Pozorište Boško Buha osnovano je 13. oktobra 1950. godine, prerastavši iz dotadašnjeg Kulturno-umetničkog društva, u prvo srpsko profesionalno pozorište za decu i omladinu. Među osnivačima, najistaknutije mesto pripada gospođi Giti Predić-Nušić, ćerki poznatog dramskog pisca Branislava Nušića.



Od početka svog rada do danas, prva asocijacija na Pozorište Boško Buha je bajka. Adaptacije bajki i klasika za decu su, dakle, osnovno opredeljenje umetnika koji rade u ovom pozorištu. A kako se svi oni razlikuju po generaciji i umetničkim rukopisima, tako se i njihove scenske adaptacije kreću od najklasičnijih (Mala sirena, Petar Pan) do tematski, sadržajno i estetski osavremenjenih (Pipi duga čarapa, Gospodar muva, Plavi zec...). U novije vreme, u Pozorištu su zastupljeni i naslovi koji se sve manje oslanjaju na klasičan dramski tekst (Miracle, Igra...).



Istovremeno, na Večernjoj sceni Buha obraćamo se onom omladinskom delu publike, to znači pre svega srednjoškolcima. Nakon sezone Šekspira i Renesansne komedije (Ukroćena goropad, Sluga dvaju gospodara), na Večernjoj sceni sada su zastupljeni savremeni problemski komadi koji se bave gorućim društvenim problemima (seksualno sazrevanje, trgovina ljudima, snalaženje malog čoveka u duboko ukorenjenom sistemu), na način prilagođen mlađoj generaciji Instant seksualno vaspitanje, Igra u tami, Dečko koji obećava...



Osnovni cilj i želja umetnika koji rade u Pozorištu Boško Buha je da se približe deci i mladima, tako da oni to i ne primete (dakle nikako didaktinim, ex catedra pristupom), i da ih podstakne da aktivno razmišljaju o problemima koji ih okružuju i učestvuju u njihovom rešavanju. Želja svih ljudi koji se bave pozorištem je da promene svet. Ma koliko ta ambicija zvučala neizvodljivo, sigurni smo da pozorište koje se bavi generacijama koje dolaze, to ipak može, makar i sasvim malim, jedva primetnim koracima.





Boskobuha.