Znate li da popularni pretraživači poput Googlea, Yahooa i Binga pretražuju tek 10 posto interneta? Ostalih 90 posto skriveno je od očiju prosečnih korisnika, ali ne i nedostupno..



Tokom godina Google, Bing i drugi pretraživači uverili su korisnike da upravo preko njih mogu pronaći bilo šta na internetu. Međutim, istina je potpuno drugačija.

Pretraživači koje većina korisnika koristi svakodnevno pretražuju otprilike 10 posto interneta. Ostalih 90 posto do kojih je nešto teže doći naziva se “duboki” ili “skriveni” internet. To su gomile podataka, dokumenata i veb stranica koje jednostavno nisu indeksirane u komercijalnim pretraživačima, ali to ne znači da ne postoje.

Googleovi roboti dosad su indeksirali oko 40 milijardi javno dostupnih internet stranica, a procenjuje se kako je na svetu javno objavljeno više od 100 milijardi stranica. Dodamo li tome još više od 11 milijardi stranica skrivenih od javnosti jer su namenjene samo određenim korisnicima i više od 450 milijardi stranica koje su rezultat pretraživanja velikih baza podataka, a koje su u potpunosti skrivene od Googleovih robota, jasno je koliko mali deo interneta Google zapravo pretražuje.

Nevidljivi internet prepun skrivenih podataka

Međutim, šta je zapravo “skriveni” internet? To je sadržaj koji je skriven od pretraživača jer nije postojan. Tačnije, radi se o dinamičnim veb stranicama koje se stvaraju na zahtev korisnika i kao takve ne postoje dok ih neki korisnik svojim upitom u nekoj bazi podataka ne stvori.

Automatski roboti koje pretraživači koriste za indeksiranje interneta jednostavno nisu dovoljno razvijeni ni dovoljno napredni da mogu da čitaju i pretražuju te privatne baze podataka. Naime, osim baza podataka, u “dubokom” internetu skrivene su i privatne mreže, ali i sadržaji zaključani lozinkama.

Za pretraživanje te nepregledne količine podataka potrebni su specijalizovani alati, posebni pretraživači ili upiti koji korisniku mogu otkriti potpuno novi svet podataka koji je, prema procenama, barem 500 puta veći od “vidljivog” interneta.

Kad jednom krenete u istraživanje tog “nevidljivog” dela možete otkriti bisere poput različitih stručnih članaka i žurnala, multimedijalnih arhiva, portala, imenika, baza podataka i doći do besplatnih knjiga, audioknjiga ili filmova.

Istraživanje nepoznatog

Kopanje po “nevidljivom” delu interneta nije ni teško ni zabranjeno, ali zahteva jako puno vremena i strpljenja. Kako je većina sadržaja u “nevidljivom” internetu specijalizovana i vezana za specifične teme, korisnici bi trebalo da pretražuju barem dva puta.

Prvo bi trebalo iskoristiti glavne pretraživače poput Googlea, Yahooa ili neki drugi koji inače koristite, kako biste pronašli određenu bazu podataka. Što su pojmovi za pretraživanje konkretniji to bi i rezultati trebalo da budu relevantniji. Pokušajte s frazama poput “vremenska prognoza za Beograd”.

Potom, kad ste pronašli određenu bazu podataka koja sadrži podatke koji bi vam mogli biti od koristi, krenite s pretraživanjem same baze podataka. Taj deo pretraživanja može vam “ukrasti” sate i dane zbog gomile podataka koje ćete morati ručno da pretražujete, a koji vam mogu odvući pažnju od onoga što zapravo tražite.

Pravi pretraživač za pravi zadatak

Ako popularni pretraživači tek zagrebu površinu, kako onda pronaći ono što je duboko skriveno? Pomoću pravog alata.

Tokom godina razvijen je niz pretraživača koji su se ili specijalizovali za pojedine teme ili baze podataka ili pretražuju na drugačiji način pa onda mogu da pruže i drugačije rezultate pretraživanja.

Za sam početak dobro je krenuti s opštim pretraživačem poput Clustya, koji pronalazi informacije i veb stranice različite tematike. Osim njega, možete da koristite i CompletePlanet i SurfWax koji objedinjuju rezultate s nekoliko pretraživača kako bi ponudili što više podataka.

Za pretraživanje miliona blogova koji su tokom godina objavljeni na različitim servisima tu je Technorati. Ovaj pretraživač specijalizovao se za pretragu blogova i objava, a osim što pretražuje nudi i top listu najpopularnijih i najposećenijih blogova i veb stranica u pojedinim kategorijama.

Ukoliko želite da pronađete neki forum ili online zajednicu iskoristite snagu Dmoz.orga ili BoardTrackera. Oba će u veoma kratkom vremenu pronaći stotine specijalizovanih foruma ili objava.

Za ljubitelje knjiga BookFinder.com nudi mogućnost pretraživanja hiljada knjižara i prodavaca knjiga na internetu i upoređivanja cena, dok će oni koji žele da čitaju besplatne knjige verovatno posegnuti za ReadPrint.com.

Ukoliko tražite neki multimedijalni sadržaj poput videa, muzike ili teksta dobro će doći Internet Archive. Ova neverovatna baza podataka nudi više od 55 milijardi starih verzija veb stranica što može dobro doći ako tražite nešto objavljeno pre dvadesetak godina.

Oni koji žele da pronađu informacije o ekonomiji, ljudskim resursima, marketingu ili startapima mogu se poslužiti Bpubs.comom koji pretražuje milione objavljenih dokumenata ekonomske i poslovne tematike.

“Nevidljivi” internet možete pretraživati i u potrazi za davno igranom kompjuterskom igrom, vestima, delovima koda ili jednostavno nekom novom igrom kojom možete prekratiti vreme. FreeOldies pretražuje internet u potrazi za starim i “napuštenim” igrama koje su najčešće besplatne, a koje vam mogu pomoći da se prisetite nekih davnih dana i početaka kompjuterskih igara. S druge strane DevMaster namenjen je programerima i onima koji su zainteresovani za razvijanje samih igara.

Ako želite da pronađete određenu fotografiju ne morate se oslanjati samo na Google Image. Imageafter nudi pregršt fotografija koje možete besplatno preuzeti i koristiti u privatne ili komercijalne svrhe. Ithaki je pretraživač koji pretražuje samostalno, ali i putem drugih pretraživača i prikazuje sve rezultate odjednom. Izuzetno koristan pretraživač kad tražite neku retku fotografiju.

Tehnopolis