Нага Берта Паје Јовановића пред Београђанима

[You must be registered and logged in to see this image.]

У миру и тишини Легата Паје Јовановића, на четвртом спрату зграде у Краља Милана 21, посетиоци до 22. септембра могу да уживају у изложеној слици „Акт пред огледалом”, односно „Гола Берта” овог мајстора српског сликарства.

Берта је Немица с којом је Јовановић био у љубавној вези током свог вишегодишњег боравка у Минхену, а коју помиње у својим мемоарима које је оставио Музеју града Београда.

Управо тај рукопис помогао је историчарима уметности да повежу чињенице и идентификују голу жену пред огледалом коју је Јовановић насликао крајем 19. века, а много пре него што је нагу портретисао своју супругу Хермину Муни Даубер.

„Оно што овај акт истиче јесте што се дуго није знало за њега, што је знатно раније настао у односу на Муни, и што Јовановић осим акта у којем му је модел била супруга, нема актове у својој уметности. „Његове композиције нису се базирале на овом ликовном жанру, а ова слика није излагана тако да је јавности остала непозната”, упућује историчарка уметности и кустоскиња Музеја града Београда Данијела Ванушић.

Она каже да је слика први пут јавно изложена 1980-их година у Загребу, а тек 2009. публици у Београду, јер је Бертин акт увек био део приватних колекција

„Намера сваког сликара када наслика дело је да га презентује јавности. То што је Паја Јовановић задржао ову слику у приватном власништву дуго после њеног настанка, па ју је продао даље у приватно власништво, можда је могло на самом почетку да укаже да се ради о некој особи која није била модел”, наводи Ванушићева.

Она додаје да су у време настанка слике модели биле углавном жене слободнијих схватања, а будући да Берта није била модел, што је закључено истраживањем, онда је било и логично да тако гола не буде изложена очима јавности.

На основу Јовановићевих сећања и самог начина на који је Берта приказана на слици, Ванушићева каже да је реч о страсном односу двоје људи.

„То је једна страствена, емотивна и надасве еротска веза између њега и Берте која је била обојена њеним темпераментом. Берта је била врло темпераментна жена јер на неколико места (у мемоарима) помиње да га је јурила револвером.”

Бертин темперамент, одважне и можда чак отресите жене, може се наслутити и на основу њеног положаја у којем је приказана пред огледалом.

„Она није приказана да се стидљиво гледа или да се стиди посматрача. Не, она је приказана тако да доминира сликом, својим положајем и начином на који гледа. На тај начин ставља до знања посматрачу да она врло добро зна да је на неки начин посматрана, и колико год посматрач ужива у погледу према њој, тако и она гледањем у огледало ужива у погледу према себи”, каже Данијела Ванушић.

Уметнички посматрано, реч је о добром уметничком делу, каже Ванушићева.

„Начин сликања одступа од онога како Паја слика касније, доста је слободан, осећа се утицај Енгра. Нагласак је на еротском, изражена је бела пут женског тела, акценат је на чулном делу слике, начину осветљења, то је приказ акта жене која седи у свом будоару који ми имамо прилику да видимо, такорећи воајерски да завиримо у тај затворени, недоступни простор”.

Премда су актови честа сликарска тема кроз историју сликарства, у данашње време, када су вредности прилично измењене и када нам приказивање нагости уопште није страно, Ванушићева сматра да је Јовановићева слика „Гола Берта” као дело врхунске уметности, високо естетизовано, не банализује наго тело, већ кроз чулност, естетику и префињеност, и даље привлачи пажњу

– преноси Танјуг.

Kićenje neveste

Borba petlova

Seoba Srba

Izdajica

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kraljica Marija Karađorđević u tradicionalnoj nošnji

Kralj Aleksandar Karadjordjević na konju