Čovek koji je "zidao" bajku

Na danasnji dan, pre tacno 161.god. u malom katalonskom gradicu Reus rodjen je covek magicnog duha, madjionicar arhitekture ciji stvaralacki rad ostavlja bez daha –Antoni Gaudi.

Za mene fascinantan, poseban, redak, covek koji je, kao sto rekoh u naslovu, svojim rukama zidao bajku. Pa iz tog razloga evo danas malo price o njemu, za one koji mozda ne znaju neke pojedinosti iz zivota i rada ovog velikog majstora svog zanata.

Jos kao dete oboleo je od reume.. Rano ostaje bez majke, a kako se nikada nije ozenio od oca i necake se nije odvajao.. U visoj arhitektonskoj skoli bio je prosecan djak, sa samo jednom odlicnom ocenom.. Ta ocena bila je iz geometrije.. Odbijao je da govori spanski, vecno odan svojoj rodnoj Kataloniji koju je retko napustao. Kada je zavrsio skolu jedan od njegovih profesora je rekao: “Ko zna jesmo li ovu diplomu dali ludaku ili geniju. Samo će vreme pokazati.” I pokazalo je da se covek sa takvim darom jednom radja…

U njegovim radovima ne postoji “prava linija” jer je za njega ona bila nesto vestacko, nesto sto nije bilo u skladu sa prirodom. Nepravilni oblici, mozaici od polomljenih keramickih plocica, beton, kamen, cigla, gvozdje i staklo, nalaze se u skoro svim njegovim delima, povezani na njemu svojstven, caroban nacin.

Zbog nedostatka novca u pocetku je radio kao tehnicki crtac i dizajner namestaja. Za jednu izlozbu namestaja u Parizu 1878.god. dizajnirao je vitrinu koja ce mu promeniti tok zivota. Eusebi Guelj, preduzetnik (u tekstilnoj industriji) iz Barselone, biva odusevljen tim komadom namestaja i od tada postaje glavni Gaudiev klijent i pokrovitelj, resen da mu pomogne da ostvari sve svoje ideje. Jedno od najpoznatijih Gaudievih dela, bajkoviti gradski vrt dobija naziv po njemu – Park Guelj.

Kasnije, kada je stekao mogucnost, Gaudi se posvecuje iskljucivo izgradnji svog remek-dela, cuvene katedrale Svete Porodice ( Sagrada Familia ) na cijoj izgradnji provodi 40 godina, i koja je, nazalost, ostala nezavrsena do danas..

Zivot ovog neponovljivog arhitekte i umetnika prekinuce se iznenada.. Svakog jutra, pre nego što bi otišao na gradilište katedrale svraćao bi u crkvu Sveti Filipo Neri, kako bi se pomolio. Tamo se uputio i 7. juna 1926. god., kada je na njega naleteo tramvaj. Zbog lošeg izgleda i praznih dzepova, taksisti su odbijali da ga voze u bolnicu, ne prepoznajući slavnog arhitektu. Prijatelji ga pronalaze u bolnici za siromašne. Mole ga da ga prebace u bolju bolnicu, sto on odbija.. Dva dana kasnije, citava Barselona place za njim.. U Barseloni od tog dana tramvaji ne voze..

Najznacajniji predstavnik katalonskog modernizma, buntovnik svog vremena, sahranjen je na mestu kome je posvetio život, u nedovršenoj Sagradi Familiji.

I ovde, kao po nekom nepisanom pravilu, imamo onaj besmisleni detalj: da za života, ovaj majstor nije dobio ni jednu jedinu nagradu i priznanje, da bi ga danas uvrstili u grupu ljudi koji su promenili svet… Eto.. da znate, ako vas put nekada nanese ka stenovitim obalama Katalonije, nemojte propustiti priliku da posetite Barselonu, grad u kom zgrade govore, grad fasada.. grad kojem je Antoni Gaudi u amanet ostavio magicne zgrade i parkove, savrsene kulise za druzenje, romantiku, ljubav i uzivanje.. jer njegova stvaralacka snaga i dalje zivi i zraci iz svakog njegovog dela.

”Svako delo umetnosti mora da zavodi. Ako se taj kvaliet izgubi, izgubljena je i umetnost” - Antoni Placid Guillem Gaudi