U fokusu slučaja Maje Kovačević iz Kraljeva, je rodila čak jedanaestoro dece, nameće se pitanje da li je poželjan ovoliki broj rađanja bez obzira na znatno povćanje nataliteta, i da li postoje rizici po majku i dete. Tim povodom kontaktirali smo doktorku Slavicu Đukić Dejanović, a evo i šta nam je ona rekla na tu temu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Naučno je utvrđeno da sve do petog rađanja jeste u skladu sa populacionom politikom i natalitetom. To je utvrđeno i od strane Svetske zdravstvene organizacije. Sve što je preko toga, smatra se rizikom i po majku i po dete. Stoga, kao lekar mogu reći da je to apsolutno i moj stav. Svakako, sve majke koje imaju više od petoro dece jesu pravi heroji, ali nauka se baš ne slaže sa tim - rekla je dr Slavica Đukić Dejanović

U Srbiji je sveprisutna priča o niskoj stopi nataliteta, a kao glavni razlog odlaganja ili potpunog izbegavanja zasnivanja porodice, uglavnom se navode finansijski problemi.

Međutim, kada se vratimo u vreme naših predaka, dolazimo do sasvim drugačijeg zaključka.
U tom periodu, svaka porodica bila je mnogočlana, iako ni tada uslovi za život nisu bili idealni. A ono što je posebno interesantno, jeste da su upravo naše prabake rađale i po sedmoro dece, ali nikako nisu znale za "rizike" koje sa sobom nose brojne trudnoće, jer u tom periodu dostupnost lekara nije bila velika.
Čak i u takvim uslovima, deca su se rađala sasvim normalna, a većina ih je dočekala i duboku starost.

Danas, i pored uznapredovale medicine i redovnih lekarskih kontrola dešava se da majka ili dete izgube život na porođaju, čak i kada je u pitanju prva trudnoća. 
Ovde se nameće još mnoštvo pitanja.
Međutim, reč je o širokoj oblasti, ali to je već posebna tema kojom bi trebalo da se pozabavi čitavo naše društvo.

SD

može žena da rodi i pedeset, ali treba to odgojiti, finansirati, izvest na put. ako oba roditelja rade, dvoje dece je uvr glave. 

Nije mi normalno. Ja to ne mogu da pojmim.Ko to uposte odredjuje? Glupost.

Po nekoj teoriji idealna porodica, u smislu brojnosti, je sa cetvoro dece, i to dva brata i dve sestre...vazno je da musko ima i brata i sestru a isto tako i da zensko ima i brata i sestru...ima logike ali danasnje vreme i nacin zivota nisu bas idealni za toliko dece...ili smo se kao socijalizovani pojedinci u drustvu gde je materijalizam preovladao previse razmazili...

Mislim da je to normalno

Da se razumemo, ne postoji ništa na svetu lepše od dece. Svi se po tom pitanju slažu. I sam imam dvoje i volim ih više od svega na svetu i za njih bih uradio apsolutno sve.

Ne očekujem od drugih da osećaju isto, bar ne od onih koji ne pripadaju mojoj bliskoj porodici. To su MOJA  deca i zašto bi neke tamo nepoznate ljude zanimalo koliko i na koji način ja i moja žena pravimo decu.

Nažalost, itekako ih zanima. Porazgovarajte sa bilo kojom ženom u godinama “pogodnim za rađanje” i reći će vam da je redovno pitaju kada će imati decu,  i to sa akcentom na „kada“, a ne na „da li“. Postaviti pitanje nekome koga jedva poznajete o njihovim planovima rađanja, postalo je toliko normalno kao npr. pitanje “kakvo će vreme biti sutra?”.

[You must be registered and logged in to see this image.]

I to ne bude uvek prijateljsko ćaskanje. Koji god bio vaš odgovor na ovo pitanje, neće biti dobar,  a vaši reproduktivni planovi najednom su postali predmet brige i polemike šire javnosti. Ne zanima ih samo „da li“ planirate decu, već i „koliko“ dece. Onda, koji je to idealan broj koji bi zadovoljio sve? Evo, nekih ideja.



NEMATE DECU = POGREŠNO

Ljudi, odnosno žene koje otvoreno kažu da ne žele da imaju decu, veliki su no-no. Razlog može biti fundamentalna namena ljudskih bića koju nameće društvo, a to je da se razmnožavaju, i zato su ovakve izjave etiketirane kao “pogrešne” i “neprirodne”.

Stvar je u tome što je imati decu velika stvar, pogotovo za žene. Nakon trudnoće, koja može biti jako teško iskustvo, na svet dolazi malo stvorenje za koje ste potpuno odgovorni, bar naredne dve decenije. Iako su mnogi oduševljeni roditeljskom dužnošću, ne znači da za sve važi isto.

Bez obzira na to, ljudi i dalje postavljaju pitanja tipa: “Kada planirate decu?” , “Da ne očekujete možda dete?”,  itd.

Ako postavljate ovakva pitanja ljudima koji nemaju decu, imajte dve stvari na umu. Prva, to nije vaša stvar. I druga, nemate pojma da li oni možda pokušavaju da dobiju bebu, ali u tome ne uspevaju. Problem plodnosti je jako čest, kao i pobačaji ali ljudima jednostavno ne padaju te stvari na pamet kada postavljaju ovakva pitanja. Ako neko nema decu, to ne znači da je to njihov izbor, i sigurno ne žele neke nebitne poznanike da ih propituju o tome.

JEDNO DETE = POGREŠNO

OK, imate jedno dete. Izvršili ste svoju obavezu reprodukcije. Sigurno su ljudi sada zadovoljni?

Netačno. Stereotip “jednog deteta”  ima jako negativnu konotaciju. Ako imate samo jedno dete to će se tumačiti kao veoma nefer prema vašem detetu. Mnogi ljudi će reći da detetu “treba” brat ili sestra, inače će biti usamljeno.

Tipično pitanje „Kada ćeš dobiti decu?“ menja se u ono „Kad će sledeće?“. Ista mogućnost problema plodnosti i pobačaja, primenjuje se i u ovom slučaju. Samo zato što je neka žena rodila jednom, ne garantuje da može ponovo.

DVOJE DECE = POGREŠNO

Tehnički, ovo je možda i najprihvatljivija opcija, a to proističe iz onih klišea „statistika 2,4 deteta“ zbog čega je imati dva deteta „normalno“. A ne zaboravimo i onaj matematički aspekt, dva roditelja = dva deteta. Sve fino i uravnoteženo.

Ipak, uvek ima ono „ali“. Ako na primer imate dva deteta istog pola, očekujte pitanje: “Zar ne želiš još jedno, da pokušaš da dobiješ sina/ćerku?”. Jer deca su kao stikeri, nisu dobra dok ih sve ne sakupite. A da, ne zaboravimo i uverenje mnogih da je troje dece idealan broj.

Blizanci takođe prave pometnju. Mnogi ljudi su zabrinuti oko starosne razlike između dece, a kod blizanaca te granice nema. Takođe, da li se blizanci računaju kao dvoje dece? Ipak se porađate samo jednom, pa će mnogi dovesti u pitanje to da li ste se dovoljno posvetili roditeljstvu, što će biti kao so na ranu svima onima koji su stvarno odgajili blizance.

Kao što vidite, ako imate dvoje dece nećete biti spašeni osuda i ispitivanja drugih.

TROJE ILI VIŠE DECE = POGREŠNO

Uprkos problemima navedenim iznad, dvoje dece je zasad idealno rešenje. Jedno istraživanje je dokazalo da je jedno do dvoje dece sve što je potrebno za sreću, a sa dvoje ne morate da se borite sa osudama koje izaziva jedno dete.

I dok većina ljudi misli da je dvoje dece neki prihvatljiv prosek, ako imate troje ili više već ste evidentno iznad proseka i to vas smešta na teritoriju “velike porodice”.

Ako imate takozvanu “veliku porodicu”, možete postati meta mnogih kritičara, koji će vas optuživati da ste neodgovorni, samoživi i mnogo drugih stvari.



OSTALE MOGUĆNOSTI

- NE BUDITE SAMOHRANI RODITELJ: Samohrane mame su, kao što znamo, najpogodnija vrsta za političku i medijsku osudu. Nije bitno koliko dece imate, ako ste singl, sigurno ne radite nešto dobro.

- NE BUDITE PREMLADI:  Ako ste dobili decu kao jako mladi, onda ste očigledno veoma neodgovorni  i nesposobni da znate šta je prava stvar za vašu decu. Najbolje je da sačekate barem do 25-e i tada će vaše roditeljske sposobnosti biti prihvatljive.

- NE BUDITE PRESTARI: Ako dobijete decu u 40-im ili, ne daj Bože, 50-im godinama to je pogrešno na toliko puno načina. Ne može se osporiti činjenica da je imati decu u tim godinama jako rizično, ali kada je uopšte to 100 odsto sigurna procedura?

- NE BUDITE SIROMAŠNI: Ako niste finansijski osigurani, ne bi trebalo da imate decu uopšte jer možete biti optuženi da ste bezobzirni i bezosećajni. Ne računa se čak ni ako ste postali siromašni nakon što ste dobili decu. Treba da se razmnožavate tek kada ste potpuni sigurni da ste finansijski obezbeđeni do kraja života, kao što, naravno,  svi ostali rade.

- NE BUDITE INVALID/GEJ/TRANSSEKSUALAC ITD: Čak i vaše postojanje uznemirava ljude, a reprodukcija bi, verujte, samo pogoršala stvari.

Da zaključimo, ne postoji mogućnost da budete zaštićeni od kritika, osuda i propitivanja ljudi barem što se tiče odluka o osnivanju porodice, dece ili roditeljstva. Neko će uvek naći grešku u vašim odlukama, nezavisno od toga kakav život oni vode i nezavisno od toga koliko su njihovi argumenti neosnovani. Sve što možete da uradite je da istrpite, iako je sve ovo potpuno vaša i samo vaša stvar.

I.K/theguardian.com