"Svako od nas neku svoju priču ima,
što u tami tišti a puteve bira.
Samo kad je hladno,
kad umori zima,
slutimo je tužni,
na krilu leptira.
Svako od nas plaća dah svoje tišine
što kroz kožu diše u vatri nemira.
Samo kad je mokro,
i kad duga sine,
svako na svom dlanu budi svog leptira."



Neša Leptir (13.09.1958-12.02.1990. godine)

Ili možda:

Nemojte žuriti, nije baš nešto.   


 

A ovaj:

Ne brinite, čuvam vam crviće.   



 

“Nisam republikanac, časna reč!”

„Džonatan Blejk na ovom mestu počiva, gas je zgazio ‘mesto da je kočio.”

Mardžori Mek Kol: „Živela jednom, zakopana dva puta”



Neki bi pomislili da je ovaj natpis neka čudna metafora, ali treba ga shvatiti vrlo doslovno. Naime, Mardžori se razbolela od groznice koja je neretko bila fatalna u osamnaestom veku. Kada je umrla, sa sahranom se požurilo da se bolest ne bi proširila. Sredili su je za pogreb na prst joj stavivši vredan i skupocen prsten, koji je započeo ogovaranja. Priče su došle i do pljačkaša grobova, pa su te iste večeri kad je Mardžori sahranjena dvojica krenula u pohod na njen grob. Nisu uspeli da skinu prsten s ruke, pa su se dogovorili da prosto odseku prst. Čim su to uradili, krv je šiknula, a Mardžori zavrištala kao vila močvaruša. Pljačkaši su pobegli glavom bez obzira.

Džon, njen ucviljeni muž, sedeo je kod kuće kad je čuo kucanje na vratima. Deci je rekao „Da je vaša majka još uvek živa, zakleo bih se da ona kuca”. Na opšte iznenađenje, kad je otvorio vrata to i jeste bila ona i Džon je od straha pao mrtav. Mardžori je nastavila sa životom, preudala se, rodila još dece i kad je zaista umrla, njen grob je postao jedna od glavnih atrakcija Lurgana u Severnoj Irskoj. Koliko je priča tačna diskutabilno je, ali epitaf ipak ostaje podjednako interesantan.

Mel Blanc: 'That's all folks!'

Mel Blanc je nedvojbeno bio najslavniji 'posuđivač glasova', a njegovim glasom progovorili su likovi poput Bugs Bunnyja, Porky Piga, Yosemitea Sama i Sylvestera the Cata. Nakon što je 1989. u 81. godini života preminuo od srčane bolesti, njegov epitaf je postao njegova najpoznatija rečenica.

Joan Hackett: 'Go away – I'am asleep'



Glumica koja se nije skidala s televizijskih ekrana tijekom 60-tih i 70-tih, a bila zvijezda The Twillight Zonea i Bonanze, umrla je 1983. godine od raka jajnika u 49. godini života. Njezin epitaf preuzet je s bilješke koju je Hackett stavljala na vrata svoje svlačionice kad nije htjela biti uznemiravana.

Ludolph van Ceulen: '"3.14159265358979323846264338327950288 . . ."

Životno djelo ovoga matematičara koji je umro 1610. u 70. godini života, bilo je izračunavanje vrijednosti matematičke veličine pi u 35 znamenki. Van Celen je bio toliko ponosan svojim postignućem da je tražio da mu se taj broj ukleše u nadgrobni spomenik.

Lester Moore: "Here lies Lester Moore. Four slugs from a 44, no Les, no more."

Na nadgrobnom spomeniku agenta Lestera Moorea piše: 'Ovdje počiva Lester Moore. Četiri metka od 44, ni više, ni manje'

Hank Williams: 'I'll never get out of this world alive'

Nadgrobna ploča ovog legendarnog country pjevača, koji je umro od srčanog udara 1953., u 29. godini života, ispisan je nekolicinom naslova njegovih pjesama. 'Nikad neću otići s ovog svijeta živ' jedan je od najprikladnijih.

Dee Dee Ramone: 'OK...I gotta go now.'

Basista punk rock benda The Ramones preminuo je od predoziranja drogom 2002., u 49. godini života. Njegov epitaf 'OK...sada moram ići' je stih iz zimzelenog hita 'Let's Go' ('Idemo').

Umirao sam mnogo puta, ali ovako nikada.

Grobnica jednog etrurskog glumca

Mnogo teo, mnogo započeo,
čas umrli njega je pomeo!

Branko Radičević

U ovome grobu leže kosti moje žene.
Večni sad mir kod nje vlada.
A tako i kod mene.

Epitaf pesnikovoj ženi, John Dryden (1631-1700)

Abu Dabi ::U ovome grobu leže kosti moje žene.
Večni sad mir kod nje vlada.
A tako i kod mene.

Epitaf pesnikovoj ženi, John Dryden (1631-1700)

Bogami John je napisao univerzalni epitaf.  

Iako premalo muškaraca dođe u tu priliku, jer žene dulje  žive.