Admiral Graf Spee
Адмирал Граф Шпе (Admiral Graf Spee) је била тешка крстарица немачке ратне морнарице која се у њеној оперативној употреби налазила пре и у раној фази Другог светског рата. Овај и још два брода исте класе (Класа "Deutschland"), "Deutschland" (касније преименован у "Lutzow") и "Admiral Scheer" су од стране Британаца сврставани у класу џепних бојних бродова.
Поринуће брода, 30. јун 1934.
Адмирал Граф Шпе се сматра, поред бојног брода Бизмарк, најпознатијим бродом који је пловио под немачком заставом. Годину дана након губитка овог брода, Немци су преостале бродове ове класе означили као тешке крстарице.
Поринут је 1934. године и назван по адмиралу из првог светског рата, Максимилијану фон Шпеу, који је са још два сина, погинуо у првој бици код Фокландских острва 8. децембра 1914. године. То је други пут да се броду даје његово име (први брод који је понео то име је недовршени бојни крсташ из првог светског рата, SMS Graf Spee).
Након опремања брода
Адмирал Граф Шпе је непосредно пред избијање рата послат за Атлантик, у ноћ 21. августа 1939. године. Испловио је из Вилхелмсхафена у потпуној радио тишини, ка северу, да би код Исланда неопажено ушао у Атлантски океан. Три дана касније, на исти начин је испловио и "Дојчланд". Инструкције за овај задатак су биле разрађене још почетком августа и биле су веома прецизне. Предвиђале су да у случају избијања рата са Британијом и Француском, крену са нападима на њихове трговачке бродове и тиме намаме тешке француске и британске бродове на њих и тако спрече поморску блокаду немачких лука. "Дојчланд" је за подручје деловања добила северни део Атлантика, а "Граф Шпе" јужни. Оба брода су као подршку добили на располагање по један трговачки брод...
30. септембра „Адмирал Граф Шпе“ налази своју прву жртву, британски брод „Клемент“, депласмана око 5000 тона. У маневру напада, британски брод је започео да емитује позив у помоћ, на шта је добио сигнал са немачког брода: „Стоп. Не сигнализирај“. Посади трговца је наређено да напусти брод, што је она и учинила. Иако су кингстони били отворени, брод је полако тонуо, па су га Немци „убрзали“ са пар топовских хитаца. У духу „лепих манира“ капетан „Графа Шпеа“, капетан бојног брода Ханс Лангсдорф је јавио позицију чамца у коме се налазила посада са потопљеног брода.
Спасени чланови посаде су описали свој сусрет са гусасрским бродом, те је британском Адмиралитету постало јасно с ким има посла. Међутим, посада немачког брода је применила одређене мере „дезинформисања“ тако да је на прамцу имала исписано име трећег брода из класе, „Адмирала Шера“, па су Британци имали погрешан податак о присутности немачких бродова у Атлантику. То је био тек почетак „обмањивања“ и ратних лукавстава које је спроводио капетан „Адмирала Графа Шпеа“. Наиме, често је прилазио „жртви“ вијући француску заставу (у задњем моменту се истиче права застава), или је пловио са лажним другим димњаком, или додатним артиљеријским торњем...
Британци су формирали 8 група бродова за лов на Шпеа у Атлантику и једну у Индијском океану. Ових девет група је укупно бројало 3 бојна брода, 2 бојна крсташа, 4 носача авиона и 16 крстарица (укључујући и француске). Касније је формирано још група.
Група Г (крстарица HMS Exeter, лака крстарица HMS Ajax и HMNZS Achilles) је имала успеха 13. децембра 1939. године, лоцирала је Шпеа на ушћу р. Ла Плате у Атлантик, при чему је одмах отпочела битка. Током битке, Граф Шпе је тешко оштетио крстарицу Ексетер и приморао је да напусти бојиште. У каснијој размени ватре, одређена оштећења је добила и лака крстарица Ахил. Граф Шпе није прошао неоштећен... лаке крстарице су му нанеле неколико погодака по надграђу, што није проузроковало озбиљну штету. Проблем су причинила зрна са Ексетера која су око 0638 часова пробила две палубе и експлодирала у котларници – чиме су проузрокована оштећења на систему горива које није на време откривено. Онеспособљен је систем за сепарацију горива, тако да је спремног горива било само за око 16 часова вожње. Командир погона је известио команданта да квар није могуће поправити на мору. Тиме је онемогућен план за извлачење на отворено море.
Адмирал Граф Шпе упловљава у неутралну луку, Монтевидео, како би извршио неопходне поправке. Британски обавештајци су се одмах дали на посао: 14. децембра 1939. године известили су о оштећењима на даЉинарима, топовима, о рупама у оплати... све у свему између 30 и 60 погодака. Командант брода и командир погона су проблем са системом горива успешно држали у тајности. Детаљи око квара су јављени у SKL (Seekriegsleitung) у јануару 1940. године, али је истина била ван јавности пуних 60 година.
Понашање Немаца током боравка у луци, нарочито поступак команданта брода по увиђању озбиљности ситуације, поздрављено је од стране становништва. Многи су страховали да ће град претрпети одређену штету због боравка немачког брода, тако да су сматрали да је одлука Лангсдорфа о испловљењу мотивисана жељом да не науди локалном становниству.
Једна од првих одлука Лангсдорфа по упловљењу у Монтевидео била је ослобађање посада потопљених бродова из заробљеништва. Од свих чланова посада 9 трговачких бродова, нити један члан посаде није убијен. Сваки од ослобођених чланова посаде, о капетану Лангсдорфу је имао само речи хвале. Остао им је у сећању као човек који је течно говорио енглески језик, који им је позајмЉивао књиге на енглеском језику како би прекратили време у заточеништву. Многи официри са потопљених бродова су присуствовали сахрани погинулих чланова посаде. Капетан Дав, са брода „Africa Shell“, је чак постао и пријатељ капетана Лангсдорфа.
15. децембар је искоришћен за сахрану погинулих чланова посаде – њих 36. Сахрани су присуствовали и многи официри са бродова које је Шпе потопио.
Према одредбама Хашке конвенције из 1907. године, Граф Шпе је могао да остане у луци због поправки 24 часа, не излажући се опасности од интернирања. Британски амбасадор је знао за те одредбе, али је такође знао и за одредбу да Граф Шпе може испловити тек након што прође 24 часа од испловљења последњег трговачког брода из луке. Тако је упућивао бродове ван луке у једнаким временским интервалима од 24 часа. Очигледна је била намера да се посада интернира, након чега би Британци заузели брод. 14. децембра, британски амбасадор упућује захтев властима Монтевидеа да интернирају посаду. Влада Уругваја је продужила рок на 72 сата, након чега ће уследити интернација...
Британски обавештајци су по целом граду раширили гласине да пред Монтевидео стиже читава британска флота: носачи авиона, бојни бродови, тешке крстарице... У стварности, пристигла је само крстарица Камберленд (HMS Cumberland).
Са командом немачке морнарице одвијала се жива дискусија, где су разматране разне опције укључујући извлачење под борбом, интернирање у Монтевидеу или потапање брода. У 1815 часова 17. децембра 1939. године, Граф Шпе напушта луку Монтевидео и креће ка излазу на отворено море. Уместо покушаја да пробије блокаду, немачки брод бива потопљен у 1952 на позицији 34°58'18"S 056°18'4"W од стране сопствене посаде... командант брода извршава самоубиство у хотелској соби, претходно се умотавши у заставу царске немачке морнарице.
Након потапања у плитким водама, велики део бродског надграђа је остао изнад воде, али је током времена, труп пропадао у муљ, тако да данас само врх јарбола вири из воде.
Олупина Графа Шпеа, након потапања, 1940.
Прво „спасавање“ ствари са брода извели су обавештајни тимови британске Краљевске морнарице који су демонтирали, тада напредан, радар Seetakt, који није био уништен током потапања брода. Фебруара 1940. године, олупину су походили и амерички морнари са лаке крстарице USS Helena. 1997. године са брода је демонтиран топ секундарних батерија калибра 150 мм који је данас изложен испред Националног поморског музеја у Монтевидеу.
Обиман посао на вађењу олупине брода је започео у фебруару 2004. године. Овај подухват је финансиран делом средствима уругвајске владе, а делом из приватних извора. Као разлог за вађење је наведена поморачка сигурност бродова, пошто олупина представЉа навигацијску опасност по бродове. Прва велика секција брода, артиЉеријска контролна станица тешка 27 тона, је извађена 25. фебруара 2004. године. Очекивања су да ће операција вађења олупине потрајати неколико година. Као што се и очекивало, на локацији се појавио и Џејмс Камерон, који вредно прави видео запис о целом подухвату. Након што се извади, планирано је да се изврши рестаурација и постављање као музејског експоната.
Многи немачки ветерани не одобравају овај покушај рестаурације брода, сматрајући га ратним гробљем и подводним историјским спомеником који заслужује поштовање. Један од њих, Ханс Еупел, бивши торпедни механичар који је 2005. године (када је дао изјаву) био стар 87 године, изјавио је да је „операција лудост, прескупа је, и бесмислена. Такође је и опасна, јер једно од три пуњења која су постављена, није експлодирало.“
10. фебруара 2006. године, светлост дана је угледала фигура орла са Графа Шпеа. Како вађење фигуре не би било погрешно протумачено, „свастика“ је била прекривена током вађења на површину.
drugisvetskirat