Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama. |
|
| |
Autor | Poruka |
---|
putnik VIP
Poruka : 10917
Učlanjen : 28.03.2013
| Naslov: Re: Kineska poezija Ned 1 Mar - 18:11 | |
| Krik srebrnog fazana
Krik srebrnog fazana kroz noć odjekivao je tako tužno. Na svojoj fruli ja sam svirao pjesmu, a i ona bješe tužna. U teškoj tuzi zemlja je počivala. Nismo znali šta se događa, da naše oči suzama se zališe. U nama život bješe težak kao olovo. I kano cvijeće smo se strašili; i obje tvoje ruke klonuše, ti pogleda me i polako reče: "Smiri se, dragi, sve će to da prođe!"
Li-Zong-Flu |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Ned 1 Mar - 19:44 | |
| IZBEGAVANJE - Gu Cheng
Preko ostrog kamenja Isao sam Ka morskoj obali
"Reci, Razumem sve jezike sveta"
More mi se nasmejalo I pokazalo mi Pticu koja pliva Ribu koja leti Pescanu obalu koja peva
O onim vecnim pitanjima Nije izustilo ni reci |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Ned 1 Mar - 19:45 | |
| JA SAM JEDNO RAZMAZENO DETE - Gu Cheng
Mozda Me je mama razmazila Tvrdoglav sam
Zelim Da svakog trena Budem lep kao one raznobojne vostane pisaljke Zelim Da na voljenom belom papiru Nacrtam trapavu slobodu Da nacrtam oci koje nikad Nece prolivati suze Jedno nebo Jedan deo nebeskog perja i lisce Svetlozelenu jabuku
Zelim da nacrtam jutro Da nacrtam osmeh koji moze videti rosa Da nacrtam ljubav svake mladosti Ljubav bez patnje Da nacrtam voljenu Iz maste Ona nije videla tamne oblake Njene oci su boje neba Ona me vecno gleda Vecno, gleda Da nikad ne obori glavu
Zelim da nacrtam daleki predeo Da nacrtam cist vidik i talas Da nacrtam puno puno srecnih reka Da nacrtam brezuljak ... ...
Puno izniklih prozirnih dlacica Da ih nateram da se sto blize oslone jedna na drugu Da ih nateram na ljubav Da ih sve nateram na nemo pristajanje Da svako tiho prolecno nicanje Postane rodjendan malenog cveta
I jos mislim da nacrtam buducnost Ja je nisam video, nije ni moguce Ali znam da je lepa Nacrtacu njen jesenji kaput Nacrtacu nekoliko upaljenih sveca i lisce javora Nacrtacu puno srca koja su iz ljubavi Prema njoj umrla Nacrtacu vencanje Nacrtacu jedan rano probudjeni praznik I na njega cu da nalepim celofanske papire od bombona I slike severnih bajki
Ja sam jedno tvrdoglavo dete Zelim da izvrljam sve nesrece Zelim da veliku zemlju Svu iscrtam prozorima Da sve oci navikle na tamu Naviknem na svetlost Zelim da nacrtam vetar Da nacrtam najvisi planinski greben Da nacrtam zudnju istocnog naroda Da nacrtam more ... ... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Ned 1 Mar - 19:45 | |
| PRINCEZIN GROB - Gu Cheng
One kazu Hladno
Kako izgleda hladno Ne znam
One na puteljku zavicaja Ispred majcinog groba Spustile cvece Cvece spustile
Petnaest godina Drvece izgleda tako veliko, tako veliko |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 6 Mar - 9:16 | |
| KAD SAM ZASPAO NA TREN
Sanjiv, na posao kasnih, Žureći, dodah gas Al’ zaspah u taj čas, Samo na tren:
Usnio sam kopita udar, Videh sebe na konju: Zaspao sam samo na tren Tišinom omamljen
I san sam usnio čudan: Prasak i udar velik I telom letim kroz čelik I leteo sam budan,
Pod sobom jahače spazih, Ali samo na tren; Nestali su na obzoru, Pretopili se u sen.
Po Kju-ji |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 6 Mar - 9:16 | |
| PITAM PRIJATELjA
Posadio sam orhideju, Ali pelen nisam posadio. Niče orhideja, A sa njom i pelen niče. Slabašni koreni Spleli se i zajedno rastu. I stabaoca i lišće Pojaviše se na svetlo dana. I stabaoca mirisna I zlomirisne trave listovi Svakim danom i noći Postaju sve čvršći i jači. Oplevio bih travurinu, Ali orhideju ću povrediti. Zalio bih orhideju, - Ne bih da i pelen zalijem. Tako svoju orhideju Ne mogu vodom napojiti. Tako tu zlu travu Dođavola ne mogu oterati. Teško mi je samom U nedoumici rešenje da nađem. Možda mi vi, prijatelju, Možete reći šta da radim?
Po Cuj |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 6 Mar - 9:17 | |
| Liu Canchiu
NEZNOST NE TREBA ZVUKE
Neznost ne treba zvuke Morska uvala na pescanoj plazi ima blago lep zavijutak Vetar je obukao opusteli vrt tresanja Zraci meseca su kroz otvorena vrata usetali Cistota beline tera coveka da uzdrhti
Neznost ne treba zvuke Zraci sunca oblazu jabuke zlatasto zutom kosuljicom Beba je duboko usnula, kolevka se vise ne njise Posle gubitka bola neocekivano ga opet sreces Tisina, to je ukupni smisao neznosti |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 6 Mar - 9:18 | |
| Kuang Guothai
PROBUDJENO PROLECE
U vlaznoj zemlji zraci Sunca prevrnuti Sjajem zaslepljuju oci Vetar na sve strane veje boje Kisna glista podrazava put Izmedju polja bosonoga devojka lepa I neprikladna odeca joj lepa Suncu bliska sobica Zapocinje razgovor sa dalekim mestom Ovlazeni glas Kroz zilice lista struji |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 6 Mar - 9:20 | |
| PONOVO PEVAM O LEPOTICI MING FEJ
Živela je ona u dvoru Poput zatvorenice, Sin neba Nije upoznao njeno lice, Činovnički poslata je Njegova žena U daleki kraj – Voći Sunu plemena. Nema u Podnebesniku Lepote više. O, gospodaru, Usamljen si i potišten! Umetnika si kaznio, Ali vajda kakva Kad retko se nađe Lepotica takva? A uši čuju njen glas, I oči vide njen stas. Na hiljadu lija ne sustiže je, Nit' patnja ozeblo srce greje … „Predati je!" - glasila je Tvoja naredba čudna, Pa čemu sada Ta vajkanja uzaludna? Ide Ming Fej Uplakana i bosa I padaju po cveću Njene suze kao rosa. Tamo je vetar zao Od svanuća pa do mraka. U čiji je dom odneo Predvodnik divljaka? Kakva nesreća, kakva nesreća! Zar da najlepšu naložnicu Ljube nomadi bludni? Nije vetar ovog proleća Zbog rastanka kriv. Čemu sad uzdasi uzaludni? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Sub 4 Apr - 20:31 | |
| Su Ši (1036 - 1101)
PLIVAM PO MORU DVADESETOG DANA, ŠESTOG MESECA
Pomakao se na nebu Mlečni put, Bliži se već peta straža ove noći, Silna provala oblaka i besni vetar Takoće su na izmaku svojih moći. Sija mesec, razbežali se oblaci … Čime su se okitile zemlje naše? To nebesko prostranstvo svetli I talasi morski zasijaše … I učini mi se: tu odmah, Konfučije U bambusovom čamcu ljuljaška se. Melodiju San Juanga slušam Dok u peni brčka se morsko prase. Spreman sam da umrem devet puta Na pustom jugu, u dan siv, Ali u ovom očaravajućem kraju Mnogo je lepše skitati se živ. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Sub 4 Apr - 20:31 | |
| Teško nam je kad se vidimo, teško je i kad se rastajemo, kad oslabi istoči vetar 100 cvetova počinje da vene.
Kad umre prolećna svilena buba istroši se svila koju pravi, kad se sveća pretvori u pepeo i suze usahnu.
Jutarnje ogledalo se mršti na žensku kosu koja beli, mršti se samo na tvoju posedelu kosu.
Dok se noću pesme čitaju, hladna je mesečina, planina besmrtnih nije daleko odavde, plava ptica na te će motriti.
LI-Tai-Pe |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Sub 4 Apr - 20:32 | |
| PROLEĆNA KIŠA -Tu Fu
Ne pamtim vesele kiše... Ime kiše je tuga. Možda se sećaš ti? pitam nepostojećeg druga; Nije mi odgovorio, tek sveća je zatreperila... Samotno je i hladno. Hrabrost me izneverila.
Noć ističe već, a ja od sna bežim, Nesvučen, u čizmama, u postelji ležim Kao da krilatog konja čekam da zarže Pod prozorom, da uzjašem ga. Brže! Nosi me kroz kišu, kroz noć ludi topot... O, ne. To dosadnih je kapi tek po krovu štropot.
Tamo, gde si ti, ovaj pusti Paimen nije! Kakvo pusto mesto! Da l’ da se propije Il’ da se ubije ovde čovek, kišo? Kako zaljubljenog srca bol bi Paimen stišô? Nikako. Gde nisi ti, ljubavi tvoje plamen, Svako mesto pustinja je, mrki goli kamen, Pod tom hladnom kišom duša besano mi vene Snijući tebe, paviljone u suncu crvene.
Kako kiša pada! a proleće gasne I noć već izbija svoje sate kasne; Svi sni su mi magla, alkoholni etar, Po kom pismo da pošaljem? Da zamolim vetar? Nigde nikog nema. Po snu mi obigravaš, I vidim te i ne. Valjda mirno spavaš... Sanjaj noćas, šaljem ti minđuše od žada, Sanjaj da je sunce, ne da kiša pada; Po oblačnom nebu tek jedna guska leti... Ako i ti je vidiš, na mene se seti. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Sub 4 Apr - 20:32 | |
| KUĆICA MEĐU BAMBUSIMA
Među bambusima sedim sâm... Sâm – od ljudi sam otišao... Naglas pevam, citru trzam, Mesec mi je prišao.
Oj, Meseče, svako veče Ti mi dolaziš u san! Rumenog a hladnog lica, Noć pretvaraš u dan.
Šta je tebi do moje pesme? Šta ti je do moje tuge? Reci, video li si noćas Gde pevače kakve druge?
Zaboravili su mene ljudi – Vangčuan? Takvo mesto ne postoji! Samo odjek ostao im je Od pesama moji’.
A kad vide sliku moju Kažu: Ah, kakav lep kraj! Koji majstor je to naslikao? Vang Vei? Ko je taj?
Bolje! Na kraj sveta sedim, Citre plače ton; Samo Mesec me poznaje, Ja znam ko je on.
Kakvo čudo, jednooki, Spoji noćas nas? Bambus šumi, u vir duboki Neba tone glas.
Vang Vei |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Sub 4 Apr - 20:33 | |
| TSAI JUNG
NjEMU, KOJI SAD NAPAJA KONjA POD VELIKIM ZIDOM Zelena, tako zelena je trava duž obala rečnih. Dalek, tako dalek je put koji vijuga od mene k tebi. Al' ipak takve misli odagnati moram iako me progone i u snu, da me sa istinom i s jutrom ostave samu… Jer ti si otišao nekuda daleko i nemam nade da te opet vidim. Sad su vetrovi hladni izgrizli dudova stabla i ona strše gola, a more isto tako svoju stud ne taji. Svim drugim domovima ljudi dolaze, idu, i jedan drugom imaju šta reći… a ja sam usamljena, dok neko ne svrati sa pismom od tebe. I evo glasnika, na svili pisane poruke, i ja je klečeći primam sa naše šarene prostirke. Željna sam vesti i sebe pitam: Oh, šta je u pismu tom? Al' odgovor me srazi i dođe kao grom. Za sebe samu moraš se brinuti a mene zaboraviti… |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Sub 4 Apr - 20:33 | |
| DONESITE VINA Zar oči se vaše ne radovahu vodi Žute reke sa neba što lije, Kako moru stremi! Ko to video nije, Tu bespovrata radost, zalud mu je prošla Bespovratno mladost!
Da l’ međ nama ima kakvog ko se krio Iza teških zavesa visoke dvorane Da zajedno sa starcem bi gorke suze lio? Ogledala sjajna se prošlošću ne bave, Čim odemo od njih nas ona zaborave! Prikazuju nam sede, navode nam raku, A crne naše vlasi prepustila su zaborava mraku; Na crnu svilu zore sneg večernji padne I zalud nam mudrost ispod sedih vlasi, Smežuran nam kapak suza tuge kvasi – Za mladost i snagu sve mudrosti starosti jadne Menjali bi mahom, drhtureći strahom.
Dok ti život sâm zadovoljstva nudi, uživaj; I mlad i lud budi, prepusti se čari života do srži; Ne boj se da bićeš od vremena brži – Tek sećanje kakvo kao iskra vrela Ako smulji umor sa tvog starog čela. Slušaj što ti rekoh; Podeliću s tobom mudrost koju stekoh: Ne vređaj nikada gordo lice Lune Pevajuć joj pesme nezategnute strune, A ako bi ikada nadao se sreći, Zlatan pehar prazan ka njoj ne okreći! Skloniće je oblak u prozračnost višu A tvome će vrtu odaslati kišu.
Na korist mi Nebo talenat je dalo, Hiljade rasipam i nikad nemam malo – Rasipanjem moji zlatnici se množe, Miluju me nežno poput ženske kože Kad lepotica se podaje u uzdahu vrelom, U času noćnom punom, Kad um ne vlada telom!
Nek veselje počne kad vreme je njemu! Trista pehara ispij, da ubiješ tremu! Jaganjci i volovi nek nam plate glavom! – Cele noći pijmo, u susret nebu plavom, Nek Sunce nas sâmo sa zavišću gleda, Nek žali kraj puta, kad zapadu seda!
Učitelju Cen, prijatelju Tan Ćiu, Nek vino se prinese, nek čaše zažagore. Pesmu za vas imam, gospodo, Pažljivo slušajte te zbore!
Šta bubnjevi vrede, poslastice, zvona? Šta i sam žad vredi i figura ona Smernoga mudraca sa osmehom skromnim Pred talasima vina kô more ogromnim Koji se valjaju posred moga bića? Želim večno da sam pijan, predat moći pića, Samo to ja želim, da nikad se ne budim Iz te divne magle; podeliću znanje s vama, Kao što već sam rekao: Šta vrlinom, mudrošću, smrtnik koj je stekao? Pustinja im grobovi, prah im zaboravljen, Leži mudrac čak i od vrana ostavljen! Tek pijanac kakav vremenu prkosi I sa usana na usne mu ime se pronosi! Vrlinu i skromnost izneverilo je vreme I za mudre greške sve usne su neme.
Živeše knez Čen, rumenoga lika, Palata radosnog mira još tih se seća slika: Deset hiljada za vina bure! Amo, k meni, mlade cure! Smeha mi dajte, ne korite mi sreću! Dok sam živ i s vama ja tugovati neću! Samo mi dušu jedna gori želja – Da umrem sred bučnog, pijanog veselja!
Domaćine, zašto kažeš da novaca nemaš I misliš na sitno, zabrinut za sutra – Sutra će proći kao carski glasnik hitno! Pošalji po vino, društvu se priključi; Što već nisi znao, nek vino te nauči! Imam šarca konja, kopito mu kremen, Žeženim je zlatom izvezen mu stremen, Cela mu četa bisera u grivu upletena; Ako je malo, evo i bunde sa ramena! – Ta zlatnika vredi hiljadu, ne manje! Ja ništa ne žalim – to celo mi imanje A sutra već će doneti i novo i bolje, Ovo nek se propije – široko mu polje! Pozovi dečaka, nek za dobro vino sve utopi, Da u vino se utopimo dok oči nam ne sklopi; Deset hiljada godina jada srce mi je steglo I dobro mi vino baš bi dobro leglo – Da vidite tada kako jadi beže I tučan okov puca što srce bolno steže – Nestaju u trenu, trenutku života. Donesite vina! Nek stidi se sramota!
Li Pai |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 1 Maj - 10:04 | |
| Često se zažali zbog nehajnih reči, koje nisu dostojne dubokih osećanja. Kada se jutros pogledasmo nas dvoje, gledahu se to srca s bezbroj krivudavih brazda. LJeu Ju Si |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Kineska poezija Uto 24 Nov - 19:15 | |
| Povratak prirodi
U svojoj mladosti nisam se slagao s ljudima, Po prirodi sam ljubitelj brda i planina. Greškom sam upao u klopku svetskog blata, I tako trideset godina. Ptica u kavezu za starom šumom čezne, Riba u ribnjaku za rodnim vrelom žudi. Raskrčio sam veliko južno zemljište trskom zaraslo, I, vođen svojom priprostom naravi, poljima i vrtovima sam se vratio. Na imanju od preko deset rala Brvnaru sam sagradio sa osam-devet soba, Brestovi i vrbe zasenjuju zadnju nadstrešnicu, A dve breskve i šljive poređane su ispred trema. Magloviti i mutni daleki zaseoci, Iznad kojih lebdi dim za pijačnih dana, Psi koji laju u zabitim sokacima, A petao na vrhu zrelog duda kukuriče. Pred mojim vratima, u dvorištu, nema ni meteža ni prašine, U golim, skromnim sobama odmoran si i bezbedan. Predugo sam bio zarobljen u kavezu, Sad sam se vratio Prirodi.
Tao Juenming (365-427 n. e.) Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Sub 23 Dec - 12:40 | |
| Mjesečina, Li-Tai-Pe
Od bijela kamena stepenice se uzdižu. Na njima rosa, a u rosi mjesec pun: stepenica svaka jednako se sja. A carica u dugoj odjeći penje se, penje, a rosa biserom rub orosi njene odjeće. Do paviljona ide u kojemu mjesečina prede niti. Zabliještena, zastade na pragu. Ruka njena polagano odgrne zastor od bisera : i padaju mali kristali, žuborom skaču kao vodopad, kroz koji sunce sja. Žuboru tad carica prisluškuje i tužno gleda dugo u mjesec, u mjesec jesenji, što sja kroz biserje. I tužno gleda dugo u mjesec. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Sub 23 Dec - 12:40 | |
| U proljeće
Pa kad je život samo slika naših sanja – Zašto udarat u bijela čela svoja ? Ljepota svakog dana – nek je moja! – Pred trijemom san me svlada. Umornost. Duša pjana.
Kroz trepavice žmirnem – ne spava mi se više. Kroz džbun u cvatu skače ptičji ritam. U koje doba živimo, tad pticu pitam. A ona: «Kad pjevam – svud proljeće već diše.» Gorke suze plačem od teškoga jada. Do vrha pehar punim. I usna pije. Glasno pjevam. Tad mjesec u plavetnilu osmjeh krije, I Li-Tai-Pe, i pjesma, i mjesec – sve u zaborav pada.
Li-Tai-Pe |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Sub 23 Dec - 12:41 | |
| Kinesko je pjesništvo, uz indijsko i hebrejsko najstarije na svijetu. Vrlo je komplikovano: iz zamršenih slikarskih problema pisma i jezika stvara se, po slikarskim i muzikalnim zakonima, ritmika koja nema gotovo ničeg zajedničkog s ritmikom evropskog pjesništva.
Klasično doba kineskog pjesništva je Tang-period a obuhvata 7, 8 i 9 stoljeće naše ere. Godine 702 rodio se LI-Tai-Pe, najslavniji i , bez sumnje, najbolji kineski pjesnik. Nemiran duh, čovjek slobodnjačke i buntovne naravi, putnik koji traži pustolovine, pjesnik koji plače gledajući u mjesec i čovjek koga su često nalazili izjutra pijana na cesti. Kineski Lord Bajron ili pak Bodler. Legenda kaže kako je njegova majka sanjala o velikoj, sjajnoj zvijezdi te ga po toj zvijezdi nazvala Tai-Pe (Velika svijetlost). Već se kao dijete proslavio svojim pjesmama. Umro je 762 ali se i dan danas pjevaju njegove pjesme, u krčmi, na poljima, uz lutnju.... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Sub 23 Dec - 12:41 | |
| Krik srebrnog fazana
Krik srebrnog fazana kroz noć odjekivao je tako tužno. Na svojoj fruli ja sam svirao pjesmu, a i ona bješe tužna. U teškoj tuzi zemlja je počivala. Nismo znali šta se događa, da naše oči suzama se zališe. U nama život bješe težak kao olovo. I kano cvijeće smo se strašili; i obje tvoje ruke klonuše, ti pogleda me i polako reče: "Smiri se, dragi, sve će to da prođe!"
Li-Zong-Flu |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Sub 23 Dec - 12:41 | |
| Ja se bojim
Potok, blizu kojeg sanjam, tiho žubori. Ko pelud zlatan sunce titra po stabljikama ljiljana, što se u vjetru šušteć kreću, kao da sanjaju. Gledam za jatom sivih ždralova. Njihovi oštri krikovi zrak režu ko glas jake trube, u kojoj već se proljet čuje. Ja se bojim...
Zar opet proljet? - Ta što mi je donjela minula godina? - Ostadoh isti! Napori, brige i malo ljubavi, i uvijek isto! Kad nakon mnogo godina ja opet budem gledao za jatom ždralova - što li će vrijeme meni donijeti? Napora, briga i malo ljubavi, i uvijek isto - sve do groba, iz kojeg cvijeće niče...
Ja se bojim!...
Ma-Huang-Čung |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Pet 21 Sep - 15:46 | |
| "Kad bi se ti vozila u kočiji, a ja nosio slamnati šešir,
i mi se jednog dana sreli na cesti,
ti bi sišla i naklonila se.
Kad bi ti hodala u dronjcima, a ja jahao na konju,
i mi se jednog dana sreli na cesti,
ja bih sišao i naklonio ti se.
Želim ti biti prijatelj zauvijek, bez prekida i raspada...
Kad se brda sravne i rijeke presuše,
Kad munje i gromovi zavladaju zimom,
Kad sunce i snijeg opustoše ljeto,
kad se stopi nebo i zemlja,
tek tada ću se rastati od tebe,
a ni tada."
Kineska poezija, 1.st.n.e |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Kineska poezija Uto 10 Sep - 18:21 | |
| Sanjiv, na posao kasnih, Žureći, dodah gas Al’ zaspah u taj čas, Samo na tren:
Usnio sam kopita udar, Videh sebe na konju: Zaspao sam samo na tren Tišinom omamljen
I san sam usnio čudan: Prasak i udar velik I telom letim kroz čelik I leteo sam budan,
Pod sobom jahače spazih, Ali samo na tren; Nestali su na obzoru, Pretopili se u sen.
Po Kju-ji |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Kineska poezija | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 3 od 3 | Idi na stranu : 1, 2, 3 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 687 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 687 Gosta :: 2 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
|
Juče u 19:56 od Boogie
» Smešni snimci, slike..
Čet 21 Nov - 16:46 od Poly
» Razni vicevi
Čet 21 Nov - 16:44 od Poly
» Max Leiva, 1966 | Abstract Figurative sculptor
Sre 20 Nov - 18:52 od Poly
» Misli nas "malih" ...
Sre 20 Nov - 0:15 od Emelie
» Pesma za moju dušu
Sre 20 Nov - 0:11 od Emelie
» Uživo...
Uto 19 Nov - 22:25 od Emelie
» A malo bluesa?
Uto 19 Nov - 22:19 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Uto 19 Nov - 22:14 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Uto 19 Nov - 22:10 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Uto 19 Nov - 22:07 od Emelie
» Koji film ste poslednji gledali?
Pon 18 Nov - 1:25 od Emelie
» Disco muzika
Pon 18 Nov - 1:18 od Emelie
» Domaći izvođači
Pon 18 Nov - 0:24 od Emelie
» Daemon Mask Full
Pet 15 Nov - 11:33 od Poly
» Pjesma za laku noć
Sre 13 Nov - 21:27 od Boogie
» Hip hop / rep
Sre 13 Nov - 14:53 od Emelie
» Rec koja u sebi sadrzi 3 ista slova
Sre 13 Nov - 14:33 od SANJAMAVEC
» Čudesna matematika
Sre 13 Nov - 7:44 od kreja
» Najljepše balade
Uto 12 Nov - 17:01 od Boogie