Novela

Kraće prozno delo čija je radnja sažeta se u književnosti naziva novela. Obično za temu uzima specifičan dogadjaj iz nečijeg života.



U većini slučajeva opisuje se samo taj jedan dogadjaj I karakteriše je mali broj likova. Uz to, radnja novele je ograničena, obično na relativno kratak vremenski period I na relativno ograničen prostor.

Ovaj književni rod je nastao početkom renesanse. Pisac čuvenog “Dekamerona”, Djovani Bokačo se smatra prvim piscem novela.

U srpskoj književnosti novele su pisali: Petar Kočić, Simo Matavulj, Milovan Glišić, Laza K. Lazarević…

Drama

Nastala u doba Stare Grčke, negde u 5. veku pre Hrista, drama se kao književni žanr I danas razvija. Osnove podvrste drame su: tragedija, komedija I drama u užem smislu.



Festivali drame koji su se odvijali u Staroj Grčkoj su bili takmičarski. A pisci koji su učestvovali na njima su morali da ponude tri tragedije I jednu komediju. Najpoznatiji starogrčki dramski pisci su: Eshil, Sofokle, Euripid I Aristofan.

Pod dramom se, takodje podrazumeva književno delo koje je namenjeno izvodjenju u pozorištu. Upravo zbog toga, ovaj književni rod se smatra najkomplikovanijim, jer se nalazi izmedju književnosti I pozorišta.

Lirika


Jedan od književnih rodova, pored epike I drame, naziva se lirika.

Kratka književna dela u kojima autor izražava svoja lična, subjektivna osećanja o nečemu spadaju u liriku.

Vrsta lirske pesme se odredjuje prema osnovnom, glavnom osećanju. Kako su skoro sva lirska dela u stihu, drugi naziv za liriku je: lirska poezija, odnozno lirske pesme.

Lirska pesma je kratka, nema fabulu, odnosno priču. Osnovna karakteristika je lični doživljaj o nečemu. Reči koje se koriste u lirskoj pesmi imaju preneseno, metaforičko značenje.

Naziv lirika vodi poreklo od instrumenta lira, jer su se uz ovaj instrument u Antičkoj Grčkoj pevale lirske pesme.

Narodne lirske pesme imaju i naziv ženske (prema podeli Vuka Stefanovica Karadzića).

Narodne lirske pesme se dele na:

   

mitološke

   obredne

   običajne

   ljubavne

   porodične

   šaljive

   rodoljubive

   posleničke (pesme o radu)

Takodje, u narodnoj književnosti postoje I lirsko – epske pesme u koje spadaju: balade I romanse.

Ironija

Stilaska figura kojom se iskazuje prikriveno ili potpuno suprotno značenje izraza naziva se ironija. Može se reći da ona označava razliku izmedju pojave I realnosti izraza.



Gledalac ili čitalac mora da shvati da se ne misli ono što se govori ili piše, već da je značenje obično suprotno tome. Na primer, kada čovek ironično kaže: “Ma baš je lepa!”, pod time se podrazumeva da je baš ružna. Ironija se najbolje prepoznaje po intonaciji u govoru ili kontekstu u pisanju.

Sama ironija predstavlja formu crnog humora, a od nje su jači sarkazam I groteska.

Uglavnom se koristi u umetnosti, a u svakodnevnom govoru se pominje kao ironija života. Recimo, veliki kompozitor Betoven je ironijom života bio potpuno gluv, a stvorio je nenadmašna muzička dela.

Esej



Vrsta proznog dela u kojoj se obradjuje razlicita tematika, ali na nacin koji podrazumeva razmisljanje i zakljucivanje, naziva se esej. Naziv potice od francuske reci u znacenju ogled. Zacetnikom esejistike se smatra Misel de Montanj.

Esej ima tri dela: uvod, glavni deo (tj. razradu) i zakljucak. Uvod i zakljucak su izezetno vazni, ali bi trebalo da budu kraci. Najznacajniji i najduzi deo eseja je glavni deo.

U uvodu se navodi o cemu ce biti dalje reci, odnosno koja je tema eseja. Glavni deo razradjuje temu, i to tako sto citaocu pruza potrebna objasnjenja i navodi zakljucke autora ili navodi citaoca da na osnovu navedenog sam donese zakljucak. Sam zakljucak eseja predstavlja zavrsni komentar na celokupan esej i njegovu tematiku.

U eseju do izrazaja dolazi licni stav autora, njegovo vidjenje tematike kojom se bavi, ali i neke opste prihvacene cinjenice i istine.

Lapsus



Nesvesna greska u govoru ili pisanju naziva se lapsus. Poreklo vodi od latinske reci u znacenju greska.

Postoje tri vrste lapsusa:

lapsus odnosno greska u pisanju

lapsus odnosno greska u govoru

lapsus ili greska u pamcenju

Prema Frojdovoj teoriji lapsus zapravo ukazuje na podsvesnu zelju neke osobe.

Prema uobicajenom misljenju, lapsus najcesce nastaje kao posledica nedostatka paznje na govor neke osobe ili neusredsredjenost na sopstveni govor ili misao.

Svakako, ima vrlo zanimljivih lapsusa. Verovatno se svi secamo nekih primera iz skole, poput: Nemoj ovde da mi pravis situaciju. Idi kuci pa se ponasaj! Ili Umes ti samo kad znas!.

A znamo I one koje su izustile neke poznate face: “Ja sam poliglota, jer volim zivotinje!”, “Najvise volim da citam Tolstojevskog!”, “Stvar licnog izbora je da li ce vam rasti grudi!”, “Hladno je u celoj Srbiji, a narocito napolju!”, “Dve tablete I glava kao rukom odnesena!”, “Imam osecaj za filing!”, “Najvise volim filmove sa srecnim krajem I hepiendom!”, “Prvo nauci svih sest padeza, pa mi onda pricaj!”… Spisak je podugacak, a smeha zbog lapsusa nikad dosta.

Metafora

U knjizevnom izrazu postoji mnogo vrsta poredjenja. Jedno od njih je I metafora.



Drugi naziv za metaforu je skraceno poredjenje. Kada se jedan predmet ili bice ili pojava nazove imenom drugog sa kojim ima neku slicnost rec je o metafori. Recimo, kada voljenoj osobi kazete: “Sunce moje”, upotrebili ste metaforu.

U knjizevnosti, upotreba metafore cini knjizevno delo zanimljivijim, a ponekad I zabavnijim.

Primeri metafore su:

Zivot je putovanje.

Vreme je lopov.

Zvezdo moja.

Svaka metafora se sastoji od pojma o kom se govori I pojma sa kojim se poredi. Razlikuje se bitno od poredjenja, jer poredjenje uvek ima dodatke: kao, poput I slicno.

Stilske figure

Stilske figure su leksičko-stilske kategorije koje se koriste da bi se rečima povećalo ili dalo preneseno značenje.

Stilske figure u srpskom jeziku su:

1. Metafora
2. Metonimija
3. Simploha
4. Elipsa
5. Polisindet
6. Asindet
7. Gradacija
8. Hiperbola
9. Personinfikacija
10. Asonanca
11. Aliteracija
12. Epitet
13. Kontrast (antiteza)
14. Slovenska antiteza
15. Komparacija (poređenje)
16. Onomatopeja
17. Ironija
18. Sarkazam
19. Alegorija
20. Anafora
21. Epifora
22. Eufemizam
23. Simbol
24. Anadiploza
25. Inverzija
26. Retoričko (retorsko) pitanje
27. Litote
28. Paradoks
29. Oksimoron
30. Aluzija
31. Apostrofa
32. Sinegdoha

Metafora

Jezičko-stilski postupak kojim se iskazuje preneseno značenje prema sličnosti naziva se metafora.

Primeri:

Oj Stojane, jabuko od zlata... (Narodna pesma, "Ropstvo Janković Stojana")
Zlatnik se pojavio na nebu. -misli se na Mesec.

Metonimija

Metonimija je stilska figura koja se zasniva na prenesenom značenju, takvom da preneseno značenje ima logičku vezu sa onim što ilustruje.

Primer:

"Kad ustane kuka i motika..." -misli se na narod koji koristi to oruđe (Petar Petrović Njegoš, "Gorski vijenac")

Simploha

Simploha je stilska figura koja predstavlja ponavljanje istih reči na početku i kraju stiha.

Primer:

"U tamnici je glava naroda,
u tamnici je snaga naroda,
u tamnici je nada naroda..." (Laza Kostić, "Samson i Dalila")

Elipsa

Elipsa je stilska figura izostavljanja određene reči, ali tako da se značenje ne menja i lako naslućuje iz konteksta.

Primer:

"Zrno po zrno-pogača;
kamen po kamen-palača".

Polisindet(on)

Polisindet je stilska figura koja nastaje ređanjem više veznika bez potrebe.

Primer:

I nema ga sutra, ni preksutra ne,
I vele da bolestan leži,
I nema ga mjesec, i nema ga dva,
I zima je već,
I sniježi..

(Dobrica Cesarić "Balada iz predgrađa")

Asindet(on)

Asindet je stilska figura nizanja reči koje nisu povezane veznikom iako bi valjalo da veznici postoje na tim mestima.

Primer:

Veni, vidi, vici. - Dođoh, videh, pobedih.

Topovi, bombe, džemije, torpedi,
Sistemi suhi, kumiri od mjedi,
Plemići lažni - carski svodnici,
Mračnjaci tusti, vragu srodnici...

(Anton Gustav Matoš "Mora")

Gradacija

Gradacija je stilska figura u kojoj pesnik ređa događaje ili osećanja po jačine: od najnižeg ka najvišem ili obrnuto (tada se naziva obrnuta gradacija).

Primer:

Za Đurđem je kosu odrezala,
Za đeverom lice izgrdila,
A za bratom oči izvadila...

(Narodna epska pesma)

Hiperbola

Hiperbola je stilska figura koja se koristi da preuveliča to jest preterano naglasi neko osećanje, dešavanje i slično.

Primer:

Krvca do koljena

Kad je viđeh đe se smije mlada,
Svijet mi se oko glave vrti...

(Petar Petrović Njegoš "Gorski vijenac")

Personifikacija

Personifikacija je stilska figura kojom se neživim bićima daju osobine koje karakterišu ljude.

Primer:

Drvo je obuklo novu odeću bele boje.

Progledale su mi patike.

Asonanca

Asonanca je stilska figura ponavljanja samoglasnika u stihovima da bi se postigao ritam u pesmi.

Primer:

Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао...

(Vladislav Petković Dis "Možda spava")

Aliteracija

Aliteracija je stilska figura kojom se ponavljaju suglasnici ili suglasničke grupe radi postizanja eufonije (milozvučnosti, ritmičnosti).

Primer:

Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао...

(Vladislav Petković Dis "Možda spava")

Epitet

Epitet je stilska figura koja se koristi za opise imenica u pesmama. Obično je u službi atributa.

Primer:

Zlatna jabuka
Oči plave

Kontrast

Kontrast ili antiteza je stilska figura kojom se ističu suprotnosti.

Primer:

Tamno je napolju, a u duši svetlo.
Ja bosiljak sijem, meni pelen niče. (Narodna pesma)

Slovenska antiteza

Slovenska antiteza je stilska figura koja se sastoji od pitanja, negativnog odgovora i tačnog odgovora.

Oj devojko, pitoma ružice,

kad si rasla, na šta si gledala?     PITANJE
Il` si rasla na bor gledajući,

il` na jelu tanku ponositu,
il` na moga brata najmlađega?   PONUĐENI ODGOVORI


Oj junače, moje jarko sunce,

nit` sam rasla na bor gledajući,
nit` na jelu tanku ponositu,
nit` na tvoga brata najmlađega, NETAČNI ODGOVORI
već sam, mlada, prema tebi rasla! JEDINI TAČAN ODGOVOR

Komparacija (poređenje)

Komparacija ili poređenje je stilska figura kojom se porede dva pojma u pesmama.

Primer:

Oči su joj kao dvije zvezde.
Njena kosa je mekana kao svila.
Sunce sija ko' tepsija.
Nije te to koštalo kao Svetog Petra kajgana.
"Zubi su joj dva niza bisera".

Onomatopeja

Onopatopeja je stilska figura koja predstavlja podražavanje zvukova iz prirode (životinjski zvuci i zvuci okoline).

Primer:

Krcnu kolac nekoliko puta
Zviznu pala nekoliko puta (Ivan Mažuranić)

mijau, vau, muu, kokodak

Ironija

Ironija je stilska figura čija je forma drugačija od onoga što se zapravo misli ili reči imaju drugačije značenje.

Primer:

Na lijepo mjesto zaveo me put! (Antun Gustav Matoš, „1909.”)