Istorijske smicalice: Kula Nebojša (ne) postoji?!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Za zabludu oko imena poznatog srednjovekovnog zdanja na Kalemegdanu znaju samo malobrojni. Temelje originalne kule Nebojše koja je dominirala ušćem Save u Dunav uništila JNA kada je 1948. godine pravila tajnu podzemnu vojnu instalaciju

Piše Zoran Nikolić

Dugo je simbol Beograda bila kula Nebojša, ogromna, moćna građevina kojom se dičio još despot Stefan Lazarević. To je bila kula koja je dominirala srednjovekovnim Beogradom i ušćem Save u Dunav. Sada postoji velika zabluda da je kula koja danas nosi ovo ime „prava kula Nebojša“. Ali - to nije istina. Na mestu odakle je najlepši pogled na ušće dveju reka danas se nalazi bunker... Ni to niste znali? Nismo ni mi donedavno...

PONOS GRADA
Nekada davno, na najvišoj tački beogradskog grebena nalazila se kula Nebojša, da „preti oblacima“ i dominira pogledom na srednjovekovnu prestonicu despota Stefana. U ono vreme, kada je grad nastanjivalo mnogo manje ljudi, takva kula je, sasvim sigurno, izgledala potpuno impozantno. Ona je bila orijentir mnogima koji bi se približavali gradu i utvrđenju, a za žitelje Beograda bila je značajna i zbog zvonika, čije zvono je „grmelo“ i čulo se „do neba“.
Kula je bila zamišljena tako što je do nje vodio drveni most, a i stepenište koje ju je opasavalo bilo je napravljeno od drveta. Ni to nije bilo nimalo slučajno. Prvobitni plan starih stratega bio je da, ukoliko posada ostane opkoljena na kuli, ne sme sa nje da se povuče. Oni bi spalili most i stepenice, a sudbinu bi im odredilo to što bi morali, braneći grad, ili da poginu ili da dočekaju pojačanje.
Bilo kako bilo, Beograd pod tursku vlast pada 1521. godine, ali kula Nebojša nije dočekala vojno poniženje u kojem bi bila izložena turskom barjaku. Prema legendi u nju je udario grom tokom neke velike oluje i uništio ju je. Posle vatrene stihije koja je tada izbila od kule nije mnogo ostalo. Tako je okončan jedan mit.
U Beogradu je ulogu ove kule preuzela dotadašnja „Vodena“ ili „Temišvarska kula“. To je ona velika građevina na Donjem kalemegdanskom gradu koju danas svi poznaju kao kulu Nebojšu.
Istini za volju, tu kulu su dugo koristili Turci, i ona je imala morbidnu ulogu zatvora i mučilišta. U njoj je stradao legendarni grčki revolucionar Riga od Fere, a tu je vrlo teške dane proveo i Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša. Naime, ostalo je zabeleženo da je Jevrem bio zatočenik u tamnicama sve dok Miloš nije „debelo“ odrešio kesu da ga odande izbavi, ali da je ovaj do smrti patio od kostobolje koju je, po svemu sudeći, „zaradio“ na tom stratištu. Nadalje, tu je smrtno stradao i jedan srpski mitropolit i još mnogo patriota sa ovog podneblja. Tek, mučilište koje danas nosi ime Nebojša, nije prava, „originalna“ kula, već samo „kradljivac“ njenog imena.
Najinteresantniji deo priče vezan za „pravu“ kulu, u stvari, odigrava se neposredno posle Drugog svetskog rata...

STRAH OD STALJINA
Posle bezbrojnih bitaka za Beograd i prevlast u njemu, mnogi su se ponadali da je završetak Drugog svetskog rata najzad uvod u miroljubivo doba u Srbiji. Međutim, ratne trube su grdno zaječale samo tri godine kasnije, kada je Staljin na čelu SSSR oštro nasrnuo na Josipa Broza Tita, čelnika ondašnje Jugoslavije, u želji da ga potpuno vrati u komunistički tabor.
Rat je bio na pomolu... Sa ove istorijske distance gledano, pravo je čudo da se nije dogodio. Već je bio očekivan tenkovski napad usmeren ka Beogradu, kao jugoslovenskoj prestonici, a najjači udar bio bi izvesno – kroz vojvođansku ravnicu. Josip Broz se sklonio na Bled, verovatno da bi bio što dalje od ratnih dejstava, ili da, možda, može lakše da pobegne preko granice, ukoliko bi na to bio primoran. I, tada vojska rešava da se pripremi za novi rat.
Ono što danas nije poznato, jeste priča kako su napravili poseban sistem bunkera na Kalemegdanu. I to neposredno pored „Pobednika“. Sa ovog mesta je bio najbolji pogled na ravnicu, pa je to u ono doba bila dominantna tačka za bitno artiljerijsko oruđe kojim bi se gađale pokretne mete u banatskoj ravnici, odnosno na levoj obali Dunava.
Tokom 1948. godine radovi su počeli. Nije teško pretpostaviti, sve se odigravalo u najstrožijoj diskreciji. Te godine su prilazi Kalemegdanu bili najstrože blokirani, a specijalno izabrani vojnici dobili su zadatak da krenu sa kopanjem važne vojne instalacije...
Ne lezi vraže, naišli su na ogroman, gotovo nepremostiv problem, i to nas vraća na sam početak ove priče, odnosno na kulu Nebojšu i njeno nekadašnje postojanje u ovom delu grada.
Kada su krenuli sa nešto ozbiljnijim radovima u ukopavanju bunkera, vojnici su naišli na ogromnu kamenu masu debljine od oko pet metara koja im se isprečila na putu. Ko bi to očekivao? Pa, verovatno arheolozi, da su ih pitali, ali u ratnim vremenima to obično niko ne radi. Stučnjaci bi im rekli upravo ono što je bilo neminovno: naišli su na temelje „prave“ kule Nebojše.
Kada su shvatili koliko je velika prepreka koja im je usporila radove, inženjerci nisu imali mnogo izbora: problem su rešili na jedini mogući način u ono vreme – eksplozivom. I tako je, po poslednji put, ova kula „ispričala“ neku od svojih burnih priča...

ROĐENJE BUNKERA
Do kraja 1949. godine bunker je završen, a ta ozbiljna podzemna vojna instalacija, u stvari, ima nekoliko prostorija, hodnike koji ih povezuju, prostorije za boravak vojnika i naravno – topovska gnezda kojima se prilazi odozdo i koja su služila za smeštaj posade koja bi rukovodila artiljerijom.
Ovaj pozdemni objekat postoji i danas u besprekornom stanju. Iako se nalazi ispod zemlje, provetren je i nije nimalo zagušljiv, a odsustvo vlage govori u prilog da su nekadašnji vojni inženjeri umeli veoma dobro da urade svoj posao. Srećom, nikada nije imao vojnu ulogu kakva mu je prvobitno bila namenjena.
Da bi zauzeo svoje mesto u večito burnoj beogradskoj istoriji, podzemni bunker je morao da „istera“ i poslednje ostatke Nebojše, nekadašnjeg ponosa grada i samog despota Stefana.

(Treće oko)

Obnova Kule Nebojša

[You must be registered and logged in to see this image.]

Obnova i revitalizacija Kule Nebojše u podnožju Beogradske tvrđave predstavlja primer rešavanja složenog prostornog, kontekstualnog i funkcionalnog odnosa između graditeljskog nasleđa sa svojom istorijskom i kulturnom vrednošću sa jedne strane i savremene arhitektonske intervencije sa druge, a sve u okvirima strogih zaštitarskih uslova.

Program revitalizacije zahtevao je rekonstrukciju kule i dogradnju aneksa, te se kompleks sastoji iz dva osnovna dela: same kule, u kojoj su izložene srpska i grčka memorijalna postavka, i multifunkcionalnog aneksa, u kome su smešteni prateći sadržaji (prijemni hol, info centar, garderoba, sanitarni čvor, multifunkcionalna sala i administrativni blok). Spolja svesno neupadljiva, celokupna nova struktura vešto je inkorporirana u ograničen fizički okvir kule i priobalnog bedema, uz jasno razdvajanje starog i novog, istorijskog i unetog.

Sama kula je konzervirana i u celosti je zadržala svoju autentičnu formu i materijalizaciju. Savremena intervencija uvedena je u njenoj unutrašnjosti i to u dva pogleda: konstruktivnom i sadržinskom. Nova međuspratna konstrukcija i vertikalna komunikacija, izvedene u kombinaciji čelika i drveta, umetnute su u unutrašnju volumetriju kule kao nezavisna struktura, deleći je na četiri nivoa. Ova podela propraćena je u programskom smislu, gde je u formi interaktivne izložbene postavke prikazana istorija kule, od tamnice na prvom nivou do oslobođenja Srbije od Turaka na poslednjem.

Multifunkcionalni aneks predstavlja savremeni dodatak kuli, koji je integrisan u stari priobalni bedem iz kog je izvađena zemlja. Sastoji se iz dva dela: već završenog prijemnog hola koji vodi u kulu (vodena kapija) i još nedovršenog dela koji je zamišljen kao multifunkcionalna sala. Stakleni krov hola svojom transparentnošću omogućava vizuelnu povezanost između starog i novog. Sala je smeštena u betonsko korito osvetljeno preko dugačkih obodnih lanterni, dok je njegov krov zatravljen kako bi se doživeo kao bedem gledajući sa gornjeg grada.

Celokupna intervencija svojom svedenošću i veštim rešavanjem programskih, konstruktivnih i tehnoloških izazova sa kojima su se projektanti susreli ne narušava autentični izgled kule i priobalnog bedema. Skladan odnos istorijskog i savremenog daje nov život i vanvremensku dimeniziju Kuli Nebojši, koja kod posetilaca izaziva snažan vizuelni i emotivni doživljaj.

(Superprostor)

u kuli Nebojša u Beogradu zadavljen je grčki revolucionar Riga od Fere.
Kula Nebojša nalazi se na kraju donjogradskog severoistočnog bedema Beogradske tvrđave i to je najbolje očuvana i najveća srednjovekovna kula na Kalemegdanu.

Podignuta oko 1460. godine na samoj obali reke na ušću Save u Dunav, i štitila je ulaz u srednjovekovno pristanište. Izgradili su je Ugari da bi od Turaka štitili prilaz Dunavskom pristaništu i samo pristanište.

Ustaše
Pored kule je i masovna grobnica žrtava ustaškog logora Jasenovac, u kojem su Hrvati tokom Drugog svetskog rata ubili 750.000 ljudi, od kojih najviše Srba, a ubijani su i Jevreji i Romi. Unakažene leševe ubijenih u Jasenovcu iz Save su kod ušća izvlačili ribari, pa su sahranjivani pored Kule Nebojša.


Kula je osmougaone osnove, visoka je 22 metra i ima pet etaža, odnosno prizemlje i četiri sprata. Na svakom spratu je po šest otvora za topove, kojima je moglo da se dejstvuje po napadačima sa reka i sa kopna.

Spada u red tipičnih artiljerijskih višespratnih kula koje su se u to doba gradile u utvrđenim gradovima.

Legenda kaže da se kula, kao neosvojiva, kada su Turci posle teških borbi zauzeli gotovo celu Beogradsku tvrđavu, vinula u vazduh i odletela u Donji grad van njihovog domašaja, pa je oni nikada nisu zauzeli. Od tada stoji na mestu na kojem je i danas, svedočeći o nepobedivosti i nepokorivosti.
U stvarnosti, međutim, Turci su 1521. godine, tokom osvajanja Beograda, prodrli u Donji grad i artiljerijom srušili Kulu Nebojšu.

Turski i evropski putopisci su je u 16. veku i 17. veku pominjali kao Belu kulu ili Temišvarsku kulu.

Novo ime dobila je krajem 17. veka, po najvećoj i najbolje branjenoj kuli Gornjeg grada na Kalemegdanu – Kuli Nebojša, koja je razorena posle eksplozije barutnog magacina 1690. godine.

Posle više rušenja i podizanja, detaljno je obnovljena tridesetih godina 18. veka, u vreme austrijske rekonstrukcije tvrđave.

Nebojša, a ne Nebojšina
Kula je naziv Nebojša dobila negacijom glagola bojati se, što znači da se ne boji nijednog neprijatelja i da je neosvojiva. Nepravilno je nazivati je Nebojšina kula.



Turci su Kulu Nebojšu pretvorili u tamnicu, posle zatrpavanja dunavskog pristaništa, pa je zbog toga postala mračni simbol turske okupacije i mračni simbol Beobrada, kao Bela Kula u Solunu ili Tauer u Londonu.

Najpoznatiji sužanj Kule Nebojše bio je Riga od Fere, grčki pesnik, patriota i pobornik oslobođenja balkanskih naroda od turske vlasti, koga su Turci 1798. godine ubili u kuli.

U kuli je 1800. godine ubijen i srpski mitropolit Metodije, po naredbi Hadži Mustaf paše.

Turci su, posle propasti Prvog srpskog ustanka, i mnoge Srbe držali zarobljene u Kuli Nebojša.

Kula je znatno oštećena po izbijanju Prvog svetskog rata, 1914. godine i 1915. godine. Ponovo je obnovljena 1938. godine, a veliki konzervatorsko-restauratorski radovi su izvedeni 1963. godine. Kula je obnovljena i 2010. godine, po dogovoru sa Grčkom, koja je finansirala radove.

Kula Nebojša je otvorena za javnost i na četiri sprata je izložbeni prostor, od kojih je prvi posvećen Rigi od Fere.