Teslina kuća u Smiljanu

Teslina kuća u Gospiću

Urna sa posmrtnim ostacima velikog naučnika nalazi se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu

 
 
MALO POZNATE STVARI O POREKLU TESLINE PORODICE

Na Pravoslavni Božić 7. januara 1943. g. u pola jedanaest noću, umro je genije Nikola Tesla, u hotelskom apartmanu broj 3327 na 33. spratu hotela "Njujorker" u Njujorku. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: "Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće".

Prema sećanjima Sofije Budisavljević, Tesline babe po majci, sredinom XV veka, iz sela Pećana kod Prizrena, krenula su prema Crnoj Gori tri brata: Juriša, Budiša i Pilip, pa dalje bežeći od Turaka preko Hercegovine i Dalmacije stigli u Lički Novi kod Gospića. Budiša je ostao pravoslavne vere, a ostala dvojica braće su se pokatoličili. Budiša je imao sina Radomira, koji je po ocu Budiši uzeo prezime Budisavljević. On je izbegao 1527. godine, za vreme upada Turaka u Krbavu i Liku, severnije u Gacku dolinu, na stranu Vojne krajine, koja je tada imala poseban status jer je bila naseljena graničarima. Oni su bili živi štit austrijskoj carevini od najezde Turaka. 
 
Ugledni sveštenici

Turci su proterani iz Like 1689. godine, a 1712. godine i ovi krajevi ulaze u sastav Vojne krajine. U to vreme Radomirovi potomci u šestom kolenu, braća Tošo i Maleš Budisavljević, osnovali su selo Pećane, na obodu Krbavskog polja. Srednji sin Toše Budisavljevića, Manojlo, imao je sina Marka, rođenog u Pećanima 1700. godine. On je bio deda Sofije Budisavljević, a čukundeda Nikole Tesle po majci. Marko Budisavljević služio je u Ličkoj graničarskoj regimenti od 1746. godine i imao je čin natporučnika (oberlajtanta) što odgovara današnjem činu poručnika.

Marko je sa svojom četom često prelazio preko tadašnje granice, goneći Turke, pa je za hrabrost od austrijskog cara Josifa II dobio plemićku titulu i zvanje Prijedorski junak.

Marko je imao četvoricu sinova, od kojih su dvojica poginula u ratovima. Najmlađi Manojlo je poginuo u bici s Turcima na ličkom Kordunu, a Petar je poginuo kod Verone, u bici sa Napoleonovom vojskom 1805. godine. Najstariji sin Markov, Toma Budisavljević Prijedorski, Teslin pradeda po majci, izabrao je sveštenički poziv. On je rođen 1750. godine u Pećanima. Bio je đak čuvene Vilićke srpske narodne škole, u kojoj je nastava držana na srpskom jeziku i pisalo se ćirilicom, za razliku od krajiških osnovnih škola gde je nastava držana na nemačkom jeziku. U dvadesetpetoj godini postao je sveštenik u selu Jošanima. Stekao je kao sveštenik veliki ugled, a o njemu je ostala legenda da je pre podne držao službu u crkvi, a po podne komandovao četom srpskih graničara.

Sofija Budisavljević bila je treće dete protojereja Tome. Kasnije se udala za protu Nikolu, iz ugledne srpske porodice Mandića. Sofija je sa protom Nikolom rodila osmoro dece, a najstarija od četiri kćeri bila je Georgina, majka Nikole Tesle. Od milja su je zvali Đuka, a rođena je 1822. godine u Tomingaju.

Teslina majka Đuka bila je izuzetna žena, bistre pameti i spretnih prstiju, pa iako nepismena znala je ceo "Gorski vijenac" napamet jer, kako bi gde čula da neko nešto recituje, to bi odmah zapamtila. Naročito je imala vešte ruke, pa je oduševljavala žene svojim ručnim radovima. O njoj u svojim sećanjima Tesla kaže: "Moja mati potiče iz veoma stare porodice u kraju u kome su živeli, u kojoj je bilo više generacija pronalazača. Njen otac i ded pronašli su mnoga oruđa za kućnu poljoprivrednu upotrebu i druge potrebe. Ona je bila doista žena velike sposobnosti, odvažnosti i snage, koja je prkosila mnogi burama u životu i prolazila kroz mnoga iskušenja izvlačeći iz njih lična iskustva".

Posle smrti svoje majke, kao najstarije žensko dete, morala je da vodi celo domaćinstvo, brinući se o sedmoro ostale dece, pa zbog toga nije naučila ni da čita ni da piše. 

Iz Tesleuma

Teslin ujak Petar Mandić bio je paroh u Gornjem Gračacu, a posle smrti Nikolinog oca, Milutina, postao je sveštenik i premešten je u Gospić. Tu se oženio Martom Manojlović. No, posle deset godina poželeo je da se zamonaši, i kaluđerski postrig je dobio 1891. godine u manastiru Gomirje. Stekavši zvanje arhimandrita, postaje iguman manastira Gomirje. Kasnije u Tuzli posvećen je za mitropolita zvorničko-tuzlanskog, 1892. godine, a od 1896. godine je mitropolit dabro-bosanski.

Drugi ujak Paja Mandić završio je vojnu akademiju i bio je viši štapski oficir u austrijskoj vojsci.

Za razliku od majčine loze, o precima Teslinog oca Milutina ima manje podataka. Još iz rimskog vremena, blizu mesta Raduča, gde je rođen Teslin otac, Milutin, postojalo je mesto Tesleum, po rečima Save Kosanovića, Teslinog sestrića.

Po Teslinom kazivanju, njegova se porodica ranije prezivala Draganić. Ovo prezime vodi poreklo iz užičkog kraja, odakle su i "vidoviti" Tarabići. Kod Karlovca postoji selo sa ovim imenom. Prezime Tesla postojalo je samo u Lici. Postoji predanje u porodici da su članovi jedne grane dobili nadimak "Tesla" zbog njihove nasledne osobine koju su bezmalo svi imali, a to su vrlo široki istureni prednji zubi, koji su mnogo ličili na istureno sečivo drvodeljske sekire.

Teslin deda Nikola oženio se Anom Kalinić i u braku izrodio četvoro dece. On potiče iz stare graničarske porodice, iz sela Raduča u Lici. Kao graničarski narednik u Napoleonovoj vojsci dobija odlikovanje za hrabrost. Tada je Vojna krajina, od 1809. do 1814, pripadala Napoleonovim Ilirskim provincijama, dok kasnije, opet, potpada pod vlast austrijske monarhije.

Milutin Tesla rodio se 3. februara 1819. godine u selu Raduču. Zajedno sa bratom Josifom završio je nemačku osnovu školu u Gospiću, a kasnije ih otac upisuje u vojnu školu ili "matematiku", kako su je zvali Ličani, želeći da postanu krajiški oficiri.

No, Milutin, sklon sanjarenju, filozofiji i umnom životu, zaključuje da kruta vojnička disciplina ne odgovara njegovoj pesničkoj prirodi i napušta vojnu školu, upisujući se na bogosloviju u Plaškom, koju uspešno završava 1845. godine. Neposredno posle toga ženi se sa Đukom Mandić, ćerkom uglednog prote Nikole Mandića iz Gračaca. Onda biva rukopoložen za đakona, zatim za sveštenika i odlazi na službovanje, prvo u Štikadu, a zatim u Senj, gde je bio od 1846. do 1852. godine. 

Majčin dar

U Senju mu se rodio sin Dane i kćeri Milka i Angelina. Kasnije biva premešten u Smiljan, gde dobija sina Nikolu i ćerku Maricu, a od 1863. postaje gospićki paroh do smrti 1879. godine.

Tesla opisuje oca ovim rečima: "Moj otac bio je veoma obrazovan čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac. Za njegove propovedi govorili su da su rečite kao Abrahamove u Santa Klari. Imao je izvanredno pamćenje i često je znao da navodi poduže stavove iz raznih dela na raznim jezicima. Često je u šali, govorio, da bi mogao ponovo napisati neko klasično delo kada bi se ono izgubilo. Njegov stil bio je čuven. Njegove rečenice bile su kratke i jezgrovite, a pune dosetki i satire. Njegove primedbe, pune humora, bile su uvek nešto naročito i karakteristično... Otac je imao čudnu naviku da govori sam sa sobom. Često je vodio uzbudljive razgovore zapadajući u žestoku polemiku, menjajući visinu glasa. Slučajni slušalac zakleo bi se da se u sobi nalazi više osoba.

Iako moram sav svoj pronalazački dar pripisati majčinom uticaju, ipak je vaspitanje koje sam dobio od oca bilo od velike pomoći. Ono se sastojalo iz raznih vežbi, na primer iz pogađanja tuđih misli, pronalaženja grešaka u načinu izražavanja, iz ponavljanja dugih rečenica ili računanja napamet. Ti svakodnevni zadaci imali su za cilj da mi se pojača pamćenje i rasuđivanje, a naročito da se razvije kritičko osećanje, što je bez sumnje vrlo korisno".

Milutin se isticao kao pravdoljubiv čovek, i svoje članke je objavljivao u novinama, boreći se za srpske interese u Lici pod pseudonimom "Rodoljub Pravičić".

Nikola Tesla, iako potiče iz skromne svešteničke porodice, dosegao je najviše svetske vrhove u nauci, od kojih zastaje dah. Za svoje zasluge u elektrotehnici dodeljena mu je jedinica magnetne indukcije u međunarodnom sistemu jedinica pod nazivom TESLA, što je i najveće priznanje jednom naučniku. 

 

Majko, pri pomisli na tebe osećam se nekako teško i turobno, ne znam kako, ali osećam da nisi dobro. Voleo bih da sam kraj tebe sada i da ti prinesem vode. Sve ove godine moje službe čovečanstvu nisu mi donele ništa do uvreda i poniženja. Jutros sam ustao pre nego je svanulo, jer sam ponovo čuo nešto što već duže vreme kroz san čujem u svojoj sobi. Čuo sam glas koji poji i moli nekim maurskim jezikom, lepu tužbalicu ili zov (ezan). Jutros sam oterao san sa očiju i potvrdio da glas dolazi odasvud i da ne mogu odrediti da li je s vana ili iznutra.

Bojim se da nisam razum izgubio. O ovome ne smem pričati Dr.Layonelu jer ni njemu više ne verujem. Čuo sam da je posećivao gospodina Edisona pre dve sedmice.
Četvrtak, 19.novembar:

Opet mislim na tebe majko. Opet imam onaj nemir i tugu u telu. Danas ću pisati u ured za patente da moj javni eksperiment pomere za jednu sedmicu ranije, jer ja moram krenuti kući u domovinu, krenuti tebi. Znam sada sigurno da nisi dobro, jer onaj glas, onu tužbalicu ponovo sam čuo sasvim svestan i budan. Još sam razuman.
Petak, 20.novembar:

Nisam pisao u ured za patente, došao je njihov agent da mi donese potvrde i rekao sam mu lično svoje naume. Rekao je da žali, ali da se termini ne mogu pomerati, obzirom da su kongresmeni iz oko 20 saveznih zemalja jedva uskladili termin. Otišao sam do Vodopada i rekao svojim momcima da okrenu turbine i da čekaju na moj poziv sutra. Ja sam odlučio da čovečanstvu darujem ono što mu pripada i vraćam se u Evropu, tebi majko. Vlade zemalja su iste ovde kao i kod kuće. Shvatio sam sada na kraju da je čovečanstvo ovisno o vladama i da pojedinac ne može sam promeniti svet.

Ali onaj čudni glas me brine. Znam da nešto znači i da ima veze sa tobom, sa mojim eksperimentom, sa nečim trancendetalnim.
Subota, 21.novembar:

Majko, sutra polazim za Yugoslaviju. Gospođica Nora je otišla po mome nalogu u lučku kapetaniju i obezbedila mi kartu do Lisabona, odatle idem vozom do Ciriha, pa onda direktno do kuće. Računam da mi treba oko deset dana ili dve nedelje najviše.
Danas sam ušao u Kongresnu zgradu i na sednici Senatora zamolio za par minuta pažnje. Nije im bilo po volji, ali dozvolili su mi. Tražio sam telefon i da me spoje sa laboratorijom na Nijagarinim vodopadima. Momci su na moj nalog pustili turbine u pogon i Kongresna sala se obasjala mojom strujom, deset puta jačom od obične, upravo onako kako sam i najavio. Nisu me interesovale njihove reakcije uopšte. Izašao sam odmah napolje, jer nisam ovo radio za njih, već za čovečanstvo. Samo sam u momentu kada sam pogledao svetiljku i čekao da "moja" bežična struja dodje sa turbina, osetio da nisam ja tvorac ovoga svega. Osetio sam da je neko ili nešto nosi od Nijagare do kongresne sale i da je u tom zakonu kojeg sam smatrao "mojim" otkrićem, nešto što je od uvek postojalo, a da je samo meni dato nadahnuće da to uokvirim i čovečanstvu objasnim. Umesto sreće i trijumfa, pojavila se neka praznina. Shvatio sam da sam nešto veliko u životu propustio. Nešto kao da sam izostavio, kao da nisam nešto ponudjeno spoznao. Neka je formula bila tako blizu moje spoznaje, a ja je nisam našao ili nisam hteo da je nadjem. To ima veze sa onom maurskom tužbalicom (ezan),siguran sam sada.
Nedelja, 22.novembar:

Ovo pismo nećeš nikada dobti majko. Ne znam zašto ga pišem tebi koja ga više nikada pročitati ne možeš. Neka ti je laka zemlja majko i oprosti mi što su me moji putevi odveli od tebe, pa ti ne mogu doći ni na sahranu. Čitam telegram sa vešcu o tvojoj smrti i prezirem ljude koji nisu bili spremni još pre dve godine da shvate da struja može da se prenese i bez žica. Sada su, evo, videli da može ali opet je neće znati stolećima koristiti, jer neko je spalio moju laboratoriju u centru grada do temelja, sa svim spisima i nacrtima. Rekli su mi da se sumnja na gospodina Edisona. Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Pre bih se možda i jadio, ali sada više ne, jer znam dobro da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je "moje" otkriće još prerano došlo za čovečanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije "moje". Znam da to neko nadzori sve i da ima plan pa sam zato možda i ravnodušan. Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napolju čekaju. Ovo pismo ću položiti na tvoj grob, kad stignem u Milanovac, naše seosko groblje.

Sad verujem u ono što nikad nisam, da sam tamo negde još uvek "ti" i da tvoj život nije zauvek prestao. Sad mi je i žao što nisam hteo nikad da se družim sa Turcima, jer su oni iste onakve tužbalice (ezan) pevali kao ona iz mojih praskozorja. Sada se sećam da su oni znali puno više nego ja o svim ovim stvarima koje tek sada spoznajem.

Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona beše jalova.

Moli tamo za mene majko ,ako mozes, tom maurskom tuzbalicom za izgubljenu dušu svoga sirotog neukog sina.

Torziona polja su suptilno-energetski fenomeni vrtložnog oblika, prisutni u svim segmentima našeg življenja, no – u prirodi i nama dostupnom delu Realnosti njihova jačina je izuzetno mala i kvalitativno teško dostupna uobičajenoj tehnologiji tako da još uvek, u dobroj meri, izmiču klasično-naučnoj eksperimentalnoj fizici – ali ne i našem iskustvu. Naime, ova su polja bliska tananim bio-energetskim strukturama za čiju detekciju postoji niz metafizičkih aparata i metoda ali naučna verifikacija zahteva precizne rezultate i jasno definisane procedure merenja koje su dostupne samo vrhunskim svetskim laboratorijama.

Nazivaju se i aksiona, spin, spinor i/ili mikroleptonska polja, čiji je koncept zasnovan na Einstein-Cartan teoriji i izvesnim, pomalo neuobičajenim, rešenjima Maxwellovih jednačina.

Upravo to je jedan od osnovnih motiva koji ukazuju na zaista realno moguću vezu torzionih polja sa Teslinim (Ne-Hercijanskim) skalarnim poljima. Isto je i sa aspekta Modela Kvantiranih Gustina Energije /1/, čija su matematička očekivanja veoma bliska teoretičarima etra – Teslinih skalarnih talasa – kao realnog fizičkog entiteta bitno i suštinski različitog od klasičnih Hertzovih, tzv. “transverzalno-vektorskih” elektromagnetnih talasa, odnosno mikroleptonskih polja Anatolija Fedorovich Ohatrina.

A.F. Ohatrin je akademik Međunarodne akademije energo-informacionih nauka Rusije. Autor je Torzionog autogeneratora „GAMA 7“(Ohatrin neutralizator) i “Mikroleptonske teorije polja”. Umro je 2001. godine. Prema učenjima Ohatrina, MIKROLEPTONI su elementarne čestice koje obrazuju slaba polja koja imaju karakteristike svojstvene torzionim, aksijalnim i spinskim poljima. Ispunjavaju sve sredine – i zemlju, i vodu i vazduh i kosmos,…, imaju masu od 10^-39 do 10^-44 kg!

Svi predmeti materijalnog sveta okruženi su i ispunjeni tim superlakim česticama. Njima su natopljene sve egzistencijalne forme, sve sredine i živi sistemi. Ove čestice nose informaciju o sastavu i strukturi tela. Za nih ne postoje fizičke barijere. Teška i troma masa zavise od gustine i temperature „mikroleptonskog gasa“ u sebi. Ukoliko se „mikroleptonski gas“ – na bilo koji način udalji iz mase – telo gubi težinu!

Na veliku bliskost torzionih polja i Teslinih tehnologija ukazuje činjenica da – prema Modelu KvantiranihGustinaEnergije – stabilniobjekatk9, kojipredstavljakvantnosiocTeslinihTalasa (talasakojeemitujeGeneratorTeslinihskalarnihtalasa) imaočekivanuvrenostmaseveomabliskuvrednostiod: 1.6*10^-47 kg – a štoje, imajućiuvidukompleksnostigrandioznostdimenzioneskaleRealnosti – vemabliskovrednostimaseOhatrinovihmikroleptona !!!!

KoncepttorzionihpoljajezamišljenuSovjetskomSavezuodstranegrupepoznatihfizičaratokom 1980-ihna čijemsu čelubiliAnatolijAkimoviGenadijShipov. Nihovnaučnitimjepočeoistraživanjapodpokroviteljstvomdržavneinstitucije – Centrazatradicionalnetehnologije.

Torzionapoljaimajuveomainteresantnuivažnuosobinudasupodložnauticajnimaspecifičnihtopologija, odnosnogeometrijemakroskopskihobjekataibiološkihpolja. JedanodprvihkojijeukazaonaznačajivažnostgeometrijeenergetskihtokovabiojeWalterRussel /2/, ajasamnatakvemogućnostiukazivaonaosnovunizaistraživanjauArheološkomparkuPiramideSuncauVisokom, planineRtanjkaoisnimanjaambijentalnihenergetskihpoljaunekolikosakralnihobjekata. NaosnovunačelaipostulataModelaKGE, kaozaključakutekstu: “Piramide – čuvariprimarnekosmičkevibracijelokalnihdenziteta” /3/, naveosamdasvimaterijalni (supstancijalniitalasni) objekti čijajegeometrijazasnovananaosnovnimprincipimaUniverzuma, ikojasetemeljinakonstantamakojeproizlazeizosnovnestrukturekosmosa, kao štosunaprimer: Fibonačijevniz, bazaprirodnoglogaritma, brojpi …, zadovoljavajupotrebneidovoljneuslovezapunuusklađenostsaobjektimabliskogkvantnognivoa (k = kn + – 1), odnosnozanjihovuopšte-kosmičku, više-dimenzionalnu “rezonantnost”.

Uslučajupiramidalnihstruktura, oviuslovisuzadovoljeniukolikosunjihovedimenzije (oblik, veličina, …) analogneplanetizemlji,…, parametrimasolarnogsistemailimolekulunekesupstance. Prenosuređenihmatematičkihstrukturauposebangeometrijskioblikistrukturuunutrašnjostinekogobjekta, rezultiravrlospecifičnimtalasnimsvojstvimatakvihobjekataistanjakarakterističnihzakoherentnesisteme.

Svemojeteorijskeipraktičneanalizeukazujudaobjektitačnoodređenihoblikamanifestovaninanivoupojavnogsveta, saspecifičnimdimenzijamainjihovomposebnouređenomunutrašnjomstrukturompredstavljaju “koncentratore” odgovarajućihoblikaenergije (uključujućisub-Plankovsketalasneentitete) udomenuhiper-prostorainekuvrstu “višedimenzionalnihdipola”, tjrezonatorasuptilnihenergija, kojesubioenergetskogilisrodnogtipa.

EksperimentalnaistraživanjasupokazaladaTorzionapoljamoguputovatibrzinama 10^9 putavećimodbrzinesvetlosti, uticatinalaserskezrake (promenafrekvencije), nabiološkeprocese; delovatinaprocesetopljenjailiočvršćivanjanekihmaterijala, nakvarckristaleidrugeelektronskekomponente; delovatinapromenuorganoleptičkihosobinahraneipića; pa čakidautičunagravitaciju.

Usvojimradovima /4/, savremeninemačkinaučnikdr. KlausVolkamer, kojisebaviistraživanjemsuptilnematerije, “energetskemedicine” iproučavanjemraznihfizičkihimeta-fizičkihanomalija, govorio “telekinetičkomuticaju” suptilnematerijekoja čakposedujeielementarnusvesnost!

Inače, dramatičninaučnidokazidajecelokupnafizičkamaterijaformiranaod “nevidljivogetra”, “svesneenergije”, postojibaremod 1950-ih. RenomiraniruskiastrofizičardrNikolajA. Kozyrev (1908-1983) dokazaojeizvansvakesumnjedatakveenergijepostoje, ikaorezultattogaonjepostaojedanodnajkontroverznijihličnostiuistorijiruske, paisvetske, naučnezajednice, govorećio “protokuvremena” i/ili “protokuprostora” kaotokovimasuptilnihenergijakojesuNe-elektromagnetnei/iliNe-gravitacioneprirode!

Prema izvornim i potpuno nedvosmislenim izjavama samog Nikole Tesle /5.a i 5.b/, on “NE RADI SA HERTZOVIM TALASIMA” nego sa “TALASIMA SASVIM DRUGE VRSTE ! U prilog ovoj Teslinoj tvrdnji govori i ilustracija očekujuće forme Teslinih talasa prema Modelu KGE data na slici 1, kao i eksperimentalna potvrda, tj. „vizuelizacija“ složenih, vrtložnih energetskih tokova u okolini Tesline zavojnice, prikazanih na istoj slici u donjem desnom uglu.

Iako suptilno-energetske forme kakve su torzina (bio-energetska, mikroleptonska i sl.) polja izmiču mogućnostima klasično-naučne detekcije i verifikacije, posledice njihovog delovanja vidljive su na svakom koraku, na svim energetskim nivoima, u svim denzitetima i formama postojanja od makro elemenata kakve su npr. galaksije, preko rasporeda listova biljaka npr. u nama bliskom svetu – do mnoštva duhovnih kategorija jer – kako sam to pokazao u /6/ – i svest je spiralno strukturisana na svim nivoima. Ova činjenica ilustrovana je slikom 2, na kojoj su prikazani efekti delovanja torzionih sila u prirodi. Za mene lično, najinteresantnija je sličica dole desno, koja prikazuje NASA-in snimak plamena sveće u bestežinskom stanju! Dakle ukoliko ukinemo, ili barem znatno oslabimo, delovanje „gravitacione sile“ na molekule i atome, plazmoidna struktura koja čini „plamen sveće“ – sledeći suptilno energetske tokove „etra“, poprimiće odgovarajući oblik, čineći tako vidljivom formu „mikroleptonskog polja“ ili Teslinog skalarnog polja na tom mestu … , a ono je – kako vidimo, uvek i svugde – spiralnog oblika!

Sve ove činjenice bile su mi dovoljan motiv da – saznavši tek nedavno, za postojanje „uvrnutih šljiva“ – sa posebnom pažnjom istražim taj „Prirodni fenomen“ na obroncima moćne Radan planine /7/, u blizini Prolom banje.

Naime, u porti male crkve brvnare (Crkva Lazarica), sve šljive rastu tako što se uvrću oko svoje ose. Prema rečima starosedelaca, mladica koja se presadi izvan crkvenog dvorišta vrlo se brzo rasplete i nastavlja da raste uobičajeno. Prema predanju /7/, sve je počelo dolaskom vojske Kneza Lazara, koja se uoči boja na Kosovu ovde pričestila i tokom verskog obreda šest puta obišla oko crkve. Uporedo sa kretanjem vojske, za njima su se okretala i stabla zasađenih šljiva. Vojska je otišla u boj a za njima su ostala spiralno uvijena stabla … Ovo je samo jedno od brojnih predanja koja se i danas mogu čuti u Topličkom kraju ali ono što je zaista više nego interesantno je činjenica da šljive u porti crkve Lazarice i dalje rastu na isti način, spiralno se uvijajući, bez obzira da li je reč o zdrave, davno osušenim stablima ili tek zasađenim mladicama dajući time zadatak nauci koja, za sada, nema logično objašnjenje.

Na slici 3 prikazano je nekoliko interesantnih detalja koje smo snimili tokom nedavnog istraživanja ovog zaista interesantnog fenomena, a na slici 4 – merenja u porti crkve Lazarice.

Na snimcima izvršenih merenja (leva strana slike 4) detektovanih signala, sasvim se jasno vidi prisustvo izuzetno jakog, dinamičkog električnog polja frekvencije 18.3 kiloherca, dok prisustvo istog signala u magnetnom domenu (desna strana slike 4) nije zabeleženo. Poređenje sa ambijentalnim poljima u oba domena, snimljenim dan ranije u Beogradu, ukazuje na prisustvo signala od 18.3 kHz samo na lokaciji crkve Lazarica i to isključivo u „E“ domenu. Kada bi se radilo o klasičnom (Hercijanskom) elektromagnetnom talasu transverzalno vektorskog tipa, koje po svojoj definiciji uvek sadrži i magnetnu i električnu komponentu (koliko god signal bio izobličen, deformisan i sl.) morao bi se javiti i „magnetni“ signal iste (ili veoma bliske) frekvencije. Pošto to ovde nije slučaj, realno je za pretpostaviti da registrovani signal predstavlja longitudinalnu elektrodinamičku vibraciju, dakle Ne-Hercijansku formu energetskog toka sa kakvima je po mom mišljenju radio i Nikola Tesla, a koja – prema principima višedimezionalne rezonantnosti, harmonije i koherentnosti – konstituiše trodimenzionalne stojeće talase, pri čemu te „zapreminske vibracije“ grade skalarna polja vorteksnog tipa. Po svemu sudeći, „uvrnute šljive“, samo su višedimenzionalno-rezonantne strukture, tj. „3-D dipoli“, koje – saglasno „principima Providjenja“ – svojim čestičnim ustrojstvom samo prate ove suptilne energetske tokove – prevodeći ih na nivo manifestovanog fenomena.

Na neobičnost ovog terena ukazuju još dva veoma retka prirodna fenomena u „Đavoljoj varoši“ /8/, nedaleko od crkve Lazarice. Ovaj prirodni spomenik čine specifični i veoma atraktivni oblici reljefa i dva izvora (jako) kisele vode (ph 1.5 i 3.5) sa visokom mineralizacijom. Sadržaj aluminijuma, gvožđa, kalijuma, bakra, nikla i sumpora je ekstremno visok, povećan za 10 do 1000 puta. Izuzetno neobične zemljane figure različitih oblika i dimenzija, visine 2 – 15 m, širine 0.5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu, izgledom podsećaju na kule nekog zamka, formirane su u sporim ali dugotrajnim erozivnim procesima u „čovekolike“, kameno-zemljane kreacije Prirode koje zaista deluju izuzetno mistično, čak surovo, pogotovo posmatrane u širem – za divno čudo – veoma pitomom i vrlo živopisnom okruženju. Doduše, šuma u neposrednoj blizini figura takođe je veoma neobična. Debla i krošnje imaju više nego čudan i vrlo neobičan izgled – kao da su dva, tri ili više stabala isprepletena i stopljena međusobno dok im je, nasuprot tome – krošnja raspršena u mnoštvo raštrkanih grana – baš kao da se sam đavo poigrao sa njima.

Prema legendi /8/ ovde su, nekada davno, mirno i složno živeli skromni stanovnici što je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ kako bi zaboravili na rodbinske odnose. Popivši tu vodu, omamljeni meštani odlučiše da venčaju brata i sestru. Ipak, dobra vila, zaštitnica tog kraja, želeći da spreči rodoskrnavljenje pomoli se Bogu „… i on usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.“.

Narodna tradicija je oduvek poštovana u našim krajevima kao i legende i mitovi koji su proistekliiztežnjedase činjeniceonekomobjektuilidogađajupreobrazeiobogatemaštomisadržajimafantazijsko-emocionalnevrednosti – aliuvektakodaobičnoneiskazanaaipak “osnovnaporuka” pričeimapoučnuivisokomoralnuvrednost.

Bilokakobilo, “okamenjenisvatovi”, malakamenaoaza, pustoš, usađenauprostranuibujnu “čudnu šumu” zaistadelujenestvarno. Delić tenesvakidašnjelepoteprikazanjenaslici 5 aizvršenamerenjanaslici 6.

Snimci merenja na ovoj lokacijitakođesujedinstveni. Strukturaambijentalnogpoljau “Đavoljojjaruzi” (levideoslike 6), potpunoserazlikujeodonoguBeogradu (desnideoslike 6) iliucrkviLazarici. Ovdesevidiprisustvovišetalasakojiobuhvatajuopsegfrekvencijaod 32 do 34 kHzijavljajuseuobadomena, električnomimagnetnom. UprincipuovoukazujenaklasičanEMTalifrekvencijeodgovarajudeluspektrakojisenekoristiuslužbamaradiodifuzijeanestabilnostsignalasmanjujemogućnostdaseradiospecijalnimdržavnimslužbama. Činjenicadajekonfiguracijaterenazaistaspecifična, kaoisastavtlaipakostavljamogućnostkojaseprostonamećeiočitomdisperzijom “paketatalasa” naopsegod 32 do 34 kHz – daregistrovanastrukturasignalaipakmožebitirezultatdelovanjanekonvencionalnihenergetskihformibio-energetskogtipa, nastalihnjihovimmeđudelovanjemsabogatommineralnomstrukturomtla. Posebnoizrazloga štosusvienergetskifenomenikojiimajupovoljnodejstvona živeorganizme, uvek – popravilu, manifestovaniu “lekoviteizvore” vode …, zdrave, lokalizovaneoblastikoje “leče” akarakterišeihprisustvonestandardnihinestabilnihelektromagnetnihzračenja čijajefrekvencijabliskaradnojfrekvencijiTeslineSvetskeradiostanice, kuleWardenklifod 28 kHz, kojujeonneslučajnoodabraojerpredstavljajedanodosnovnihharmonikaZemlje – Teslinogrezonatora. Ovajpodatakukazujenadubokuvezuizmeđu “Torzionihpolja” PrirodeiTeslinihtehnologija, štosvenerealizovaneidejeovognesumnjivogtehničkoggenija činiostvarivijimanjegovetehnologije – tehnologijamabudućnosti – itousvimaspektimanašeg života.