Zoran Simjanovic




Зоран Симјановић (Београд, 11. мај 1946) је српски композитор музике за филм и
позориште, и професор Факултета драмских уметности Универзитета у Београду.

Рођен је у Београду 1946. У родном граду је завршио Музичку академију. Током шездесетих
је свирао у музичкима саставима Силуете и Елипсе. Каријеру компоновања музике за филм
је започео 1975. На Факултету драмских уметности предаје од 1993, а од 1999. до 2002. је
предавао на Факултету музичке уметности у Београду. Једно вријеме је предавао и на
Академији умјетности у Бањој Луци.
Живи и ради у Београду.

Награде


Освојио је више награда:

Награда за животно дјело 2007.
Прва награда на фестивалу у Монте Карлу 2003. за музику у филму Сјај у очима.
Награда града Београда 2002.
Награда на фестивалу „Сунчане скале“ у Херцег Новом 2000. за најбољу музику у филму Буре барута.
Награда „Боро Таминџић“ на фестивалу у Мојковцу 1999. за музику у филму У име оца и сина.
Награда Југословенске академије 1993. за музику у филму Танго аргентино.
Златна мимоза на Фестивалу режије у Херцег Новом 1992. за музику у филму Тито и ја.
Кристална призма 1992. за музику у филму Танго аргентино.
Прво мјесто на смотри КСМ у Младеновцу 1985. за музику у филму Отац на службеном путу.
Златна арена 1983. за најбољу музику те године у Југославији у филму Балкан експрес.
Златна арена 1978. за најбољу музику те године у Југославији у филму Мирис пољског цвећа.



Музика за филм


1977 - Специјално васпитање
1977 - Мирис пољског цвећа
1978 - Невјесте долазе
1978 - Бошко Буха
1979 - Национална класа
1979 - Земаљски дани теку
1980 - Петријин венац
1980 - Мајстори, мајстори
1981 - Сјећаш ли се Доли Бел
1981 - Нека друга жена
1981 - Сок од шљива
1982 - Маратонци трче почасни круг
1982 - Вариола вера
1982 - Нешто између
1983 - Балкан експрес
1983 - Иди ми, дођи ми
1984 - Пази шта радиш (Матуранти)
1984 - Мољац
1984 - Опасни траг
1984 - Шта је с тобом, Нина
1984 - Шта се згоди кад се љубав роди
1985 - Отац на службеном путу
1985 - Тајванска канаста
1985 - И то ће проћи
1985 - Јагоде у грлу
1985 - Бал на води
1985 - Жикина династија
1986 - Лепота порока
1987 - Увек спремне жене
1987 - Анђео чувар
1987 - Већ виђено
1987 - Лагер Ниш
1988 - За сада без доброг наслова
1988 - Пут на југ
1988 - Тајна манастирске ракије
1988 - Други човек
1989 - Балкан експрес 2
1989 - Сабирни центар
1989 - Урош Блесави
1989 - Масмедиологија на Балкану
1989 - Време чуда
1990 - Станица обичних возова
1990 - Балканска перестројка
1991 - Вирџина
1992 - Танго аргентино
1992 - Тито и ја
1993 - Кажи зашто ме остави
1995 - Тераса на крову
1995 - Урнебесна трагедија
1998 - Буре барута
1999 - У име оца и сина
2002 - Кордон
2003 - Сјај у очима
2004 - Пад у Рај
2004 - Сан летње ноћи
2005 - Балканска браћа
2008 - Турнеја
2009 - Беса
2012 - Фалсификатор


wikipedia

SRPSKI MORIKONE:
Kako sam pisao muziku za Maratonce, Balkan ekspres, Grlom u jagode... 

Jedan od najvećih srpskih kompozitora Zoran Simjanović, koji stoji iza muzike u ostvarenjima "Nacionalna klasa", "Balkan ekspres", "Maratonci trče počasni krug", "Bure baruta", "Turneja", "Tito i ja", "Grlom u jagode", za Telegraf priča o odrastanju, rokenrolu 60-ih i saradnji s kultnim srpskim glumcima i režiserima.

Najkreativniji i najzastupljeniji kompozitor vizuelne ere Zoran Simjanović posedovao je glavne adute za uspeh u poslu svojih snova – mnogo hrabrosti i malo sreće.
Sreće da se za početak, kako je svojevremeno o njemu napisao režiser Goran Marković, “rodi polovinom dvadesetog veka, taman na vreme da postane roker i da se bavi primenjenom muzikom, verovatno jedinim pravim muzičkim pravcem našeg vremena”.


Uz sve to imao je i dva neophodna talenta – za shvatanje tehnologije i filozofije rokenrola.
Kombinujući ove samo na prvi pogled različite sposobnosti, Simjanović je u 40-godišnjoj karijeri stvorio prepoznatljiva muzička remek-dela za više od 60 filmova, gotovo isto toliko TV ostvarenja i serija i stotine drugih primenjenih kompozitorskih radova razasutih po crtanim, reklamnim, kratkim i ostalim filmovima, koje su vremenom postale deo kolektivnih sećanja i osećanja.

Prva asocijacija u prostranom muzičkom studiju profesora primenjene muzike, počasnog građanina Valensije, člana Evropske Akademije za film i televiziju i Udruženja kompozitora Francuske sama se nameće.
Kroz glavu prolazi misao: “Ko li je sve od buntovnih rokera, genijalnih režisera, glumaca, pevača, sedeo među zidovima prvog digitalnog studija na Balkanu?”






Ovde su nastajali zvuci – one dobre iz filma “Tito i ja”, uz koju svaki čas očekujemo da će iza nekog ćoška iskrsnuti Maršal lično, nostalgična tema iz serije “Grlom u jagode”, koja nas odmah podseti na godišnje retrospektive Baneta Bumbara, dinamični hit “Flojd” uz koji poželimo da kao Dragan Nikolić raspalimo stotku na otvorenom uz opasku:”Ajde, bre, vozite te krševe”!

Da ne pominjemo hitove poput “Zašto” iz filma “Nacionalna klasa”, “Poslednji tango” iz “Balkan ekspresa”, “Tango Argentino” iz istoimenog ostvarenja, “Cveta trešnja” iz “Sabirnog centra”, muziku iz kultnih filmova: “Miris poljskog cveća”, “Maratonci trče počasni krug“, “Jagode u grlu”, “Bure baruta”, “Turneja”…
– Voleo bih u dogledno vreme da napišem knjigu “Kako sam postao i prestao da budem kompozitor filmske muzike” – počinje priču za Telegraf Simjanović, nonšalantno zavaljen u omiljenu fotelju, sistematično na naše insistiranje otvarajući fioke svoje prošlosti.


.................

telegraf.rs

Zoran Simjanović: Sačuvati našu baštinu

Kompozitor o muzici nekad i sad, sećanjima na "Grlom u jagode", protekloj nedelji, 
izborima u Sjedinjenim Državama...






KOMOTNO možete da zažmurite i da samo po njegovoj muzici prepoznate neku TV seriju ili film. Isto je i sa serijom "Grlom u jagode", koja obeležava 40 godina od prvog emitovanja.


Sa kompozitorom Zoranom Simjanovićem razgovarali smo u petak, na državni praznik, o njegovim notama koje su "praznik za uši".
* Muzika za "Jagode" bila je prvi vaš veliki zadatak.
- Bio je to ozbiljan projekat od koga sam se užasno uplašio. Srećom, na kraju je sve ispalo dobro.
* Koja sećanja i osećanja budi u vama?
- To je prva igrana struktura koju sam radio. I ona me uvek podseti na mladost.
* Posle su došle druge serije i filmovi. Šta posebno izdvajate?
- Teško je na to odgovoriti. To ti je sve kao sa decom. Jedno je ovakvo, drugo onakvo, a, u stvari, sve ih voliš. Mislim da je bolje ono što publika izdvoji kao najbolje.
* Ali i publika pravi svoju selekciju.
- Tačno. Nekima se sviđa "Specijalno vaspitanje", drugima "Miris poljskog cveća", trećima "Balkan ekspres"...
* "Jagode" su mnogo puta reprizirane. Kako, inače, čuvamo našu kulturnu baštinu?
- Čuvamo je katastrofalno. Nemamo nijednu organizovanu ustanovu koja se time bavi. Već deset godina pokušavam da napravimo Medijateku, koja bi čuvala video i audio materijale i fotografije. Nažalost, to nikako da krene. Sada smo krenuli sa SANU da ona povuče celu tu stvar. Onda bi se pod "njenim krovom" sačuvale slike, tekstovi i svi ostali mogući materijali.
* U čemu je razlika između nekadašnje i sadašnje muzike?
- Kao što se menjaju trolejbusi, tako se menja i muzika. Nove muzike su bolje snimljene, a možda su i kvalitetnije, ali i stara muzika ima svoje kvalitete. Većinu naših starijih muzika smo radili analogno, muzičari su svirali. Danas se skoro sve radi kompjuterski.
* Da li je pisanje muzike za serije i filmove sada vaša prošlost?
- Finansijska situacija u umetnosti je katastrofalna. Sve je manje i manje para, a što je manje para, manje je i muzike, filmova i svega ostalog.
* Šta trenutno radite?
- Sa Goranom Markovićem radim TV film iz dva dela o Petru Kočiću. Čini mi se da će biti vrlo dobar.
* Šta vam je još obeležilo proteklu nedelju?
- Pratio sam predsedničke izbore u Americi. Drago mi je što je pobedio Donald Tramp.

novosti.rs