Ovih pet podataka će vas potpuno iznenaditi
Da li „padate” na imidž javnih ličnosti koji vam serviraju oni i njihovi biografi ili umete i da zagrebete malo dublje? Evo činjenica o Majci Terezi, Osami bin Ladenu i još par ličnosti koje sigurno niste znali.

Kada razmišljamo o slavnim ličnostima, često ih svodimo na njihove “najbitnije“ karakteristike koje se provlače po medijima. To najbolje prolazi kada se slavna osoba i njeni biografi slože u pogledu imidža koji žele da predstave javnosti. Ipak, nije sve onako kako nam izgleda – evo dokumenata koji će vam promeniti pogled na javne ličnosti:


Majka Tereza je izgubila veru decenijama pre svoje smrti



Kada biste zaustavili prosečnog prolaznika na ulici i zamolili ga da vam kaže ime prvog sveca koji mu padne na um, velika je verovatnoća da bi mu na pamet pala upravo Majka Tereza. Ona je ceo svoj život neumorno pomagala svakome ko bi joj se našao na putu, a trebala mu je pomoć, zbog čega je 1979. godine dobila Nobelovu nagradu za mir.

Nedugo nakon njene smrti, pronađena je hrpa njenih pisama, uz njenu zabelešku da ih treba spaliti bez čitanja. Očekivana posledica je ta da su ih ljudi koji su ih našli iste sekunde otvorili i pročitali.

Evo i najzanimljivijih citata iz tih pisama:

„Zbog čega se uopšte trudim? Ukoliko nema Boga, nema ni duše. Ako, pak, nema duše, onda ni ti, Isuse, nisi stvaran”

„Nema sudbine, ljubavi, usrdnosti. Raj nema nikakvo značenje... Situacija je manje – više ovakva otkako se bavim ovim 'poslom'“

Sva pisma su otprilike ovakve sadržine, i pokazuju da je Majka Tereza veru izgubila čak dve decenije pre svoje smrti. Čak je prestala i da se moli ranih sedamdesetih godina prošlog veka.

Ipak, i bez trunke vere u sebi, uspela je da izbavi od nevolje nebrojeno ljudi i usadi im veru koju sama nije imala.

Kreator Vini Pua se bavio najgorom propagandom za vreme Prvog svetskog rata


A.A. Milne, „otac“ najvoljenijeg crtanog mede, u Prvo svetskom ratu je radio za sektor MI7b, britanski vojni odsek koji se u ratno vreme bavio propagandom. Tu je radilo 20 najboljih engleskih autora koji su za zadatak imali da pišu propagandne tekstove za novine na način koji nikada ne bi pokazao da se radi o ptopagandi.

Nakon rata, vojska je naredila da se sva dokumentacija spali, ali, kako to obično biva, našao se neko ko je uspeo da spasi oko 150 članaka. Tu se našao i jedan Milnov sarkastični pesmuljak o lažima koje je pisao za MI7b, a koji otprilike glasi ovako:

„U slavu MI7b,

Koji voli da me prati u lažima

o zverstvima i fabrikama leševa,

Priđi bliže, priđi, priđi bliže

Ovde nećete videti neprijatelje

Već celodnevno brbljanje“

Fabrika leševa koju spominje u pesmi se odnosi na priču koja je kolala svetom nakon rata – da su Nemci nakon rata skupljali leševe koje su potom pretvarali u sapune, alate i bilo šta zgodno za dalju upotrebu. Nikada nisu pronađeni nikakvi dokazi za tu tvrdnju, ali se ta priča redovno pojavljivala za vreme a i posle rata.

Henri Ford je bio upetljaniji nego što smo mislili u priču sa nacistima


Nije tajna da je Ford gajio simpatije ka nacistima, uglavnom zato što je smatrao da onaj ko toliko mrzi Jevreje ne može da bude loš čovek. Ipak, iako je iz dna duše mrzeo Jevreje, imao je dovoljno razuma da istupi iz čitave nacističke priče kada je video kuda to ide – barem smo tako mislili.

Ford zapravo nije prestao da pomaže Hitleru na svaki mogući način sve do kraja 1942. godine – osam meseci nakon što je Amerika ušla u rat.

Sa zadovoljstvom je proizvodio opremu za nemačku vojnu mašineriju koristeći za rad ratne zarobljenike. Kompanija „Ford“ uporno tvrdi da su „Ford – Verke“ konfiskovali nacisti 1941. godine i da nisu imali nikakvu kontrolu nad zbivanjima u fabrici, što ne potire činjenicu da su ratni zarobljenici radili tamo i davno pre tog konfiskovanja.

Sve bi ovo ostalo sakriveno da jedan od tih radnika nie rešio da tuži fabriku. Optužbe su odbačene, ne zato što je sudija smatrao da su neosnovane, već zato što je smatrao da „bavljenje tim temama treba da ostane na nivou nacija i vlada, i da se ne proširuje na širi krug ljudi“.

Gertruda Stajn je bila fašista


Slavna spisateljica je u ono doba bila nosioc ideje o slobodama ljudi. Bila je ključna figura u modernoj književnosti i otvoreno govorila o tome da je naklonjena istom polu, čovek bi rekao da je bila puna vrlina. Ipak, pored svega toga, bila je i – fašista.

Toliko je poštovala Hitlerove ideje da je i radila u korist njih. Svojevoljno se uplela u propagandu i prevođenje nacističkih tekstova sa francuskog na engleski jezik, i čak pokušavala da to objavi u Americi – odgovor od izdavača je glasio „Samo preko mene mrtvog“. Uopšte je nije brinulo stradanje Jevreja, što je čudnije ako se uzme u obzir da je i sama bila jevrejskog porekla. Njeno obožavanje Hitlerovog lika i dela je išlo dotle da se zalagala da čovek dobije Nobelovu nagradu za mir, koja mu je, po njenom mišljenju pripadala.

Osama bin Laden je bio marketinški genije

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čovek koji je donedavno bio strah i trepet Zapada – harao je sa svojom organizacijom pritom se povremeno snimajući svojom kamerom od par desetina dolara, je možda imao i drugu stranu. Nedavno pronađena dokumenta Al Kaide pokazuju i stranu priče za koju nismo znali.

Osama bin Laden je planirao da promeni ime Al Kaidi, zbog loše reputacije koju je stekla – mogli bismo reći da su izabrali pogrešnu taktiku brendiranja. Čovek je zaista imao sklonosti ka menadžmentu – pored toga što je zapisivao svoje ideje na post-it papirićima, uveo je i obavezno slanje CV-ja za svoje najbolje teroriste, kako bi znao koga da unapredi a ko će da „leti“.

Jedan od njegovih pronađenih mejlova glasi ovako:

„U prilogu Vam šaljem obraćanje naciji u vezi revolucije. Molim Vas da je pregledate i, ukoliko imate neke primedbe, naći ću za shodno da to prepravim. Zatim to prosledite mreži Al Džazire, uz napomenu da sam priložio kopiju na memorijskoj kartici“

Takođe se bavio i kvalitetom svojih snimaka, pa je nađena i rasprava da li je bolje da budu lošijeg ili boljeg kvaliteta – dakle, čovek se ozbiljno bacio u brend menadžment.

Najzanimljiviji deo cele priče je taj da eksperti ni danas nisu sigurni da li je Osama zaista bio na čelu Al Kaide u to vreme, ili je samo umislio da je šef pa je tako revnosno slao mejlove i taktike na koje su njegovi „nadređeni“ prevrtali očima, piše Cracked.com.


dnevno.rs

Од аилурофобије (страха од мачака) патили су Јулије Цезар, Хенри II, Наполеон Бонапарта.

Rusija je najveća zemlja na svetu, i imali su svoje velike pobede i osvajanja, velike vojskovođe, predsednike, lidere… Zamislite da se u tako moćnoj državi, jedna Katarina Velika žalila kako se njen muž Petar III njihove prve bračne noći igrao sa svojim igračkama. Petar III je inače bio vrlo detrnjast i neozbiljan, nasuprot Katarini, koja je još kao mlada vladarka imala vrlo ambiciozne planove.