Jedan od najpopularnijih stvaraoca za najmlađe rođen je 1959. godine u Ubaviću Brdu kod Mrkonjić Grada. Od ranog detinjstva živi u Crvenki. Objavio je dvadesetak knjiga za decu (poezija i pozorišni komadi).



Mališanima su posebno omiljene njegove šaljive pesme, pa ih rado izvode na smotrama recitatora. Takođe, inspirisao je mnoge kompozitore za najmlađe, tako da se na muzičkim festivalima pevaju i Nikoletićevi stihovi.

Podjednako je uspešan i u pisanju drama.

Gotovo da u zemlji nema pozorišta za decu koje nije izvodilo komad iz njegovog stvaralačkog opusa. Kao prijatelj i saradnik "Dečje strane", često i naše čitaoce obraduje nekim dramskim tekstom.

Pored divnih pesama i drama, Tode je prepoznatljiv i po scenskom nastupu. Šoumen kakav se retko sreće oduševljava najmlađe pri svakom susretu s njima. Organizator je kako književnih festivala, tako i poetskih konkursa za mlade, na kojima se trudi da afirmiše talentovane mališane.

* * *

...Nikoletićev književni opus sadržan je od velikog broja knjiga poezije za decu (20), mnoštva drama (40) i igrokaza za decu (400). Neka od njegovih dela uvrštena su u školske lektire i čitanke, a njegove komponovane pesme pevaju velike muzičke zvezde.

Zаstuplјеn je u 80 аntоlоgiја, mоnоgrаfiја, hrеstоmаtiја, zbоrnikа i аlmаnаhа. Prеvоđеn je nа frаncuski, mаđаrski, slоvаčki, turski, itаliјаnski i ruski јеzik.

Drаmе su mu izvоđеnе u Rusiјi, Frаncuskој, SAD-u, Slоvаčkој, Маđаrskој, Ukrајini, Аlbаniјi, Тurskој, Kаnаdi, Аustrаliјi, Bоsni i Hеrcеgоvini, Crnој Gоri i Hrvаtskој. Gоtоvо dа nе pоstојi pоzоrištе  nа prоstоrimа srpskоg gоvоrnоg pоdručја kоје niје izvеlо nеku оd njegovih drаmа.

Ovo su samo neke knjige za decu koje je objavio: "Neću da porastem", "Velika porodica", "Kraljevski festival", "Оde Nikoletić Тode", "Slatki nemir", "Ulica zanesenjaka", "Sunce na dlanu", "Prva ljubav", "Volim te kozo jedna", "Rastem da volim", "Оd bebe do sebe", "Nemoj ovo, nemoj ono", "Ljubavni bukvar", "Neko kao ja"...

Za sebe kaže da je "lovac na talente" jer organizuje konkurse za mlade na kojima se trudi da afirmiše sve one koji su talentovani. ...

Ljubav iz snova

Zapiši na tajnom mestu
Koje se retko viđa,
Koga najviše sanjaš,
Ko ti se najviše sviđa.
Onda nacrtaj srce
I krila čarobna pruži,
U srcu imena naša,
A zatim ih zaokruži.
Videćeš kako prija
Veza od naših slova,
Ljubav ko zvezda sija
Kada raste iz snova.
Naslikaj oblak plavi
Pun želja mesto kiše ,
Onda ga u srce stavi
Da nas na nebu njiše.
Zatim naslikaj beskraj
Kako nam sreću kroji,
Na kraju još ruke dodaj
I poljupcem nas spoji.
Videćeš kako prija
Veza od naših slova,
Ljubav ko zvezda sija
Kada raste iz snova.

PRENEĆU TE PREKO PRAGA

Baš me briga što si buca
I što imaš ihaj kila
U tvom oku sjaj svetluca
Ti si moja dobra vila
 
Ne smeta mi zbog družine
Znam da ti je mana hrana
Kad pojedeš tri užine
Kad si stalno umazana
 
Vilo moja proždrljiva
Nisi kriva samo njopaj
Nemoj biti ko Oliva
Nisam ni ja onaj Popaj
 
Zgodna si mi kao bure
Crveniš se kao gica
Utovljeno moje ćure
Najlepša si devojčica
 
Tuci kifle hambugere
Razne pite torte kokte
Sve isprazni frižidere
Pa kad pređeš preko stotke
 
Bez obzira da l je greška
Oduvek si meni draga
Ma koliko da si teška
Preneću te preko praga

JEDVA ČEKAM DA SE LJUBIM

Sve me više klinci gnjave
U igranju vreme gubim
Porasto sam za dve glave
Jedva čekam da se ljubim
 
Jedva čekam neku cicu
Pun ljubavi pun zanosa
Imam jednu bubuljicu
I tri dlake ispod nosa
 
Iz srca mi vatra tinja
Hodao bih naglavačke
Nisam više onaj klinja
Obožavam zgodne mačke
 
Preko cele noći sanjam
Od Aprila do Avgusta
Da ih jurim da ih ganjam
Da ih ljubim po sred usta
 
Vežbao sam četiri sata
Trenirao kao zver
Grlio sam non stop vrata
I lizao šifonjer
 
Skrivao se u vitrini
Stiskao sa srcem golim
Šaputao veš mašini
Sviđaš mi se ja te volim
 
Pošiziću slatki svete
Od nervoze svu noć dubim
Nisam više malo dete
Jedva čekam da se ljubim

LAJANJE NA ZVEZDE

Ovih dana potpuno sam tropa
Nigde traga od onoga dase
Zbog Sanjinog glupog horoskopa
Osećam se ko trinaesto prase
 
Sanja riba ja sam dupli ovan
Tako znaci astrološki kažu
Zbog toga sam od nje izolovan
Ni planete naše se ne slažu
 
Sviđa mi se kao bebi zvečka
Ceo svemir trepti njenim likom
Sanja kaže ja već imam dečka
Zabavljam se odavno sa bikom
 
Dođavola karte i bajanja
Baba čare čitanje sa dlana
Valjda srca služe za spajanje
I nektari sa slatkih usana

Šta da radim u raljama mraka
Amorovom strelicom pogođen
Zbog glupavog horoskopskog znaka
I meseca u kome sam rođen
 
Zar zbog toga srce tako boli
Ili zato što je cmače jači
Ne zna Sanja kako ovan voli
Ne zna Sanja koliko mi znači
 
Ovih dana potpuno sam tropa
Ni sam sebe više ne poznajem
Zbog Sanjinog glupog horoskopa
Gledam nebo i na zvezde lajem

PRVA SVAĐA

Nema se tu šta više reći
Sve je odjednom u vodu palo
Od sutra ćemo proći ćuteći
Ne volim te više budalo

Naši se mostovi ljubavi ruše
Stigli smo evo do kraja pruge
Izbaciću te iz srca iz duše
Pa makar posle crko od tuge

Zaboraviću na usne tvoje
Tople i slatke kao med
Drugi je stao među nas dvoje
Sa drugim ideš na sladoled

I tako dan za danom nižeš
Naša ljubav je zauvek umrla
I dok sa njim sladoled ližeš
Dabogda dobila upalu grla

MI SMO SREĆNA PORODICA

Tata pije hladno pivce,
mama skida šminku s lica,
sestra škraba farmerice,
Mi smo srećna porodica.

Deda dimi ko furuna,
Baba gata iz šoljica,
soba nam je smeća puna,
mi smo srećna porodica.

Sudopera dan-noć puna,
kupatilo ko košnica,
iz jorgana viri vuna,
mi smo srećna porodica.

Nema ništa da se krka,
iz kaveza šmugnu ptica,
baš nas briga, nije frka,
mi smo srećna porodica.

Miš i mačka skupa predu,
stigle pare dobrog strica,
kupujemo sve na kredu,
mi smo srećna porodica.

Život teče kao reka,
uz čar TV sapunica,
biće hleba, biće mleka,
mi smo srećna porodica.

J E L E N A,
LEPO TI STOJI IME
(Jeleni Savić)

Meni su rekli da ne postojiš
U pričama sa lepim krajem,
A ti se, srećo, u zvezde brojiš,
Sa posebnom lepotom i sjajem.

Meni su rekli da si od dima,
Da si od pene, magle i stakla,
A ja sam shvatio da te ima
Kad god si me prstom dotakla

Jelena, lepo ti stoji ime
kao na usni osmeh izatkan,
Jelena, poljupcem osvoji me,
I biću tvoj princ odabran.

Meni su rekli da ne usrećuješ
One koji ti usne požele,
A meni noću snove posećuješ
i golicaš srce osmehom anđele.

Meni su rekli da si od kamena
Kao sibirska stepa ledena,
A od tvog dodira i nežnog ramena
Otvaraju se vrata ljubavnog EDENA.

Jelena, lepo ti stoji ime
Kao u mladih trešanja zrenje,
Jelena, otopi iz duše mi zime,
I budi lepa kao priviđenje.

TAJNI SOBIČAK

U tvoje oko može da stane
Cveće u polju kad tiho pospe,
I mesec žuti kad noću plane
Pa zvezde sjajne po nebu prospe.

U toplom oku kad nežno trepneš
I pljusneš boju od mora plavlju,
Možeš pitomost ptica da metneš
I dobrotu beskrajnu, mravlju.

Tu ima mesta srne da skriješ
Od nekog ko ne zna život šta je,
Ljubav u oku možeš da sviješ
I pretvoriš u nežnost i zagrljaje.

Čim otvoriš oko beskraj bukne
I svaku ljutnju razoruža,
Iz njega toplina ko izvor sukne
Za bezbrižan san školjke i puža.

Za oblak beli i šaren dugu,
Plažu, prugu i pesmu odu...
U tom malom, velikom krugu
Pristanište je svakom brodu.

A u krugu postoji jedan kraičak
Stopljen u nežno-plavu boju,
E, tu je skriven tajni sobičak
Za moje snove i ljubav moju.

UZMI ME ZA RUKU

Uzmi me noćas za ruku
Malo mi nežnosti treba,
Tako je hladno, mila,
U sobičku bez tvoga lika.
Čuješ li kako kapi
Po mojoj duši tuku,
Gladan sam tvog dodira
K'o prosjak korice hleba.
 
Uzmi me noćas za ruku
I vodi iz ovog pakla,
Treba mi reč meka
Od koje ću da poletim,
Dahom ti slikam oči
I osmeh s' prozorskog stakla,
Tako si, šećeru, daleka,
Ne mogu da te se setim.
 
Uzmi me noćas za ruku
I drži u svome krilu,
Upleti prste k'o kike
i čvrsto ih stegni, lane,
Oseti dirke klavira
U vazduhu i zvuku,
Nek procveta soba
K'o u aprilu nek svane.
 
Uzmi me noćas za ruku
Treba mi tvoje pola,
Više nego jastuk
i ovo glupavo ćebe,
Neka me crne senke
Zauvek nebu odvuku,
Ti nisi ti bez mene,
A nit sam ja ja bez tebe.
 
Uzmi me noćas za ruku
I šapni tiho, tu sam,
A onda pretvori usnu
U saće pčelinjeg meda,
Ili ćeš saznati jednom,
Kad me časi dotuku,
Da su mi umesto srca
Pronašli grumen leda.

VOLIM TE

Kada te osetim strasnu
Sav sam od stakla i pene,
U meni vulkani gasnu,
I zveri neukroćene.

Volim svu od snova
I od sunčevog sjaja,
Uvek si lepša i nova
Uvek si od zagrljaja.

Kada si prepuna nade
Iz mene nestaje strah,
Tad rušimo barikade
Stopljeni u jedan dah.

Volim te svu od smeha
Kad si ko dete naga,
Između Vere i Greha,
Između Boga i Vraga.

Volim te što si Ana,
K'o Lara doktor Živaga,
I pesma čežnjom tkana
I što si moja draga.

Volim te i kada šteti,
Ma bio sakat i gubav,
A kad mi dođe mreti
Grob neka mi bude ljubav.

JUTARNJI SMEŠAK

Kasno u noći oko tri sata
Kad mrak okuje usnula žita
Ja čujem kako šapuće tata
I kako mamu za nešto pita

Mama mu kaže jasno i glasno
Spavaj i noćne duhove umiri
Zar ne vidiš da je kasno
I da mesec kroz prozor viri

Al tata neće ni da čuje
Tišina mraka ne da mu mira
Pa sa svih strana navaljuje
Premorenu mamu da dira

Ne znam šta se posle dogodilo
Ni kako su problem rešili
Ujutro je sve u redu bilo
Mama i tata su se smešili

Sad biser spava u svojoj školjci
Lovac je sklopio lepote sjaj.
Njen neiznošeni kaputić grizu
Moljci,
Početak svitanja a već je kraj.
U dnu oka ko u dnu dana
Lepota njena bljesne ko tren,
Koprca se suza neisplakana,
Srna je postala vuku plen.
O, Sunce ako ti narastu ruke
Čuvaj taj grumen osmehom tkan,
I uz čarobne ptičije zvuke
Podari joj najlepši san.
I krila daj joj da bude spremna
Za novi put i lepši let,
A ti je vrati carice zemna
I pretvori opet u biser cvet.
Tad nikad neće zgasnuti bajka
Kao ona noć zla i pijana,
I znaće zauvek otac i majka
Da se vratila njihova Tijana.

Prva kiša

Laka kao oblak plavi
Tako često lebdim i ja.
U srce me svoje stavi,
Ti si moja čarolija.
Stavi ruku preko moje
Pa upleti sve prstiće,
Neka nam se snovi spoje
I nek raspu oblačiće.
Neka nežnost srce štipa
Od drhtaja kao slana,
Nek nas nosi! Neka sipa,
Vasiona zanjihana.
Nek nas mesec sa visine
Zlatnim koncem obavije,
I s ćebetom od beline
Ispod belih snova skrije.
A kad bude sasvim belo
I prozračno, i beskrajno,
Kada bude nežno, vrelo,
Lepršavo, osećajno…
Taknuće se naše usne
I krenuće luda šetnja,
Naša ljubav će da pljusne
Kao prva kiša letnja.

PESMA UBIJENOG

Zaspaću noćas sa suzom u oku
Gorkom.
U praznoj sobi nepoznatog grada
Pust.
Sam sa pesmom i mrtvim Lorkom,
Na straži.
O bar kiša dosadna da pada.
Da vlaži.

Neko se šunja po mome srcu
Tih.
Drhtuljim, gorim, proklinjem.
Siv.
Kako da pronađem reč pravu
Ko stih.
Bez tebe, bez sebe. Odavno mrtav.
A živ.

Oči me prate nemo sa zida
Ludim.
Hoću da vrištim da te pozovem
Nem.
Praznih ruku ti prazne cvetove
Nudim.
Rađam li se to u svom bolu
Il mrem.