Za sve oko nas donosimo zaključke da li je nešto normalno ili nije..
Na osnovu čega donosimo takve zaključke kad kažemo za nekoga u pozitivnom smislu da ,,nije normalan,, da li to znači da je drugačiji od ostalih jer je orginalan,kreativan,hrabar i ekscentričan?
Iste te osobine mogu se u drugačijem okruženju smatrati nepoželjnim jer to ,,nije normalno,,ponašanje pa samim tim je i nepoželjno,odbojno možda čak i ,,bolesno,, na neki način?
Šta znači normalno, kad se tu mešaju i prepliću mišljenja jer zavise isključivo od toga da li su nama bliska i prihvatljiva a ako se ne slažemo sa takvim vidjenjem stvari to isto nije normalno i prihvatljivo?
Da li je normalno samo ono što prihvata većina bez obzira da li mi sami smatramo da je to i jedino ispravno?

Mislim da biti normalan znači ..ne odudarati od okoline..a biti originalan i na bilo koji način se odvajati ili isticati od ostalih, već nosi sa sobom epitet "nije normalan ili normalna"

Ma koliko se mi trudili da društvo ne utiče na naše rezonovanje, ukus i razmišljanje ipak utiče, i to dosta..

Meni su uvek bili zanimljiviji i interesantni svi oni koji odudaraju i koji su na svoj način originalni.. Dosadno je i nezanimljivo biti uniformisan ..

Uvek mi je bila najbolja zabava sa onima koji nisu baš ''normalni''
Jer u principu ne volim standarde,norme i klišee ,volim originalnost i otkačenost na naki specifičan način, nikako na opšteprihvaćeni i jednoličan ukalupljen način mišljenja,razmišljanja i ponašanja.To baš može biti jako opterećujuće i dosadno a ja jednostavno nisam takva osoba,što je nekome ''nenormalno'' meni je sasvim prihvatljivo i duhovito jer i svako od nas ima drugačija merila i vidjenja onoga šta je normalno a šta ne.

Da li ćemo nešto prihvatiti za " normalno" ili ne, stvar je vlastite
fleksibilnosti; u kojoj meri i s kojim ciljem ćemo odstupiti od
pravila i kodeksa ponašanja okruženja, podneblja, mentaliteta....
Kažu, da bi promenili svet, najpre valja promeniti sebe. Neko se
jednostavno "usudi", neko,- ne. Oni koji se "usude" ponekad budu
etiketirani kao "nenormalni", dok će drugi koračati svojim utabanim
stazama. Ali, sve je za ljude.

Kažu, da bi promenili svet, najpre valja promeniti sebe. Neko se
jednostavno "usudi", neko,- ne. Oni koji se "usude" ponekad budu
etiketirani kao "nenormalni", dok će drugi koračati svojim utabanim
stazama

Ovo mi se jako dopada i mislim potpuno isto

Normalno je osobno kodeks ponašanja koja svaka osoba ima. I prema njemu sudi o ponašanju drugih osoba. Pa tako, kada vidiš da netko uradi nešto što ti ne bi uradio, mrtvo ladno etiketiraš: To nije normalno.

Nikada nisam spadao u normalne.

Jedino mi je važno da svojim ponašanjem nikoga ne povrijedim. A za drugo ne marim.

Jedino što sam u mladosti pazio da roditelje ne osramotim. Prečesto i previše.

Što sam stariji, da ne velim iskusniji , moje ponašanje sve češće dobija etiketu "nenormalno". I zabole me. Nema više kočnica. Ja uživam.

Normalno je po meni neko ponasanje koje se ujedno smatra i osobinom vecine,ocekivano,najcesce,potrebno.U sustini i jeste tako,simpaticno je ,zabavno,zanimljivo reagovanje razlicito od ocekivanja vecine,ali na duze staze i naporno.Ume da nas umori,iznervira,ostavi zapanjenim,jer svi smo skloni da zelimo jednostavnost .Inace ne bi bilo onog,ne mogu vise,zelim samo nekog normalnog..

Opšte prihvaćena definicija "normalnog" je ono što većina smatra poželjnim, u nekim slučajevima čak i zakonski regulisanim normama. Ovo je samo po sebi paradoks jer u Švedskoj i u Saudijskoj Arabiji na primer postoje potpuno opozitne definicije normalnog, prihvatljivog, dozvoljenog!
Šta je za mene normalno, sve ono što nije protiv prirodno, što ni na koji način ne ugrožava druge ljude i što nije uzrokovano nekim teškim psihičkim poremećajem.

Normalan znači biti u ''šablonu'' proseka. Normalno je nešto što je opšteprihvaćeno.
Sve što iole ''štrči'' izlazi iz okvira normale...

Nisam normalna što jes jess al nisam ono zapravo ''nenormalna'' da sam totalno poremećena samo mnoge strvari uradim što niko drugi ne bi smeo il se usudim reć što drugi pomisle paa me mnogo puta nazovu ludo hrabrom il ludačom koja se ničeg ne boji, što zapravo i nije tačno sem po neki put
Treba se stopit s okolinom i bit kameleon koji menja mišljenje da bi udovoljio drugima a ne sebi da bi bio ''normalan''
wouu paa onda no tnx , više volim bit ono drugo i u tome uživat maximalno

Normalno je baš ono što je rekla Senka - ono što se uklapa u okolinu, ono što je materija društva, ono što je koren posotjanja. Normalno je rađati se, živeti, umirati. Normalan je svaki proces koji nam je Majka Priroda podarila.

Nenormalno je sve ono van tog koncepta.

Mada je pitanje, moram priznati, vrlo teško za diskusiju. Ovo prevazilazi Filozofiju. Prevazilazi i Materijalistiku.

Normalno je sve ono što je društveno prihvatljivo sve ostalo je ''nenormalno'' ponašanje.

Normalno je samo postojati ili ne .... biti celovitost kao osoba u potpunosti il kontra produkt višestrana ličnost ... normalno je slediti slobodu težiti ka apsolutnosti jer u protivnom postojala bi granica ... normalno je grešiti ili uprotivnom stvara se perfekcionizam ... normalno je razlikost jer kad bi bili svi isti normalno nebi postojalo ...normalno je uklapati se u okolinu sa svetom što ga čini jer u protivnom usamljenost u zatvaranju da sve postoji u imaginaciji otuđenosti ... normalno je ne ugrožavati ničiju normalnost jer bi postala anrhija ponačanja tj sleng nepredvidivih posledica zadavanja boli ,mržnje i patnje ....Normalno je sve ono što nas sačinjava ustvari ko smo šta smo i gde smo i veo komleksno pitanje kao i odgovor .... to je širina našeg poimanja svega

Za ljude normalno znači u skladu sa većinom. Nema odskakanja,svi se ponašamo po istom obrascu. Najveći svetski umovi bili su "natprosečni" i "neprihvaćeni" zato što su odudarali svojim interesovanjima od većine. Zanimalo ih je da budu predani onome što rade,da probaju dalje,da iskuse koliko daleko mogu stići. Bili su nesvesni svog okruženja i delovali izgubljeno,ali su bili posvećeni onome što su radili. Život zahteva ljude koji će određivati šta potpada pod reč "normalno" da bi se masa u to mogla uklopiti. Dat nam je obrazac kakvi moramo biti i čim ga ne prihvatimo,ne smatramo se normalnima. Normalno znači sve što možete zamisliti. Normalno je roditi se,normalno je voleti,normalno je biti talentovan,normalno je ostavljati potomstvo,normalno je biti deo grupe. Ali,mogli bismo u slobodno vreme postaviti pitanje sebi: Zar je sve to jedino što je normalno? Da li postoje ljudi koji nisu deo grupe a ipak su normalni? Da li postoje ljudi koji nisu voljeni,a ipak su normalni? Obrazac normalnog treba da bude elastičan toliko da može prihvatiti sve što se oko nas nalazi kao vid normalnog. Ne pričam o ekstremnim situacijama,ali ne treba donositi sud o normalnom na osnovu toga šta mi pod tim smatramo nego na osnovu toga šta zaista jeste normalno.

Natprosecni umovi u bilo kojoj oblasti kojom su se bavili ipak nisu odskakali od -normalnog-.Oni su bili posebni na svoj nacin,ali nisu iskakali nicim iz tog pojma.Obrazac normalnosti nije strog,naprotiv,vrlo je rastegljiv.Cesto spolja gledano krije ljude naoko normalne.Zato se i cuje ocaj kad neko kaze da samo zeli nekog normalnog.To,po meni,znaci da ostane u toj grupi i kad ga bolje upoznas.Da ne otkrivas tada neke osobine te osobe,recimo patolosku ljubomoru,nasilnistvo,psihicko maltretiranje,duboku mrznju prema zenama,rasizam..Merila normalnosti ili covecnosti,ja ih poistovecujem,odavno su postavljena,i nije mi jasno ovo oko nevoljenosti i normalnosti?Nikad nisam posumnjala u neciju normalnost ako ga ne volim..

Da li je Van Gog bio normalan kad je odekao sebi uvo da bi dokazao svojoj ljubavi da je voli? ..Iz kog šablona je on izvukao taj primer ljubavnog gesta? Da li je Ajnštajn bio normalan kad se oženio svojom rođakom iako je sigurno znao da se to ne sme ? ..ili još mnogo drugih primera, da ne nabrajam..
Ne bih se složila da su svi veliki umovi bili normalni, ali možda je baš to što nisu, dozvolilo njihovim umovima da se razvijaju i doprinesu svetu sve ono što mi normalni nikad nećemo?
Ipak mislim da je mnogo bolje biti "nenormalan" nego normalan Normalno je... dosadno

"Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine."


Semjuel Beket

“Jedno je svojstvo genija u tome da njegova misao ne kroči putevima što ih je utrla gomila.”


Stendhal

Imati čir na želucu   

Treba biti svoj , treba biti poseban , pa i po cenu da se ne uklapate u ''normalno''.
Svako treba da ima neki svoj fazon, bez foliranja i želje da se privoli gomili.
Kakav bi ovaj svet bio kada bi svi bili isti i ukalupljeni ?
Verujem jako dosadan, nemaštovit i nezabavan.

Tako je Katarina    

Zato sam sam ja jedinstven na Internetu      

I zbog toga najvise dobijam banove    jer se ne uklapam u dosadan kalup koji je neko postavio kao default   

Bio bi mnogo zabavniji da mogu da se ponasam onako kako umem i zelim     


Normalno znaci - kao vecina

To ne važi za ekstremno drugačije , njima ipak bolje priliči ''nenormalno'' ponašanje.

Biti drugaciji ne znaci da je neko nenormalan stvarno    mozd zeli da se razlikuje od svih kao neki licni Brend    

Za mene su jadne osobe koje po svaku cenu moraju da budu kao ostali da bih drustvo prihvatilo   

Bolje da sam sam ali svoj  

baš htedoh reći nešto u vezi ovih ekstrema, što je Katarina spomenula...
čitajući ovu temu, ispada da što nenormalnije - to bolje   
većina društvenih normi ne postoji tek tako bezveze, nego ima smisla
ako neko šeta ulicom u pidžami, taj nije pozitivno nenormalan nego je budala   
najbolje sad da mi u pantalonama i jaknama gledamo u njega čežnutljivo, jer mi smo u šablonima a on originalan i kreativan  

Dok svojim ponašanjem ne uznemirava, povređuje i ugrožava druge može da bude nenormalan koliko god hoće , ali kad takvim ponašanjem preteruje i smeta drugima smeste ga u posebne institucije.