Namenjen svima onima koji već imaju sve u životu, tokom kratkog perioda svog sopstvenog „života“, Duesenberg je bio najbrži i najluksuzniji automobil na svetu i dve decenije ispred svog vremena. Kupovina ovog auotmobila bi označila prestiž i dovoljno veliki dokaz da je ponosni vlasnik uspeo u životu i da želi ponosno da se pokaže. Nažalost, kao i većina luksuznih automobila iz tridesetih godina, Duesenberg nije uspeo da preživi „Veliku depresiju“, ali zahvaljujući visokom kvalitetu, većina proizvedenih modela je preživela, i danas se može videti na brojnim skupovima oldtajmera.

Duesenberg nije osnovala neka velika kompanija, pa ni neki bogataš koji je želeo da napravi najbolji automobil na svetu. Ne, braća Frederik i August Disenberg su bili imigranti iz Nemačke koji su stekli zanat radeći na farmama u američkoj saveznoj državi Ajovi, a rani zanat su ispekli popravljajući mašine potrebne za održavanje farmi.

Frederika je posebno interesovala mašinerija, i uskoro je počeo da pravi listu ideja kako da farma funkcioniše efektivnije zahvaljujući modernoj tehnologiji, a August je ove ideje sprovodio u dela.

Posle završenog školovanja, braća otvaraju veoma uspešan lanac prodavnica za bicikle, a nastanak automobila im daje mogućnost da u ranim godinama priušte novi Marion automobil. Međutim, braći se nije dopao urađeni posao i počeli su da modifikuju Marion u želji da učestvuju u trkama. U svojoj prvoj trci, Frederik uspeva da pobedi, i dobija ponudu da postane test vozač novonastale fabrike automobila Rambler, 1903. godine. Dve godine kasnije, braća dobijaju posao u takođe novoj fabrici automobila – Mason, a vlasnik kompanije im daje odrešene ruke da modifikuju automobile po volji. Posle pobeda u lokalnim trkama, braća odlučuju da se oprobaju i u Indy šampionatu, tada najvećem sportskom događaju u severnoj Americi. Iako su završili tek na desetoj i dvanaestoj poziciji, stiču ime za sebe zahvaljujući svojim automobilima koji su uspeli da dostignu brzinu od 80 milja na čas (128 km/h).

Međutim, tokom prve decenije prošlog veka, trkanje je bilo veoma skup sport i braća pokušavaju da pronađu načine da unovče svoje znanje koje bi im omogućilo da nastave da se takmiče. Krajem 1914., sele se u Njujork gde dobijaju državni ugovor za proizvodnju motora za avione za Prvi svetski rat. Tada su dizajnirali novi redni osmocilindarski motor, koji će kasnije služiti kao baza za sve automobile kompanije, ali želja za trkanjem vraća braću u Indijanu.

Tada uspevaju da pronađu investitore i osnivaju Duesenberg, a prvi model kompanije stiže na tržište 1921. godine pod oznakom „Straight 8“. Za svoj period, „Straight 8“ je bio veoma napredan automobil sa prvim rednim „osmakom“ na svetu i prvim hidrauličnim kočnicama. Koristeći svoje znanje iz automobilskog sporta, braća su uspela da naprave vozilo koje je bilo brže, lakše i bolje se ponašalo u krivinama u poređenju sa konkurentima, a jedna od prvih mušterija je bio legendarni glumac Rudolf Valentino.

Ispod haube se krio pomenuti redni „osmak“ zapremine 4,3 l koji je raspolagao sa 100 KS, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko trobrzinskog manuelnog menjača. Zarađen novac od „Straight 8“ braća su investirala u novu trkačku diviziju da bi dalje mogli da se posvete svom hobiju.

Usledilo je takmičenje za VN Francuske, a zvezda tima je bio legendarni vozač Džimi Marfi. Iako je vozio povređen, Marfi je pobedio za volanom Duesenberga, što je ujedno bio prvi put da neka američka kompanija pobeđuje na evropskom „Grand Prixu“. Francuzi su bili toliko razočarani što se Duesenberg pokazao značajno boljim od domaćih automobila, da pobedničkom timu nisu želeli da pruže ni tradicionalnu večeru.

Uskoro su usledile pobede i na Le Manu i Monci, ali zahvaljujući „hladnom“ dočeku u Evropi, braća odlučuju da se takmiče isključivo u severnoj Americi. Indianapolis 500 je i dalje važio za najveću trku na ovom kontinentu, a Duesenberg je tu zabeležio pobede 1924., 1925. i 1927. godine.

Međutim, uspesi u sportu su značili i zapostavljanje serijskih modela, i u roku od nekoliko godina, konkurencija u vidu Cadillaca, Packarda i Pierce Arrowa je dostigla Duesenberg. Posle ranog uspeha, „Straight 8“ je iznenada doživeo veliki pad prodaje, i iako je kompanija planirala godišnju prodaju od 1.000 primeraka, tokom šest godina proizvodnje, svega 650 primeraka je napustilo fabriku.

Kada se zna da je kompanija na svakom prodatom primerku gubila novac, niko nije bio iznenađen kada je Duesenberg 1926. objavio gašenje kompanije. Tada na scenu stupa veoma uspešni prodavac automobila, E.L. Kord i kupuje akcije kompanije po veoma pristupačnim cenama.

Kord je stekao imperiju prodavajući luksuzne automobile, a da bi pokazao publici da je u stanju i da ih proizvodi, on kupuje još jednog posrnulog proizvođača automobila – Auburn. Takođe je smatrao da su „kockasti“ automobili previše dosadni, a iako se mnogi nisu slagali s ovom rečenicom, Kord je tvrdio da svakodnevni rad s mušterijama nije ostao neprimećen.

U roku od samo godinu dana, Kord uspeva da u potpunosti obnovi Auburn liniju uz profit od čak milion dolara. Posebno popularan je bio Speedster iz 1928., koji je urađen isključivo za kupce sa dubokim džepom, a takođe je raspolagao maksimalnom brzinom od 124 milje na čas (200 km/h). Sledeći na redu je bio Duesenberg, i Kord je želeo da ova kompanija bude iznad Aubuna i suprotstavi se najboljim evropskim kompanijama poput Hispano Suize, Fraschinija, Mercedesa i Rolls-Roycea. Cilj je bio spojiti već postojeće tehničke inovacije sa luksuznim dizajnom sa više opreme nego kod konkurencije. Pored Auburna i Duesenberga, u ponudi je takođe trebalo da se nađe i treći model i to pod nazivom „Cord“. Predstavljen 1929. godine, Cord L-29 je trebalo da popuni prazninu između jeftinijeg Auburna i skupljeg Duesenberga, a u pitanju je bio prvi automobil sa pogonom na prednje točkove. Međutim, posle odličnog starta u kome je prodato preko 5.000 primeraka, L-29 je brzo izgubio svoje mesto na tržištu kada su vlasnici saznali da se većina težine nalazi u sredini automobila, čime je bio nemoguć za vožnju u snežnim uslovima, te je kraj stigao 1932. godine.

Navedeno vreme Duesenberg je radio na novom modelu. Model J je debitovao 1928. godine na Salonu automobila u Njujorku. Nastavio je tradiciju rednih osmocilindarskih motora, a iako je konkurencija imala veće agregate, nijedan od njih nije bio moćan kao ovaj velikan. Naime, Model J je razvijao impresivnih 300 KS, a sa cenom od 20.000 dolara je takođe bio i ubedljivo najskuplji. Kombinacija stila i snage je oduševila kupce, a posebno impresivna je bila maksimalna brzina koja je dostizala 140 milja na čas (225 km/h). Nažalost, Model J se pojavio u prodaji u najgore moguće vreme, a svega nekoliko meseci kasnije je usledila „Velika depresija“.

Kord nije brinuo i očekivao je da kupci neće moći da odole ovom automobilu, ali uskoro čak i kupci koji su mogli da ga priušte su kupovali jeftinije Ford i Chevrolet modele. Dok je Amerika prolazila kroz veliku krizu u kojoj je izgubljen rekordan broj radnih mesta, bogataši nisu želeli da se izdvajaju sa skupocenim, luksuznim automobilima. Na sreću Korda, i dalje je postojala mala grupa ljudi koje nije bilo briga šta ostatak publike misli, a to se uglavnom odnosilo na holivudske zvezde. Uskoro su krenule i reklama u kojima su mogli da se isključivo vide ljudi kako uživaju u najboljim stvarima u životu, i mada nijedna reklama nije imala sliku automobila, ispod nje bi uvek pisalo „On/ona vozi Duesenberg“. Među najpoznatijim vlasnicima Duesenberga su bili glumci Klark Gejbl i Geri Kuper, koji su imali nekoliko primeraka i zahtevali su da ih koriste u filmovima.

Uskoro je prodaja startovala i u Evropi, gde je i pored jake konkurencije, publika bila oduševljena. Veliki razlog popularnosti je ležao u podatku da je Duesenberg nudio opciju fabričke šasije po ceni ispod 10.000 dolara, koja bi kasnije bila poslata raznim dizajnerskim auto kućama koje bi uradile školjku po želji kupca. Međutim, „Velika depresija“ je igrala veliku ulogu, i Model J nikada nije opravdao očekivanja.

Duesenberg je nastavljao da predstavlja specijalne verzije u želji da privuče veliku pažnju, a jedan takav model je bio SJ (Supercharged J), koji je podigao snagu na 320 KS i smanjio ubrzanje do 100 km/h na ispod osam sekundi. Predstavio ga je Frederik 1932., a svega 36 primeraka je proizvedeno do 1937. godine. Ujedno je ovo bio i poslednji automobil koji je napravio osnivač kompanije pre svoje smrti iste godine.

Jedan od razloga za lošu prodaju, pored već opisane „Velike depresije“, ležao je i u dizajnu, koji je bio nekoliko godina star. Kompanija je odlučila da pronađe zamenu u vidu manjeg automobila sa nižom cenom, ali Kord u poslednjem momentu odlučuje da će takav automobil koristiti njegovo ime umesto Duesenberga. Navedeni automobil poznat kao Cord 810/812, takođe je ispisao istoriju kada se pojavio u prodaji, ali je već bilo kasno. Navedeno vreme, Kord se krio u Velikoj Britaniji od poreznika i uterivača dugova, a August Duesenberg, koji se vratio u kompaniju nakon smrti brata, odlučuje da je vreme da ovaj legendarni automobil ode u penziju, i to u velikom stilu. Napravljen za spomenute glumce, Kupera i Gejbla, Duesenberg SSJ je posedovao čak 400 KS, a proizvedena su sao dva primerka pre nego što je kompanija banrotirala.

Definitivni kraj za Auburn, Cord i Duesenberg stigao je nakon 1937. godine kada je prodaja bila gotovo nepostojeća. Auburn je nuđen besplatno velikim zvezdama, da budu viđene u ovom automobilu, Duesenberg više nije imao uspeha na trkačkim stazama, a prelepi Cord 810 nije bio u stanju da finansijski održava kompaniju. Ipak, osam godina i samo 480 proizvedenih primeraka u periodu od 1929. godine, bilo je dovoljno da Duesenberg ostavi neizbrisiv trag na tržištu, a zanimljivo je da je čak 371 primerak preživeo do današnjeg dana.

Tokom Drugog svetskog rata, polovan Duesenberg je mogao da se kupi za svega par stotina dolara, ali od pedesetih godina njihova popularnost počinje da raste velikom brzinom. Američki komičar, Džej Leno, poznat je kao veliki ljubitelj Duesenberga, i poseduje ih nekoliko u svojoj kolekciji, a širom sveta na salonima automobila, često se mogu primetiti različiti modeli. Zaključićemo da iako Duesenberg nije uspeo da dugo opstane na tržištu, tokom svog kratkog „života“, ipak je napravio remek-delo koje se pamti do današnjeg dana.

Lamborghini Aventador



Bugatti Veyron

Ferrari Spider



Dodge Charger SRT8



Maserati GranTurismo MC Stradale



Audi Q7



Audi R8

Mercedes SLS



Ferrari 458 Italia

Audi R8



Maserati Gran Turismo



Range Rover Evoque



Bentley Continental GT



Ferrari F430



Mercedes SLR McLaren