Mala istorija klovnova

[You must be registered and logged in to see this image.]

Reč klovn je verovatno nemačkog porekla i po svom obliku srodna je frizijskoj reči klönne – nespretan čovek i staroj engleskoj reči clyne – metalna grudva.  Jedna od najranijih upotreba reči javlja se u jednoj od Šekspirovih predstava i ima značenje „nespretnog, šašavog smotanka„, a u korenu ove reči je i stara danska reč klunni koja nosi isto značenje.

U svakom slučaju, u upotrebi je od polovine 16. veka u današnjem značenju i ima bezbroj varijanti u svim jezicima sveta. Oxford dictionary u najkraćem definiše klovna kao „zabavljača u cirkusu, koji je našminkan i obučen u tradicionalni kostim“ (vrećaste pantalone, široku  košulju, velike cipele). Pridevi koji se daju osobi koja izigrava klovna (u cirkusu ili van njega) su: bezazlen, razdragan, ekstrovertan, luckat i nespretan.

Znate li – odakle nam dolazi klovn?

Kroz istoriju sveta uvek su postojali muškarci (i žene) koji su umeli da nasmeju ljude oko sebe. Međutim, kako istorija beleži važne činjenice za društva i nacije – od antičkih vremena istorija je puna velikih događaja, odigranih bitaka, važnih odluka… Događaji i životi običnog čoveka izgubili su se, među njima i životi klovnova. Njih se retko ko sećao. Ipak, postoje i neki istorijski zapisi o prvim klovnovima – nazovimo ih tako iako ova reč dolazi u upotrebu tek u 16. veku.

U drevnom Egiptu pre 5000 godina kraljevi velikih dinastija u svojim odajama držali su malene pigmeje iz Afrike iz plemena Dangas; zabavljali su faraone i kraljevsku decu. Bili su obučeni u leopardovu kožu i nosili čudne maske, plesali i oponašali egipatske bogove, kao što je Bes – patuljasti Bog plesa i ratnih pohoda.

Drevna Kina imala je klovnove na carskom dvoru, istorijski podaci spominju zabavljače na dvoru cara iz dinastije Zu (Zhou) (1046.-256 p.n.e)

Stara Grčka pamti klovnove sa kratkim tunikama („chiton„) koji su na crtežima bili groteskno predstavljani sa pletenim čarapama i uveličanim veštačkim pletenim simbolom falusa pričvršćenim oko bedara.

Rimski klovnovi za razliku od većine drugih nisu nosili maske. U starom Rimu bilo je i „specijalizovanih“ klovnova: zabavljači, pantomimičari koji su licima i telom pravili smešne grimase zvali su se Sannio. Postojao je i Stupidus (lat. „ponašanje budale“odatle nam reč stupudity, glupost) koji je obično imao obrijanu glavu ili nosio visoki šiljati šešir i šarenu odeću (prethodnik Arlekina).

Umeo je da oponaša i neki put „stvarno glumatao„. Bio je poznat po začkoljicama koje je smišljao, zagonetkama, a na pozorišnim daskama sa svojim kolegama borio se u burlesknim tučama u tipičnoj „slapstick“ varijanti. Kasnije, u 16. veku u Italiji, iz ovih smicalica nastao je umetnički žanr Commedia dell’arte. U pravom „klovnovskom stilu“ pretvarao je skandale koji bi se dogodili tokom dana u skeč – ništa nije bilo sveto da nije moglo da bude centar ismevanja i humora.

Bilo je i klovnova nižeg ranga – Scurra (odakle dolazi reč scurrilous, pogrdno, uvredljivo) fizički neugledan, ružan i zdepast, za razliku od prethodnih „uglednih“ kolega. U Rimu su radili i oni sa mentalnim smetnjama Moriones, Stulti i Fatui. Uobičajeno je bilo da velike, ugledne kuće i dvorovi u posebnim odajama goste ove čudne ljude, nazivali su ih budalama, ali bili su ljubazni prema njima. Ljudi su neke od njih smatrali posebno nadarenim od bogova pa ih smatrali amajlijama.

Tokom Festivala „Saturnalije“ kojim se slavio najkraći dan u godini i preporod života, najniži od slugu bio bi postavljan za domaćina koji je par tih dana festivala „vladao“ kućom. Običaj se nastavio u srednjem veku u Engleskoj pod nazivom „Lord of Misrule“ („Gospodar gluposti„).

Dvorske lude, jedna od varijanti klovna

Kako se moderno vreme približavalo i hroničari vremena bivaju detaljniji: u tekstovima i pričama sve je više stvarnih ljudi, sa imenima, ljudi koji su zaista radili kao klovnovi i zabavljači.

Konkretno, bili su to dvorske lude. Sve do 14. veka dvorske lude su zabavljale kraljevske članove porodica. Neki su bili poštovani od svojih gospodara, Vilijam Samers (William Summers), zabavljač kralja Henrija VIII imao je njegovo veliko poverenje, slika ovog čovečuljka visi u palati Hampton Court. Džon Skogan (John Scogan) luda kralja Edvarda IV je bio školovan na Oxfordu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U vreme kada štampani materijal nije bio dostupan (većina ljudi ionako nije bila pismena) dvorske lude su bile slobodne da govore, takvu slobodu izražavanja mišljenja niko nije imao. Poslednji privatni klovn iliti zabavljač u Engleskoj bio je Diki Pirs (Dickie Pierce) pripadao je erlu od Safoka. Kada je Pirs umro 1728. godine sa 63 godine, na njegovom grobu epitaf je napisao niko drugi do Džonatan Svift (Jonathan Swift). Na kontinentu su se dvorske lude zadržale duže, Italija je imala dosta „budala“ u dvorcima, Nemačka imala svoje „vesele savetnike“. Na Istoku je postojala tradicija zabavljača od 8. veka. U istorijskim podacima zapisano je ime zabavljača velikog Kalifa Haruna al-Rašida, graditelja Tadž Mahala pod imenom Bahalul.

Moderna vremena

Današnji klovnovi nastali su od zabavljača iz javnih prostora, uličnih zabavljača, glumaca, pantomimičara i maskarada u kojima su bili glavni zabavljači. U 17. veku u Englesku je stigao uticaj italijanske Commedia dell’arte al improviso (komedija kroz improvizaciju). U najranijim oblicima ove zabave, glumci su improvizovali na jednostavnu temu. Jedan od likova bio je Piero ili Tužni klovn (skroman lik obučen u vrećastu odeću sa velikim dugmetima, belim licem i crvenim nosem) i drugi, Harlekin (vedre naravi, okretan i lukav sluga, koji često sprečava planove svoga gospodara i zbog devojke u sukobu sa Pieroom). Jedan engleski glumac, Džozef Grimaldi (Joseph Grimaldi) je prvi odigrao ulogu klovna 1790. u žanru „Harlequinade“ (komični britanski pozorišni žanr). On je prvi nosio šminku umesto maske, a tu praksu su brzo kopirali njegovi savremenici.

Danas se njegovo ime poštuje, a on se spominje kao rodonačelnik modernog klovna. Kostimi su se sastojali od crne maske (koju bi glumac ponekad podizao i otkrio lice) koja je imala malene rupice za oči i iskrivljene, naglašene obrve. Odelo, zna se: džakaste pantalone sa tregerima sa šljaštećim dugmićima (obično plavim, zelenim i crvenim) i pocepana košulja i štap (njega je uglavnom nosio Arlekin / Harlequin).

Krajem 18. veka pokretanjem velike zabavljačke industrije zvane cirkus, klovnovi su došli na svoje mesto pod velikim svodom, pred ogromnom publikom. Reklama za cirkus na tim prvim posterima glasila je:

„Dođite i pogledajte klovna – onog ko će vam sve objasniti na pravi način!“

Tada su klovnovi dobili još jedan odevni predmet – cipele par brojeva veće koje su ponekad imale trubice na vrhovima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poznati svetski klovnovi

Verovatno jedan od najpriznatijih i najpoznatijih pantomimičara bio je Francuz Marsel Marso (Marcel Marceau), a njegova interpretacija klovna bila je obožavana, zvao se“Bip„. U 20. veku poznati klovnovi bili su švajcarski klovn Grok, veliki ruski klovnovi Popov i Dimitri, Nikolaj Polijakov (Nicolai Poliakov), italijanski klovn Čarli Kairoli (Charlie Cairoli) koji je više od 30 godina glumatao u cirkusu „Blackpool Tower Circus“ u Velikoj Britaniji, škotski klovn Dudls (Doodls) i francuska braća Fratelini. Tokom velike depresije 1930-ih, nezaposlenost i beskućnici obeležili su svakodnevicu velikih gradova sveta.



Kao odgovor na bedu i jad pojavili su se u Evropi karakteri klovnova skitnica, među njima majstor nad majstorima – Čarli Čaplin (Charlie Chaplin), nenadmašni. Putovao je iz Engleske u Ameriku na prelazu vekova i iskoristio prednost novog medija: otkriće filma 1890-ih. Zabavljači svoje veštine naučene u cirkusu i muzičkim dvoranama prilagođavaju filmskom platnu i scenarijima: Stanlio i Olio (Laurel and Hardy), Baster Kiton (Buster Keaton), i Čaplin.

Muzej klovnova
Sve koje zanima tema, preporučujemo da posete Muzej klovnova (Clowns Gallery-Museum) koji se nalazi u Somersetu i Dalstonu. U Dalstonu postoji „Klub klovnova“ koji se sastaje jednom godišnje za Božićne praznike. Veoma interesantna stvar: muzej svoje izložbeno mesto ima u prostorijama crkve, Holy Trinity Church! Muzej se sastoji od ulaznog hodnika, male prostorije i podrumske sobe. Otvoren je jednog petka u mesecu, a zbirka sadrži kostime i rekvizite poznatih klovnova, nagrade, plakete, slike, lutke i ostale drangulije koje su koristili poznati klovnovi.

KRIKI, NAJSTARIJI KLOVN NA SVETU

Bivši rančer iz Montane, koji se smatra najstarijim klovnom na svetu, u svojoj 95-oj godini ima još po koji trik u rukavu. Priredila: Ana Velimirović Flojd „Kriki“ Krikmor je jedan od najboljih izvođača u cirkusu, njegove veće-od-života klovnovske cipele kreću se metodično dok zabavlja publiku, izazivajući dečje kikotanje, i…

[You must be registered and logged in to see this image.]

Flojd „Kriki“ Krikmor je jedan od najboljih izvođača u cirkusu, njegove veće-od-života klovnovske cipele kreću se metodično dok zabavlja publiku, izazivajući dečje kikotanje, i to da im vilice od čuđenja svaki put padnu do poda!

Bivši rančer iz Montane, koji se smatra najstarijim klovnom na svetu, u svojoj 95-oj godini ima još po koji trik u rukavu. Prekinuo je sa žongliranjem pre nekoliko godina, posle šloga, i takođe je tada penzionisao svoj klovnovski bicikl na kom je nekada nastupao. Ali, kada je cirkus „Šrin“ došao u Bilings, gde Krikmor živi sa svojom 96-ogodišnjom suprugom Beti, Kriki Klovn se vratio u život! Kod kuće, u svojoj kuhinji, dok Beti sprema dnevnu sobu, Krikmor oblači svoju šarenu prugastu jaknu i stavlja drečavu narandžastu periku sa žutim šeširom na vrhu. Lepi svoj gumeni crveni nos i pažljivo vezuje pertle na svojim džinovskim cipelama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Od februara u Ginisu

Najstariji klovn na svetuKada njegova drhtava desna ruka preko lica povuče krivu liniju šminkom, Krikmor samo povuče jednako krivu liniju i na drugoj strani lica. „Biću daleko od publike, da ne primete,“ kaže on.

Mnogi su prisvajali titulu najstarijeg klovna na svetu, ali se ispostavilo da je Krikmor sve vreme imao 20 meseci prednosti u odnosu na ostale. Od februara, kada su ga prijatelji prijavili za to, nosi Ginisovu titulu najstarijeg klovna na svetu. Kolege i porodični prijatelji kažu da je Krikmor počeo da usporava, ali ne daje znake da će karijeru skoro da završi. „Čak iako njegovo telo govori da ne može više, njegov um ne staje,“ rekao je njegov unuk Tom Mek Krou.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Od uveta do uveta

Tamo, u svojoj kuhinji, Kriki je skoro spreman za pokret. Pri izlasku, bira svoju magičnu maramicu i štos-kanap, pozdravlja Beti i ulazi u sinovljevu Folksvagen Bubu. „Zar ne izgleda sjajno?“ zapaža ona iz trpezarije. Nekoliko minuta kasnije, na putu je ka prepunom „Šrin auditorijumu“. Na samom ulazu, sreće se sa gomilom dece koja mašu svetlećim štapićima i prosipaju kokice. Kriki prodrma ruke, isproba svoj trik sa kanapom, i nabaci kez od uha do uha. „Ne štipaj nos,“ upozorio je upornog dečka sa mohavk frizurom.

Kriki je odstajao celu tačku ukrotitelja tigrova, kao i ekstremnog motocikliste čiju tačku prati zvuk tvrdog rokenrola. Kada su na scenu izašli žongleri, Kriki se odgegao do lobija na kratak odmor, ali vratio se na vreme da vidi svoj omiljeni nastup – pseću tačku sa dva avganistanska š***** koji skaču i ogromnim bernardincima u uskim crvenim haljinama.

Osam decenja nastupa

Kriki se bori za pažnju publike jahanjem slona i lutkom od 2 metra. Njegov glas se jedva čuje, ali uspeva da izmami smeh svakom tačkom. Ovo je rutina koju Kriki rastura već osam decenija, od kako je tridesetih godina prošlog veka počeo da se bavi ovim poslom. Kada su cirkusi „Bamim“ i „Bejli“ prolazili kroz Montanu, sva omladina je bila spremna da obavlja razne čudne poslove u zamenu za karte za cirkus. Krikmor kaže da je on tragao za klovnovima, sakupljajući informacije o ovom poslu. Sa 15 godina, Krikmor se odselio iz porodične kuće da bi radio na ranču u centralnoj Montani i na taj način mogao da završi školovanje koje je sam plaćao. Njegovo interesovanje za karijeru klovna je bilo poznato širom njegovog rodnog grada. Tako da, kada je bio pozvan da nastupa na lokalnoj paradi, sam je sastavio kostim od stare odeće, stavio karmin – i uvideo da je postao zavistan od smeha koji izaziva.

Dedinim stopama

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada se 1981. godine povukao iz posla na ranču, priključio se „Šrinersima“. Od tada je glavna potpora ovog cirkusa. Zid u njegovoj kući je prekriven nagradama sa takmičenja klovnova, koje je osvajao širom zemlje. Ipak, iz cele Krikmorove porodice, jedino je unuk Mek Krou odlučio da prati njegove stope. Mek Krou (39) je počeo sa ovim poslom 1982., kada je imao 10 godina, na nagovor dede, pošto je njegov stariji rođak odbio ponudu. Krikmor i Mek Krou su kasnije nastupali u paru i posećivali decu u bolnicama, čiji je značaj kasnije postao jasan, kada je dobio dete sa distrofijom mišića. „Kriki smatra da je dečji smeh i mogućnost da se dete nasmeje ono što čini život,“ rekao je Mek Krou.

Kako se predstava u „Šrin auditorijumu“ privodila kraju, kolega klovn je otpratio Krikija niz stepenice do zadnjeg izlaza, da bi izbegao gužvu. Kada je žena sa detetom u rukama zatražila da se fotografiše sa njim, Kriki se lagano okrenuo i vratio uz stepenice da bi ispunio želju obožavateljki. Očigledno mu je već postalo naporno i, primećujući svoj umor, otkazuje planiran nastup sledećeg dana. Ali, kako je zakoračio na trotoar gde ga je čekao sin, Kriki se osmehnuo pri podsećanju na svoju klovnovsku karijeru. „Bila je ovo dobra vožnja,“ rekao je. „Dobro mi ide, tako da ću da nastavim dalje!“