -не, -на;
-ен, -ена, -ено, -ени, -ене, -ена;
-вен, -вена, -вено, -вени, -вене, -вена;
-т, -та, -то, -ти, -те, -та.

Наставак -н

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ати, а инфинитивна основа на -а, глаголски придев трпни гради се додавањем наставка -н.

Примери:

нацрта-ти > нацрта + -н > нацртан (нацртана, нацртано, нацртани, нацртане, нацртана)
прочита-ти > прочита + -н > прочитан (прочитана, прочитано, прочитани, прочитане, прочитана)
позва-ти > позва + -н > позван (позвана, позвано, позвани, позване, позвана)

Наставак -ен

Код глагола чији се инфинитив завршава на -сти, а презентска основа на -с, -з, -д, -т или -б, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.

Примери:

потрести (ист. по-трес-ти) > потрес + -ен > потресен (потресена, потресено, потресени, потресене, потресеена)
загристи (ист. за-гриз-ти) > загриз + -ен > загризен (загризена, загризено, загризени, загризене, загризена)
пробости (ист. про-бод-ти) > пробод + -ен > прободен (прободена, прободено, прободени, прободене, прободена)
прести (ист. пред-ти) > пред + -ен > преден (предена, предено, предени, предене, предена)
плести (ист. плет-ти) > плет + -ен > плетен (плетена, плетено, плетени, плетене, плетена)
грепсти (ист. греб-сти) > греб + -ен > гребен (гребена, гребено, гребени, гребене, гребена)

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи, а сугласник којим се презентска основа завршава подлеже палатализацији, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.

Примери:

испећи > испеч + -ен > испечен (испечена, испечено, испечени, испечене, испечена)
затећи > затеч + -ен > затечен (затечена, затечено, затечени, затечене, затечена)
рећи > реч + -ен > речен (pечена, pечено, pечени, pечене, pечена)
жећи > жеж + -ен > жежен (жежена, жежено, жежени, жежене, жежена)
врћи > врш + -ен > вршен (вршена, вршено, вршени, вршене, вршена)

Код свршених глагола чији се инфинитив завршава на -ити, презентска основа на -иј, а несвршени парњак се не завршава на -ивати, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.

Пример:

разбити > разбиј + -ен > разбијен (разбијена, разбијено, разбијени, разбијене, разбијена)

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ити или -ети, а прво лице презента на -им, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу. Ако се презентска основа завршава непалаталним сугласником, долази до јотовања.

Примери:

уплашити > уплаш + ен > уплашен (уплашена, уплашено, уплашени, уплашене, уплашена)
населити > насел + ј + ен > насељен (насељена, насељено, насељени, насељене, насељена)
очистити > очист + ј + ен > очишћен (очишћена, очишћено, очишћени, очишћене, очишћена)
љубити > љуб + ј + ен > љубљен (љубљена, љубљено, љубљени, љубљене, љубљена)

Наставак -вен

Код свршених глагола чији се инфинитив завршава на -ити, презентска основа на -иј, а несвршени парњак се завршава на -ивати, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.

Примери:

заши-ти > заши + -вен > зашивен (зашивена, зашивено, зашивени, зашивене, зашивена)
проли-ти > проли + -вен > проливен (проливена, проливено, проливени, проливене, проливена)

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ути, код којих се презентска основа не завршава на -н, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.

Пример:

надути > наду + -вен > надувен (надувена, надувено, надувени, надувене, надувена)

Код неких глагола на -ети, углавном неправилних, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.

Примери:

млети > мле + –вен > млевен (млевена, млевено, млевени, млевене, млевена)
снабдети > снабде + -вен > снабдевен (снабдевена, снабдевено, снабдевени, снабдевене, снабдевена)
жети > жње + -вен > жњевен (жњевена, жњевено, жњевени, жњевене, жњевена); али се среће и жет
сатрти > сатр + -вен > сатрвен (сатрвена, сатрвено, сатрвени, сатрвене, сатрвена); али се среће и облик сатрт

Наставак -т

Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на -нути или -сути, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.

Пример:

надахнути > надахну + -т > надахнут (надахнута, надахнуто, надахнути, надахнуте, надахнута)
просути > просу + -т > просут (просута, просуто, просути, просуте, просута)

Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на -нати, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.

Пример:

признати > призна + -т > признат (призната, признато, признати, признате, призната)

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ети, а презентска основа је проширена гласом -м или -н, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.

Примери:

узети > узе + -т > узет (узета, узето, узети, узете, узета)
проклети > прокле + -т > проклет (проклета, проклето, проклети, проклете, проклета)

Код глагола са слоготворним р у инфинитиивној основи, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.

застрти > застр + -т > застрт (застрта, застрто, застрти, застрте, застрта)

Изузеци

Поједини глаголи могу имати два облика трпног придева.

жети: жњевен и жет
сатрти: сатрвен и сатрт
дати: дат и дан (и префиксалне изведенице: продат и продан, предат и предан, издат и издан...)
добити: добијен и добивен
донети: донесен и донет

Trpni glagolski pridev


Šta je trpni glagolski pridev

Trpni glagolski pridev je prost, neličan glagolski oblik koji služi za građenje pasiva (trpnog stanja) složenih glagolskih oblika. Gradi se isključivo od PRELAZNIH glagola, jer označava da su subjekti pasivni, odnosno da je na njima izvršena radnja, stanje i zbivanje. Trpni glagolski pridev zove se trpni jer su subjekti pasivni (trpe radnju); glagolski se zove jer je od glagola, a pridev se zove jer kao i pridevi razlikuje sva tri roda i oba broja (jedninu i množinu). Sa enklitičkim oblicima prezenta pomoćnog glagla JESAM gradi perfekat i tad označava da su radnje, stanja i zbivanja izvršena u prošlosti na SUBJEKTU. (Sveska je kupljena). Sa perfektom i imperfektom pomoćnog glagola BITI - gradi pluskvamperfekat (davno prošlo vreme): - Bili su već zatvoreni kad smo došli. Sa prezentom pomoćnog glagola BITI - gradi futur II (predbuduće vreme) i tad označava uslov pod kojim će se na subjektima izvršiti neke buduće radnje.
Primer:
Ako budemo spremni - pobedićemo ih. Sam trpni glagolski pridev je oblik krnjeg perfekta.

Često trpni glagolski pridev postane pravi pridev i onda stoji uz imenicu i označava njenu osobinu.
Primer:
Trpni glagolsi pridev od glagola PEĆI u muškom rodu jednine glasi pečen. Ako ga stavimo ispred imenice, imamo klasičan opisni pridev. Pečen kesten je zdravo jesti. Trpni glagolski pridev se gradi tako što se na infinitivnu, ređe na okrnjenu prezentsku osnovu dodaju nastavci: u jednini za muški rod N, EN, ili T, za ženski rod NA, ENA, ili TA, za srednji rod NO, ENO, ili TO. U množini za muški rod NI, ENI, ili TI, za ženski rod NE, ENE, ili TE i srednji rod NA, ENA. ili TA

Napomena - izuzetak

Kod glagola na ći u trpnom glagolskom pridevu javlja se palatalizacija: K ispred E u nastavku za novi oblik prelazi u Č
Primer:
Og glagola peći infinitivna osnova je PEK i kad dodamo nastavak EN muškog roda jednine, dobijemo trpni galagolski pridev PEK+en = je PEČEN. Pasivno stanje se pravi tako što se objekti učine subjektima: Majka je kupila svesku - aktivno stanje, jer je subjekat aktivan. Ali kad kažemo: Sveska je kupljena - subjekat trpi radnju.

GLAGOLSKI VID:Nesvrseni su oni glagoli koji traju:pevati,pisati,spavati.. Oni se zovu trajni, ne znamo kada će se završiti. Ako imaju prekide,zovu se učestali:kuckati,kijati…
Svršeni su oni koji su završeni. Početno-svršeni:zaplivati,zagnjuriti… Ti si zaplivao i to je gotovo,pa tek onda plivaš. Trenutni se završe za sekund,npr.pasti,sesti. Završni označavaju kraj radnje:napisati,naučiti.

GLAGOLSKI ROD:
1.Prelazni su oni koje možeš da dopuniš pitanjem KOGA? ŠTA? pišem koga?šta? sastav,jedem tortu,pevam pesmu.
Ako ne možeš da ih dopuniš sa koga? šta? zovu se 2.neprelazni. Ležati ne može koga? šta? ili leteti.
3.Povratni imaju uz sebe reč SE.
Dele se na:
1.PRAVE-ako reč se znači sebe,umivam sebe,obuvam sebe
2.NEPRAVE-ako reč se ne znači sebe,radovati se ne može radovati sebe
3.UZAJAMNO-potrebno je dvoje,dopisivati se,tući se…