Počela akcija "Negujmo srpski jezik"

Neophodno je udruženim snagama upozoriti javnost da "jezik trpi u vremenu

u kom živimo", izjavio je danas, povodom pokretanja akcije "Negujmo srpski jezik",
gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević.






"Ustanove kulture u prestonici, kakva je Beograd, moraju da sarađuju, bez obzira na svoje
formalne nadležnosti", rekao je Vukosavljević u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda
o nedavno potpisanom protokolu o saradnji zarad zaštite maternjeg jezika.

Na konferenciji je ukazano na opasnost da pisanje isključivo malim slovom i bez interpunkcije,
karakteristično za društvene mreže, postane jezički standard.

Prvi deo akcije trajaće, kako je najavljeno, mesec dana, kada će javno biti prikazano 11 čestih
jezičkih neodumica, a planirano je i desetak novih tokom maja.

"Ovo nije pilot projekat, mi u njega zaista verujemo", istakao je Vukosavljević.

Prema inicijativi gradskog sekretarijata za kulturu pre dva meseca uspostavljena je saradnja sa
Filološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Gradskom bibliotekom, čiji su doktorandi sa
Instituta za jezik i književnost, odnosno tim Odeljenja za kulturu te biblioteke, realizovali projekat.

Jedanaest poznatih ličnost fotografisalo se držeći Pravopis srpskoga jezika, Normativnu gramatiku
srpskog jezika i Rečnik srpskoga jezika u izdanju Matice srpske, kao i Srpski jezički priručnik i
Gramatiku srpskog jezika.

Na fotografijama su ispisane i kratke poruke kojima se skreće pažnja na najčešće govorne
greške.

b92.net

Поруке у оквиру акције “Негујмо српски језик“ налазе се на београдским билбордима и у телевизијским спотовима, а промовишу их позната глумачка, књижевна, музичка и новинарска лица.

ЕВРОПА је назив континента, а евро је валута која је по њему добила име. Дакле, на српском је правилно евро, а не еуро!
Ово је једна од порука у оквиру нове београдске акције “Негујмо српски језик“, које су од јуче на београдским билбордима и у телевизијским спотовима, а промовишу их позната глумачка, књижевна, музичка и новинарска лица: Аница Добра, Аца Селтик, Тихомир Станић, Љубица Арсић, Драган Илић, Горан Гоцић, Живана Шапоња Илић, Зоран Кесић, Наташа Марковић, Марчело и Светислав Гонцић.
Акцију заштите српског језика, писма, опште језичке културе и писмености, организују и воде Секретаријат за културу, Филолошки факултет и Библиотека града.
- Брига о националном језику и матичном писму је озбиљан и одговоран друштвени задатак. Ако се осврнемо, видјећемо да је било појединачне бриге и акција, али ако је судити по томе какав нам је данас језик, каква језичка култура, испада да нисмо били довољно вриједни, одговорни, радни и сабрани - рекао је др Вељко Брборић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета, приликом најаве почетка акције, у Римској дворани Библиотеке града.
У свакодневном обраћању другима, по Брборићевим ријечима, важно је шта кажемо, али исто тако необично је важно и како кажемо и како напишемо.
- Понекад ми се чини да многи од нас не воде рачуна о томе. Ова акција има обавезу да људима скрене пажњу да је лакше рећи правилно него неправилно, јер учињена грешка у језику учвршћује нечије незнање, и постаје мустра. Комуникације су данас убрзане, о СМС порукама и "Твитеру" не води се рачуна. Стандард ће бити да напишете поруку без интерпункције, да није важно велико слово, и удаљићемо се од норме - упозорио је Брборић.
Ова кампања и борба за квалитет српског језика ће се наставити и обогатити новим примјерима језичких недоумица и поукама, а требало би да обухвати и школе.
- Језик је основни елемент бића једног народа. Живимо у времену у којем језик трпи и мета је разних изазова и напада. Циљ нам је да упозоримо јавност на ситуацију у којој доминира дух времена који банализује језик - рекао је градски секретар за културу Владан Вукосављевић, од кога је и потекла идеја за овакву акцију.
О покушају да се интервенише у јавности и укаже на језичке неправилности, говорила је и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града.
- Акција би требало да продрма нашу средину и подсјети нас да је језик основно питање идентитета и културе једне земље, и да њиме највише треба да се бавимо- рекла је он

Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама

КАБЛОВСКА ПОДРШКА

9. април 2015. године
Јуче је у Зрењанину (8. априла) на кабловској телевизијиКТВорганизован занимљив разговор који је трајао око деведесет минута. Тема – једна, једина: ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА. Назив емисије атрактиван и интригантан: „Без цензуре”. У маестралној улози водитеља, Мирка Виславског, у спортским круговима познатог по одбојци и њеним успесима, саговорници су му били: професор др Миладин М. Шеварлић, потпредседник Иницијативног одбора; Душан Шуњка, извршни директор пројекта и Жозеф-Иван Лончар, председник, уједно и аутор пројекта.

У име КТВ потпис је ставила госпођа Даница Радић, власница и директорка. Том приликом , поред тога што је истакла лично задовољство што су прва кабловска ТВ у Србији која је приступила Споразуму о популарисању и примени пројекта: ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ АКТИВНОСТИМА, посебно је назначила њихову пословну повезаност са преко четрдесет кабловских ТВ станица по Србији и у Републици Србији који приказују емисију „Без цензуре”. Сматра да је то најбољи могући допринос реализацији пројекта и његовом могућем успеху.
По њеним речима, нуде активну сарадњу све док се пројекат не оконча (прогноза: у трајању од око тридесет месеци).

БЕЗРЕЗЕРВНА ПОДРШКА СТУДИЈА Б

Десети потпис

3. aприл 2015. године
Данас је, у свечаној атмосфери ТВ Студија Б, који је управо обележио четрдесетпетогодишњицу рада (1. априла), потписан Споразум о популарисању и примени пројекта „Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама”. У име домаћина, СТУДИЈА Б, споразум је потписала Ивана Вучићевић, директорка и главна и одговорна уредница.

У име Иницијативног одбора друштвене акције ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА – Повратак коренима и достојанству живљења! споразум је потписао Жозеф-Иван Лончар, председник.
Свечаном чину потписивања споразума присуствовала су и три потпредседника Извршног одбора друштвене акције ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА: професори универзитета др Миливоје Павловић и Миладин М. Шеварлић, те Александар Влајковић, угледни новинар који је највећи део своје професионалне каријере посветио привреди, њеној економији, као и Србима у дијаспори.
Ивана Вучићевић, директорка и главна и одговорна уредница Студија Б, бираним речима истакла је задовољство што је СТУДИО Б изабран да се придружи групи институција и организација од угледа и друштвеног значаја у Србији. Том приликом, изјавила је да ће, кроз сет тематских интервјуа са привредницима, као и кроз друге облике радио и ТВ стваралаштва, доприносити афирмисању употребе ћириличног писма у свакодневним пословним активности привреде Србије, у овом случају и београдске. Додала је и да верује да ће грађани Србије, као потрошачи, препознати напоре које улаже српска привреда како би поспешила своје тржишне напоре и како би њено пословање било успешније и доходовније него што је моментално. То ће се постићи куповином производа графички обликованих ћириличним писмом.
СТУДИО Б тако је постао десета институција и организација која званично подржава организоване напоре српске привреде који ће, не само на симболичан начин, довести до отварања ЋИРИЛИЧНЕ КУЋЕ, објекта од посебног значаја у неговању ћириличног писма и њене историје.
ЋИРИЛИЧНА КУЋА, као круна друштвене акције, биће отворена уз помоћ и подршку донатора и доброчинитеља, угледних Срба и других грађана Србије.

ПОДРШКА ЈАВНОГ СЕРВИСА

5. март 2015. године
Данас је у просторијама РТС-а потписан споразум о популарисању и примени пројекта „Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама”.

ПОДРШКА СЕ НАСТАВЉА!

4. март 2015. године

ПОДРШКА ДРУШТВА СРПСКИХ ДОМАЋИНА

Интензивирање активности

Саопштење број 3
9. фебруар 2015. године
Постоји у народу, па и у пословном свету, тзв. неписано веровање да је најбоље ако се лепе ствари дешавају понедељком, првим даном у радној седмици. Случај је хтео да је најлепша могућа вест стигла у прошли петак, на крају радне седмице, просто да „зачини“ уложене напоре на стабилизацији фирме и пројеката у току.


Господин Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина, донео је одлуку да подржи друштвену акцију ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА.
Осим што похваљује национални значај активности, господин Аничић посебно истиче: „Сматрамо да Пројекат „Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама, као свеобухватна и трајна друштвена акција српске привреде, представља могућност свеобухватније употребе ћириличног писма и очувања овог обележја националног идентитета у Србији и у иностранству“.
Висином новчаног прилога, господин Аничић је стекао статус доброчинитеља и члана Почасног одбора друштвене акције (са правом гласа).
Професор др Миладин Шеварлић, личним новчаним прилогом стекао је статус донатора и члана Почасног одбора.
Водећи стручњаци београдске истраживачке агенције TNS MEDIUM GALLUP, као свој допринос, раде на конструкцији анкетног упитника, чиме ће се отворити могућност да се започне анкетирање преко седам стотина угледних Срба – који живе у Србији и у најудаљенијим деловима света, на свим континентима.

Саопштење број 2

21. октобар 2014. године




Прошле суботе (18. овог месеца) поштар нам је донео ВЕЛИКУ вест!МАТИЦА СРПСКА, једна од наугледнијих институција Србије, донела је одлуку да подржи пројекат ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА.
Председник МАТИЦЕ СРПСКЕ, професор доктор Драган Станић, 
између осталог, пише:
Поштовани господине Лончар,
Предлог Иницијативног одбора о томе да се ћирилица уведе као основно писмо у тржишној комуникацији на територији Републике Србије је веома добар и, рекао бих, за српски народ једино смислен. Ћирилица је основно српско писмо и суштински чинилац српског културног идентитета, па отуда свака национална одговорна установа и сваки самосвесни припадник српског народа мора поздравити напоре да се ћирилица заштити и промовише. Уосталом, целокупни рад МАТИЦЕ СРПСКЕ управо сведочи о таквом напору да језик, писмо, књижевност, уметност и наука буду најчвршћа основа за одбрану културног и националног идентитета и подстицајна основа за будући рзвој. У том смислу желимо Вам много успеха у планираним напорима и подухватима.
(крај цитата)

Саопштење број 1

14. октобар 2014. године



Високо оцењујући значај пројекта који има и шири национални значај, Канцеларија... је топло препоручила његово усвајање и од стране свих оних који сматрају да је својеврсни повратак коренима битка и за српски народ.



У Београду је 27. септембра одржана 16. скупштина Удружења Фонда дијаспора за матицу.
Уз присуство делегата из Канаде, Аустралије, САД, Аустрије, Немачке, Француске, Швајцарске, Републике Српске и других, радом скупштине председавао је доктор инг.Милоје З. Милићевић (Берлин, Немачка), који је и председник Управног одбора Фонда.
Директор Фонда је Живадин Јовановић, бивши министар иностраних послова Владе Србије.
Чланови Скупштине са пажњом су саслушали уводне напомене о значају и циљевима пројекта, које је саопштио аутор пројекта, Жозеф-Иван Лончар.
Учесници скупштине једногласно су донели одлуку о давању писане подршке у реализацији пројекта, као и да се финансијски подржи његова реализација.






Председник Скупштине ВУКОВЕ ЗАДУЖБИНЕ, професор др Миодраг Матицки, уједно и делегат на Скупштини Удружења Фонда дијаспора за матицу, у својој дискусији снажно је подржао Идејни пројекат ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА.
Након тога, господин Матицки је 1. октобра, у просторијама ВУКОВЕ ЗАДУЖБИНЕ, примиоЖозефа-Ивана Лончара. У скоро двочасовном и врло конструктивном разговору, најављена је писана подршка ВУКОВЕ ЗАДУЖБИНЕ на реализацији пројекта ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА. Том приликом, професор др Миодраг Матицки, као члан (новосадске) МАТИЦЕ СРПСКЕ, истакао је могућност добијања подршке и ове установе, једне од најстаријих институција српског народа.
Саговорници, професор др Миодраг Матицки и Жозеф-Иван Лончар, усагласили су ставове о значају перманентне сарадње на реализацији пројекта, што је још значајније од самог писма-подршке. 
Модалитети тих облика сарадње биће утврђени на састанку свих давалаца писане подршке пројекту. ВУКОВА ЗАДУЖБИНА биће организатор тако профилисаног скупа.
Очекује се да ће то бити пре одржавања Конститутивне седнице Почасног одбора,планиране за крај јануара 2015. године, у оквиру Светосавских манифестација.

Омбудсман: Потребно много напора за очување матерњег језика

23. фебруар 2015. године


Заштитник грађана Саша Јанковић оценио је данас, поводом Међународног дана матерњег језика да, проблеми који се појављују у свакодневној примени,опомињу да је потребно још много напора како би се гарантовало право на очување и неговање језика.
Како се наводи у саопштењу, право на употребу матерњег језика је индивидуално право које утиче на свакодневни живот појединца, али и колективно право, дубоко, нераскидиво и далекосежно везано за заједницу која га користи и друштво у коме она живи.
"Велики број језика, који су у службеној употреби на територији Србије и на којима се грађани информишу и образују, непроцењиво су богатство које треба да значи снагу, а не слабост нашег друштва, култура и традиције", навео је Јанковић.
Он је нагласио да је веома важно и знање и употреба језика средине у којој грађани живе,а како би се отклониле препреке у њиховој интеграцији у друштво и запошљавање у органима јавне власти.
"Истовремено, у локалним заједницама у којима преовладава језик националне мањине,нужно је да припадници српског народа током школовања овладају језиком своје средине ради бољег споразумевања са суграђанима", додао је заштитник.
Како је објаснио, у уређивању службене и јавне употребе матерњег језика потребно је нужно, искрено и савесно ангажовање свих сегмената друштва.
Он је оценио и да одлагање свеобухватног решавања тог спорног питања не доприноси владавини права и јачању грађанске државе.
Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Ћирилица је наша судбина

(Извод из интервјуа)

23. фебруар 2015. године


Књижевник Милован Данојлић за „Новости“ о слободи мишљења, традицији и новом времену, српским духовним и друштвеним неприликама...
Бринемо ли довољно о култури језика и нашем писму?
- О језику мало, о писму нимало. За очајан положај ћирилице сами смо криви. Вођени осећањем ниже вредности и покондиреношћу, дајемо предност латиници. Државна администрација је, богу хвала, вратила у употребу ћириличке писаће машине, али није у стању да нам врати ћирилицу у срца и душе, тамо где јој је место. Ћирилица је наша судбина. Наши непријатељи то схватају много боље од нас, зато је и прогоне. А ми им, из глупости и непромишљености, помажемо.
Добро је знати латиницу, као и готицу, клинасто, кинеско и јапанско писмо, арапска слова, хијероглифе, не заборављајући, притом, ко смо и где смо, и шта је наше.

КРEЋEM У ВEЛИКУ БИTКУ ЗA ЋИРИЛИЦУ!

24. фебруар 2015. године


Прeдсeдницa Дeмoкрaтскe стрaнкe Србиje др Сaндa Рaшкoвић Ивић у рaзгoвoру зa „Нaшe нoвинe” нajaвљуje кaмпaњу oвe пaртиje зa „спaс” ћирилицe. Кaкo кaжe, суштинa ћe бити у нaстojaњимa дa кoмпaниje кoje кoристe ћириличнe лoгoe, кao и издaвaчи кojи свoje публикaциje штaмпajу нa oвoм писму, дoбиjу нeкe пoвлaстицe, штo би мoтивисaлo и другe дa крeну њихoвим путeм.

Кaкo стe дoшли нa идejу дa пoкрeнeтe oву инициjaтиву?
- Ниje тajнa дa je ћирилицa писмo кoje, нaжaлoст, изумирe. Свaки oзбиљaн нaрoд би трeбaлo дa чувa свoje писмo. Mи имaмo ту срeћу дa имaмo двa писмa aли нe смeмo дa дoзвoлимo дa ћирилицa нeстaнe.
Нa кojи нaчин би трeбaлo дa сe бoримo зa oпстaнaк ћирилицe?
- Смaтрaм, измeђу oстaлoг, дa би смaњeњe ПДВ-a нa пeт oдстo зa свe oнe кojи штaмпajу нoвинe и књигe нa ћирилици билo oдличaн пoдстицaj. Taкoђe, трeбaлo би смaњити пoрeзe тaмo гдe су имeнa рaдњи и огласне поруке нa ћирилици. Укoликo je смaњeњe пoрeзa нeмoгућe, oндa трeбa пoвeћaти пoрeз свим фирмaмa кoje сe служe лaтиницoм.
Зaштo бaш пoрeскe пoвлaстицe?
- Пoгрeшнo je jeзик чувaти дeкрeтимa. Смaтрaм дa људимa трeбa дaвaти пoдстицaje, тo je знaтнo eфeктниje. Кao штo их дajeмo дeци зa дoбaр успeх, тaкo их трeбa дaвaти и приврeдницимa.

Malograđanska normativnost našeg mentaliteta
Autor: Marjana Stevanović
Kampanja "Negujmo srpski jezik" je vizuelno dosadna, rasistička, manipulatorska akcija za koju je, kao i za ukupnu aktivnost većeg dela 'srbističkih' lingvista, teško odrediti u kojoj meri je izraz naučne zaostalosti i neznanja, te ideološke zavedenosti, a u kojoj meri je u pitanju smišljena strategija osvajanja i održanja moći - kaže za Danas lingvista Boban Arsenijević, profesor na Katedri za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nišu.
- Kako navodi, u osnovi kampanje su pogrešna uverenja i uski interesi.
- Kreirana je iz perspektive vrača-uzurpatora koji članovima svog primitivnog plemena preti besom bogova i kataklizmom jer su se udaljili od prakse koju su propisali on i njegovi učitelji. Ako nastavimo da broj 600 pišemo šesto umesto 'ispravnog' šeststo (?!), jezik će nam se potpuno raspasti, i nećemo više moći da komuniciramo, a samim tim ni da postojimo. Porašće nam rep, jezik u ustima će nam se skameniti, i uginuće naše nacionalno biće. I pritom ja koji sam aktuelni čuvar norme neću više imati svoj ničim zasluženi (odnosno prema normi: ničim nezasluženi) ugled - ističe Arsenijević.
Prema njegovim rečima, pretnja raspadom jezika usled napuštanja norme je izraz šarlatanskog razumevanja jezika od strane ljudi koji se izdaju za naučnike u oblasti lingvistike.
- Jezik postoji pre norme - srpski jezik je postojao u obliku u kojem ga je Vuk opisao i uveo u više registre pre nego što je postojala ideja o normiranju živog srpskog jezika. On isto tako postoji i sledi svoju nezavisnu dinamiku paralelno postojanju norme, i pritom se prilagođava specifičnostima njegovih nosilaca: kulture, društva i pojedinca. Novine u jeziku opstaju samo ukoliko u okolnostima u kojima nastaju imaju neku prednost u odnosu na prethodno stanje, kada sa njima jezik bolje služi svojoj dominantnoj svrsi u vremenu u kome se novina javlja - objašnjava Arsenijević.
Kako dodaje, novina i promena u jeziku se ne treba bojati, "pogotovu se protiv njih ne treba boriti - ne samo zato što će se zadržati samo ako su korisne, nego i zato što je takva borba uzaludna".
- Jezički inženjering čije je sredstvo nasilno nametanje veštačke norme umesto prirodno nastale promene najčešće je potpuno nemoćan, čak i kada je izveden na mnogo ozbiljniji način nego što su to fotografije više ili manje poznatih ličnosti sa manje ili još manje upotrebljivim jezičkim priručnicima. Ujedno je i patetičan, i smešan, u šta smo se mogli uveriti na nasilju koje je isti jezik trpeo u Hrvatskoj, ili kada je iz SANU naloženo da svi ijekavci imaju preći na ekavicu, pa su deca u školi u Trebinju učila o funkciji subekta i obekta - naglašava Arsenijević.
On objašnjava da "naddijalekatski kod", način govora koji omogućuje da komuniciraju govornici različitih dijalekata jednog jezika, koji se govoreći svako svoj dijalekat ne bi u potpunosti razumeli, spontano nastaje i postoji nezavisno od bilo kakvog projekta veštačke standardizacije.
- Tako je pre stotinak godina nastao i postojao beogradski stil, tako je nastao i postoji gradski govor Niša, Kragujevca, Vranja, tako spontano nastaju ad hok sistemi kada se sretnu govornici različitih dijalekata bez jezičkog obrazovanja, i bez ikakvih problema ostvare komunikaciju. Za ove procese nije potrebna Stevanovićeva gramatika, Matičin rečnik, ili, daleko bilo - Pravopis u izdanju Matice srpske. Činjenica da će neki ljudi pisati reči poput prectava ili mahajući, a drugi predstava i mašući deo je jezičkog znaka koji govori o mestu autora poruke u društvenoj strukturi, i koji u idealnom svetu nije vrednosno obeležen - kaže Arsenijević.
On ukazuje da činjenica da neki drugi ljudi insistiraju da je nepravilno reći 'obzirom da' (već samo 's obzirom da') ili 'svo vreme' (već samo 'sve vreme') "govori o stepenu arbitrarnosti i nedostatka razumevanja jezičkih principa, pogotovo jezičke ekonomije, kod onih koji su na svoja nejaka pleća preuzeli teret (hipertrofiranog, nemogućeg, nepotrebnog i besmislenog) nametanja norme po principima autoritarnog šarlatanstva".
Na kraju, gde leže koreni ove "endemične i beskrajno tužne pojave"?
- Njeni noseći stubovi su autoritarnost i malograđanska normativnost našeg mentaliteta i teorijska i metodološka zaostalost domaće lingvistike. Normativističko preskriptivno usmerenje je nasleđeno od prethodnih generacija i ranijih vremena. Nasleđen je i autoritarni duh. Na mlađoj generaciji srpskih lingvista je da ovo promeni, i da time doprinese i promeni na planu širem od lingvističke zajednice - zaključuje Arsenijević.

Druga strana ogledala:

Првотимац Партизана Андрија Живковић један је од промотера акције „Негујмо српски језик”