General George S. Patton

1. "Cilj rata nije da borac pogine braneći svoju zemlju već da natera onog drugog da umre za svoju"

2. "Glupo i žalosno je sahraniti čoveka koji je umro u ratu. Radije treba zahvaliti Bogu što je takav čovek živeo"

3. "Ako sve strane misle na isti način, onda nijedna strana ne razmišlja"

4. "Prihvati sve izazove da bi pobeda imala očaravajući ukus"

5. "Nikada ne govori ljudima kako da obavljaju dužnost. Samo im reci šta da urade i iznenadiće te svojom maštovitošću"

6. "Merilo uspeha nije u tome šta radiš dok si na položaju. Uspeh je koliko možeš da postigneš u trenutku kada padaš"

7. "Hrabrost je strah koji traje minut duže"

Julius Cesar

1. "Dođoh, videh, osvojih"

2. "Iskustvo je učitelj svega"

3. "Više volim ime slave nego što se plašim smrti"

4. "Koja se smrt izdvaja od ostalih? Neočekivana"

5. "Živeo sam dovoljno dugo da zadovoljim i sebe i slavu"

6. Ne plaši me izgled dobro uhranjenog, doteranog borca već me plaši izgled onog neuhranjenog izgleda"

7. "Verujemo u ono što želimo da poverujemo ali smo u zabludi da i ostali misle isto što i mi sami mislimo"

Che Guevara

Tužna je stvar nemati prijatelje, ali je još tužnija stvar nemati neprijatelje.

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ - изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.

Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.

Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу


Stefan Nemanja, Zavestanje o jeziku

Mnogo je primera iz prošlosti u kojima se snaga reči pokazala kao nepobitna.


Neki citati pokazali su najbolje od čovečanstva, neki najgore, a treći su postali način gotovo neizbežnih događaja koji su menjali svet.

1. "Proleteri svih zemalja, ujedinite se!" - Karl Marks i Fridrih Engels, 1848. objavili su komunistički manifest na temelju kojeg su brojne države uvele komunizam. Neuspelo kopiranje teorije u praksi i danas je na snazi u diktatorskoj Severnoj Koreji.

2. "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo", rekao je Nil Armstrong, 1969. kada se sa letelice Apolo merdevinama spustio na površinu Meseca.

3. "Negovao sam ideal demokratskog i slobodnog društva u kojima svi ljudi žive zajedno u slozi i s jednakim mogućnostima. To je ideal za koji se nadam da ću doživeti i postići. Ali ako treba, to je i ideal za koji sam spreman umreti" - reči su Nelson Mandela 1964. tokom suđenja u Južnoj Africi. Mandela se borio protiv apartheida. Osuđen je za sabotažu i dobio je kaznu doživotnog zatvora.

4. "Sanjam da će moje četvoro dece jednoga dana živeti u naciji gde ih neće prosuđivati prema boji njihove kože, već prema njihovom karakteru" -Martin Luter King, 1963. govoreći o suzbijanju rasizma održao je jedan od najupečatljivijih istorijskih govora.

5. "Još uvek verujem, uprkos svemu, da su ljudi u srcu zaista dobri" -Ana Frank, 1944. napisala je u svom dnevniku dok se krila od nacista.

6. "Gospodine Gorbačov, srušite ovaj zid", rekao je Ronald Reagan, 1987. osvrćući se na Berlinski zid.

7. "Sada sam postao Smrt, uništavač svetova', Robert Openhajmer kaže da mu je ta misao bila u glavi kada je video šta je uradio kada je kreirao atomsku bombu.

8. "Ako ropstvo nije pogrešno, onda ništa nije pogrešno", napisao jeAbraham Linkoln, 1864.u pismu o ropstvu.

9. "Revolucija nije večera", reči su Mao Zedonga iz 1927. koje stoje u jednom izveštaju.

10. "Jedno dete, jedan učitelj, jedna knjiga i jedna olovka mogu promeniti svet', rekla je Malala Jousufzai, 2013. u govoru pred UN-om.


B92

Aleksandar III, isto tako poznat kao Aleksandar Makedonski ili Aleksandar Veliki, bio je makedonski kralj, poznat po tome što je osvojio većinu poznatog sveta za Grke u svoje vreme, pa se smatra jednom od najvažnijih i najuticajnijih ličnosti u celoj istoriji.

Kada se govori o njemu, pre svega se misli na njegovu gotovo mitsku ličnost, čija mladost, napredak koji je doneo grčkoj kulturu i spektakularni vojni uspesi ostavljaju po strani ostale aspekte njegovog života: zablude, paranoju, ubilačke tendencije, alkoholizam i verovanje da je on Bog na zemlji.

Vojni stručnjaci i danas Aleksandra Velikog smatraju jednim od navećih vojnih zapovednika u istoriji. Borio se rame uz rame sa svojim vojnicima, uvek je lično vodio napad i bio im je uzor.

Ovo su njegovi najpoznatiji citati:

Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati.
Svet se neće složiti oko vere i nade, ali darežljivost nam svima mora biti zajednička.
Nebo ne može imati dva sunca, niti zemlja dva gospodara.
Ništa nije nemoguće za onoga ko ima volju pokušati.
Ne plašim se vojske lavova koju predvodi ovca, plašim se vojske ovaca koju predvodi lav.
[b]Zahvalan sam svom ocu za život, ali isto tako i svom učitelju što živim dobro.
Niko me na svetu nije pokorio, osim mene.
Ne može se imati dva sunca, niti zemlja dva gospodara.

Stevan Sremac - Akademik i jedan od najznačajnijih i najčitanijih srpskih realističkih pisaca. Rođen je u Senti, a usavršavao se na Beogradskom univerzitetu. Njegova najistaknutija dela su "Ivkova slava", "Pop Ćira i pop Spira" i "Zona Zamfirova".

Obdaren sposobnostima posmatranja i zapažanja, pronicanja u suštinu pojava i događanja, Sremac je uvek polazio od stvarnih činjenica i podataka, od onoga što je video, proverio i zabeležio.

Ovo su mudre misli o životu, koje je izrekao ovaj čuveni pisac:

Blago onom ko ume ćutati - Reklo je pseto kad je dobilo batine.
Teško svome bez svoga.
Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago.
Ne mrzim čoveka koji zlo kaže, nego čoveka koji zlo misli.
Kad pas kobasicu jede, sigurno je ukrao.
Dok magarca imaš onda ga i jaši.
Riba i gost treći dan smrde.
Što da izmišljam teme kada ih sam život u izobilju nudi i ljude kad ih posve dnevno promatram po ulicama i kavanama.
Više žena iz kuće u kecelji iznese, neg što muž na rastočena kola uveze.
Gde nije koškanja nije ni milovanja.
Ženidba, to je prosto jedna sreća. Imaš, kažu, punu vreću zmija i među njima jedna jegulja; turiš ruku u vreću pa biraš! E, pa hajde ti sad potrefi baš onu jednu, jedinu jegulju.
Prva ljubav i majska kiša plahe su, ali očas prođu.

Monteskje, punim imenom Šarl-Luj de Sekonda, baron od Breda i Monteskje (18. јануар 1689 - 10. фебруар 1755) bio je francuski filozof, pisac, moralista, politički teoretičar i preteča sociologije iz doba prosvetiteljstva.

Monteskje je, zajedno sa drugim filozofima poput Džona Loka, stvorio političku i sociološku teoriju na kojoj se zasnivaju savremena društva. Zalagao se za podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, kakvu poznajemo danas u našoj zemlji.

Oni koji žele nešto da nauče nikada nisu besposleni.
Ni u šta se tako čvrsto ne veruje kao u ono što se najmanje zna.
Ono što je istina u jednom vremenu, u drugom je zabluda.
Jedini način da žena bude verna jeste: da bude zaljubljena ili ružna.
Kad se juri za duhovitošću, ulovi se glupost.
Gordost je štit budala.
Treba oplakivati ljude kad se rode, a ne kada umru.
Ako postoji Bog, onda je preko potrebno da on bude pravedan, jer ako to ne bi bio, bio bi gori i nesavršeniji od svih bića.
Zavisnik je neprijatelj samom sebi, jer strada od zla koje je sam prouzrokovao.
Poricati grešku - dvostruka je greška.
Iskustvo je oduvek pokazivalo da svaki čovek koji ima vlast u rukama ima i predispozicije da je zloupotrebi. On će ići toliko daleko, sve dok ne naleti na ograničenja.
Ko hoće da upravlja ljudima, ne treba da ih tera ispred sebe, već da ide za njima.

Dante Aligijeri je ostavio svoj trag pomogavši pesnicima i piscima da otkriju temu ljubavi, koja nikada do tada nije bila toliko naglašena. Bio je zaljubljen u Beatriče, a ljubav prema njoj je očigledno postala razlog za poeziju i život. Ovo su neki od njegovih najlepših citata.

Plašljivci su kao prašina, ne zavređuju ni hvalu ni mržnju.
Ne postoji veća žalost od prisećanja na sreću u doba bede.
Moćni plamen dolazi nakon male iskrice.
Vrućina ne može biti odvojena od vatre, kao što lepota ne može biti odvojena od večnosti.
Volim da sumnjam isto onoliko koliko volim i da znam.
Žena ti kaže "Idi do đavola!". Ti odeš, a ona te i tamo dočeka.
Mali poduhvati trebaju mnogo više pomoći nego veliki.
Onaj koji beleži spada u one koji dobro slušaju.
Put koji vodi ka slavi nikada nije posut cvećem.
Ljubav ima dve pratilje: dobrotu i strpljivost.

Leonardo da Vinči, italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar, bio je opisan kao ideal "renesansnog čoveka" i univerzalni genije. Poznat je po svojim remek-delima, kao što su "Tajna večera" i "Mona Liza", a njegovi izumi se danas koriste u modernoj tehnologiji, iako nisu primenjivani u njegovo doba. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije, i građevinarstva, a inspiracija je mnogih filmskih i književnih dela, sa razlogom.

Volim one koji se smeju u problemima, koji iznalaze novu snagu u teškoćama, te postaju još hrabriji. U takvim uslovima uskogrudni posustaju, ali oni čija su srca čvrsta, čija savjest opravdava njihova dela, su spremni da slede svoje principe do smrti.
Život je jednostavna stvar. Činiš neke stvari i u većini ne uspeš. Neke uspevaju, te radiš više onoga što uspeva. Ukoliko baš dobro uspe, ostali te kopiraju. Tada ti počinješ raditi nešto drugo. Trik je u činjenju drugačijih stvari.
Jednom kada probaš leteti, hodaćeš zemljom sa očima okrenutim ka nebu, zato što si gore bio i zato što se gore želiš vratiti.
Dobro proveden život je dugačak. Dobro proveden dan san čini srećnijim.
Postoje tri vrste ljudi: oni koji vide, oni koji vide kada im se ukaže na nešto i oni koji ne vide.
Kada dotaknete vodu u reci, ono što ste dotakli je zadnje od onoga što je prošlo i prvo od onoga što će doći. Tako je i sa sadašnjosti.

CITATI MAKSIMA GORKOG: Ono što veruješ, to i postoji

Ako sekirа ne seče – može se nаoštriti, аli аko te ženа neće – ništа ti ne pomаže.
Čovek je ukrаs svetа.
Kаd je rаd prisilа, tаdа je život robijа.
Ljudi ponekаd lаžu zаto što to zаhtevа pristojnost.
Lаž je – religijа robovа i gospodаrа. Istinа je – bog slobodnа čovekа.
Ne budite rаvnodušni, rаvnodušnost je smrtonosnа zа ljudsku dušu.
Ne može se biti neprijаtelj vаtre sаmo zаto što onа ponekаd opeče, vаljа se setiti dа onа uvek greje.
Ne možeš pripovedаti ljudimа ono što sаm poričeš.
Ne sudi – dа ti ne sude.
Nesrećа je nаjboljа zа spаjаnje nаrаvi koje su inаče sаsvim suprotne.
Nаjlepši je užitаk i nаjvećа rаdost životа osećаti dа si ljudimа potrebаn i drаg.
Ono što veruješ, to i postoji.
Oprezno birаj prijаtelje zаto što imа ljudi koji su zаrаzni kаo bolest.
Sаmo se glupаnu život čini jednostаvnim.
Tvrdi previše dugo dа si u prаvu, i bićeš kriv.
Ulogа iskrenog čovekа – teškа je ulogа.
Voljenа ženа ne stаri.
Živeti je divno – čаk i kаd čovek nije zаljubljen.
Život teče – ko gа ne stigne, ostаje sаm.

Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če, rođen je 14. juna 1928. u mestu Rosario, u Argentini, a ubijen je  9. oktobra1967. u selu La Igera, u bolivijskoj provinciji Valje Grande. Bio je lekar, diplomata, pisac, kubanski gerilski vođa i revolucionar koji nikada nije odustao od svojih ubeđenja zbog kojih je platio životom. Rame uz rame sa Fidelom Kastrom, predstavljao jednu od ključnih ličnosti u kubanskoj revoluciji.

Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta.Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti. Ljudima je dao nadu u bolje sutra, a njegova slepa vera u ideale za koje se borio još uvek tinja istim žarom, iako već dugo nije među nama. Ovo su neke od njegovih inspirativnih misli.

Nije me briga ako padnem, sve dok je iza mene neko ko će podići moju pušku i nastaviti pucati.
Revolucija nije jabuka koja padne kada joj dođe vrijeme. Ti si taj koji je treba naterati da padne.
Okrutne vođe se menjaju samo zato da bi nove vođe postale okrutne.
Tišina je argument koji se iskazuje drugim sredstvima.
Znam da ste ovde da me ubijete. Pucajte kukavice, ubićete samo čoveka.
Kad god nas smrt iznenadi biće dobrodošla ukoliko je naš ratni poklič dospio makar do jednog uha koje sluša i jedne ruke koja će se ispružiti kako bi preuzela naše oružje.
Mnogi će me zvati avanturistom, što ja i jesam, ali jedne druge, posebne, vrste. One vrste koja je spremna žrtvovati svoj život za svoja uverenja.
Ne znam da li će kubanska revolucija preživeti ili neće. Ukoliko ne preživi, nemojte me tražiti među izbeglicama u ambasadama. Jednom sam to već iskusio i nikada to više neću ponoviti.
Izaći ću sa automatom u rukama na barikade i boriću se do kraja.
Bolje je umreti stojeći, nego živeti na kolenima
Tužna je stvar nemati prijatelje, ali je još tužnija stvar nemati neprijatelje.
Ja nisam oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Narod sam sebe oslobađa.
Ne možemo biti sigurni da imamo nešto zbog čega vredi živeti osim ako nismo spremni umreti za to.

Al Kapone rođen je 17. januara 1899. godine u Njujorku. Bio je četvrto od devetoro dece italijanske emigrantske porodice. Sa 12 godina je napustio školu i bio poznat u Bruklinu kao neverovatno agresivno dete.

Bio je jedan od najhladnokrvnijih ubica u gangsterskom svetu. Stotine ljudi izgubile su živote zahvaljujući njemu. Najveći obračun u američkoj istoriji obeležio je baš on, kada je 14. februara 1929. godine, u poznatom masakru na Dan zaljubljenih, sa članovima svoje bande ubio gotovo sve članove najveće protivničke gangsterske grupe.

Uprkos svim brutalnostima koje je činio tokom života, Al Kapone nikada nije optužen ni za jedno ubistvo. On je 1931. godine uhapšen i osuđen na 11 godina zatvora zbog utaje poreza.

Ovo su njegove najpoznatije izjave:

Kapitalizam je ozakonjeni "reket" vladajuće klase.
Kada ja prodam alkohol to nazivaju švercom, a kad ga prodaje gospoda na Lake Shore Driveu aveniji onda je to gostoprimstvo.
Prohibicija nije napravila ništa osim problema.
Moji reketi su pokrenuti strogo na američkim linijama i kao takvi će i ostati.
Sada mi je jasno zašto tigrovi jedu svoje mlade.
Ja sam kao svaki drugi čovek. Sve što radim je ispunjavanje željenih zahteva.
Više možete postići sa lepom rečju i pištoljem nego samo sa lepom rečju.
Svoju sam organizaciju izgradio na strahu.
Nemojte misliti da je moja ljubaznost znak slabosti. Ja sam ljubazan prema svakome, ali kada je neko neljubazan prema meni, slabost nije ono po čemu će me pamtiti.

Erih Paul Remark je rođen u Osnabriku u radničkoj porodici katoličke veroispovesti. Sa 18 godina odlazi na front u Prvom svetskom ratu gde je ubrzo i ranjen. Da bi preživeo, radio je mnoge poslove, uključujući i posao bibliotekara, poslovnog čoveka, učitelja, novinara i izdavača.

Toliko progonjen, a toliko čitan, toliko jednostavan u izražavanju u svojim delima, a njegova oštrina pera malo da kome nije dotakla srce i dušu.

Prošlost. S njom ne možemo ništa započeti. Samo nas opterećuje. I ono što je bilo dobro. Moramo iznova početi. Ono drugo je propalo. Ne možemo više natrag.
Bez ljubavi čovek je samo mrtvac na odsustvu...
Ako nešto napuštamo, nije potrebno da ga gubimo. To rade samo idioti.
Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...
Sudbina i duša su dva imena jednog pojma.
U ljubavi niko nije odrastao.
Ko ništa ne očekuje, nikad neće bit razočaran.
Ništa nije tako zlo, niti je tako dobro kao što mi mislimo. I ništa nije konačno.
Žena može da ostavi muškarca; svoje haljine nikada.
Samo jednostavne stvari nikad ne razočaraju.
Niko ti ne može biti stran, kao čovek koga si nekad voleo.
Ono što nismo dobili izgleda uvek bolje od onog što imamo.
Svet. Svet ne stoji mirno. Ako neko vreme očajavamo nad svojim životom, moramo verovati u svet. Moguće je pomračenje sunca, ali ne trajna noć. Ne na ovoj planeti. Čovek ne bi smeo odmah očajavati.

Moralne pouke velikog EZOPA: "Pravi se prijatelji u nevolji poznaju!"

Ezop je bio starogrčki basnopisac čije su jednostavne basne prožete humorom i protkane alegorijama o međuljudskim odnosima i karakterima. Pretpostavlja se da svoje basne nije zapisivao, nego ih je pričao. Glavni junaci su većinom životinje, a nakon svake basne sledi pouka koja otkriva pravu istinu i smisao basne.

U "Ezopovim basnama" pripovedanje je kratko, nema opisa i dijaloga. Događaji se odvijaju brzo, jedan za drugim, koriste se kratke rečenice, a autor iznosi samo ono što je bitno za radnju.

Ovo su njegove pouke o svakodnevnom životu:

Čovek osredjih sposobnosti uvek će ostati neznatan, čak i kad se izražava načinom velikih ljudi.
Bolja je mala zarada danas, nego velika sutra.
Time što vam ne čine zlo, zli ljudi misle da vam čine mnoga dobra.
Da bi videli propast neprijatelja, neki su spremni i na sopstvenu.
I najlepša stvar učinjena u pogrešnom trenutku pobudiće osudu.
Kad se nešto već dogodilo, nepotrebno je kajati se.
Lud je onaj koji se želi odreći onoga što ima, nadajući se da će dobiti ono što nema.
Ne treba verovati ljudima sa kojima smo se tek sprijateljili, a koji pokazuju da smo im draži od njihovih starih prijatelja. Tako će se ponašati i sa nama kada steknu nove prijatelje.
Niko ne treba misliti da tokom života sve uvek treba ići lako, jer sudbina je promenljiva i nakon dugog razdoblja zatišja neizbežan je dolazak ružnog vremena.
Gde su potrebne ruke, reči su suvišne
Zajednički život neće uvek učvrstiti prijateljstvo.
Zli ljudi ne menjaju narav ni kad se sa njima lepo postupa.

Herman Hese (1877-1962) je nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti.

U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk, Sidarta, Igra staklenih perli...

Ovo su samo neke Heseove mudre misli:

Svaka inteligentnija vrsta humora započinje time da čovek samoga sebe ne shvata ozbiljno.
Bog nam ne šalje očaj da bi nas ubio, već da bi nov život u nama probudio.
Moći dati sebe za jedan trenutak, moći žrtvovati godine za osmeh, to je sreća.
Heroj je onaj ko ima hrabrosti za svoju sudbinu.
Samoća je put kojim sudbina želi čoveka dovesti sebi samome.
Usamljenost je nezavisnost, a ja sam je priželjkivao i stekao tokom dugog niza godina. Nezavisnost je hladna, ali je i spokojna. Čudesno spokojna i prostrana, kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okreću zvezde.
Mudrost se ne može saopštiti. Mudrost koju mudrac pokušava da saopšti, zvuči uvek kao ludost.
Ljudi koji imaju hrabrosti i karaktera drugim su ljudima uvek neugodni.
Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje.
Imamo u duši sve ono što je ikada živelo u ljudskim dušama. Svi Bogovi i đavoli koji su ikada postojali… svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi.
Nije naš cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su.

Najveća opasnost 20. vijeka će biti religija bez Svetoga Duha, hrišćanstvo bez Hrista, oproštaj bez pokajanja, spas bez obnove, politika bez Boga i jedan raj bez pakla.
William Booth (1829-1912) osnivač vojske spasa

U sreći su sva pitanja rešena.
Milutin Nehajev

Promašio sam svoj poziv i to mi je život učinilo srećnim.

Nikola Pašić

Lična sreća je nemoguća bez sreće drugih.

Černiševski

Zlo koje govorimo o drugima, stvara zlo o nama.

Boalo-Depreo

Ko sebi ne traži prijatelje – sam je sebi neprijatelj.

Šota Rustaveli