Zanimljivosti iz biologije

Za nas nije najzanimljivije do kojih su odgovora stizali ti prvi filozofi. Zanimljivo je koja su pitanja postavljali i za kakvim su tipom odgovora tragali. Nas više zanima kako su razmišljali nego šta su mislili.

Možemo utvrditi da su postavljali pitanja o vidljivim promenama u prirodi. Pokušavali su da pronađu neke večne zakone prirode. Želeli su da shvate zbivanja u prirodi ne posežući za nasleđenim mitovima. Pre svega su pokušavali da shvate prirodne procese proučavajući samu prirodu. A to je nešto sasvim drugo nego objašnjavati munje i gromove, zimu i proleće zbivanjima u svetu bogova!

Na taj način se filozofija oslobodila religije. Možemo reći da su filozofi prirode učinili prvi korak ka naučnom načinu razmišljanja. Time su dali podstrek kasnijem razvoju prirodnih nauka.

Najveći deo onoga što su filozofi rekli i napisali, izgubljeno je za poznija vremena. Ono malo što znamo, nalazi se u Aristotelovim spisima (Ἀριστοτέλης, 384. pne. – 322. pne.), a on je živeo par stotina godina nakon prvih filozofa. Aristotel upućuje samo na rezultate koje su prethodni filozofi postigli. To znači da mi ne možemo uvek znati kako su stizali do svojih zaključaka. Ali mi ipak znamo dovoljno da možemo tvrditi da se “projekat” prvih grčkih filozofa sastojao od pitanja o pratvari i promena u prirodi. “

Justejn Gorder – “Sofijin svet” (Jostein Gaarder – Sofies verden)

Neobične životinje

Da li postoji bilo kakav oblik života van naše planete? Kako bi ti vanzemaljci izgledali? Kako se ponašali? Neka su od najstarijih pitanja koja su ljudi postavljali i koja postavljaju i danas. Ljudska mašta, u savremenom dobu, ispoljila je svoju kreativnost u smišljanju odgovora na ova pitanja, kroz mnoge filmove i serije naučne fantastike. Inspiraciju za poznate vanzemaljce iz ovih filmova, ljudi su nalazili upravo u svetu prirode.
Međutim, ono što je zaista interesantno je da postoje mnoge neobične vrste životinja, manje poznate, koje šokiraju svojim izgledom. Ovo su neke od njih.

Riba velikih usta (Neoclinus blanchardi)

Ova mala ali svirepa riba ima velika usta i agresivno teritorijalno ponašanje. Kada se dva neoklinusa bore za teritoriju, prislone usta jedan na drugog kao da se ljube. Na ovaj način utvrđuju koja je veća riba, a samim tim i dominantnija. Ona sa najvećim ustima i najagresivnijim ponašanjem obično pobeđuje. Žive na 3 – 73 metara dubine u Pacifičkom okeanu. Veličine su oko 30 cm i obično se kriju u pukotinama ili školjkama. Nakon mrešćenja ženki ispod kamenja ili u školjkama, mužjak čuva jaja.

Jeti kraba ili dlakava kraba (Kiwa)

Ova životinja je otkrivena 2005. godine u južnom Pacifičkom okeanu. Veličine je oko 15 cm i ima plave čekinje (podsećaju na krzno), koje prekrivaju njegove nožice. Zanimljivo je da se na dlakavim klještima nalaze filamentozne bakterije koje dlakava kraba koristi za detoksikaciju otrovnih materija iz vode.

Aj-aj lemur (Daubentonia madagascariensis)

Aj-aj lemur (Aye-aye lemur) je najveća nokturalna životinja koja živi na drveću u šumama Madagaskara. Nokturalnim životinjama se nazivaju životinje koje su noću aktivne, a preko dana spavaju. Aj-aj je karakterističan po neobičnom načinu nalaženja hrane. On lupka po drvetu prstima kako bi našao šupljine u kojima se nalaze larve kojima se hrani. Zatim zubima pravi malu rupu u drvetu kako bi provukao svoj dugi srednji prst i izvukao larve.

Saiga antilopa (Saiga tatarica)

Ova životinja je preživela Ledeno doba i živi i danas, međutim, kritično je ugrožena vrsta. Saiga antilopa je poreklom iz Evroazijske stepe. Stanovnik je stepa, savana i polupustinja. Karakteristika po kojoj su ove životinje lako prepoznatljive je proboscis ili surla koja podseća na veliki nos. Ona služi za filtritanje prašine iz vazduha, koja se podiže kretanjem krda tokom letnjeg perioda. Leti se hladi vazduh, a zimi se vazduh u proboscisu zagreva pre nego što dospe u pluća. Mužjaci se razlikuju od ženki jer imaju rogove, ženke ih nemaju. Tokom sezone parenja mužjaci se bore za ženke. Pobednik predvodi krdo od oko 50 ženki.

Kornjača dugog zmijolikog vrata (Chelodina longicollis)

Stanovnik je jugoistočne Australije. Karakteristična je po dugom vratu koj je duži od oklopa za 60%. Kada se osećaju ugroženo, ispuštaju u znak odbrane tečnost karakterističnog mirisa iz svojih mošusnih žlezda. Zbog toga je mnogi nazivaju i smrdljiva kornjača. Ženke su obično krupnije od mužjaka.

Ušata hobotnica ili Dambo hobotnica (Grimpoteuthis)

Stanovnik velikih dubina mora (oko 4.ooo metara, a neke i do 7.ooo metara dubine). Neke vrste podsećaju na meduze dok su neke vrste male, žute hobotnice sa dodatkom “ušiju” koje su plave ili nekih drugih boja. Ove tzv. uši su zapravo vrsta peraja koja im pomažu u plivanju. Zahvaljujući njihovom malom telu (oko 20-30 cm u dužinu) koje podseća na glavu i perajima nalik ušima, ove hobotnice se često nazivaju i Dambo hobotnice po letećem slonu Dambo iz Diznijevog crtaća (Dumbo, 1941. Walt Disney Productions). Ušate hobotnice su među najređim vrstama reda Octopoda.

Angora zec

Ovaj zec je najstariji tip domaćeg zeca poreklom iz Turske. Karakteristični su po svojoj dugoj i mekanoj dlaci. Zbog svog čupavog izgleda i umiljate prirode mnogi ih gaje kao kućne ljubimce.

„Vučji psi“ – genetska lutrija


Mešanci psa i vuka – sve više je onih koji bi želeli da ih imaju kao kućne
ljubimce. Ti „vučiji psi“, kako ih zovu, možda mogu da budu ljubimci,
 ali kućni ne mogu da budu nikako. Posebno kad odrastu…






Video


dw

Konj zagađuje kao šest pasa


Švajcarski istraživači računali su ekološki bilans pojedinih životinja – najveći 
zagađivač životne sredine je konj, dok pas kao kućni ljubimac manje zagađuje
 nego što se do sada verovalo. Ali tu postoji i jedan paradoks.







Ceo tekst


dw

Naočare za psa


Ne samo ljudi – i životinje mogu da budu kratkovide. I mada zvuči neverovatno:
 ponekad u pomoć mora da uskoči optičar. Neki psi u određenim prilikama moraju
da nose naočare, neki čak i sočiva...










Ceo tekst


dw