Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama. |
|
| Autor | Poruka |
---|
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Branislav Petrović Uto 27 Sep - 15:56 | |
| Branislav Petrović (7. april 1937. - 26. septembar 2002.) je bio srpski pesnik i novinar.Rođen je 1937. godine u selu Bjeluša koje se pripada opštini Arilje. Gimnaziju je završio u Čačku. Studirao je na Pravnom fakultetu a diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku za jugoslovensku književnost i srpski jezik.
Radio kao novinar u „Borbi“, kolumnista u NIN-u, urednik u časopisu „Vidici“ i „Srpski književni glasnik“, urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“.
Izbor iz kolumni koje je objavljivao u NIN-u, objavio je u knjizi "Kvadratura kruga".
Osvajao je više nagrada za svoju poeziju.
Zbirke pesama
* Moć govora * Gradilište * O prokleta da si ulico Rige od Fere * Predosećanje budućnosti * Tragom prah * Sve samlji * Pesme * Da vidiš čuda * Žeževasion |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Branislav Petrović Uto 27 Sep - 15:56 | |
| IMA JEDNA ZVEZDA
Ima jedna zvezda lukava lepa nevidljiva drska i zla krije se kao da je nekog opljačkala kao da je nekom kuću zatrla
Šta sve ne čine astronomi šta sve ti šašavci u svom fanatizmu pentraju se po sazvežđima zaviruju u pakao ali te zvezde nigde nema
Zapostavili porodice i danju i noću zure u nebesa žene ih varaju sa trgovcima žene na zemlji i nebesima
Nabavili najskuplje instrumente konsultuju proroke jurodive na smrt osuđene zmijama se pod jezike zavlače evo već hiljadama godina pa ništa
Ekipe hemičara i fizičara najpoznatiji svetski stručnjaci i nobelovci iznose neverovatne dokaze i argumente ali zvezde nema pa nema
Ni ciganke nisu pomogle ni čuveni starci proslavljeni na lomačama ni vlasnik svinje sa glavom pantera ni svinja ni panter nisu pomogli
Ni muzičari nisu pomogli još manje sobarice u novim hotelima ako iko policija bi ukazala na neki trag ali ni policija nije mogla
Ima jedna zvezda
ne samo u pesmama ne samo u snu mađije i čini na nas je bacila i daleko nas mlade odvela. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Branislav Petrović Uto 27 Sep - 15:58 | |
| Jutro
Ispregoh konja, upregoh magarca, u svoje srce, taljige teretne! Džilitnu se sivi! Srce, okupani smo jutros noćnim užasima i srećni što smo živi!
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Branislav Petrović Uto 27 Sep - 15:58 | |
| Balada o džambasu i krčmarici
U Šapcu bila mala krčma U krčmi lepa krčmarica imala muža na robiji sa robije dobijala nežna pisma
Vraćao se džambas iz Sremske Mitrovice jahao neku ostarelu ragu pada kiša duvao pasji vetar ledilo se srce skitačko
Stigao u Šabac ušao u krčmu seo pored peći poručio rakiju milicajac iza šanka sumnjičavo ga pogledao bila noć decembarska prvi sneg padao
Sutradan bio pazarni dan raga bila za prodaju otimarena doterana otišla je za lepe pare ponovo džambas u krčmu došao krčmarica ga prepoznala
Donela mu selapored njega upitala za bratski život pričao džambas o putevima bez kraja o kobilama mađarskim o vlaškim ciganima dopalo se krčmarici zavolela patnju džambasku
Sutradan stiglo pismo iz Požarevca Putovalo pismo preko snežne zemlje lepa krčmarica suzu pustila čitajući pismo iz Požarevca
Spazio džambas suzu u očima zaigralo njegovo srce lopovsko zajedno su čitali i tumačili nije lako sestro lepa njemu tako na robiji
Video džambas njegovu fotografiju gledale ga bratske oči nepoznate u ruci posle držao njenu ruku tako da je tu ostao da zanoći
Izjutra poranio nacepao drva uneo u naručju založio vatru bila mećava sneg stresao sa cokula gledale ga najlepše oči u Šapcu.
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Branislav Petrović Uto 27 Sep - 16:00 | |
| KADA TE OSTAVI ONAJ KOGA VOLIŠ
Kada te ostavi onaj koga voliš. Kada te ostavi onaj koga voliš. Kada te ostavi onaj koga voliš. Kada te ostavi onaj koga voliš.
Prvo osetiš jedno ništa Prvo osetiš jedno ništa. Prvo osetiš jedno ništa. Prvo osetiš jedno ništa.
Zatim osetiš jedno ništa. Zatim osetiš jedno ništa. Zatim osetiš jedno ništa. Zatim osetiš jedno ništa.
Idem da prošetam. Gde češ po kiši? Ja volim kišu. Ponesi kišobran. Ne treba mi kišobran. Pa idi onda kad si luda.
I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš .I šetaš... I svi gledaju kako šetaš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš... I već ti je bolje. I ne boli te ništa. I ne boli te ništa. Samo malo...ništa. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Branislav Petrović Uto 27 Sep - 16:01 | |
| SRCE
O srcetu najviše znam. Kad god poželim mogu da osetim njegovo kucanje, u grudima, na levoj strani. Srce je uvek levo. Imao sam ga i u detinjstvu. Srce je pumpa. Ali i Mozak lično ima da zahvali toj pumpi za sve svoje nestašluke. Toj pumpi koja radi radi. Slavna radilica beskraja! Od kako sam se rodio srce mi nikada nije stalo. To je zadivljujući podatak iz moje biografije. Važniji od godine rođenja, objavljenih knjiga, pročitanih ljubavi, gradova u kojima sam gladovao, bitaka u kojima sam junački poginuo. Kad kažemo osobi koju volimo TI SI MOJE SRCE nismo je mogli ni sa čim toplijim uporediti. Jer reći nekome TI SI MOJE SUNCE zaista je preterivanje. Još nije utvrđeno da li je Sunce Mozak ili Srce sveta. Ili i jedno i drugo. Meni je sve jasno u vezi sa Srcem sem jednog malog maleckog ovolickog pitanja: ŠTA JE TO ŠTO NJEGA GONI NA PRAĆAKANJE BEZ ODMORA KAKVA TO SILA KOMANDUJE NJEGOVIM RITMIČKIM POKRETIMA TIKA TAKA TIKA TAKA NIJE LI TO NEKA NJEGOVA VLASTITA SVEST NEKI NJEGOV VLASTITI CILJ KOJI JE ZAVEŠTAN NEGDE DUBOKO DUBOKO MNOGO DUBLJE OD ČOVEKA? Istraživati u tom pravcu.
Ovo je bila istrgnuta stranica iz beležaka od pre desetak godina kada sam, jedne nerazumne jeseni, pokušao da odgonetnem ono što nije uspelo učenjacima kroz vekove. To je bio period koji se u mom skromnom revolucionarnom i reformatorskom životu mirne duše može nazvati SRCE. Ispitivao sam Mozak, Jetru, Bubrege, Oči, Uši, Ruke. Pa ipak, bilo je to razdoblje SRCA. Mozak, čarobnjak iza čela, taj šašavko, neuporedivi šarlatan, obasipa nas novim i novim čudima - čovek je već nemoćan pred sopstvenim moćima. Ali postoje večna čuda, neshvatljiva, nepojmljiva divna i neponovljiva, tu, u nama, u našem trošnom organizmu, u našim krhkim životinjama. Pitanja navode na prapočetke, na lukavstvo Sunca, na razum dalekih sazvežđa, na mudrost Magline i Pustarstva, pitanja kroz divne predele rasuđivanja vode u tamu očaja, nespoznaje, mraka. Rodio si se i majka stavlja ruku na tvoje grudi - guče mala golubica u tebi, nemirno trčkara mali tigar u kavezu grudi. I živiš sto godina, a mali lavić ne otpočine nikada. U mesarskoj radionici vidiš srce bića bliskog krave konja žirafe ovce svinje i pitaš se to li je to. I skoro da jekneš: Zar je moguće! Pre desetak godina ni slutio nisam da će moj period SRCE postati obeležje veka. Zaista, prijatelji, šta će naš vek značiti u ponorima budućih vekova ako ne SRCE. Ovo je pravi vek, ovo je vek SRCA. Čovek na mesecu, naš brat, i to je podvig po kome smo slavni zauvek, kao Stari Grci, ali srce jednog čoveka u grudima drugog - može li se i pronalazak vatre meriti s tim? Moje srce u tvojim grudima, brate. Tvoje u mojim! Oslušni moje srce u tvojim grudima... tika taka tika taka. Moj mali tigar, moje putasto magare! Tvoja golubica u mom snu! Lavić tvoje majke. Srce sestre brata tvoje srce! Pesnici odavno rekoše POKLONIĆU TI SVOJE SRCE, ali čak ni pesnici, ti večni maloletni prestupnici, nisu mogli naslutiti: POKLONIĆU TI SVOJE SRCE postaje stvarnost bukvalna bolna jezovita i iznad svega - divna. Tragika je neminovna: kad zakuca moje srce u tvojim grudima, druškane, ja ću biti daleko od tebe, u nekim pustim zvezdarama, i ti nećeš moći sa mnom da podeliš radost zbog novog antilopčeta u tvojim grudima. Ja ću biti odsutan. Zato ti brate čuvaj moje srce. Čuvajući moje srce ti mene spasavaš od ništavila, ti mene braniš od glupe smrti, ti tegliš prema besmrtnosti. Tegliš za obojicu. Nemoj se plašiti moga srca u tvojim grudima. Dobro je to moje srce. Neće ono tebi ništa. Ono samo malo tuguje za mnom. Ali i to će proći. Ti poštuj njegovu tugu za mnom. Ipak je to, kroz tolike doživljaje, ustanke, revolucije, poplave i zemljotrese, bilo moje srce. Ni jedan ustanak nije podignut bez srca, ni jedna revolucija nije uspela ako nije bilo srca. Sloboda bez srca nije sloboda. Čak i dželati imaju srce. Čuvaj moje srce. A kad i tebi kucne čas predaj ga sledećem. Neka bar srce bude besmrtno. Skeptici su požurili: lov na srca, hajke na mladiće po zabačenim pokrajinama sveta. Spasavanje izmišljenih veličina, bankara, trgovaca, zlih vođa. Ne tuguj srce moje! Šta je izmislio čovek, a da od toga nije stradao. Ti to najbolje znaš, srce moje. Ali MOJE SRCE U TVOJIM GRUDIMA eto, to je naš vek. Po tome će nas pamtiti u ponorima vekova. Već čujem učitelja istorije: BILO JE TO, DECO, U VEKU SRCA... |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Branislav Petrović Uto 27 Sep - 16:02 | |
| Jutro pod lipama
Nemoj zaboraviti jutro pod lipama. Već mrtav, a srce radi, radi. Srce u ljudima, hobotnicama i sipama, srce ljubavi i srce gladi.
Noć dugu probdih sa ludama gradskim. Sa lažnim pesnicima, šarlatanima, uljezima. Sa kraljevićima, jadnim, maloumnim, skoro danskim,
po podrumima mrtvačnicama i ćumezima.
Svetlost dalekih polja, dah kafilerije! Miris, nestvaran, lipa, procvalih tek! O, kao da sam ovoga jutra sa teške pušten robije,
sve postojeće iznad sebe ispijam kao lek.
Moći biti budan, u svitanje, s gradom! Motati se po pekarama, kasapnicama, lunjati pijacama! srce, žabu iz grudi, izvaditi, kradom, i baciti ga paščadiji i njihovim pticama.
Postati spomenik na trgu - o bede! Nek te kroz jaruge zabačene seoski proslave džukci!
Najgladniji nek te u večnost uvede i nek se na kraju pomokri na tvojoj humci. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Branislav Petrović Uto 27 Sep - 16:03 | |
| NOĆNA PESMA
Hulje mi neke poručiše piće da vide kako u pesniku sviće
I taman kad poče sunce da se rađa izbi neka gužva neka tuča svađa
Oko moga sjaja staše da se glože potegoše čaše revolvere nože
Tu behu i neke Zalutale žene staše da vrište laju ko hijene
Za njima tragom gorki nespavači ko da su svu noć spali na lomači
Tada i u meni već poče da sviće zastave razvih i postadoh piće
Jedan od onih što se prvi napi nagnu me iz čaše ne osta ni kapi.
Branislav Petrović |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Branislav Petrović Uto 27 Sep - 16:04 | |
| Jeste dođu meni
Jeste dođu meni moje lude bubice jeste salete me neke crne ulice al zato ćeš ti kao stara kučka skapati jednom posle dobrog ručka
Jeste pošašave kadkad moji damari jeste spopadnu me užasi i darmari al ti si za mene pročitana knjiga i ko te sad čita baš je mene briga
Jeste mnogi pamte moje pijane zore jeste o meni se priča sve najgore al tebe više do jutra ne čeka pesnik koji te za noć voleo dva veka
Jeste mene će anđeli od prakse po nalogu zvezda zauvek da uhapse al tvoje srce biva sve lihtije i život ti se menja u pihtije
Jeste jesam širio laži kao gubu jesu mene mrtvog videli u klubu al kao i uvek kad god sam to hteo čim je svanulo ja sam oživeo
Sad u šumskoj kući zbratimljen sa šumom poručujem trista čajeva sa rumom al to je samo slučajno (onako) jeste to je zato da ne bih zaplako
I moram ti reći već šenulim umom dobra stvar ti čajevi sa rumom još da si ti tu zveri moja davna bila bi to čajanka nepojmljiva slavna!
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Branislav Petrović Sub 27 Jan - 12:44 | |
| Pesma o Aninom povratku sa letovanja
Vratila se sa mora moja cigančica pocrnela. Pocrnela kao afrička kraljica. Baš me briga što je tamo na moru jednog dripca iz Pančeva ljubila. Sad je važno da se ona meni vratila jer ima na moru opasnih morskih pasa, ima na moru mornara ima na moru alasa. Mogao je neko kolena njena da mi otme za spomenik u svome gradu. Mogli su gusari, mogli su mangupi da mi je ukradu. Pričaj mi kako je bilo, kako izgleda more. Ima li more mlađeg brata, je li more protiv rata. Voli li more bure svežeg piva, ume li more da pliva. kako ljube francuzi, cigančice moja, ljubljena moja ženo? |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Branislav Petrović Sub 27 Jan - 12:44 | |
| Kako Ana dijalektički traje u meni
Ana je bila cvet Ana je bila divlja krava Ana je uvek pozivana kad treba neko carstvo da spašava.
Ana je učestvovala u osvajačkom pohodu dece na grobove očeva. Ana uveče zalazi Ana izjutra izgreva Ana obično plače kad mene pojede medved u velikom gradu.
To su čuli mladići iz susednih bratskih zemalja pa mi je svake noći četrdeset puta ukradu. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Branislav Petrović Sub 27 Jan - 12:45 | |
| Jedna Ana Ima u mom razredu jedna Ana koja se nosi svakog dana po poslednjoj modi, sa puno stila, koja šeta bele sokne, osmeh na licu, i mašnu lila što joj čuva plavkaste lokne.
A u svakoj lokni tajna skrivena, i ako baš nekog zanima, kad me pogledaju dva oka njena ja sam izgubljen danima.
Hteo sam da vidi šta ja sve umem pa sam hteo u isto vreme bar sa dva dečaka da se potučem, ili da je za loknu povučem ili da joj se smejem zbog svega, al' čudo jedno - ne razumem, ništa nisam mog'o zbog treme, il' njenog stila il' mašne lila, ili zbog ne znam ni ja čega.
Kažu, dečaci su jača strana. Kažu, dečaci su prava sila i ne padaju na boju lila. Kažu, dečaci baš sve mogu... Kako onda da kad prođe Ana ja ne smem ni da joj podmetnem nogu?
Ne, tako stvarno ne može dalje. Rešio sam da okrenem novu stranu. Da vam sad ne pričam sve detalje, al' jednog dana kad sretnem tu Anu, te lokne u koje je tajne skrila, te osmehe vajne i mašnu lila i oči zbog kojih moj nemir raste - pobediću muški, sa puno stila, i nju i sve te njene tajne.
Čekajte da samo malo porastem.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Branislav Petrović Sub 27 Jan - 12:47 | |
| Kako Ana rešava ukrštene reči
Kakve su njene namere, kad sve druge sahranjuje, samo mene oživljava?
Ima,li, Ana, stvarnog razloga da tako lepo spava?
Priznajem Pesnika, al, znam: niko ne može žešće da opravda vazduh od njene tamne kože.
Kad Ana plače! (o ne lažem vas)- to je lepše od voća! Od kiše! Od... rakova na žaru! Od... čega god hoćete! Od ptice u galopu!- pa nisam ja valjda vica radi prokocko celu Evropu!
A kad se svlači! Slobodan i proklet prisustvujem (a ne znam kako da preživim) naaajvećem čudu u svetlosti! Zaklinjem se: da bih tebe ogrejao, Ana, zapalio bih i svoje kosti.
Kad lađu crta! Kad ječam seje! Kad objavljuje rat! Kad se smeje! Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu! Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu! Kad pije pivo! Kad iznenada dođe! Kad ljubi proleterske vođe!
Kad je moja desna ruka! Kad je grčka azbuka! Kad sanja cveće! Kad NEĆE!
Sećanje na Nepojmljivog Dečka uvek će moći vatru da zameni: zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni! Pa rumeni!
Pa kad se vokali spoje! Dragi Bože, usijane glavurde moje!
Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima! Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu! Mogu pod njenim prozorom da imitiram Dunav, il neke druge vulkane, mogu da se zakunem u sve što imam, i nemam, da svet postoji zbog Ane.
Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oživljava - ima li Ana stvarnog razloga da bude tako lepa kad spava?
I cvetovi i puževi i Englezi svi već znaju: ona poljupcem može od svake bolesti da izleči! Ali ja nju naj naj naj volim kad spaja svetlosti, kad rešava ukrštene reči.
Ona to izvodi kao da se igra! A meni izgleda kao da svet stvara! Ko Vergilijev najmlađi konj: u jednoj ruci drži svet, a drugom ga osvetljava! Traži se, na primer, reč, koja može vodu da pije, samu sebe da izgovara, da gori, da leti, i da spava. Neka reč koja nije kao ostale reči: reč koja ume da rešava ukrštene reči!
Tada nastaje mala drama: voda otiče za svojim obalama: Ana, naga, na mom dlanu, večnost osmišljava! (A mogla bi baš nju briga da se razboli ili da spava.) I dddok je tttako ooo opasnu ddddrzim u zzzz zagrljaju rrr reči se reči se sssssame rrrrrr rešavaju!
Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oživljava? Što se bar ne pokrije kad spava?! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Branislav Petrović Pon 6 Avg - 16:26 | |
| Poslanica pesniku
Predvideo sam u svojim zapisima da će te zateći na Delu ko kojota da će ti vršljati po jetri i mislima i svašta praviti od tvog života
Govorio sam ne jednom svojim učenicima da će ti po trulim munjama pronaći log i da ćeš ih dočekati radosnim kricima ko međ gubavcima što dočekan je bog
Govorio sam i javno rečima punim joda na čuvenim svetkovinama u slavu žetve da istinski pesnik od svoga naroda može doživeti samo udarce i kletve
Pa i bez toga se sve moglo desiti bez rodnih palica knute i vešala mogli su te Japanci 1905. obesiti kako bi tek onda tvoja majka zaplakala
Jer rod si onima kojima ne pomažu trave jer drug onima što piju zmijski otrov ko vodu jer brat si onima što tek iza brave dožive istinsku slobodu
Jer posumnjao si u sve ne samo u kipove i biste posumnjao u Um u Srce u Oplođajni Ud posumnjao u ruke prljave a još više u ruke čiste više u velike ljubavi nego u mali blud.
Posumnjao si i sumnja tvoja bila ti mati i sumnja bila ti sestra bila ti otac bila brat i sumnja bila ti bič na kom će dojahati tužilac sa presudom i dželat
Predvideo sam u svojim zapisima da će te zateći nad pesmom ko kojota da će ti vršljati po jetri i mislima i svašta praviti od tvog života
Govorio sam ne jednom svojim učenicima da će ti po trulim munjama pronaći log i da ćeš ih dočekati radosnim kricima kao što je gubave dočekao bog
Govorio sam i javno rečima od čelika na čuvenim svetkovinama u slavu žetve da istinski narod od svojih pesnika može dočekati samo plač i kletve.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Branislav Petrović Sre 10 Okt - 8:20 | |
| U traganju za izgubljenim
Kaći
Imati vinograd, vinograd na Fruškoj Gori. Kolibu sa malim tremom, čvorka, Čvorka koji čavrlja u tvom snu. Šefteliju koja silazi na Dunav, da se okupa, Al šefteliju koju si ti zasadila U danima našeg gospodstva. Imati konja, belog, s krilima od šećera. Konja dostojnog da nosi Dositeja. I davati mu zob iz ruke žive zobnice Baš kao ti meni vino U danima naših iluzija. Imati pčele, saradnice sunčevog genija. Spasavati ih od oluje, leda iz oblaka. Sveto saće izneti pred prijatelje, Kao pesme bezbožničke mladosti Iz slavnog doba naših metafizičkih strahova. Imati zmiju. Da čuva verige, kolevku i prag. Hraniti je magnetima, pepelom sa ognjišta. Osvetljeni njenim zenicama, Pokisli do gole kože, U nezaboravnoj drhtavici naše prisnosti. Imati psa, ljuticu, mešanca gordog. Da zavija na Severnjaču u noći bogojavljenskih mrazeva. Zver nebeska da se skameni Od urlika našeg psa, U neponovljivim danima naših gubljenja.
*** |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Branislav Petrović Sre 10 Okt - 8:21 | |
| Jeste dođu meni moje lude bubice jeste salete me neke crne ulice al' zato ćeš ti kao stara kučka skapati jednom posle dobrog ručka Jeste pošašave katkad moji damari jeste spopadnu me užasi i darmari al' ti si za mene pročitana knjiga i ko te sad čita baš je mene briga Jeste mnogi pamte moje pijane zore jeste o meni se priča sve najgore al' tebe više do jutra ne čeka pesnik koji te za noć voleo dva veka Jeste mene će anđeli od prakse po nalogu zvezda zauvek da uhapse al' tvoje srce biva sve lihtije i život ti se menja u pihtije Jeste jesam širio laži kao gubu jesu mene mrtvog videli u klubu al' kao i uvek kad god sam to hteo čim je svanulo ja sam oživeo Sad u šumskoj kući zbratimljen sa šumom poručujem trista čajeva sa rumom al' to je samo slučajno (onako) jeste to je zato da ne bih zaplako I moram ti reći već šenulim umom dobra stvar ti čajevi sa rumom još da si ti tu zveri moja davna bila bi to čajanka nepojmljiva slavna! |
| | | Malena40 VIP
Poruka : 55826
Lokacija : Jednostavno ja...
Učlanjen : 22.01.2017
| Naslov: Re: Branislav Petrović Sre 10 Okt - 18:09 | |
| Ne, Nije To LjubavMalo smo se gledali, malo smo se smejali, malo smo pričali, i malo se ljubili.
Ne, nije to bila ljubav!
Mislio si da te nisam volela, mislila sam da me nisi voleo ipak: rastanak je nekako čudno boleo! ....My heart beats only for you.... |
| | | Malena40 VIP
Poruka : 55826
Lokacija : Jednostavno ja...
Učlanjen : 22.01.2017
| Naslov: Re: Branislav Petrović Sre 10 Okt - 18:10 | |
| Ne umem da živim a živi mi se, kad umrem rodiću se čini mi se.
O bože bože šta učini tvoj sin, ti mu dade liru on je okači o klin.
I jauknu strašno ko niko pre njega, odričući se i pesme i sebe i svega.
Srbija je zemlja u kojoj za pića pesnike tuku za nova otkrića.
Kad postignem cilj i dospem u tminu, nek se zna da nisam im`o otadžbinu.
Vreme je svemoćno ono zvezde melje, da se zna da nisam im`o roditelje.
Pa i majku svoju najsvetiju zoru sam sam izmislio kao metaforu.
Majku to sazvežđe što kroz beskraj brodi dugo sam molio da me živog rodi.
I rodila me živog ko žarulju, al me bez oružja pustila u rulju. ....My heart beats only for you.... |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Branislav Petrović | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 430 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 430 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
|
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN