Tek kada dođe proleće, imamo prilike da čujemo sve te predivne zvuke kojima nas ptice pevačice počaste svakog dana. Kao što ni najlepši parfem ne može zameniti miris ruže ili nekog drugog cveta, tako i retko koja muzika može da parira glasovima ovih umetnica među pticama. Neke od ovih ptica možete čuti i u svojoj bašti ili obližnjem parku, a za neke biste ipak morali da prevalite dugačak put kako biste uživali u njihovim pesmama – ovo su najbolje ptice pevačice, po izboru Njuškice.

1. Slavuj – imaju neugledno smeđe perje, gnezdo im se uglavnom nalazi na tlu i sastoji se od neuredne gomile lišća i biljaka, a često je skriveno ispod kupina, kopriva i drugih biljaka. Slavuj je zbog svog prekrasnog pevanja često spominjana ptica u narodnim pričama i poslovicama, a češće se može čuti nego videti. Obično se misli da slavuj peva samo noću, ali ukoliko ga ne uznemiravaju, često peva i danju. Najčešće pritom sedi u nekom žbunu gde je skoro nevidljiv zbog neupadljivog perja. Peva samo u proleće, dok u junu polako prestaje sa pesmom. Slavuj je selica, u Africi, južno od Sahare.

2. Crvendać je mala ptica veličine vrapca, dužine oko 15cm. Sa gornje strane (leđa, rep i krila) je maslinasto-sive boje, dok su grlo i grudi kao i čelo i glava sa strane žutocrvene boje, odakle mu i potiče ime. Gnezdi se na tlu ili na trulim panjevima i žbunju blizu površine zemlje. Gnezdo pravi od stabljika i mahovine a iznutra ga oblaže vlatima trave. Crvendać je veoma živahna i lepa ptičica. Mužjak najradije stoji na nekoj uzdignutijoj grani, uspravan i sa opuštenim krilima i peva. Njegova pesma je slična zvuku frule a prekida se glasnim ćurlikanjem i traje od jutra do sutona. Pesma crvendaća kod nas najavljuje proleće i počinje već početkom marta a takođe najavljuje  jesen. U zimskim skrovištima crvendaći su mirni i tihi ali i tada koriste svaki sunčev zrak da bi počeli sa pesmom. Crvendać nije prava selica, nego je više skitalica, seli se po celoj Evropi. U oktobru i novembru najčešće napuštaju naše krajeve, ali se crvendać i zimi veoma često može videti po našim parkovima u kojima pokušava da nađe hranu. Ponekad su to naše ptice, a nekad došljaci iz severnijih i hladnijih krajeva ili viših predela.

3. Crni Kos potiče iz Evrope i najčešće naseljava šumarke, livade, naseljena gradska područja itd. Spada u jedne od najboljih ptica pevačica. Mužjaci jedan drugog podstiču na pevanje i takmiče se u pevanju. Čim jedan kos počne da peva, odmah će se javiti drugi  da mu odgovore. Kada počne da peva, bira vrh nekog visokog drveta. Peva najčešće u zoru i predveče, preko dana se retko čuje. U jesen napušta severnija područja i seli se u južnije krajeve. Uglavnom se sele u južnu Evropu.

4. Poljska ševa je mala ptica selica u čijim pesmama možemo uživati i na našem području. Gnezda ove ptice se prave od suvih stabiljki i mogu se naći u niskoj travi; svoje gnezdo koristi samo za jedno gnezdenje, a godišnji broj gnezda ne prelazi dva. Pesma ove ptice traje obično od dva do tri minuta, ali što se sezona bliži kraju njena pesma se produžava. Ševa je nadaleko poznata po svom lepom glasu, pa se posle slavuja najčešće pominje u tom kontekstu u književnosti, muzici i poslovicama.

5. Australijska ptica Lira ubedljivo je najbolji imitator među pticama. Osim što prelepo peva, ptica Lira je stekla svoju popularnost po tome što su njene sposobnosti imitacije gotovo neograničene. Ptica lira ime je dobila po muzičkom instrumentu liri, jer mu spoljašnja pera izgledaju poput okvira, a unutrašnja pera poput žica lire. I dok ženke ove ptice nemaju veliku mogućnost imitacije, mužjaci zaista prave neverovatan muzički šou. U stanju su da savršeno oponašaju  zvuk preko 20 vrsta ptica, a pored toga umeju i da imitiraju lajanje pasa, zvuk foto-aparata, motorne testere, alarma, muzičkih instrumenata i drugih neverovatnih zvukova. Uz zvukove, širi i svoj raskošni rep kojim želi da se što bolje predstavi budućoj partnerki. Što više zna zvukova, privlačniji je. Imitiacije ovih ptica lira mogu se čuti na udaljenosti i do jednog kilometra.

6. Plava senica je ptica pevačica koja je lako prepoznatljiva po svom plavom i žutom perju. Stanište joj je u svim listopadnim šumama do 1500 metara nadmorske visine, dok svoje gnezdo gradi na visini do 3 metra. Oglašava se glasno visokim tonovima, a bije ih glas da su jedne od najintelegentnijih ptica, što su pojedini naučni eksperimenti i potvrdili. Ovo su okretne ptičice koje je ponekad teško videti jer su veoma brze, ali zato često možemo čuti njhovu veselu, crvkutavu pesmu.

7. Carić je jedna od najrasprostranjenijih i najprilagodljivijih vrsta na Zemlji. Živi u vrtovima, baštama, parkovima, na seoskim imanjima, poljanama i u šumama. Često se viđa zimi, jer u potrazi za hranom postaje manje oprezan. Ova mala ptica pevačica se izdvaja svojom lepom pesmom. Pesma carića je veoma jaka i glasna za tako malu pticu. Njegova pesma zbog trilera podseća na pesmu slavuja. Njegov poziv je oštar, nizak, glasan i više puta se ponavlja.

8. Češljugar (štiglić) je malena ptica iz porodice zeba, u narodu poznata i pod nazivom štiglić. Po svom perju češljugar je naša najživlje obojena zebovka i zbog svog staništa u parkovima, pa čak i gradskim baštama postala je prava česta gradska ptica. Zbog različitih staništa i načina ishrane postoji veliki broj varijacija obojenosti ove vrste. Pesma štiglića je jako melodična i odzvanja daleko. Zbog svog lepog pevanja, ljudi su ga često parili sa kanarincem kako bi se dobio potomak još lepšeg glasa.

9. Zviždanje Malabarskog drozda, indijske ptice, pravi je raj za uši. Njegovu pesmu zovu još i „zviždanje školarca“, i zaista, kada slušate njegov zov imate utisak da neko korača šumom i veoma melodično zviždi.