Da se ne ukočiš od klime...
Autor: MONDO/Tanjug

Veoma često se postavlja pitanje da li je strah od klima uređaja opravdan ili ne, a najčešći odgovor je da nije, ako poštujemo pravila za njihovo korišćenje.


Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

Ventilacione sisteme i klima uređaje treba najmanje jedanput godišnje kontrolisati i čistiti, jer u njima mogu da se razviju veoma opasni virusi - koksaki, legionarske bolesti ili bakterije koje izazivaju razne vrste upale pluća, upozorava epidemiolog dr Božidar Ljubić.
On kaže da je veoma važno prilkom postavljanja klime da ona ne duva pravo u onoga ko sedi u sobi, jer može da izazove facijalnu paralizu, a sa vazduhom izlazi i sva prašina koja je usput pokupljena ili podignuta sa poda.

Prelaz iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba činiti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika. Takođe, nikada ne treba izlaziti ili ulaziti oznojan iz spoljne sredine u klimatizovanu prostoriju, jer to može izazvati temperaturni kolaps.

Ne sedi u "ledari"
Razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veća od sedam do deset stepeni.
Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoći utiče na metabolizam - smanjenje prometa materija u mišićima, jer je cirkulacija usporenija pa se i sve druge aktivnosti u mišiću, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije.

Međutim, mnogo je važniji aspekt kratkotrajnog naglog prelaza iz tople u hladnu sredinu i obrnuto, jer je mnogo onih koji zloupotrebljavaju primenu klima uredaja i zaboravljaju osnovno pravilo da velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju.

Zbog toga su u letnjim mesecima česte prehlade, kijavice, akutno zapaljenja grla, ždrela i bronhija, što je razumljivo, jer ako se sa tridesetak stepeni spoljašnje temperature uđe u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je skoro neizbežna jer organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature i dolazi do jedne vrste šoka koji negativno utiče na zdravlje.

Zato lekari savetuju da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veća od sedam do deset stepeni i da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne rashlađuje da bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.

Bol u vratu leče vitamini
Ukoliko dođe do blokade u predelu vrata ili leđa, treba popiti magnezijum i vitamine B grupe koji pozitivno deluju na rad nerava i mišića.
Ako klima uređaje ne koristimo kako treba, klimatizacija prostorija u kojima boravimo može da pogoršava efekte artritisa i neuritisa, a nepovoljno utiču na osobe koje već imaju probleme sa sinusima.

Kod dece hladnoća u stanu može da dovede do upale uha, a posle izlaganja klima uređaju nisu retki ukočenost i bolovi u vratu.

Neurolog Klinike za rehabilitaciju u Sokobanjskoj dr Biljana Stojanović apeluje na pravilno korišćenje klima uređaja kada se radi o pacijentima sa neurološkim problemima, posebno onim koji su doživeli šlog.

Njima se savetuje da ne budu direktno izloženi radu klima uređaja, već da borave u drugoj prostoriji dok se temperatura u celom stanu ne ujednači da ne bi došlo do negativnog uticaja na krvne sudove.

Zbog nepravilnog korišćenja klima uređaja može doći do ukočenosti mišića lica, ukočenosti i bolova u vratu koji nastaju zbog blokade mišića posle izlaganja hladnoći. Za funkcionisanje, mišićima je potreba toplota, a ako ona nedostaje mišići smanjuju svoje funkcionisanje da bi sačuvali toplotu.

Ukoliko dođe do ovakve blokade, lekari kažu da treba popiti magnezijum i vitamine Be grupe koji pozitivno deluju na rad nerava i mišića.

Ventilatori takođe mogu da olakšaju podnošenje visokih temperatura, ali ako spoljna temperatura poraste iznad 30 stepeni, ventilator će biti manje efikasan od klima uređaja ili tuširanja hladnom vodom.

Jesu li klima-uređaji štetni ili korisni za zdravlje?

Klima-uređaji često se spominju u kontekstu sinusnih i drugih zdravstvenih problema. Prati li ih s pravom dobra, odnosno loša reputacija?



Nekad su klima-uređaji bili luksuz. Danas je neobično ako ih nemate na poslu ili u domu.

Postali su dio naših života, htjeli mi to ili ne. Nažalost, pretjerano snižavanje temperature i loše održavanje doveli su do zdravstvenih problema, uzrokujući dišne probleme i legionarsku bolest. Zbog čega je dobro, a zbog čega loše imati klima-uređaj.

Koristi:

- Ekstremne vrućine imaju negativan utjecaj na mentalnu i fizičku aktivnost, pa korištenje klima-uređaja to može ublažiti.
- Povećava osjećaj udobnosti.
- Povećava produktivnost na poslu.
- Može rezultirati većom fizičkom i mentalnom aktivnošću.
- Niža temperatura smanjuje prisutnost insekta i parazita.
- Niža temperatura znači i manje znojenja, pa je manji rizik od dehidracije.
- Čisti klima-uređaj pomaže u isključivanju alergena kao što je pelud.
- Ako je instalacija klima-uređaja dobra i ako se redovito i dobro održava, poboljšava kvalitetu zraka.

Rizik:

- Nagla promjena temperature i vlage utječe na dišni sustav.
- Isušuje kožu i sluznicu.
- Stvara buku.
- Cirkulacija zraka može prenositi infektivne respiratorne bolesti.
- Prašina i plijesan mogu uzrokovati alergijske reakcije.
- Klima-uređaji su često faktor nastanka kroničnog rinitisa i faringitisa, iritacije grla i promuklosti.
- Mogu pogoršati probleme s očima, dovesti do konjunktivitisa i blefaritisa, te stvoriti probleme onima koji nose kontaktne leće.

Ne zaboravite:

- Prostor u kojem je klima-uređaj treba redovito prozračivati.
- Instalaciju i održavanje treba izvoditi stručna osoba.
- Sobna temperatura treba biti između 21º i 25ºC.
- Prosječna vlaga mora biti između 60 i 70 posto.

(Danas.hr)