SKIJAŠ

Gledaj, tata, gledaj, mama,
kako jurim na skijama.
Brz sam kao miš Gonzales
stavio sam naočales.

Brz sam kao onaj Tomba
iznad snežnih katakomba.
Vaš sin juri, vaš sin leti
kao snežni čovek Jeti.

Savladavam k'o sa šalom
spust, biatlon, super slalom.
Nek odjekne snažno truba,
vaš sin skija, al' bez zuba

KUĆNI DERBI

Tata navija za Zvezdu
Za boje belo crvene
U kući našem gnezdu
Mama navija za mene

Tata se vraški dere
Kad Zvezda na gol krene
A mama posuđe pere
I uvek navija za mene

Tata ponekad psuje
Ua sudijo konju
Preti i protestuje
Da će mu razbiti njonju

Mama se samo smeši
Dok mrve čisti sa stola
I tatu besnog teši
Zbog primljenoga gola

A meni srce lupa
Prosto u telu migolji
Nek tata kosu čupa
Moj Partizan je bolji

SRCE NA TEREN

Jedanaest divova fudbalera,
Ispod srpske trobojke stroj,
U njima ljubav, nada i vera
I "Bože, pravde" na usni poj.

Ruka na ruci, ko Sunce zrače
Kamena lica, čelični spoj,
Za narod, zemlju i navijače
Proliće krv, suze i znoj.

Srce na teren svaki će dati
Jer zemlju srpsku iskreno ljube,
Srbija je njihova večita mati
I kada slave i kada gube.

Stadion peva: Napred u napad!!!
Orao beli klikće s tribina,
Sever i jug, istok i zapad,
Svima je Srbija otadžbina!

TRENIRAJ KARATE

Oko tebe ne cvetaju ruže,
bude dana kad te mrge skole,
baš na tebe nalete lopuže
na ulici, od kuće do škole.

Pa da ne bi bežao kod tate,
trk na trening i vežbaj karate!

Nema brata ni najboljeg druga
da te brane od čopora hulja,
nisi rođen da bi bio sluga
da te bije pobesnela rulja.

U tvom oku junačina cvate,
trk na trening i vežbaj karate!

Drugarici iz tvog odeljenja
otimaju sladoled i žvaku,
siledžije namaju poštenja,
opasnost je na svakom koraku.

Ne daj nikad da te jači mlate,
trk na trening i vežbaj karate!

Pa kad stekneš crni pojas, rode,
čuvaće te od raznih pošasti,
nema ništa lepše od slobode,
nema ništa vrednije od časti.

Tad će dase dobro da te shvate
trk na trening i vežbaj karate!

PETI MUSKETAR

Mač ne služi
Da se njime kitiš
Ni prašinu
Sa njime da šaraš
Mač ti treba
Da slabije štitiš
I za pravdu
Srcem da izgaraš

Mač ne služi
Da kradeš i pljačkaš
Niti biješ
Nekog ko kriv nije
Mač ne voli
Kada mečku čačkaš
Mač je sluga
Za časne delije

Još od doba
Kosovskoga boja
Kad je bilo
Biti il ne biti
Mač je bio
Zakletva heroja
Da se neće
Zemlja izgubiti

Od davnina
Tako stoje stvari
Mač ne služi
Zemlje da osvaja
Uvek stignu
Hrabri musketari
Kada bane
Odnekud aždaja

Zato dete
Kad te stignu brige
Kad upadneš
U nezgodno stanje
Mač su danas
Lektire i knjige
Mač je veruj
Učenje i znanje

A princeza
Što te tajno gleda
Ko viteza
Sa čeličnim mačem
Biće srećna
S kuglom sladoleda
Voleće te sa
Slatkim kolačem

MI SMO SREĆNA PORODICA

Tata pije hladno pivce,
mama skida šminku s lica,
sestra škraba farmerice,
Mi smo srećna porodica.

Deda dimi ko furuna,
Baba gata iz šoljica,
soba nam je smeća puna,
mi smo srećna porodica.

Sudopera dan-noć puna,
kupatilo ko košnica,
iz jorgana viri vuna,
mi smo srećna porodica.

Nema ništa da se krka,
iz kaveza šmugnu ptica,
baš nas briga, nije frka,
mi smo srećna porodica.

Miš i mačka skupa predu,
stigle pare dobrog strica,
kupujemo sve na kredu,
mi smo srećna porodica.

Život teče kao reka,
uz čar TV sapunica,
biće hleba, biće mleka,
mi smo srećna porodica.

JUTARNJI SMEŠAK

Kasno u noći oko tri sata
Kad mrak okuje usnula žita
Ja čujem kako šapuće tata
I kako mamu za nešto pita

Mama mu kaže jasno i glasno
Spavaj i noćne duhove umiri
Zar ne vidiš da je kasno
I da mesec kroz prozor viri

Al tata neće ni da čuje
Tišina mraka ne da mu mira
Pa sa svih strana navaljuje
Premorenu mamu da dira

Ne znam šta se posle dogodilo
Ni kako su problem rešili
Ujutro je sve u redu bilo
Mama i tata su se smešili

TAJNI SOBIČAK

U tvoje oko može da stane
Cveće u polju kad tiho pospe,
I mesec žuti kad noću plane
Pa zvezde sjajne po nebu prospe.

U toplom oku kad nežno trepneš
I pljusneš boju od mora plavlju,
Možeš pitomost ptica da metneš
I dobrotu beskrajnu, mravlju.

Tu ima mesta srne da skriješ
Od nekog ko ne zna život šta je,
Ljubav u oku možeš da sviješ
I pretvoriš u nežnost i zagrljaje.

Čim otvoriš oko beskraj bukne
I svaku ljutnju razoruža,
Iz njega toplina ko izvor sukne
Za bezbrižan san školjke i puža.

Za oblak beli i šaren dugu,
Plažu, prugu i pesmu odu...
U tom malom, velikom krugu
Pristanište je svakom brodu.

A u krugu postoji jedan kraičak
Stopljen u nežno-plavu boju,
E, tu je skriven tajni sobičak
Za moje snove i ljubav moju.

UZMI ME ZA RUKU

Uzmi me noćas za ruku
Malo mi nežnosti treba,
Tako je hladno, mila,
U sobičku bez tvoga lika.
Čuješ li kako kapi
Po mojoj duši tuku,
Gladan sam tvog dodira
K'o prosjak korice hleba.

Uzmi me noćas za ruku
I vodi iz ovog pakla,
Treba mi reč meka
Od koje ću da poletim,
Dahom ti slikam oči
I osmeh s' prozorskog stakla,
Tako si, šećeru, daleka,
Ne mogu da te se setim.

Uzmi me noćas za ruku
I drži u svome krilu,
Upleti prste k'o kike
i čvrsto ih stegni, lane,
Oseti dirke klavira
U vazduhu i zvuku,
Nek procveta soba
K'o u aprilu nek svane.

Uzmi me noćas za ruku
Treba mi tvoje pola,
Više nego jastuk
i ovo glupavo ćebe,
Neka me crne senke
Zauvek nebu odvuku,
Ti nisi ti bez mene,
A nit sam ja ja bez tebe.

Uzmi me noćas za ruku
I šapni tiho, tu sam,
A onda pretvori usnu
U saće pčelinjeg meda,
Ili ćeš saznati jednom,
Kad me časi dotuku,
Da su mi umesto srca
Pronašli grumen leda.

VOLIM TE

Kada te osetim strasnu
Sav sam od stakla i pene,
U meni vulkani gasnu,
I zveri neukroćene.

Volim svu od snova
I od sunčevog sjaja,
Uvek si lepša i nova
Uvek si od zagrljaja.

Kada si prepuna nade
Iz mene nestaje strah,
Tad rušimo barikade
Stopljeni u jedan dah.

Volim te svu od smeha
Kad si ko dete naga,
Između Vere i Greha,
Između Boga i Vraga.

Volim te što si Ana,
K'o Lara doktor Živaga,
I pesma čežnjom tkana
I što si moja draga.

Volim te i kada šteti,
Ma bio sakat i gubav,
A kad mi dođe mreti
Grob neka mi bude ljubav.

PESMA UBIJENOG

Zaspaću noćas sa suzom u oku
Gorkom.
U praznoj sobi nepoznatog grada
Pust.
Sam sa pesmom i mrtvim Lorkom,
Na straži.
O bar kiša dosadna da pada.
Da vlaži.

Neko se šunja po mome srcu
Tih.
Drhtuljim, gorim, proklinjem.
Siv.
Kako da pronađem reč pravu
Ko stih.
Bez tebe, bez sebe. Odavno mrtav.
A živ.

Oči me prate nemo sa zida
Ludim.
Hoću da vrištim da te pozovem
Nem.
Praznih ruku ti prazne cvetove
Nudim.
Rađam li se to u svom bolu
Il mrem.

PRVE BORE LJUBAVI


Nikoletić o zbirci pesama "Ne dirajte moje bube": Današnja tehnička dostignuća uništavaju kreativnost kod dece

Šeret i mangup dobrog srca, kako ga prijatelji po peru u javnosti često predstavljaju, Tode Nikoletić (55) je do sada objavio čak 22 zbirke pesama za decu, 60 drama i 40 igrokaza. Nova pesnička knjiga "Ne dirajte moje bube", u izdanju Narodne biblioteke Zrenjanin, sačinjena je od stihova za zaljubljene i zanesene, setne i sklone razmišljanju i mudrovanju.



Njegove pesme, kako je to lepo i tačno primetio Pero Zubac, moderne su, duhovite, maštovite, vrcave i vrckaste, radosne kad nasmeju i zagolicaju, kad pecnu.

U ljubavnim pesmama, kojih je najviše u ovoj knjizi, mališane u najdelikatnijem dobu odrastanja nastojite istovremeno i da ohrabrite i da nasmejete?




■ Ono što je najvažnije u periodu odrastanja kad dete dođe na raskrsnicu puteva gde se ukrštaju detinjstvo i mladost, zbilja i zapitanost, želje i snovi, i kad se prve ljubavne bore rađaju kao ljuska na mladoj voćki koja se oblikuje i formira u čoveka, jeste pozitivna energija. Otuda nije čudo što je svaka moja pesma ta energija koja kao svetleći žižak štiti telo od traume, negativnog naboja, pesimizma i tuge. Protkane umerenom dozom humora, većina pesama budi u svakom detetu malo sunce koje ga pokreće da svojom pojavom radosti onog koga voli.




Kroz vaše stihove mladi se često žale kako ih roditelji i rodbina mnogo gnjave i dave...

■ Nažalost, većina roditelja od svoje dece pravi replike i kroz sopstvenu decu leči svoje komplekse ili neostvarene ambicije. Svesni smo brzih društvenih promena, dinamike u kojoj obitavamo, materijalizma koji nas proždire i pretvara u robote. Samim tim je naglašen stres u kojem porodica kao primarna vaspitna jedinica živi. Otuda je dete predmet za kritiku. Pogrešni uzori, lažni idoli, uticaj šunda, kiča, uspeh po svaku cenu, oduzimaju roditeljima vreme za nežnost, pažnju, razgovor, razumevanje svog deteta.




Iza vas je izuzetno obiman opus. Znači li to da vam pisanje ide od ruke?

■ Sve izgleda jednostavno ako to posmatrate sa distance ostvarenog. Međutim, iza mojih objavljenih knjiga poezije i drama krije se predan rad, istraživanje, proučavanje, analiziranje pročitanog, ali isto tako i namera da se ovom malom velikom svetu koji raste ostavi poruka da je svaki tren života na ovoj planeti dragocenost koja se meri voljenjem, razumevanjem, prihvatanjem i udruživanjem. Pored toga, pesnik je izvor iz kojeg izvire nasušna voda koja napaja dušu i koja otvara razum. Pesnik je čarobnjak koji stvara retke reči i estetizuje jezik kojim komuniciramo. A kad je dete motiv u stvaralaštvu, onda je to u isto vreme zadovoljstvo i primanje dobre energije za novu knjigu.




Video-igrice i mobilni telefoni poslednjih godina su glavna zabava mališana. To ima svoje prednosti, ali, svakako i ozbiljnih mana?

■  Ono što je najveća opasnost od inovatorija i tehničkih dostignuća koja su preplavila svaku kuću jeste uništavanje kreativnosti kod dece. Na njima su dominantni brutalnost, bestidnost, gramzivost, žeđ za slavom po svaku cenu. Opsednutost njima je bolest jednako opasna kao i drugi poroci, a svrha hermetizam u kojem današnje dete živi. Pa i nije čudo što je porast maloletničkog nasilja svakodnevica sa kojom se susrećemo sve češće, a pogotovo u školama. Mislim da to nije progres već doktrina vladara i moćnika koji svet pretvaraju u tržište zarad hedonizma. Dete spaseno od te vrste manipulacije je angažovano dete.





POLIGON ZA DOKAZIVANJE




Kako objašnjavate toliku popularnost vaših dramskih tekstova i igrokaza?

■ Jednostavno, moje drame su poligon za dokazivanje darovite dece sklone glumi i teatru. U svakoj drami koju sam umotvorio kroz fabulu i karakterne crte likova, kroz zaplet, replike, odnosno sukob dobra i zla, dete se poistovećuje sa junacima i antijunacima, i kroz moralnu skalu bira ono što nas svrstava u humanistička bića. Drama je simbioza muzike, pokreta, govora, svetla, scenografije, likovnih rešenja, i najbolji način da detetu dočarate sve vidove stvaralaštva.







Večernje novosti
27.04.2014

Doći će jednom
I taj čas.
I poćeš putem svojim
U Nedođiju
Na oblaku što liči
Na belo ždrebe,
Nekim nestvarnim
Trikom.
Kaži,
Da li si rekla ikom,
Volim te?
Da li si osetila
Poeziju što teče iz tebe
Kao u lepoj priči?

Toliko smo izgovorili
Reči
I trošili glas
Na beznačajne stvari
I naivne šale.
A jedino su te dve
Reči bile dovoljne
Da opravdaju naše
Postojanje.
Samo su one
Bile čarobne šnale
Koje su spajale
Drhtanje u predvečerje
meko.

Da li si ih ikada rekla?
Ili ti ih je rekao neko
Lepše od svih ubeđenja
I predrasuda?
Da li si bila luda
Od voljenja i lutanja?
Da li si, pa makar
I grešna, osetila
Da letiš
A ne znaš gde ćeš?
Jesi li osetila
Kad ustreptiš
Između ćutanja
I dileme neznajući
šta hoćeš, a šta nećeš?

Kaži, da li si uronila
U njih
Kao u pesak
Na najdražoj plaži?
Da li si pronašla školjku
Za svoju boljku
Koja krv pali
Tamniju od prvih višanja
Kad iz krošnji bljesnu
Ko iverje?
One su jače od ratova svih
I čežnje vojnika
Na straži.
One su ideali
I očigledan razlog
Tvog šišanja
Pred ljubavni sastanak
U predvečerje.

One su ključić kojim se
Otključava nemir
I zaključava pamet.
One su svemir
Koji nas na klikeru drži
Ko boje koje se
Prelamaju od okretanja.
One su osunčani dan
I namet za
Namerno rušenje
Granica.
One su srž srži
Upaljene od susretanja
One su u životu
Prva i poslednja stanica.

Kaži, da li si rekla ikom,
Volim te?
Da li si u noć letnju
Nosila tu reč u šetnju
Ko najlepši broš?
Da li si bila sita,
A gladna je još
Bez straha da se
Od nje ugojiš.
Da li si, u svetu
Otimača i bandita
Shvatila smisao
Zašto postojiš?

Doći će jednom
I taj čas.
I poćeš putem svojim
U Nedođiju
Na oblaku što liči
Na belo ždrebe,
Kad budeš račune
Svodila.
Kaži,
Da li si rekla ikom,
Volim te?
I da li je ta reč
Ko cvet buknula iz tebe?
Ako nije,
Zašto si se uopšte
I rodila?

Ko sam ja..

Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.

ŠKOLA LJUBAVI
Tode Nikoletić

U razredu
Nas je sedam
Kao nekih
Lepih ptica,
Ali kako god
Pogledam,
Četranaest je
Devojčica.

Četrnaest je.
Duplo više,
Ko cvetove
Sve ih brojim.
Crno mi se
Sada piše,
Ne znam koju
Da osvojim.

Baš je muka
Ali šta ću,
Danijelu
Marku daću.
A onu ću
Zgodnu Tinu
Pokloniti
Milutinu.

Bojana je ko
Med slatka,
I pravi je par
Za Zlatka.
Milica i
Onaj Ljuba
Biće kao
Dva goluba.

Darku Sanja
Petru Ana,
Još ostaje
Zgodna Lana.
Čini mi se
Nije greška
Nemanji se
Uvek smeška.

Eto, svi su
Podmireni,
A ostatak
Ide meni.
Olja, Sara
I Marija,
Nina, Tara
I Darija.

Jovana i
Teodora,
Uzeću ih
Kad se mora.
I dok se u
Školi mučim
Bar ću ljubav
Da naučim

Poezija Tode Nikoletića i danas oduševljava decu: Pesnik je putokaz ka pravim vrednostima
Biti neko u srcu deteta je privilegija i najveće priznanje da ste korisno trošili svoj talenat. Deca prepoznaju one koji ih vole i koji im pružaju mogućnost da srećno odrastaju, kaže pesnik Tode Nikoletić.
Dodaje da je svaki pesnik veliko dete koje je poraslo iz ljuske malog deteta.

- Pesnik je najlepši putokaz koji ih usmerava ka pravim vrednostima u životu. Oni to vide, osećaju, znaju. Radostan sam što sam koristan u njihovim detinjstvima i srećan saznanjem da me zbog toga poštuju – kaže Nikoletić.

Ovaj pisac jedan je od najpopularnijih stvaralaca za najmlađe. Na pitanje koliko je „moderne“ mališane lako ili teško zaniteresovati stihovima kaže da se dete razvija u toku odrastanja i da se intezitet njegovih prohteva pojačava, samim tim podiže se i nivo ukusa.

- Ali ono što je u osnovi svakog deteta je igra. Ma koliko je danas dete informisano, okupirano tehničkim novotarijama, povlašćeno u svemu, ono je u srži uvek dete koje je željno igre. Otuda je veoma važno pratiti njegov razvoj, sfere interesovanja i nuditi mu ono štivo koje prati njegov senzibilitet i kroz tu pesmovnu igru ga vaspitavati – navodi Nikoletić.

Popularni pisac najčešće druguje sa mališanima i aktivno je uključen gotovo na svim važnim manifestacijama. Otud ima saznanja da deca i danas vole da čitaju, i to ne samo ono što je predmet školskog programa.

- Ako se uverite da znaju ko je Stanoje Makragić, Igor Kolarov, Vlasta Cenić. Ako znaju ko je Peđa Trajković, Velimir Ralević, Jovo Čulić, kojih nema u čitankama, onda morate biti zadovoljni – smatra Nikoletić i kaže da je to pozitivno, jer današnja deca nemaju detinjstvo kakvo su nekadašnje generacije imale.

- Mi smo odrastali u sirotinjskom vremenu. Moja generacija je morala sve zaslužiti radom. Ako sam želeo strip, morao sam ga zaraditi na branju kukuruza, skupljanju useva, čuvanju svinja i gusaka. Morao sam zaslužiti pohvalu na ašovljenju, kopanju njive, utovaru uglja. Morao sam rasti do farmerica, do gramofona i prve ploče. Morao sam pokazati da vredim. Mislim da roditelji danas prave veliku grešku što povlađuju detetu i trguju sa njime – kaže pesnik i dodaje da je osnova osloboditi dete i dati mu mogućnost da razvija sopstvenu ideju, kreativnost i na taj način mu razvijati svest šta je zarađeno trudom, a šta uslovljavanjem. To je ono što kasnije, smatra on, određuje čoveka u životu.

Gotovo da ne postoji književno takmičenje za najmlađe poete, a da u žiriju nije bio ovaj poznati pesnik.

Ono što ga posebno čini srećnim je činjenica da i u mladim generacijama ima puno onih pred kojima je svetla pesnička budućnost. Svi su se pitali, dodaje on, šta će biti kad odu Duško Radović, Branko Ćopić, Dragan Lukić, Arsen Diklić i Desanka Maksimović.

A na vrata su kucali Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović, Mika Antić, Duško Trifunović i Pero Zubac. Iza njih su se već nazirali Dragan Radulović, Mošo Odalović i Dragomir Đorđević.

- Iz duha naroda raste neuništiva čestica dara i ona se danas razvija u pupoljcima Miljane Orašanin, Luke Barovića, Lava Lukića, Andrijane Lambić, Alekse Oljače, Mateje Savić i mnogih drugih snohvatača – kaže Nikoletić.

Osim pisanja poezije za decu, Nikoletić piše i za pozorište, a neke njegove pesme pevale su velike muzičke zvezde.

- Moj talenat za pisanje pozorišnih komada prvi je primetio čuveni reditelj Petar Ujević i već sa prvom dramom “Kraljevski festival” stekao sam pozorišni ugled. Gotovo da nema značajnog profesionalnog pozorišta za decu koje nije izvelo neki od mojih tekstova – kaže Nikoletić i dodaje da je isto i sa njegovim pesmama na koje je urađena muzika.

- Piscu mnogo znači nadgradnja pesme. Ilustracija, nota, dramatizacija. Ona na taj način postaje vidljiva materija i u rukama velikih interpretatora, slikara režisera dobija na većem značaju. Pogotovu ako to rade veliki kompozitori, kao što su Radoslav Grajić, Joca Adamov, Gabor Lenđel, Ivana Negativ, Mladen Matović i mnogi drugi. Ipak ono što treba izdvojiti su pesme koje izvode deca, David Radosavljević, Ivana Dimkovski, Iva Grujin, Nika Purić, Ana Spasojević, Nina Sinković, Nedjica Mijajlović, Anastasija Tanasić i Valentina Mališević – ističe Nikoletić.

Inspiracija u lepoti postojanja
Tode Nikoletić otkriva da, nakon svih ovih godina drugovanja sa stihovima inspiraciju i dalje crpi iz lepote postojanja.

- Inspiraciju crpim i iz mogućnosti da me je Bog darovao da mogu da vidim, da dišem, da hodam, da imam porod. Da osluškujem, da razumem jednako i govor i cvrkut i romor. Da volim. Da znam da je ljubav najveća njiva iz koje rađa lepše sutra. Samo je potrebno da je zasadimo lepim mislima i daće nam hleb, vodu, kuću, pesmu – kaže Nikoletić.

J E L E N A,
LEPO TI STOJI IME
(Jeleni Savić)

Meni su rekli da ne postojiš
U pričama sa lepim krajem,
A ti se, srećo, u zvezde brojiš,
Sa posebnom lepotom i sjajem.

Meni su rekli da si od dima,
Da si od pene, magle i stakla,
A ja sam shvatio da te ima
Kad god si me prstom dotakla

Jelena, lepo ti stoji ime
kao na usni osmeh izatkan,
Jelena, poljupcem osvoji me,
I biću tvoj princ odabran.

Meni su rekli da ne usrećuješ
One koji ti usne požele,
A meni noću snove posećuješ
i golicaš srce osmehom anđele.

Meni su rekli da si od kamena
Kao sibirska stepa ledena,
A od tvog dodira i nežnog ramena
Otvaraju se vrata ljubavnog EDENA.

Jelena, lepo ti stoji ime
Kao u mladih trešanja zrenje,
Jelena, otopi iz duše mi zime,
I budi lepa kao priviđenje.

Ima u meni jedan oblak
sasvim siv,
Nastanio se vraški duboko.
i uvek je živ.
Ne čudi se ako mi se nekad
Promoli kroz oko.
To on plače.
To on roni
u mojoj krvi
i traži svoje ružno pače
što na tebe liči.
Ako ti jednog dana zazvoni
na vratima srca,
pusti ga da uđe,
I neka sve bude
na kraju kao u priči
koja ne boli.
Nek sve pukne od
šašavog smeha
i nek bude od
ringišpila luđe!
Budi mu najlepši put.
Budi mu streha.
Pusti ga da te voli,
i pretvoriće se
u suncokret žut.

Када се данас помене књижевност пред очима нам одмах изађу неке озбиљне, намргођене фаце чије речи тумачимо користећи Вујаклију. Наравно част изузетцима и младим писцима који нису намргођени али како би успели морају се угледати на старије колеге, па је само питање времена када ћемо и њихова дела читати и неразумети. На жалост сви велики и мали писци, труде се да створе „високу уметност" , да сроче неизрециво и попут алхемичара да открију тајну... ко зна чега. И све је то у реду, уметност изискује увек нови израз, свежи приступ, корак даље од самих речи...

Само у свему томе сви ми, и писци, и критичари, и издавачи, културни радници уопште, заборављамо најважније: ДЕЦУ! Жалимо се како нико не чита, како се књиге купују само на сајмовима и то само да би се уклопиле уз нову гарнитуру или завесу, а с друге стране, такорећи нико више не пише о деци и за децу. Како можемо очекивати да ће се знање света и човечанства сачувати ако не чинимо ништа да мотивишемо и научимо децу да читају ? Али све и да желимо, коју литературу дати деци? Чаробно самарче?

09.07.2014 tode s decomОрлови рано лете? Доживљаји Николетине Бурсаћа? Можда смо ми у једном времену порасли читајући ове књиге, и то време било какво било, ипак је нама дало основе да сазидамо свој систем вредности и критичко мишљене, али данас, поред компјутера, фејсбука и андроида, тешко да ће било које дете бити гануто пожртвованошћу, другарством, или патриотизмом из ових књига. Не! Данашњој деци су потребне неке нове модерније бајке, нешто што је ближе њима и њиховом времену. На жалост, поготово у Македонији, интерес писаца за дечију књижевност је минималан. А како и не би био... Лако је проучавати свет, тражити смисао живота, туговати на месечини и смејати се на сунцу, али је тешко одраслом човеку посматрати свет очима детета. Није довољно бити Петар Пан и никада не одрасти. Треба волету децу, треба познавати данашњу децу, треба се дружити с децом, поклањати им пажњу и пре свега слушати их.

Ретко ко је успешан у тој мисији приближавања дечијем свету. Велики су то писци! Тоде Николетић је један такав велики човек који живи и ради у Републици Српској. Његова лична карта је попуњена активностима и књигама посвећеним деци. Користећи осмех као инспирацију, његова дела су пример савршеног споја бајке и савремености. Истовремено песник и позоришни писац, својим пером голица машту и даје јој крила те користи стварност како би створио подједнако стваран и нестваран свет. Његове драме и драмолете се посебно истичу својим квалитетом.

09. 07. 2014 todeСвака његова позоришна играрија обилује симпатичним свакодневним хумором. Дијалози су често римовани, не ретко двосмислено обликовани, пуни доскочица и незаобилазних алузија на велика књижевна дела. Па тако кроз драмску игру унутар драме ПУТ ПО СВЕТУ НА ТРОТИНЕТУ је једна сажета историја књижевности која третира писце и сцене великих дела од Ромеа и Јулије, преко Били Кида, Лермонтова па до Али Бабе. Ова едукативна линија наратива који прати три мала светска путника, доприноси квалитету и издржаности дела које истовремено показује одраслу и дечију страну аутора. КРАЉЕВСКИ ФЕСТИВАЛ је такође још једно изванредно дело које обрађује тематику тужне принцезе. Ове године у априлу је прослављен диван јубилеј, 25 година од првог приказивања драме. И на крају овог кратког упознавања никако не смемо изоставити ЗАЧАРАНУ ПРИНЦЕЗУ најизвођенију дечију позоришну драму у региону. Диван свет чаробњака, принцеза и бабарога чије је место збивања нека чудна земља Зврндонија. Језик и песмице у њој одишу лакоћом и ноншалантношћу али дубоко у себи носе етичке и моралне кодове новог времена, ликови колико год бајковито конструисани, личе на све нас: воле своје маме али их се и боје, траже срећу и љубав, понекад су зли али и признају грешке...

Кад једном прочитате бар једну Николетићеву драму, без разлике колико вам је година, схватите да има нешто лепше и важније од новца и каријере. Осмех, један обични дечији осмех , измамњен смицалицама на сцени, тежи је од свих тешких речи „високе уметности". И нека ми опросте намргођене мудре главе, али за мене је уметност данас натерати децу да читају и да постују писану реч, јер ако останемо без тога неће више бити никога да тумачи озбиљне песнике.

И можда сво ово моје мудровање и није баш нека сензационална прича, међутим на простору каква је територија Македоније а посебно Кумановски крај, евидентан је недостатак употребе српског језика. Подједнако фали и рад с децом који не подразумева школске клупе и компјутере а који ће допринети њима, онима који тек долазе, да разумеју које су предности билингвизма. У склопу Едукативног културног центра НАНА, ради аматерск позоришни студио ДРАМЦИ, чији су чланови на узрасту од 11 до 14 година.

То је једна не искварена мултиетничка група која с лакоћом руши све језичке баријере. Тренутно, и поред тога што је летњи распуст, ДРАМЦИ припремају ЗАЧАРАНУ ПРИНЦЕЗУ у оригиналној верзији, на српском језику. Интересантно је то што је овај текст у толикој мери позитивно утицао на чланове драмског студија, што се за време проба, чак и обичан разговор зна завршити са неком од реплика из драмског текста. Побуђени креативношћу дијалога, деца у свакодневном говору уносе парафразе или директне цитате, а с друге стране све је јача жеља да прочитају још нешто од овог аутора. Деца нису Срби, Албанци, Македонци, Роми, Власи.... Деца су деца и важно је да постану људи. Овако књижевност и језик треба да утиче на будућност...
На самом крају, пошто је време уписа у први разред, свим ђацима првацима и њиховим родитељима у име Тодета Николетића поклањам вам драмолету о нашој азбуци.

А З Б У К О В А Њ Е
ЛИЦА: Ученици првог разреда.
Радња се догађа у свечаној школској сали у току пријема првака у школу .
Учитељ:
У Буквару ништа мање тридесет је слова – птица,
Читање је цвркутање, баш је лепа ћирилица.
Свако слово нешто значи и ко сунце деци зрачи.
Ко научи читати, све ће знати питати...
Дечак:
А- је слово као ат!
Девојч:
Б- је слово као брат.
Дечак:
В- је ведро, веселије...
Девојч:
Г- је зна се голубије
Дечак:
Д- је као добар дан!
Девојч:
Ђ- је као Ђурђевдан.
Дечак:
Е- је слово еластично
Девојч:
Ж- је жаби врло слично.
Дечак:
З- је звонко попут звона.
Девојч:
И- је лепо ко икона...
Девојч:
Ј -је јаје чуваркућа.
Дечак:
К- је као кров и кућа.
Девојч:
Л- је као лепо лице...
Дечак:
Љ- ко љупке љубичице.
Девојч:
М- је мајка увек млада.
Дечак:
Н- је слово као нада.
Девојч:
Њ -њихово, њино, њено,
Дечак:
О је слово омиљено...
Девојч:
П- поштење. П -поносно!
Дечак:
Р- речито. Р- радосно,
Девојч:
С- је супа и салата...
Дечак:
Т- је слово као тата...
Девојч:
Ћ- је ћурка, ђуп и ћато,
Дечак:
У- је слово умиљато!
Девојч:
Ф- је фудбал што нам треба,
Дечак:
Х- је парче топлог хлеба.
Девојч: Ц- је цуцла, цицибан.
Дечак:
Ч- чистоћа, част и чобан.
Девојч:
Џ- је џемпер и џапање,
Дечак:
Ш –шушкање - шапутање.
Учитељ:
Тридесет слова - златан стручић, убери да ти освежи знање. Читање то је чаробни кључић које те води у васпитањ

ŠERET i mangup dobrog srca, kako ga prijatelji po peru u javnosti često predstavljaju, Tode Nikoletić (55) je do sada objavio čak 22 zbirke pesama za decu, 60 drama i 40 igrokaza. Nova pesnička knjiga "Ne dirajte moje bube", u izdanju Narodne biblioteke Zrenjanin, sačinjena je od stihova za zaljubljene i zanesene, setne i sklone razmišljanju i mudrovanju.
Njegove pesme, kako je to lepo i tačno primetio Pero Zubac, moderne su, duhovite, maštovite, vrcave i vrckaste, radosne kad nasmeju i zagolicaju, kad pecnu.

* U ljubavnim pesmama, kojih je najviše u ovoj knjizi, mališane u najdelikatnijem dobu odrastanja nastojite istovremeno i daohrabrite i da nasmejete?

- Ono što je najvažnije u periodu odrastanja kad dete dođe na raskrsnicu puteva gde se ukrštaju detinjstvo i mladost, zbilja i zapitanost, želje i snovi, i kad se prve ljubavne bore rađaju kao ljuska na mladoj voćki koja se oblikuje i formira u čoveka, jeste pozitivna energija. Otuda nije čudo što je svaka moja pesma ta energija koja kao svetleći žižak štiti telo od traume, negativnog naboja, pesimizma i tuge. Protkane umerenom dozom humora, većina pesama budi u svakom detetu malo sunce koje ga pokreće da svojom pojavom radosti onog koga voli.

* Kroz vaše stihove mladi se često žale kako ih roditelji i rodbina mnogo gnjave i dave...

- Nažalost, većina roditelja od svoje dece pravi replike i kroz sopstvenu decu leči svoje komplekse ili neostvarene ambicije. Svesni smo brzih društvenih promena, dinamike u kojoj obitavamo, materijalizma koji nas proždire i pretvara u robote. Samim tim je naglašen stres u kojem porodica kao primarna vaspitna jedinica živi. Otuda je dete predmet za kritiku. Pogrešni uzori, lažni idoli, uticaj šunda, kiča, uspeh po svaku cenu, oduzimaju roditeljima vreme za nežnost, pažnju, razgovor, razumevanje svog deteta.

* Iza vas je izuzetno obiman opus. Znači li to da vam pisanje ide od ruke?

- Sve izgleda jednostavno ako to posmatrate sa distance ostvarenog. Međutim, iza mojih objavljenih knjiga poezije i drama krije se predan rad, istraživanje, proučavanje, analiziranje pročitanog, ali isto tako i namera da se ovom malom velikom svetu koji raste ostavi poruka da je svaki tren života na ovoj planeti dragocenost koja se meri voljenjem, razumevanjem, prihvatanjem i udruživanjem. Pored toga, pesnik je izvor iz kojeg izvire nasušna voda koja napaja dušu i koja otvara razum. Pesnik je čarobnjak koji stvara retke reči i estetizuje jezik kojim komuniciramo. A kad je dete motiv u stvaralaštvu, onda je to u isto vreme zadovoljstvo i primanje dobre energije za novu knjigu.

* Video-igrice i mobilni telefoni poslednjih godina su glavna zabava mališana. To ima svoje prednosti, ali, svakako i ozbiljnih mana?

-Ono što je najveća opasnost od inovatorija i tehničkih dostignuća koja su preplavila svaku kuću jeste uništavanje kreativnosti kod dece. Na njima su dominantni brutalnost, bestidnost, gramzivost, žeđ za slavom po svaku cenu. Opsednutost njima je bolest jednako opasna kao i drugi poroci, a svrha hermetizam u kojem današnje dete živi. Pa i nije čudo što je porast maloletničkog nasilja svakodnevica sa kojom se susrećemo sve češće, a pogotovo u školama. Mislim da to nije progres već doktrina vladara i moćnika koji svet pretvaraju u tržište zarad hedonizma. Dete spaseno od te vrste manipulacije je angažovano dete.


POLIGON ZA DOKAZIVANjE

* KAKO objašnjavate toliku popularnost vaših dramskih tekstova i igrokaza?

- Jednostavno, moje drame su poligon za dokazivanje darovite dece sklone glumi i teatru. U svakoj drami koju sam umotvorio kroz fabulu i karakterne crte likova, kroz zaplet, replike, odnosno sukob dobra i zla, dete se poistovećuje sa junacima i antijunacima, i kroz moralnu skalu bira ono što nas svrstava u humanistička bića. Drama je simbioza muzike, pokreta, govora, svetla, scenografije, likovnih rešenja, i najbolji način da detetu dočarate sve vidove stvaralaštva.