Бранденбуршка капија – Берлин

[You must be registered and logged in to see this image.]


Бранденбуршка капија је тријумфална капија, симбол Берлина – главног града Немачке. Смештена је на Париском тргу и једина је преостала капија од серије изграђених капија – улаза у Берлин. С једне стране од ње ка северу налази се Рајхстаг, а с друге стране од ње према југу стоји меморијални центар Европе посвећен убијеним Јеврејима. Капија је спојена са монументалном обоновљеном улицом Унтер ден Линден која води директно до краљевске резиденције. Наредбу да се капија изгради, издао је Фридрих Вилхелм II у знак мира, а градио ју је Карл Готард Ланганс од 1788-1791.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Бранденбуршка капија се састоји од 12 грчких стубова изграђаних у дорском стилу, са по 6 на обе стране. На капији стоји куадрија, коју чине богови мира, који возе кочију са четири коња. Капија је висока 26 m, 65,5 m широка и 11 m широка.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Прављена је по узору на атинску капију Пропилеу на Акрополису. Берлин је познато својој класичној архитектури. Бранденбуршка капија је прва грчка неокласична грађевина.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Златни коњаник - Август Јаки ,Дрезден

Spomenik Petru II Petroviću Njegošu


Spomenik jednom od naših najvećih mislilaca i pesnika, podignut je na platou ispred Filozofskog fakulteta 1994. Rad je autora Sretena Stojanovića.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Marija Jurić Zagorka, hrvatska književnica

„Stećak” na Terazijama pored koga prolazimo svakog dana, krija mračnu tajnu

Spomenik, prava gromada, visok četiri metra i prečnikom od skoro 80 centimetara, ogroman i crn stoji u samom centru Beograda, na Terazijama. Hiljade svakodnevno prolaze pored njega, a da ga ni ne primate. Ovo je priča o najzapostavljenijem spomeniku srpske prestonice i velikoj sramoti svih nas.


U ranim jutarnjim časovima 17. avgusta 1941. godine Nemački okupatori postavili su opomenu svima onima svima onima koji bi eventualno pomislili na otpor. U centru grada, na banderama na Terazijama obešeno je pet Srba koji su ranije streljani u dvorištu Gestapoa.

Njihov zločin? Štura i stereotipna floskula „pružanje otpora okupatoru".

Navodni „teroristi" bili su: učenik Milorad Pokrajac, krojački radnik Jovan Janković, obućar Svetislav Milina, i zemljoradnici Velimir Jovanović i Ratko Jević. Tela su ostavljena da danima, u znak pretnje, vise na stubovima javne rasvete kao vrhunac poniženja jednog grada, ljudskosti...


Četrdeset godina kasnije, na istom mestu građani slobodnog Beograda podigli su spomenik. Ogromni crni obelisk visok četiri metra i prečnika 80 centimetara, rad vajara Nikole Jankovića i danas stoji na Terazijama. Oni koji ga pažljivo zagledaju videće uklesane prizore vešanja i stihove čuvenog Vaska Pope.

Problem je što retko ko zagleda.

– Kod nas na sreću nema tradicije namernog rušenja spomenika, ali ima nemara. Beograđani slabo poznaju istoriju i spomenike. Možete da izađete na ulicu i pitate nekoga čiji je ovo spomenik i pitanje je koliko bi ljudi znalo – priča za Dnevno.rs Neda Kovačević, književnica i hroničarka koja je sistematski popisala i fotografisala sve prestoničke spomenike.

U međuvremenu, i vlast je zaboravila na rodoljube. Priču o streljanim Beograđanima nećete naći ni u jednom udžbeniku istorije, a spomenika, iako se nalazi u centru Beogradanema na sajtu grada u rubrici posvećenoj prestoničkim spomenicima. I bronzana spomen-ploča sa imenima ubijenih i epitafom je nekoliko puta kradena.

Da situacija bude još gora, ovo nije jedino što je ukradeno!

Originalna vešala-bandere na kojima su bili visili obešeni Srbi preteta su prilikom izgradnje Aleje streljanih rodoljuba 1941-1944 na Novo groblje gde je uređeno posebno spomen obeležje.

A onda je, prilikom rekonstrukcije kompleksa 2003. godine neko ukrao vešala!

– Krađe su u Beogradu česte, ali meni je ovo bio najšokantniji slučaj. Bandere su skinute i ostavljene sa strane dok traju radovi. Na očigled čuvara groblja, preko noći, došli su sa taljigama i odvukli ih. Bandere su nađene, ali više nisu mogle da se poprave. Oni koji su ukrali nisu imali pojma šta kradu i koju vrednost ima – priča Neda Kovačević.

Za krađu vešala uhvaćena su trojica Roma. Oni su ih odvezli zaprežnim kolima, a spomenik isekli i za nekoliko hiljada dinara prodali u staro gvožđe. Policija je uništena vešala pronašla na otpadu.

Od tada, na Novom groblju su samo replike.

press