Ma koliko da je nauka uznapredovala u poslednjih dvesta godina, postoji još mnogo toga što ne razumemo i ne možemo da objasnimo. Danas smo za vas sastavili spisak nekoliko pitanja na koje nauka još uvek nije mogla da nađe odgovor.




Od čega se sastoji univerzum?

Vasiona je nepregledna i ogromna, a pritom se i neprestano širi. Međutim, mi možemo da objasnimo samo između 5 do 20 procenata vasione. Ostatak predstavlja tamna materija, za koju uopšte ne znamo šta je. Tamna materija je nevidljiva i ne može da se detektuje, pa naučnici pretpostavljaju da ona postoji, jer na to pokazuju merenja mase i gravitacije. Jedini način da objasne neusklađenost onoga što se vidi i cele prisutne sile je upravo tamna materija.

Kako je nastao život?

Život predstavlja misteriju. Pretpostavlja se da je život na Zemlji nastao pre otprilike 3 do 4 milijarde godina, ali niko ne može da objasni kako i pod kojim uslovima. Mnogi naučnici su pokušali da u svojim laboratorijama replikuju uslove na Zemlji iz tog perioda, u nadi da će moći da stvore život, ali ništa značajno nismo mogli da urade.

Da li smo sami u svemiru?

S obzirom da je svemir nepregledno prostranstvo, u skladu sa svim zakonima verovatnoće, trebalo bi i da još negde postoji život. Naučnici su čak i otkrili planete koje imaju iste uslove kao i Zemlja. Nagađa se da možda život postoji, ali da mi nemamo alate da to detektujemo, ili da su možda vanzemaljci veoma inteligentni pa se sakrivaju.

Šta je svest?

Naučnici još uvek ne mogu da se usaglase sa definicijom svesti. Da li i životinje mogu da poseduju svest? Da li je moguće napraviti robote koji su svesni? Da li je svest obična iluzija našeg mozga? Da li postoji slobodna volja ili je sve uslovljeno? Sve su to pitanja na koja još uvek nemamo definitivan odgovor.

Da li postoje drugi svetovi?

Ljudska čula su ograničena i možda nisu dovoljna da opazimo sve što zaista postoji. Mi možemo da baratamo samo sa tri dimenzije, ali mnogi matematičari danas razmišljaju u više dimenzija. Možda u drugim dimenzijama postoje drugi svetovi.

Šta se nalazi na dnu okeana?

Mi mnogo više znamo o svemiru nego o unutrašnjosti naših okeana. Okeani su prilično nepristupačni, ali se pretpostavlja da poznajemo samo oko pet procenata sadržaja svetskih okeana. Nepregledne dubine su nam nepristupačne, jer do tamo ne dopire sunčevla svetlost i postoji ogroman pritisak. Ono što su naučnici uspeli da pronađu su veoma egzotična stvorenja, koja svetle u mraku i emituju zračenje.

Kako da zaustavimo globalno zagrevanje?

Realnost je da čovek svojim delovanjem značajno uništava životnu sredinu. Globalno zagrevanje i povečana emisija karbon dioksida ozbiljno menjaju klimu. Industrijalizovane zemlje koje su najveći krivci to pokušavaju da zataškaju, ali situacija sve više i više zabrinjava. Ne zna se kako će i da li će ikako biti moguće popraviti situaciju, dok ne postane prekasno.

Da li ćemo moći da živimo večno?

Mnogi naučnici smatraju da će naučni i medicinski progres dovesti do toga da će sve bolesti biti izlečene, starenje biti zaustavljeno i da će ljudi moći da žive večno. Naravno, ljudi bi još uvek mogli da umru ako ih pregazi auto, na primer, ali će prestati umiranje od bolesti i starosti. Oni najoptimističniji smatraju da će se to desiti 2050. godine, ali da će biti dostupno samo bogatim ljudima iz bogatih zemalja. Sa besmrtnošću dolaze i novi problemi, ali možda je sve to samo mašta i možda čovek nikada to neće uspeti.

Šta se nalazi u crnim rupama?

Crne rupe predstavljaju tačke bez povratka sa ogromnom silom gravitacije, gde sva materija biva usisana, pa ni svetlost ne može da joj pobegne. Vreme i prostor su tamo zakrivljeni. Cela materija tamo biva usisana u jednu tačku, ali naučnici i dalje nisu sigurni kako crne rupe funkcionišu.

Da li je moguće putovanje kroz vreme?

Verovali ili ne, ali postoje teorije u fizici koje dokazuju da je putovanje kroz vreme moguće. Teorije su preterano komplikovane, da bi ih mi objasnili, ali su priznate u nauci. Stiven Hoking ih opovrgava, smatrajući da bi do sada kod nas već dolazili turisti iz budućnosti, da je putovanje kroz vreme moguće. Drugi naučnici smatraju da su putnici već tu, ali se skrivaju. Sve u svemu, putovanje kroz vreme sa sobom nosi i određene paradokse. Jedan od poznatih paradoksa je paradoks dede. Šta bi se desilo kada bi se neko vratio u prošlost, u vreme kada se njegov deda još nije oženio i ubio ga. Tada se javlja paradoks, jer ako je deda ubijen, tada se ni njegov unuk ne bi rodio, pa ne bi ni mogao da putuje kroz vreme.


daliznate