Govor s pogledom u budućnost

“Ivo Josipovic, Predsjednik Republike Hrvatske, 2.11.2011. – Obracanje gradanima povodom raspisivanja pralamentarnih izbora

Za svako demokratsko drustvo, izbori su izniman dogadaj u kojemu gradani odreduju tko ce upravljati drzavom, posredno, i kakva ce biti buducnost nase domovine. Izbori, pa i u vremenima najvece krize, mogu biti trenutak preokreta, novog optimizma i poleta. Vjerujem da to predstojeci izbori mogu biti.
...
Medutim, danas je vrijeme u kojemu moramo kreirati buducnost. Ne zaboravimo da se proslost vrednuje i po tome kako smo i koliko uspjeli iskoristiti mogucnosti koje nam je ona dala. Kada sam prije dvije godine u predsjednickoj kampanji govorio o novoj pravednosti, govorio sam o nadolazecoj krizi liberalnog kapitalizma u kojemu su gramzivost, nedostatak drustveno odgovornog poslovanja, nedostatak morala i postenja, i u biznisu i u politici i u drustvu opcenito, prouzrocili globalnu krizu kakvu nasa generacija ne pamti.
...
Nema mjesta rezigniranosti. Najmocnije oruzje demokracije jos je uvijek glasacki listic – a on je u Vasim rukama. Ne sumnjam u to da Hrvatska ima dovoljno postenih ljudi, sa snagom i vizijom, ljudi koji mogu pomoci graditi bolju buducnost za nas i nasu djecu. Stoga, izidite na izbore i dajte im potporu za velike zadace koji stoje pred njima u ovim teskim vremenima. Mozda ce bas Vas glas odrediti buducnost Hrvatske.
...
Europa, ali i mnoge zemlje pa i organizacije, imaju napisan programski dokument, jasan koncept razvoja u drugom desetljecu XXI. stoljeca. I Hrvatska, posebno njeni lideri, moraju uciniti isto, planirati razvoj nase domovine. Ako mozda i nije za ocekivati cjelovit projekt razvoja do samih izbora, ocekujem barem njegove naznake i spremnost da nova vlada odmah po preuzimanju duznosti okupi sve kreativne snage hrvatskog drustva na planiranju nase buducnosti. I sam, kao i brojni gradani i organizacije, zelim da razvojni koncept Hrvatske bude put u drustvo uspjeha, blagostanja i pravednosti.” by Ivo Josipovic

Teško je jajetu da postane ptiče, ali je još teže jajetu da nauči da leti. Mi smo slični jajima.

Da li je i sama reč "promena" jedna od onih koje najviše volimo, a kojih se toliko plašimo...

1. Nikada ništa nećete promeniti ako se suprotstavljate realnosti. Da biste nešto promenili izgradite novi pristup, pored kojeg će postojeći izgledati zastarelo - Bukminster Fuler

Svi razmišljaju o tome da promene svet, a niko ne razmišlja o tome da promeni sebe. - Lav Tolstoj

3. Nakon godinu dana, poželećete da ste počeli danas - Karen Lamb

Ako ništa ne promenite, ništa se i neće promeniti - Toni Robins

5. Teško je jajetu da postane ptiče, ali je još teže jajetu da nauči da leti. Mi smo slični jajima. Ne možemo doveka biti obično jaje. Ili ćemo se izleći ili propasti - K. S. Luis

6. Promenite se pre nego što to postane neophodno - Džek Velč

Obrazovanje je najmoćnije oružje kojim možete promeniti svet - Nelson Mendela

8. Svet koji smo stvorili je slika naših misli. Ne možemo ga promeniti ako ne promenimo način na koji razmišljamo - Albert Ajnštajn

Ne verujte da nekolicina ljudi kojima je stalo ne može promeniti svet. Zapravo, upravo ona ga menja - Margaret Mid

10. Nismo najjača bića koja postoje, niti najinteligentija, ali jesmo najodgovorniji za promene - Čarls Darvin

Put izuzetnosti vodi uzbrdo

Svako od nas se s vremena na vreme oduševi nekom dobrom knjigom, nekim novim informacijama, izuzetnim ljudima koji su svojim životom zadužili svet i ostvarili značajan uticaj. Dok smo pod utiskom, bivamo inspirisani i zamišljamo kako bi bilo lepo da i naš život bude izuzetan. Ali kako i sami znamo, oduševljenje nije dovoljno. Informacija je važna, ali nije delotvorna. Potrebno je da napravimo plan, odredimo korake i krenemo uzbrdo, na put izuzetnosti.

Sećam se početaka svoje slikarske karijere. Jedne zime, sasvim slučajno, u potrazi za slikama naivnog slikarstva koje je tražila moja profesorka iz srednje škole, obreo sam se kod slikara ovog pravca u mom selu Padini. Bila mi je potrebna samo informacija pa sam pokupio kataloge i razglednice na kojima su bile umetničke slike i odneo ih profesorki. Bilo je puno duplikata pa su neke od njih završile kod mene. U zimskoj dokolici, pored tople peći, počeo sam, gledajući u razglednice, da crtam. Prvi crteži su bili poprilično dobri. Moji roditelji prepoznali su moj talenat i ohrabrili me da nastavim. Savetovali su me da odem do nekog od umetnika u mom selu i da ga zamolim da me podučava. Ideja je bila odlična i ja sam već sutradan bio kod proslavljenog slikara naivne umetnosti Jana Husarika[1]. Pogledao je moje crteže na kojima su bili njegovi motivi i prihvatio da bude moj učitelj. Nije bilo kraja mom oduševljenju. Sećam se da mi je tada sastavio spisak najosnovnijeg slikarskog materijala koji je trebalo da nabavim kako bih mogao da počnem sa slikanjem. Na spisku su bile tri veličine okruglih četkica, medijum „Flamandski sikativ“, bočica lanenog ulja, sredstvo za impregnaciju platna, tri veličine blind ramova i jedan m² lanenog platna. Spisak materijala nije bio veliki, ali za mene i moj budžet bio je nedostižan. Od našeg susreta prošlo je gotovo godinu dana dok nisam zaradio dovoljno novca da kupim navedeni materijal. Novac sam zaradio radeći na građevini kao pomoćni radnik. Kada sam se, nakon godinu dana pojavio, Husarik je već bio zaboravio na mene misleći da sam odustao.

Zašto pričam ovu priču?

Nije bilo lako raditi na građevini i oduševljenje pretvoriti u delo. Nije lako dobiti ono što želiš. Teško je ići uzbrdo. Potrebno je mnogo truda, vremena i energije. I tako je za SVE što je u životu DRAGOCENO i LEPO. Ako imate dobar brak, morate da radite na tom odnosu iz dana u dan. Ako želite da budete zdravi, morate da brinete o svom telu.

Džon Maksvel, čovek koji je broj jedan u svetskom lideršipu,objasnio je to ovako:

„Morate da idete celim putem uzbrdo. Ako hoćete da budete uspešni u životu, da izgradite biznis, celim putem se ide uzbrdo. Nikada nisam čuo da uspešna osoba ne zna kako je uspela. Uspešni ljudi tačno znaju kako su do toga došli jer su sve vreme išli uzbrdo.

Sve naše nade su uzbrdo, ali navike – one idu nizbrdo. Tu je problem. Jedini način da prekinemo s navikom koja nas vuče nizbrdo jeste da u životu stvari radimo s namerom. Svi oni koji su se popeli na viši nivo u životu, dok nisu uključili prekidač „namerno“ nisu nikako mogli da stignu tamo gde je trebalo. Stvari se ne postižu slučajno. Razmislite o tome.

Život s namerom je nameran. Budite uporni. Namera traje duže od jednog dana. Uspeti, znači ići uzbrdo iz dana u dan. A za to morate imati jaku volju. Ovo je veoma značajno, a sve značajno je uzbrdo. Navika nas vuče dole i bori se protiv značajnog. To je sebičnost, a sebičnost i značajno se ne slažu…

Život nije lak, nikada nije ni bio, niti treba da bude. Upravo zato vam govorim o životu sa namerom. Većina ljudi zapravo ni ne vodi svoj život. Većina njih život samo prihvata. Kada život prihvatiš, to nije sa namerom i vodi nizbrdo.“[2]

U ovom broju časopisa „Život i zdravlje“ vam donosimo mnoštvo novih i kvalitetnih informacija. Želimo da vas inspirišemo na bolji i značajniji život. Put neće biti lak. Uzbrdo je, ali se isplati.

Uživajte u čitanju i primeni naučenog.

Svako dobro.

Vlado Havran

ako postoje različite definicije retorike, različite metodologije njenog proučavanja, svi se slažu u jednom – retoriku nije lako definisati. Postavljaju se brojna pitanja: da li je to nauka ili veština, da li ima svoje polje proučavanja ili je sastavljena od pozajmica iz drugih disciplina, jesu li retorika i besedništvo samo sinonimi ili imaju različito značenje, ima li retorika pogrdnu konotaciju koju joj mnogi dodeljuju ili je leporečje umetnost začaravanja ljudske duše?

Sa druge strane ima autora koji tvrde da je ovakva neodređenost pojma dobra, jer fleksibilnost u tumačenju dozvoljava retorici, kao Alisi u zemlji čuda, da bude koliko god mala ili velika, u zavisnosti od toga koju pilulu neko želi da proguta.

Retorika bi stoga, po mom mišljenju, mogla da bude specifična sposobnost Homo sapiens-a da kroz upotrebu jezika pronađe način i sredstva u cilju uveravanja slušalaca u istinitost neke ideje, a data sposobnost se zasniva na organizovanom, sistematizovanom znanju. Ubediti druge u istinitost nekog političkog, religijskog ili naučnog sistema verovanja, nagovoriti skup da je potrebno nešto menjati ili zadržati postojeće, ubediti sudiju ili porotu da je optuženi kriv ili nevin, predstavljaju samo neke od ciljeva besedništva.

Pored reči koje su osnovni alat u zanatu zvanom retorika, govornik se služi i drugim sredstvima – mimikom i gestovima koji su u funkciji reči. I sama ličnost besednika, njegova ili njena pojava, doprinose ili odmažu opštem utisku. Grčka hetera (obrazovana i slobodna žena, prim.aut.) Frina je bila optužena zbog bezbožništva, jer je poslužila kao model vajaru Praksitelu za skulpturu Afrodite Knidske, te je zato njen branilac i ljubavnik Hiperid zamolio Frinu da se na sudu skine gola. Posle ove primedbe Frina je pribegla nemom govoru tela i zaista se skinula pred porotom. I bila je oslobođena. Porota, koja je bila sastavljena isključivo od muškaraca, verovatno je pomislila – zar ovakva figura da bude osuđena na smrt ili robiju?

Retorika se, uz malo teoretisanja, može podeliti prema različitim kriterijumima, između ostalog prema sadržini, prema načinu pripreme, prema auditorijumu i prema tehnici. Zbog skučenosti ove forme obraćanja, izdvojićemo podelu po sadržini besede, koja je i ujedno najvažnija. Prema ovom kriterijumu besede se mogu podeliti na:

Sudske (forenzične) – koje su po svemu sudeći najstarije i jedno vreme i najvažnije. Treba napomenuti da je većina starih besednika steklo slavu zahvaljujući, u prvom redu, sudskim govorima. Prema Aristotelu osnovni cilj sudske besede jeste pokazati šta je pravo, a šta nije, te kada presudu donosi pojedinac ili još pre kada odlučuje porota, dobro sročena optužnica ili odbrana može značiti razliku između života i smrti.
Političke (deliberativne od latinskog delibero – savetovati se, odlučiti) – besede imaju za cilj ubeđivanje većeg ili manjeg broja ljudi u neke ideje i stavove koji imaju politički karakter. Cilj ovakve besede je ubediti ljude u ono što je korisno, a šta štetno. Arena deliberativnog besedništva su parlament, mitinzi, kongresi. Za ovakve govore potrebnio je znanje ali i poznavanje psihologije masa, načina na koji one reaguju.
Crkvene besede – (omilitika) su besede koje sveštenik upućuje vernicima u crkvi i van nje. Crkveno besedništvo služi učvršćivanju vere, tumačenju Svetog pisma. Ova vrsta beseda nastaje sa prvim hrišćanskim propovednicima. Tokom srednjeg veka, ovaj oblik retorike je bio najrazvijeniji.
Vojničke besede – su upućene vojnicima u raznim okolnostima npr. pri završetku vojne akademije, prilikom polaganja zakletve, uoči neke bitke. Ove besede imaju za cilj da razviju patriotizam, da podstaknu mržnju prema neprijatelju, utvrde hrabrost i odlučnost.
Prigodno (epideiktičko) besedničtvo – je obraćanje manjem ili većem skupu ljudi povodom nekih događaja, proslava jubileja, praznika, sahrana. Prema nekim teoretičarima retorike u ovu kategoriju spadaju i pogrdne besede. Za Aristotela svrha prigodnog besedništva je čast ili sramota. One treba da uzdignu nekoga na pijedestal ili pak da ga ocrne, da pokažu štetnost nekog delanja ili mane neke ličnosti. U ove besede spadaju prema klasičnom shvatanju panegirici. Panegirik je naziv za javni govor u nečiju pohvalu, koji se tradicionalno održavao na skupštinama u antičkoj Grčkoj. Tada se po pravilu govorilo o mrtvim osobama, a svrha je bila podstaći sugrađane da slede moralni i drugi primer svojih predaka. Međutim, od vremena rimskog carstva počinje da se sve više koristiti i za žive osobe, a poseban primer je Panegyricus Traiano dictus, koji je senator Plinije Mlađi održao godine 100. za cara Trajana i koji je vekovima kasnije služio kao uzor za sve buduće panegirike. S vremenom je panegirik postao pežorativni izraz kojim se opisuje neumereno laskanje ili neobjektivna pohvala nekoj osobi.
Kao i sve druge podele i ova je prilično relativna, jer postoje besede koje je teško smestiti u neku od ovih kategorija. Naročito je česta politička obojenost nekih govora, koji ne spadaju u političko besedništvo već u prigodno, forenzično, vojno ili u omilitiku. Zbog značaja koje i danas imaju fokusiraćemo se na, za nas tri najvažnije, a to su političke, sudske i prigodne besede.

Političko je ono što ima veze sa državom i državnom vlašću. Treba napomenuti da jedan od tri elementa retorike (govormnik, govor, slušaoci), a to je auditorijum nigde nema toliki značaj kao kod političkog besedništva. Aristotel smatra da se ono o čemu politički besednici govore može svesti na pet principa – prihodi i rashodi, rat i mirodbrana zemlje, uvoz i izvoz proizvoda i zakonodavstvo, što je prilično tačno i za današnje uslove, uzimajući u obzir da je to Aristotel napisao pre gotovo 2000 godina i to u državi od 120 000 stanovnika od kojih su samo desetak hiljada smatrani građanima. Stoga teško da bi se nešto moglo prigovoriti ovom nabrajanju.

Važan element političkog života jeste javno mnjenje koje iskazuje neku vrstu opšte volje naroda. Ali treba reći i to da javno mnjenje ne nastaje samo od sebe, već se formira pod dejstvom propagande, vaspitanja i putem mas-medija.

Ono što bi svako ko se oproba u istupanju pred širokim auditorijumom trebao da ima u vidu jesu organizovane misli, „skockano“ znanje i osećaj da se sve to prezentira na dopadljiv način. Novija shvatanja retorike u izvesnoj meri menjaju shvatanje besedništva pa se ukazuje na argumentaciju i logiku kao suštinu retorike. Govorništvo i sam govornik mogu da obeleže neku epohu, da ocrne ili osvetle nečije delovanje. Jer kako bi to Andrić rekao: “Kada bi riječi bile kratkog vijeka, kao zvuk koji ih je izgovorio. Ali one često žive godinama, kao sramne rane koje bole i truju život.“