Epitaf



Epitaf (na grčkom , epitaphios – bukvalno “nadgrobni spomenik “) je kratak tekst u čast pokojnika, upisan na njegovom nadgrobnom spomeniku ili ploči. Generalno, iako ne uvek, čine ga jedan ili više redova poezije, mnogi pesnici su sami načinili svoje epitafe. Dobra epitaf treba uvek da ima nešto što će ostaviti jak utisak, ili uobičajeni trik da se obraća direktno čitaocu, npr. dajući upozorenja o značenju smrti.



  

Osim što je tema namijenjena za postavljanje poznatih epitafa, ili epitafa koji su vas se dojmili, nebi bilo loše da i sami probamo smisliti neki za sebe osobno.   


  

Nijedan moj prijatelj nije mi učinio uslugu, nijedan neprijatelj nije me uvredio, da ja to nisam otplatio u celosti.

Lucio Cornelio Silla



Ne bojim se ničega | Ne nadam se ničemu | Ja sam slobodan

Nikos Kazantzakis

Zvezdano nebo iznad mene, moralni zakon u meni.

Immanuel Kant



Prekinuo sam sa pušenjem.

Gianfranco Funari

Ono što ste bili, to je to. Ono što smo mi, vi ćete biti.

Grobnica u Rimu



Danas meni, sutra tebi.

Grobnica u Castellammare di Stabia

Charles Bukowski (1920 - 1994)

"Ne pokušavaj"

"Ne pokušavajte"

Edgar Allan Poe (1809 - 1849)


"Rekoh gavranu: Nikad više."

Dobri prijatelji, za ime Isusa klonite se kopanja prašine pohranjene ovde.

Blagosloven da je onaj koji poštedi ovo kamenje, i proklet onaj koji pomeri moje kosti.

Tin Ujević (1891 - 1955)

Leti ko lišće što vir ga vije, za let si, dušo, stvorena; za zemlju nije, za pokoj nije cvijet što nema kor’jena.

Krf – spomenik borcima Drinske divizije


Na humkama u tudjini
Neće srpsko cveće nići.
Poručite našoj deci
Nećemo im nikada stići.
Pozdravite otažbinu,
Poljubite srpsku grudu!
Spomen borbe za slobodu
Neka ove humke budu

(stihovi poručnika Vladimira Stanimirovića)

Epitaf komičara: 'Nisam doma, na pivu sam'

Kanađani postaju sve rječitiji, pogotovo kada se radi o njihovim zadnjim riječima, javlja Reuters.

Spisateljica Nancy Millar obilazila je kanadska groblja i izjavila da su u zadnjih 20 godina, grobni spomenici počeli ilustrirati trend u kojem Kanađani žele biti više nego samo 'zauvijek voljeni' kada umru.

'Željela sam pokazati da su Kanađani zainteresirani za svoje grobove' rekla je o svojoj knjizi 'The Final Word: The Book of Canadian Epitaphs' (Posljednja riječ: Knjiga kanadskih epitafa).

'Mislim da groblja imaju korjene u povijesti. Ne užasavam se takvih stvari, volim ih jer svako groblje priča svoju priču.'



'Ovo nije bila moja ideja,' žali se grobni spomenik u blizini Salmon Arma u British Columbia. Grobni spomenik iz Saskatoona kaže: 'Radije bih bio u Bostonu i gledao Red Soxe', a u Manitobi, susrećemo vrlo proširen epitaf prema Millar 'Rekao sam vam da sam bolestan'.

'Onaj koji umre s najviše igračaka pobjeđuje' može se naći na groblju u Alberti, kao i 'Kad sagledamo sve, radije bi bili u Philadelphiji'.

Diane Langlois, suvlasnica 'Mountain Memorials' u Hamiltonu u Ontariju, obiteljskog posla koji se bavi dizajniranjem i graviranjem grobnih spomenika od 1924., kaže da personalizirani epitafi obuhvaćaju 40 posto njenog posla. Dodaje i da era Interneta i novih tehnologija daje ljudima arhivu fraza iz kojih mogu birati. Ranije vrelo epitafa je bila Biblija.

Epitafi obožavatelja sporta: 'Otišao na pecanje; pisaca: 'Nastavit će se ...'; romantičara: 'Plesat ćemo na mjesečini'; komičara: 'Nisam doma, na pivu sam'.

'Pretpostavljam da ljudi ne žele biti kao svi drugi' rekla je Millar. 'Ljudi žele da ih se zapazi, to ovisi o osobi'.


ezadar.

Ne plačite. Ja sam samo vaša prethodnica (Grobnica u mestu Olbia)

*

Dođite živi u posetu mrtvima pre nego što smrt poseti vas. (Grobnica u Motta d’Affermo)

*

Umirao sam mnogo puta, ali ovako nikada. ( Grobnica jednog etrurskog glumca)

*

I sada kada moja svekrva ovde leži, ne znam za nju, ali ja počivam u miru. (pogrebni natpis, Tarquinia)

*

Ovo mi se nikada nije desilo (pogrebnih natpis, Viareggio)

Govorio sam da se ne osećam dobro (pogrebnih natpis, Bazzano (Bologna))

*

Mi smo ga voleli mnogo. Ali Bog ga je voleo više. Eazy-E (Eric Wright)

*

Ovde leži Džordž Džonson. Obešen greškom, 1882. Bio je u pravu. Mi nismo bili u pravu. Ali smo ga ipak obesili. A sada ga više nema.


*

Pozvan ili nepozvan, Bog će biti prisutan. (Carl Jung)

*

Ovde je deponovano ono što je bilo smrtno od Isaka Njutna


*

Nikada rođen, Nikad umro : samo posetio ovu planetu Zemlju između 11. decembra 1931 i 19. januara 1990 (Osho)


*

Mnogo hteo, mnogo započeo, čas umrli njega je omeo! (Branko Radičević)

*

Posjetićeš moj grob, razmisli dobro, o mome sadašnjem stanju. Jučer sam bio kao i ti živ, sutra ćeš i ti doći u moje stanje. Prouči mi fatihu pred dušu. Ovdje počiva Bakamović Salih-beg sin Jusuf-bega, književnik iz Mostara. (Umro 17. decembra 1940. Rođen 1892.)

*

U ovome grobu leže kosti moje žene. Večni sad mir kod nje vlada. A tako i kod mene. (Epitaf pesnikovoj ženi, John Dryden (1631-1700))

Ovde je istrunulo moje telo, ovde mi je duh odneo vetar, ali ovaj kamen koji gledaš još uvek nosi moje ime.


(Rimski epitaf, Sirmium II-III vek)

Na humkama u tuđini neće srpsko cveće nići. Poručite našoj deci nećemo im nikad stići! Pozdravite otadžbinu, poljubite rodnu grudu, spomen borbe za slobodu, neka ove humke budu.


(Stihovi ispisani na spomeniku groblja Drinske divizije na Krfu)

Onaj koji sada ovde spava izazivao je više sažaljenje nego zavist, i izdržao je hiljadu puta paklene muke pre nego što je umro. Prolazniče, ne narušavaj ovde mir, pazi dobro da ga ne probudiš, jer je ovo prva noć kako jadni Skaron spava.


(Pol Skaron)

Ni sam ne znam kako
eto me u grobu,
a došao sam samo
da rasprodam robu.



Tina V v.pne.

Nisam bio pošten,
nisam bio vredan,
sada sam mrtav
i svakako bedan.



Mikena V v.pne.

"Ovde leži moja žena Zorka.
Leži i reži, putniče beži, jer ako skoči - iskopaće ti oči!"

*

"Ne žali mene što ležim vođe...
S' leve mi Anđelija, a s desne biće dobra koja god dođe".

*

"Ovde ležim ja, čitaš ti.
Bolje je da ležiš ti, a da čitam ja"

Bio sam pijan mnogo godina, i posle sam umro.



Skot Ficdzerald

Sve je nestvarno
dok traje i diše
Stvarni su cvetovi
čije odsustvo miriše
A sa odlaskom vašim
ni cvetova nema više



(Miljković)

Meni bi moglo recimo pisati:

Čekam vas.    


 

Kletva ugravirana na grobu Vilijama Šekspira možda je sprečila ekshumaciju njegovih zemnih ostataka, kaže jedan britanski naučnik.



Iskopavanje kostiju preminulih bila je uobičajena praksa u Šekspirovo vreme, iz verskih ili istraživačkih razloga. Posmrtni ostaci su često uklanjani i da bi se napravilo mesta za nove grobove i bacani na otpad ili čak korišćeni kao djubrivo.
Engleski dramski pisac toliko je strepeo da bi se to moglo dogoditi i njegovim posmrtnim ostacima, da je naložio da se, posle njegove smrti 1616, na njegovom nadgrobnom spomeniku u crkvi Svete trojice u Stratfordu na Ejvonu, ugravira kletva protiv onih koji bi pomerili njegove kosti iz poslednjeg počivališta, prenosi agencija Beta.

"Dobri prijatelji, za ime Isusa klonite se kopanja prašine pohranjene ovde. Blagosloven da je onaj koji poštedi ovo kamenje, i proklet onaj koji pomeri moje kosti" piše na grobu jednog od najvećih pisaca svih vremena.

Profesor Ekseter univerziteta Filip Švajzer navodi da je "Šekspir bio neuobičajeno opsednut sahranom i strahom od ekshumacije".
"Strog natpis na (nadgrobnoj) ploči možda je bar delom zaslužan za činjenicu da nije bilo uspešnih projekata o otvaranju groba", kaže naučnik.
Švajzer, koji se tom temom bavi u novoj knjizi pod nazivom "Arćaeologies of English Renaišance Literature", dodaje: "Njegov epitaf je njegova poslednja, beskompormisna izjava o temi koja ga je preokupirala tokom cele karijere pozorišnog pisca".
Strah od ekshumacije leševa ili njihovog skrnavljenja, prisutan je u najmanje 16 od 37 njegovih komada, s tim što je strepnja od toga izraženija od straha od same smrti, precizira Švajzer.

Beta