Melenci: Zaboravili Lazara Zubana

Zaboravili svog velikana iz 19. veka, zaslužnog za stvaranje moderne srpske države. Znameniti Melenčanin bio sekretar Zakonodateljne komisije i radio na stilskom uobličavanju Sretenjskog ustava



MELENCI - U ovom najvećem selu u Banatu, nedaleko od Zrenjanina, potpuno su zaboravili svog zemljaka Lazara Zubana (1795-1850), jednog od najpoznatijih Prečana 19. veka!

Potomak ljutih moriških graničara, intelektualac širokih evropskih vidika, prvi u mnogo čemu u Srbiji, a zaslužan i za stvaranje moderne srpske države i donošenje Sretenjskog ustava, Zuban je gotovo nepoznat u rodnom selu - čak bez biste i ulice!

- Zuban je uz bok Dositeju Obradoviću, Steriji, Teodoru Pavloviću. Tužno je da su ga Melenčani zaboravili, a malo ko o njemu zna u Kikindi i Zrenjaninu. Ogledao se na mnogim poljima društvene aktivnosti u mladoj, tek stasaloj Srbiji Miloša Obrenovića. Stavio je sve svoje umne snage da joj pomogne da stane na noge i da je uvrsti u veliku porodicu značajnih evropskih naroda - kaže za „Novosti“ melenački učitelj Dejan Bošnjak (79), vredni istraživač prošlosti Banata, podsećajući da su biografiju Zubana pisali i znameniti pesnik Sima Milutinović Sarajlija, etnolog Milan Đ. Milićević, Jaša Prodanović, istoričar Petar Krestić...


PRVA POLISA

ZUBAN je bio i vlasnik prve polise osiguranja u Srbiji! Osigurao je svoju kuću u beogradskoj Savamali, koja je izgorela u požaru 1839. godine. Od Tršćanskog osiguravajućeg društva, pišu „Novine Srbske“, iste godine uspeo je da naplati odštetu od 175 talira - i da uđe u istoriju osiguranja u Srbiji.
Rođen u Melencima 1795, od oca Mihaila i majke Tekle, Lazar se još kao dete u svemu isticao. Zamenjivao je učitelja u školi, bio pojac i crkvenjak, pa mu je selo pomoglo da ode u Sombor i da završi tamošnju Preparandiju. Vratio se u Melence i radio kao učitelj, a u Bečkereku (današnjem Zrenjaninu) završio je dva razreda latinske škole, preveo Homerovu „Ilijadu“...

- Za vreme ustanka u Grčkoj protiv Turaka 1821, Zuban se spremao da preko Trsta pritekne u pomoć grčkim ustanicima, ali ga je od tog poduhvata odvratio kikindski vicenotar Luka Trifunac i dao mu mesto komesara Velikokikinskog dištrikta. Uspeva Zuban da iskoreni hajdučiju i pohvata poznate razbojnike iz tog dela Banata. Kao ljubitelj knjige, pomogao je Steriji i prikupio mu u Banatu 108 prenumeranata za dramu „Nevinost ili Svetislav i Mileva“ - kazuje učitelj Bošnjak.

U to vreme u Srbiji knez Miloš Obrenović uspeva da konsoliduje svoju vlast i veštim diplomatskim postupcima osigura mir. Veliki broj prečanskih Srba, školovanih ljudi i zanatlija odlazi u Srbiju da joj pomogne u razvoju. I Lazar Zuban, kao prebeg iz Zemuna, uspe da dođe do Šapca, gde je jedno vreme bio sekretar šabačkog vladike Gerasima Georgijevića. A onda postaje pisar kod Miloševog brata Jevrema Obrenovića.


POŠTOVANJE

Lazar Zuban ostao je upamćen i kao planer gradova i palanki Miloševe Srbije. I danas ga kao arhitektu, koji je urbanistički rešio njihove gradove, spominju stanovnici Kraljeva i Požege. Nažalost, u rodnim Melencima, gde se, inače, još sreće prezime Zuban, skoro ništa ne znaju o velikanu 19. veka, koji je ponikao u ovom banatskom selu. - Moramo poštovati pretke, da bi potomci i nas spominjali - poručuje melenački učitelj.

Videvši da je Zuban savestan, sposoban i istrajan u radu, čovek širokih vidika, a uz to poznavalac stranih jezika, Jevrem ga upućuje bratu Milošu u Kragujevac. Knez mu, kao svom pisaru, 1830, na polju kod Stambol kapije i Tašmajdana, poverava da pred mnogim velikodostojnicima, upravnim vlastima i narodom pročita hatišerif i berat, kojim Turska osamostaljuje Srbiju i Miloša proglašava naslednim knezom.

- Kako knez sve više ispoljava samovoljnost, ali često svoje protivnike i surovo kažnjava, viđeniji ljudi iz samog Miloševog okruženja donose odluku da se apsolutistička vlast ograniči. Za takav dokument koristio se izraz konstitucija, pa Dimitrije Davidović smišlja našu reč ustav. Jer, vladara treba ustaviti i zakonom ograničiti njegovu vlast. Među onima koji su se veoma zdušno zauzimali za donošenje ustava bio je i Zuban, koji je direktno radio na njegovom stilskom uobličavanju. Našao se u Zakonodateljnoj komisiji sa Davidovićem, Vukom Karadžićem, Simom Slomom i Stevanom Radičevićem. Na Vukov predlog, izabran je za sekretara komisije, jer je imao iskustva u ovim poslovima i ranije je sa francuskog preveo Napoleonov ustav - opisuje Bošnjak Zubanovu ulogu u donošenju Sretenjskog ustava.

Otresiti Banaćanin brzo je napredovao u službi i godinama obavljao odgovorne dužnosti - od sekretara Narodnog suda i Popečiteljstva (ministarstva) pravosuđa, do kancelarije Sovjeta (Vlade), Velikog i Apelacionog suda, a 1837. uspeo je da smiri veliku vojničku pobunu u Kragujevcu.

- Revolucionarni pokret 1848. zatekao ga je u Beogradu. Zajedno sa Stevanom Petrovićem Knićaninom prešao je u Banat, naveliko se angažovao oko ustanka i kao narodni pukovnik imao uspeha na bojnom polju. Na poziv patrijarha Rajačića i Knićanina, marta 1850. našao se u našoj misiji u diplomatskim pregovorima sa Austrijom. Na putu iz Beča za Beograd zadržao se 27. juna iste godine u Osijeku, gde je umro - iznosi Dejan Bošnjak.

PESMA U ODŽAKLIJI

U ovom gradu Zuban je imao kuću, koju je zvao Odžaklija, gde se okupljao društveni krem tog vremena. U Odžakliji se pevalo, pričalo o umetnosti i politici, a Lazar je znao često da zasvira na guslama. U Odžakliji je osnovana i prva politička partija u Srba - Ustavobranitelji.

Neumorno je pisao i prevodio dela poznatih evropskih pisaca, pa je zbog spisateljskih radova postao član Društva srpske slovesnosti, preteče Akademije nauka. U Carigradu je izdao srpsko-tursko-francusku gramatiku.

novosti