Pronađen pečat kneza Lazara
BORIS SUBAŠIĆ/ IZVOR:b92


Otkriće pečata kneza Lazara u ostacima srednjovekovnog grada Rudnika je spektakularan nalaz do koga su u poslednjim danima ovogodišnje kampanje došli arheolozi Filozofskog fakulteta u Beogradu i Muzeja Rudničko-takovskog kraja.


wikipedija

Odbio da bude turski vazal
Budući knez Lazar rođen je 1329. kao sin plemića Pribca Hrebeljanovića, koji je posle Dušanovog krunisanja postao logotet - kancelar na njegovom dvoru. Odrastao je i obrazovao se na dvoru najmoćnijeg balkanskog vladara tog doba. Ženidbom sa Milicom iz loze Vukana Nemanjića, Lazar je praktično ušao u vladarsku porodicu. U borbi plemstva posle Dušanove iznenadne smrti, prvo je postao vladar moravske Srbije, a vremenom i najmoćniji među srpskim plemićima. Odbio je bude turski vazal i pokušao da kao i Dušan stvori hrišćanski savez za odbranu Evrope od Osmanlija. Papska Evropa je odbila da mu pruži podršku. Lazar je poveo srpsku vojsku u boj na Kosovu koji je bio Pirova pobeda: Osmanlije su nakratko zaustavljene, a cvet srpskog plemstva je izginuo.

Bili su zapanjeni kad je iz zemlje izronila metalna pločica-matrica s minuciozno ugraviranim vladarskim grbom, karakterističnim šlemom ukrašenim bivoljim rogovima i natpisom: "Gospodin Lazar knez sve srpske zemlje". Pečat je urezan "u negativu", kao slika u ogledalu, da bi se čitao pravilno posle otiskivanja u zlatu ili vosku.

- Reč je o jedinstvenom nalazu, do sad smo poznavali samo otiske pečata na vladarskim poveljama sačuvanim u riznicama. Po prvi put pronađena je matrica kojom su ti pečati otiskivani. Nju je mogao da nosi samo knez Lazar ili njegov najbliži saradnik iz dvorske kancelarije - kaže za “Novosti” docent dr Dejan Radičević koji s kustosom Anom Cicović rukovodi istraživanjima.

Oni ističu da je pronalazak kneževog pečata definitivno potvrdio važnost srednjovekovnog Rudnika i nagovestio da je u gradu postojala vladarska rezidencija.

- Rudnik je bio vrlo važan izvor Lazareve ekonomske moći, a pečat dokazuje da je on boravio u njemu i izdavao povelje - kaže dr Radičević. - Lazar je šireći državu sledio tradiciju Nemanjića i ovladavao ključnim rudarskim mestima, od Novog Brda do Rudnika, koji mu je bio veoma značajan.

Da bi precizno ustanovili od kog je metala izlivena matrica poslali su je na ispitivanje u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

- Spektrometrijska analiza je dala neverovatan rezulatat, da je reč o autentičnoj leguri koju su napravili ovdašnji metalurzi - kaže dr Radičević. - Pečat je napravljen od legure koja sadrži 80 odsto bakra, osam odsto olova, šest odsto kalaja, dva odsto cinka i jedan procenat silicijuma. Suštinski, to je olovno-kalajna bronza kojoj su ostali legirajući elementi dali posebne osobine.

Stručnjaci smatraju da je s pečatne matrice otiskivana prednja strana žiga i da je verovatno imala i drugi deo.

- Za drugim delom pečata i za ostacima vladarske rezidencije potraga tek počinje - kaže dr Radičević. - Pečat koji smo pronašli podseća na "veliki tipar" kojim je overena povelja svetogorskom manastiru Pantelejmonu, ali i na pečat s pisma Dubrovčanima.

Titula koju je Lazar koristio na rudničkoj matrici i tip viteškog šlema stariji od prikazanog na reljefu u Hilandaru, ukazuju da je ovaj pečat knez koristio u ranoj fazi vladavine.

- Verovatno je reč o periodu neposredno posle 1373. kad je pobedio velikaša Nikolu Altomanovića u sukobu oko Rudnika - kaže dr Radičević. - Od tada ovdašnji rudnici i gradovi postaju značajan izvor moćikneza Lazara, a docnije despota Stefana Lazarevića i Vuka Brankovića. Ovde je radila najdugovečnija i poslednja kovnica novca srednjovekovne Srbije.

Srednjovekovni Rudnik nije bio zaštićen zidinama i možda je to razlog za gubitak i otkriće kneževog pečata. Naime, odmah posle Kosovskog boja 1389. ugarski kralj Žigmund pokrenuo je pohod na "šizmatičku" Srbiju, a prvi cilj mu je bilo osvajanje "Rudničke planine" i njenih bogatstava. Međutim, naišao je na žestok otpor i morao je da se povuče. Zatim je 1390. bezuspešno opsedao Ostrvicu, glavnu rudničku tvrđavu.

- Ugarski upad je kratko trajao zbog neočekivano upornog otpora Srba, koje je najverovatnije predvodio velikaš Nikola Zojić - objašnjava dr Radičević za “Novosti”. - Zojić nije učestvovao u Kosovskom boju jer je ostavljen da brani severnu granicu, što znači da su Srbi bili svesni opasnosti od Ugarske.

Ugari su iskalili bes na civilnom naselju Rudniku.

- Lazarev pečat smo pronašli u otpadnoj jami, kao da ga je neko bacio u zadnjem trenutku, da bi sprečio da vladarska oznaka bude pronađena i zloupotrebljena - kaže dr Radičević. - Taj arheološki sloj ukazuje da je grad bio spaljen i razoren. Tokom obnove preko neobične skrivnice je podignuta nova velika građevina, koja je praktično sačuvala pečat.

Ana Cicović kaže da će od četvrtka pečat biti izložen u Muzeju Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.

Trgovačka metropola
Srednjovekovni trg Rudnik bio je civilno naselje s gustom koncentracijom solidno građenih objekata velikih dimenzija, među kojima više pravoslavnih i katoličkih crkava za primorske trgovce. Grad je bio sedište trgovačkih kompanija i administracije, sa carinom, diplomatskim predstavništvom, rezidencijama, većnicom, gostionicama i svratištima za putnike.



Izvor: Novosti.rs