Kip Slobode

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kip Slobode je 1924. godine proglašen za nacionalni spomenik Amerike. Nalazi se u Njujorku, na Ostrvu Slobode, u gornjem delu njujorške obale. Ostrvo Slobode, u jugoistočnom delu Njujorka, je dobilo naziv po statui 1956. godine, a dotle je bilo poznato pod imenom Badlovo ostrvo. Pored ovog ostrva nalazi se i manje ostrvo pod nazivom Elis, na kom su se svojevremeno iskrcavale izbeglice iz svih delova sveta u Ameriku. Statua ih je dočekivala i zbog toga je mnogi smatraju modernim Kolosom.

Kip Slobode simbolizuje slobodu u celom svetu. Simbolično je prikazana žena koja izlazi iz okova tiranije, koji se nalaze oko njenih nogu i koja drži buktinju, koja je glavni simbol slobode. Na njenoj levoj ruci se nalazi tabla na kojoj piše “4. jul 1776.”, što je datum objavljivanja američke nezavisnosti. Iznad glave ove žene se nalazi sedam oštrica što simbolizuje sedam svetskih okeana i kontinenata.

Osnova statue je uradjena od gvoždja. Okvir ove statue je delo francuskog arhitekte Gustava Ajfela, koji je projektovao i Ajfelovu kulu. Visina kipa je 46 metara, a obzirom da je izdiže i postolje, kao i brdašce na kome se nalazi, sveukupno, visina je 92 metra. Na postolju je u bronzi isklesana poema američke pesnikinje Eme Lazarus, “Novi Kolos”, koja povezuje ovu statuu sa jednim od sedam svetskih čuda.

Ova statua je napravljena 1884. godine u Francuskoj. Dizajnirao ju je francuski skulpturor Frederik Avgusto Bertoldi. Najpre je bila izložena u Parizu, a zatim je rastavljena i prevezena u Njujork, gde je ostala i danas. Njenu izradu je finansirao francuski narod, a sama skulptura predstavlja simbol francusko-američkog prijateljstva tokom američke revolucije (1775-1783. godine).

Na stogodišnjicu njenog postojanja, 1986. godine, ona je renovirana i dobar deo nje je pozlaćen. Kip Slobode je otvoren za posetioce. Poseti ga više od deset miliona ljudi godišnje. Unutar nje se nalazi mali muzej, posvećen istoriji ovog spomenika. Posetioci se mogu popeti na krunu spomenika putem koji ima više od 350 stepenika, što je ekvivalentno zgradi sa 22 sprata. Odatle se može videti gotovo cela panorama Njujorka.

Kruna statue zatvorena je posle terorističkog napada 11. septembra 2001. ali je ponovo otvorena 4. jula 2009. godine uz kontrolisan broj posetilaca.

Nacionalni spomenik

U čast prvog nemačkog cara Vilhelma, 1897. godine u Koblencu, u delu gde se nalazi „nemačko ćoše“ podignut je spomenik, statua konjanika. Prusko nacionalno, spomen obeležje, koje se nalazi na prominentnom mestu grada Koblenca, uništeno je u Drugom svetskom ratu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

SPOMENIK NEZNANOM JUNAKU

[You must be registered and logged in to see this image.]

Spomenik Neznanom junaku na Avali je monumentalni mauzolej na vrhu planine Avala na jugoistoku Beograda (opština Voždovac). Tvorac ovog spomenika je hrvatski i jugoslovenski vajar Ivan Meštrović. Podignut je 1938. godine.

Do mauzoleja vodi monumentalno stepenište. Nalazi se na visini od 511 metara nadmorske visine i predstavlja vidikovac Beograda.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Spomenik je sagrađen između 1934. i 1938. na mestu nekadašnje srednjevekovne tvrđave Žrnov. Za izgradnju je iskorišćeno 8000 m³ crnog jablaničkog mermera. Građevina je projektovana u neoklasičnom stilu u formi grčkog hrama. Kao inspiraciju Meštrović je koristio grobnicu Kira II u Pasargadu u Persiji. Grob leži na pet uspravnih blokova granita i okružen je karijatidama koje nose krov. Ovih osam skulptura simbolizuju majke vojnika i narode i regije Kraljevine Jugoslavije. To su: Šumadinka, Panonka-Vojvođanka, Crnogorka, Kosovka, Dalmatinka, Zagorka, Slovenka i Makedonka.

Predsednik Srbije ovde, na praznik Dana državnosti Srbije, 15. februara, odaje počast svim srpskim vojnicima poginulim u ratovima.

Spomenik Neznanom Junaku je proglašen za spomenik od Izuzetnog Kulturnog značaja 1987. godine, zaštićen od strane Republike Srbije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Car puška

Car puška na ruskom a car top na srpskom jeziku. To je ogroman top izliven od bronze 1586. godine po nalogu ruskog cara Fjodora Ivanoviča.
Top je kalibra 890 mm, dugačak 5.34 metara i trebalo je da ispaljuje đulad težine 1.965 kilograma. Top je uvršćen u Ginisovu knjigu rekorda kao najveća haubica. Inače za njega je veoma zanimljiv podatak da nikada nije upotrebljen u borbene svrhe već je bio izložen kao remek delo livaškog majstorstva i simbol moći carstva.

Izmedju ostalih ukrasnih reljefa na topu se nalazi i reljef koji prikazuje cara Ivanoviča na konju. U velikom požaru 1812. godine izgorelo je drveno postolje na kom se nalazio top pa je 1835. godine napravljen lafet od livenog gvožđa i top je postavljen unutar Moskovskog Kremlja gde se i danas nalazi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

kefalo.

„Prva belgijska ofanziva“ protiv zaborava

Podignuti na bojištima i mestima koncetracionih logora, ogromni betonski i kameni spomenici nicali su širom bivše Jugoslavije. Sada su, nažalost, ostavljeni na milost vremenu, a belgijski fotograf Jan Kempeners ne dozvoljava da padnu u zaborav.

Po šumama i gorama širom zemalja bivše Jugoslavije podignuti su čudni, futuristički i džinovski kameni spomenici. Neki od njih sa šiljatim ivicama koje štrče ka nebu, a neki podsećaju na vanzemaljske tornjeve, piše Dejli mejl.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Spomenik partizanima u Podgariću, u hrvatskoj Moslavini

Ali ove konstrukcije su u stvari ratni spomenici bivše Jugoslavije.

Tokom 60-tih i 70-tih godina prošlog veka, Josip Broz Tito naredio je njihovo podizanje kako bi demonstrirao snagu socijalističke republike širom Balkana.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Spomenici palim partizanima u Zenici i na Kozari

Podignuti na mestima gde su se odigrale bitke ili gde su se nalazili koncentracioni logori, oni su predstavljali pobedu u borbi za oslobođenje.

Belgijski fotograf Jan Kempeners putovao je širom Balkana praveći fotografije kao deo šireg projekta koji je nazvao „Spomenik“.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovaj je posvećen Kosmajskim partizanima

Od 2006. do 2009. godine obišao je čitav region tražeći spomenike, koje su svojevremeno posećivali milioni ljudi.

Sada je, međutim, njihovo simbolično značenje kod mlađih generacija skoro nestalo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Spomenik u Korenici na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske

Kada je izbio rat devedesetih, spomenici su zaboravljeni i ostavljeni da propadaju.

Tokom svoje četvorogodišnje odiseje, Kempeners je proputovao sve zemlje bivše Jugoslavije, a sve je to činio po karti iz 1975. godine na kojoj su bili ucrtani spomenici.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Cvet - simbol svih žrtava Jasenovca

Rts.

SPOMENIK KNEZU MIHAILU OBRENOVIĆU

[You must be registered and logged in to see this image.]

Autor: ENRIKO PACI

Na Trgu Republike, pored ulice koja nosi njegovo ime, bronza.
Podignut 1882.

SPOMENIK KARAĐORĐU

[You must be registered and logged in to see this image.]

Autor: SRETEN STOJANOVIĆ

Na platou ispred zgrade Narodne biblioteke Srbije u Nebojšinoj ulici.
Bronza 320 cm. Podignut 1979.

SPOMENIK VOJVODI ŽIVOJINU MIŠIĆU

[You must be registered and logged in to see this image.]

Autor: DRINKA RADOVANOVIĆ

Nalazi se ispred Beogradskog sajma, u bulevaru koji nosi njegovo ime, bronza 85 cm, ukupna visina 195 cm.
Podignut 1988. povodom 70. godišnjice proboja Solunskog fronta.

SPOMENIK VUKU KARADžIĆU

[You must be registered and logged in to see this image.]

Autor: ĐORĐE JOVANOVIĆ

U Studentskom parku, bronza 300 cm, ukupna visina 725 cm.
Podigla ga Beogradska opština 1937.

SPOMENIK NIKOLI TESLI

[You must be registered and logged in to see this image.]

Autor: FRANO KRŠINIĆ

U Bulevaru kralja Aleksandra, ispred zgrade Tehničkog fakulteta, bronza 220 cm, ukupna visina 335 cm. Podignut 1963.

POBEDNIK

[You must be registered and logged in to see this image.]

Autor: IVAN MEŠTROVIĆ

Bronza - kamen, ukupna visina oko 14 m. Podignut 1928.

Godine 1912. Meštrović je projektovao monumentalnu fontanu koja je trebalo da se postavi na Terazijama, sa temom oslobođenje Srbije od Turaka. U centru bazena sa vodom zamislio je petostepeni stub, simbol petovekovnog ropstva pod Turcima, na čijem bi vrhu stajao "Pobednik". Posle završetka Prvog svetskog rata odustalo se od izvođenja ovog projekta, pa je 1928. "Pobednik" postavljen na Kalemegdanu, povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Često se koristi kao simbol Beograda.

Beograđani svakodnevno prolaze pored spomenika, sede na njima i oko njih, koriste ih kao mesta za sastajanje, ali se retko zapitaju ko su znamenite ličnosti kojima su spomenici podignuti, čime su to zadužili društvo, a ponekad čak ne znaju ni ime spomenika ili šta on predstavlja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

A ko jaše Konja?

Uobičajena slika na Trgu Republike, ljudi se šetaju, mladi sami ili u grupicama oko Konja, jednog od najpopularnijih sastajališta u gradu, grupa metalaca koji sede na stepeništu Narodnog pozorišta… Na tom mestu smo sproveli mini anketu, a ispitanici su bili svih uzrasta, od osnovaca, preko srednjoškolaca, i studenata do diplomaca i starijih sugrađana. Mlađim generacijama spomenik čoveka na konju na Trgu Republike predstavlja nekog srednjevekovnog kralja ili Aleksandra Makedonskog, a tek poneki zna da je u pitanju knez Mihajlo, još su ređi oni koji znaju da je u pitanju Obrenović. Mladi nisu znali ni koja je njegova uloga u srpskoj istoriji, ali zato su nešto stariji Beograđani dali tačan odgovor.

Spomenik na Trgu Republike je podignut 1882. godine, a posvećen je knezu Mihailu Obrenoviću. Iako se nije proslavio tokom svoje prve vladavine (bio je svrgnut ), po povratku na vlast je učinio mnoga dela zbog kojih je zaslužio da bude upamćen u narodu. Bio je najveći reformator u modernoj srpskoj istoriji, doneo zakone po ugledu na Evropu, po prvi put je onaj kome je suđeno mogao da ima svog branioca. Zanimljivo, jer knez je bio ubijen, a ovim aktom je svojim ubicama obezbedio branioce. Za vreme svoje vladavine ukinuo je “Turski Ustav”, uredio vojsku, doneo zakone o porezima, i, najbitnije, iselio Turke iz srpskih gradova jednom za svagda, uz minimum prolivanja srpske krvi, i za to mu je srpski narod posthumno podigao ovaj spomenik i na začelju napisao: Knezu Mihailu M. Obrenoviću III. Blagodarna Srbija. Knez je pao kao žrtva zavere koju su organizovali karađorđevićevici sa Pavlom Radovanovićem na čelu. Zaverenici su bili u vezi sa bosanskim vezirom, na osnovu čega se pretpostavlja da je Porta dala ohrabrenje za likvidaciju njenog najokorelijeg protivnika na Balkanu. Ubijen je u beogradskom parku Košutnjaku, 10. juna 1868. godine. Ubistvo je izazvalo veliku narodnu žalost.

Ovaj spomenik je prvi svoje vrste kod nas, naime, prvi monumentalni konjanički spomenik postavljen u javnom gradskom prostoru. U pronalaženje najboljeg vajara za ovaj spomenik se uključio i fotograf Anastas Jovanović, te je u Srbiju doveden italijanski vajar Enriko Paci (Enrico Pazzi), učenik čuvenih vajara Sartija i Đovanija Diprea. Predstavnik je italijanskog verizma. Njegov umetnički pravac nalaže da se prikaže život onakav kakav jeste, sa svojim lepim i ružnim stranama. Osnovna ideja spomenika je oslobođenje Srbije od turske vlasti.

Bronzana figura predstavlja kneza na konju, oslobodioca Srbije, čija ispružena ruka pokazuje na još neoslobođene krajeve, reljefno postolje na kome se nalazi predstavlja scene iz srpske istorije, a veliko postolje na kome se sve to nalazi, koje je obloženo mermernim pločama sa ukrasima u bronzi, predstavlja podsetnik na sve gradove oslobođene od strane ovog velikana.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ni od koga se ne očekuje da zna imena umetnika koji su stvorili i dizajnirali ovaj spomenik, niti u kom umetničkom stilu je urađen, ali se pitamo kako je moguće da se ne zna ko jaše Konja na Trgu Republike?

Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada, kažu da je ovakva loša informisanost Beograđana rezultat redovne upotrebe žargona, zbog koje dolazi do zaboravljanja pravih imena spomenika.

- Zavod radi na popularisanju javnih spomenika i to na razne načine: preko sajta, gde se nalazi preko 380 spomenika kulture, kao i preko raznih publikacija čija je delatnost usmerena ka tome da se znamenitosti našeg grada približe stanovništvu.

U tom cilju je izašao čak i CD „Nepokretna kulturna dobra na području Beograda” i DVD „Spomeničko nasleđe 011” – kažu u Zavodu.

Nenad Lajbenšperger iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika nam kaže da vremenom svaki spomenik postane zanemaren, deo pozadine za ljude koji prolaze pored njega. Zavod čini sta je u njihovoj moći da popularizuje spomenike širom zemlje, ali sredstava za veliku i agresivnu kampanju, kakva je neophodna, nema.

Ovi napori izgleda nisu dovoljni da bi ovakve informacije iz oblasti opšte kulture doprle do mladih. Promovisanja spomenika nema ni na televizijama, pažnja se na njih ne obraća ni u školama, a jedini koji se na neki način trude da dopru do mladih su turističke agencije. Ipak, njihova ciljna grupa nije naša omladina, već privlačenje stranaca, što za rezultat ima to da češće stranci koji posećuju Beograd znaju istorijski značaj Kneza Mihajla nego oni koji žive u glavnom gradu, što je i dovelo do toga da naša omladina junaka po konju pamti.


nadlanu.

Nacionalni spomenik

[You must be registered and logged in to see this image.]

U čast prvog nemačkog cara Vilhelma, 1897. godine u Koblencu, u delu gde se nalazi „nemačko ćoše“ podignut je spomenik, statua konjanika. Prusko nacionalno, spomen obeležje, koje se nalazi na prominentnom mestu grada Koblenca, uništeno je u Drugom svetskom ratu.

Tjentište u BiH

[You must be registered and logged in to see this image.]

Niš – Srbija

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ostra

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kruševo u Makedoniji

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kosmaj u Srbiji

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jasenovac u Hrvatskoj

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ilirska Bistrica u Sloveniji

[You must be registered and logged in to see this image.]

Grmeč u Bosni

[You must be registered and logged in to see this image.]

Кип слободе - Њујорк

[You must be registered and logged in to see this image.]

Кип слободе је споменик у Њујорку познат и под називом „Слобода осветљава свет“. Висок је 46,5 m, чему треба додати и 46,9 m високо постоље. Налази се на Острву слободе и представља поклон Француске Сједињеним Америчким Државама као чин пријатељства 1886. године. Скулптор споменика је Фредерик Бартолди, а унутрашњу конструкцију је израдио чувени инжењер Гистав Ајфел (пројектант Ајфелове куле).

Тријумфална капија у Паризу

[You must be registered and logged in to see this image.]


Тријумфална капија у Паризу је споменик на тргу Шарла де Гола, такође познатим као Трг звезде. Налази се на источном крају авеније Јелисејска поља . Овај славолук је споменик борцима за Француску, посебно оним из Наполеонових ратова. Ту се данас налази и Споменик незнаном јунаку.
Споменик је пројектовао Жан Шалгрен 1806., нешто после Битке код Аустерлица. Изградња је трајала до раних 1830-их година. Пројекат је неокласицистичка интерпретација староримског Титовог славолука. На њему је вајарски представљена симболична борба голе француске младежи против брадатих немачких оклопника. Оваква врста представа је била карактеристична за споменике из доба пре Првог светског рата.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Скулптура Марсељеза

Групе скулптура нису интегрални део фриза, већ су придодате споља. Четири групе репрезентују: Тријумф из 1810., Отпор, Мир и Одлазак добровољаца из '92. (позната и као „Марсељеза“). Горњи део грађевине је украшен штитовима и именима француских револуционарних ратова и Наполеонових битака (битке после његовог бега са Елбе нису наведене). У унутрашњости су исписана имена 558 француских генерала.
Тријумфална капија је висока 51 метар и широка 45 метара. То је друга највећа тријумфална капија на свету (највећа је Тријумфална капија у Пјонгјангу, Северна Кореја).
Трг Етоал је значајно промењен у време реконструкције Барона Османа, који је повећао број радијалних авенија на 12. Такође је испланирао кружни пут око кућа поред тријумфалне капије и њихов униформни дизајн.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Гроб незнаног јунака испод Тријумфалне капије у Паризу


Постоји ангегдота да се мач, који држи Република на скулптури Марсељеза, преломио на дан када је почела Битка код Вердена 1916.
Познати победнички маршеви који су прошли поред Тријумфалне капије су: немачки из 1871., француски из 1918., немачки из 1940., и савезничко-француски из 1944.
Гроб незнаног јунака из Првог светског рата је постављен овде 1920. у славу неидентификованих погинулих ратника. Ту је упаљен и први вечни пламен у свету од римског доба (пламен Весталских девица угашен 391.).