Nedostojan ja sam, nedostojan svake ljubavi, Od nje izgaram ali za nju ne znam. Ja sam blesak,munja,vatra iz oblaka, Ja sam vetar, oluja,ja sam melodija...
Ja samo uzimam ljubav I upijam njenu slast Suze me večno prate Ja veran nisam nikom nit ikom pripadam.
Odan sam samo svojoj zvezdi Koja me na uništenje priziva Koja moj uzitak u mučenje pretvara A koja moje srce ipak voli i slabi.
Čarobnjak i zavodnik,to je moja sudbina! Sejem gorka zadovoljstva što traju tek tren. Gospod moj i moj vođa je smrt.
Srećan je ko ume da voli.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:18
Priča o smislu života
Ogladni jedanput lisica pa stane razmišljati kako najbrže i najlakše da dođe do hrane.Sretne je tako zamišljenu lav pa je upita zašto je zabrinuta i može li on kao car svih životinja da joj pomogne."Ah, lave, vrlo si ljubazan", snađe se odmah lisica, "ali ne verujem da ni ti niti bilo ko drugi može da mi pomogne.Već duže vremena razmišljam o smislu života i nikako ne mogu da nađem odgovor.Ko smo mi, odakle dolazimo i kuda idemo? Zašto uopšte postojimo i koji je cilj našeg života?" "Zaista", složi se lav, "to nisu nimalo laka pitanja"."Vredi li ovako dalje živeti, lave, ako ne znamo koji je smisao našeg života?", nastavi lisica."Zato ti predlažem da sazoveš skup svih životinja pa da pokušamo zajednički da rešimo ovaj užasan problem.Više očiju uvek bolje vidi od jednog para". Zaista, razmisli lav, pa zaključi kako ne može da dozvoli da mu carstvo i dalje živi u mraku neznanja, nego odmah sazove skup svih životinja i počne raspravu o ovom važnom pitanju.I dok su svi iznosili svoja mišljenja o tome šta je smisao života, iskrade se lisica pa zaređa po napuštenim kućama i pokrade svu hranu koju su druge životinje do tada marljivo skupljale.Naslađivajući se, čudila se lisica sama sebi kako smisao života može da bude tako ukusan.
Milija Belić
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:18
Istinita priča
Jednom gospodinu ispadnu naočare na pod, tresnuvši glasno o pločice.Gospodin se sagne rastužen, jer stakla naočara su vrlo skupa, ali otkriva, zapanjen, da se ona nekim čudom nisu razbila. Sada se ovaj gospodin oseća vrlo zahvalan, i shvata da je ovo što se desilo prijateljsko upozorenje, odlazi u optičarsku radnju i nabavlja kutiju od roga, dvostruko postavljenu, da bi bolje štitila od udara. Jedan sat kasnije ispade mu futrola, a on, nagnuvši se, ne mnogo uznemiren, otkriva da su se naočare pretvorile u prah.Ovaj gospodin za trenutak shvata da su namere proviđenja nedokučive, i da se čudo, u stvari, zbilo tek sada.
Hulio Kortasar
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:19
Snovidjenje jedne fantazije - Su Tanasković
Ukusi u mom telu, ili umu? Ukusi šumskih jagoda. Neka slast skoro nepojmljiva. Odakle? Ne mogu da razaznam. Ja to sanjam, valjda?! A ukusi su toliko stvarni da osećam kako se razlivaju pravo iz pupka po mom stomaku. Klize naniže u gustim sporim slapovima nadolezećeg ludila. Osećam i ukus nekih poljubaca koji me razumeju, ali ja njih ne razumem? Budim se u snu, a još je san, stvarniji od svake bele ptice. San u snu, predosećam. Znam da su mi se spleli realiteti moje nesvesti, srasli u paučinastim prizorima maglovite unutrašnjosti neke nepoznate šume. Stojim na utabanoj stazi među hrastovima okićenim sitnim kapljicama uzdisaja i izdisaja spojene prošlosti i budućnosti. I mislim se: kuda sad? Da li je ova utabana staza za mene ili ima i neka druga? I gde je odmaglio pređašnji san, iako svesna da smo svi zajedno u njemu? A razbegli se po šumi svi, i ptice i ljubavnici i ostali moji snovi, razleteli se i poveli sa sobom meke, vazdušaste poljupce ukusa divljih jagoda.
Zraci kao koplja svetlosti probadaju telo šume, a ona stenje pod težinom sunca nad sobom, sunca u zenitu sopstvene strasti, kao pred nekim nemim vriskom ekstaze. Kao pred pucanje sjajne opne koja obavija san magličaste šume. Untar te nevidljive opne devičanstva vlada neviđena tišina stida od nadošle lepote zraka sa neba pristiglih, od neke svetlosti koja nam drsko otima tajne iz zagrljaja. A šuma se buni, hoće svoju tišinu da sačuva, hoće svoje senke da ustroji po svojoj želji, i poče svoje drveće da pokreće i kolo da razigrava. Kolo svetlosti i senki, kolo granja i lišča, kolo plavih bubica i crvenih leptirova, belih tihih ptica i veselih govorljivih crvendaća. Uzmuva se šuma, uzmuva se magličasta skupina iskri mojih nada i želja, uzmuva se tišina, kao u kaleidoskopu nestvarnih oblika, boja i zvukova.
Iznenada videh međ granjem uznemirene šume, na jednom zraku nekog ratnika koji na njemu jaše. Ratnika u crvenim sjanim odorama, duge kose u kiku upletenih dragulja, sa svestlosnim kopljem kojim ne zamahuje, niti probada vlažnu zemlju, nego njime skuplja grudvice pamuka snova, okačenih po granama stamenih hrastova i vitkih bukvi, kao novogodišnje ukrase naših sećanja. I peva usput visokim glasom iz čistog grla. Skače po šumi skokovima vilenjaka, bere reči učaurene u pamučne tufne snova, ikone svetih slova, odbegle boje slika, neme zvukove učaurene u nevidljive opne devičanske muzike. I kopljem ih nežno skida sa okićenih grana, i slaže ih u utrobu svoju, odakle, iz grla izlaziše ta neobična pesma. Osluškujem. Počinjem da čujem, iako se do tada u snovima nisam sećala ni sluha, ni dara za zvukom viših sfera. Čujem stihove, prave stihove, bez rima, bez reda, bez smisla, ali iz harmonije nereda njihovih lepota osećam, izviru neke vilinske iskre koje lepršaju oko mene.
Pratim ga pogledom nevidljivog, trčim po mekoj šumskoj stazi, pružajući ruke ka njegovom koplju, da otmem bar jedan smotuljak njegovih vazdušastih cvetova pamuka. A on mi izmiče, sve dalje u gustu šumu, obasjavajući ih nežno svetlosnim kopljem, svojeg skupljača belih snova. Trčim još brže, raširenih ruku prema sjajnom nebu šume, obavijena iznenadnim vetrom koji mi skida sa tela haljine, jednu po jednu,... žutu, zelenu, plavu, crvenu..., i raznosi po šumi oblačeći dugonoge bukve. Lete šeširi sa velovima skrivenih tajni svuda po šumi, razvejani veselim vetrom, koji uporno skida višak velovitih oblika oko moje duše obavijenih. Kose moje se mrse sa lišćem, pletući nit nekog sjajnog klupka, kojim još uvek želim biti povezana sa stazom, da se ne izgubim. Najednom i staza nestaje pod mojim nogama. Svilene marame zavezane u čvor oko mojeg belog grla vetar razvezuje, kao da mi oslobađa od nemoći nadolazeći glas: “Pesniče” vičem, “Pesniče, stani, sačekaj meee” , vičem iz duše, “ja ne mogu tako brzo”. Trčim u pravcu svetlosne igre nepojavnih obličja šume, jedva nazirem njegove obrise. Samo vidim svetlosna koplja svuda oko mene probodena u meku toplu zemljicu, prekrivenu lišćem zaborava. I pamučaste smotuljke okićene po vrhovima jednog od njih, uzdignutim nad maglinom sve sjajnije šume, njegovog koplja, ne ratnika, čini mi se, već pera pesnika svetlosti. Spadaju i sandale, koje ostaju za mojim koracima, ostavljajući tragove bosih nogu zapisanih u meku zemlju, kao trag jednog besomučnog ludila potrage za nevidljivim rečima. “Pesniče”, ogoljena trčim bez staze za sobom i ispred sebe, “pesničeee staniiii...”
Otpadaju sami i neki nevidljivi slojevi moje kože, kao sivkasta prašina nekog strarog puta kojim sam hodila. Širi se šumom miris divljih jagoda, još uvek u meni prisutnog ukusa, koji izviru na kvržicama jezika, koji šalje nove reči: “Podaj mi malo te lepote, ooo, pesničeeee”, razgolićena se i sama svojim granama upetljavam u šipražje sve gušćih svetlosnih zraka šume. “Peeeesničeeee”, šuma uzvraća ehom mojih glasova, za kojima jurim bosa i gola vilinskom golotom nekih usput pokupljenih odora moje okićene duše. “Pesničeeee......, ...sničeeee...., ...eeeeeee....”, šuma tiho razvejava eho pod svetlom snova okićenih starih stamenih hrastova i vitkih dugonogih bukvi.
Najdenom izviri čistina nad sred šume, i ostah sama na sred čiste pamučaste magline novog sna. Osetih toplinu sopstvenog unutarja koje se razlivalo ukusima divljih jagoda sve po novoj svetloj koži mojih butina koje se razbacaše same bez moje volje, koju više nemadoh. I upletoše se međ svilenkaste meke trave zelenih očiju u kojima se ogledaše sunce u svoj svojoj strasti. Puče neki zvuk, kao svetlosni grom iz vedra neba, puče devičanska opna moje još neotkrivene šume, otvorše se oblaci snova, i prosuše neki prah pomešan uzdasima koji doleteše sa kapljicama maglina okićenog drveća šume, kao prepoznatljivi poljupci. U obrisu novog prizora nad sobom spazih bludne oči pesnika. Behu mu puna usta sočnih i divljih, šumskih jagoda...
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:19
Taxi/priča
Novogodišnje,za mnoge tek zaspalo jutro,zasuto šarenim novogodišnjim kapama,konfetama,odbačenim pivskim konzervama,masnim papirima u kojima su se nalazili specijaliteti sa roštilja,... Nigde nikoga,osim starije gospodje u prvoj novogodišnjoj šetnji u pratnji njenog kučenceta. Sporim pokretom ruke zustavlja taxi,i onako s' vrata započinje razgovor;
-Dobro jutro,srećna Vam nova godina... -Dobro jutro gospodjo,neka je srećna i Vama... -Vozite li životinje? -Svakodnevno,gospodjo! -Ne,mislila sam na kuce; dogovori mu uz jedva uzdržan smeh. -Vozim i kuce, -Koliko košta kuca? -Ne znam koliko ste je platili,ali je sigurno skupa,jer ima iskren osmeh.!?! -Ma,neee;Koliko košta da me odvezete do Kalemegdana sa kucom!?! -Mogu vas odvesti samo sa kolima,gospodjo! -Dobro,u društvu kuce,koliko košta vožnja do Kalemegdana,upita ona već pomalo nervozno usled gramatičke dvosmislenosti. -Ne znam? -Kako ne znate,kad ste taksista!?!Ko bi to bolje od Vas mogao znati!?! -Taksimetar,gospodjo! -Koliko košta ta vožnja po taksimetru? -Ne vozim po njemu,zdrobio bih ga kolima! -Koliko će taksimetar otkucati do Kalemegdana meni i mojoj kuci? -Za kucu je dodatak 300dinara,a za Vas ne znam,jer ga još nisam ni uključio,pa Vas dovezao na Kalemegdan? -Dobro,otprilike koliko će me koštati ta vožnja? -Otprilke,izmedju 600 i 700dinara. Pristade gospodja,i udobno se smesti na zadnje sedište,dok je njemu poverila da smesti kucu u prtljažni prostor vozila. -Da,skupo me koštala kuca,ali nisam znala da je to zbog njenog iskrenog osmeha. -Iskrenost je danas retka pojava,pa se zato i skupo plaća,gospodjo,jer sve šta je retko,to je i skupoceno. -Usamnjenost je masovna pojava,pa se skupo plaća! -Jeste,ali nju plaćamo svakodnevno,pa se na nju nekako i navikne čovek. -Meni je suprug preminuo pre sedam godina,i od tad živim sama,pa znam šta je samoća.Posle njegove smrti sam kupila kucu,pa i nisam više toliko usamnjena.Imate li Vi suprugu? -Nemam,imam devojku,koju volim i koja me voli.Samo,u poslednje vreme je bolesna,a ne želi da se leči,a ja nikako da je nagovorim na to! -Ne voli Vas. -Voli me! -Ne voli Vas,jer da Vas voli,onda bi Vas poslušala i lečila se i zbog Vas i zbog same sebe! -Nagovoriću je već nekako... -Nećete,jer Vas ne voli! -Vi želite da ja posumnjam u njenu ljubav? -Ne,to uopšte ne želim! Želim da Vam malo otvorim oči,da se jednog dana ne iznenadite. -JA ću se svakako iznenaditi,znao to ili ne. -Znam,a to je zato što Vi nju volite! Uz milion misli zaustavi svoj auto,pošto su stigli na odredište. -Koliko sam Vam dužna? -Ništa,gospodjo.želim da Vas po nečemu zapamtim,i setim se Vaše pogrešne prognoze, -Evo Vama "hiljadarka",pa me se setite uz kafu u nekom dobrom restoranu,a i sama se nadam svom promašaju,i želim Vam sve naj lepše u novoj godini! -I ja Vama želim nekoga,ko će Vam oduzeti Vašu usamnjenost,i sledećeg puta vas odvezem u neki dobar restoran na ručak,ili večeru!
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:20
ROBERT FROST
POPRAVLJANJE ZIDA
Postoji nešto što ne voli zid I bubri zemlju smrznutu pod njime, Kamenje s vrha ruši, pravi takve rupe Da dvoje mogu uporedo proći. Što lovci rade, to je druga stvar: Popravljao sam rupe iza njih Gdje srušili su zid do temelja Sve samo da bi istjerali zeca Na pseću radost. No ja mislim rupe Što nitko nije vidio ni čuo Kako su nastale, a nađemo ih U proljeće, u vreme popravljanja. Susjeda zovnem s druge strane brijega I sastanemo se da prođemo duž zida, Da ga među nas opet podignemo. Dok hodamo – među nama je zid. I svaki od nas postavlja na vrh Kamenje palo na njegovu stranu. Neko ko hljepci, neko kao lopte – Toliko oblo da nam treba vradžina U ravnotežu da ga postavimo. „Stoj tu, dok barem okrenemo leđa!“ Dlanove izderemo radeć s kamenjem. Ah, tek još jedna igra što u prirodi U dvojicu se igra. Jedva išta više: Mi na tom mjestu ne trebamo zida; On drži borove, a ja jabučnjak. Jabuke moje neće prijeći k njemu I pojesti mu češere – ja kažem. A on će: „Dobre međe – dobri susjedi.“ U proljeće sam nestašan, pa mislim Kako u uho da mu stavim buhu: „ZAŠTO da međa čuva naše susjedstvo? Zar to ne vrijedi tamo gdje su krave? A ovdje nema krava. Prije nego Podignem zid, ja htio bih da znam Što njime branim i od čega; kakvo I kome drugom mogu nanijet zlo. Postoji nešto što ne voli zid I maknuti ga hoće.“ Rekao bih mu „Patuljci“, ali nisu baš patuljci, A bilo bi mi uostalom draže Da sam to kaže. Ja ga gledam kako Donosi kamen, držeći ga čvrsto Ko naoružan divljak iz kamenog doba I kreće se kroz tamu, koja nije Samo od šume i sjena stabala. Neće iznevjeriti riječi svoga oca I drago mu je: u dobar čas se sjetio, Pa kaže: „Dobre međe – dobri susjedi.“
Ona je išla dva koraka naprijed dva koraka natrag prvi korak je govorio dobar dan gospodine drugi korak je govorio dobar dan gospodo a ostali su govorili kako vaša porodica danas je lijep dan kao golub na nebu
Ona je nosila žarku košulju ona je imala oči koje uspavljuju more ona je sakrila jedan san u tamni ormar ona je srela mrtvaca u svojoj glavi kad je stizala ostavljala je najljepši dio u daljini kad je odlazila nešto se stvaralo na obzorju da je dočeka njeni su pogledi bili ranjeni i krvarili su na brežuljku imala je otvorene grudi i pjevala je maglu svojih godina bila je lijepa kao nebo pod golubom
Imala je usta od čelika i smrtnu zastavu nacrtanu među usnama smijala se kao more koje osjeća ugljen svoje utrobe kao more koje je izgrizlo sve žale more koje se prelijeva i pada u prazninu u vrijeme oluja
kad se zvijezde ljuljaju nad našim glavama prije nego sjeverni vjetar otvori oči bila je lijepa na svom obzorju od kostiju sa svojom žarkom košuljom i svojim pogledom umornog stabla
kao nebo na konju ponad golubova.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:21
Momo Kapor
Glava 7 - Nebeski orao seksi sudbine
- Kaži mi, Ana, imaš li ti želja? - Nekad sam ih imala... - Sada nemaš? Šta ti se desilo? - Ti si mi se desio. Nemam više želja, imam samo tebe. - Šećeru, razumem te, i ja se ponekad tako osećam. Samo ponekad.
- Kako izlaziš na kraj sa tim? - Kako? Kažem sebi da će sve biti okej. I sve bude okej. - Ti si tako, tako.... pametan. Ne, ne, ti si tako mudar. Da, ti si mudar. - Luče, nisam ja mudar. Mudre su reči. A ja sam prosto lud za rečima. Sanjam ih. A bolje bi bilo da nije tako. Želeo bih da budem nebeski orao i krstarim plavim prostranstvima. Sloboda.... I to je reč, ali to je i ono što želim. Razumeš? - Mislim da te razumem... mislim da mi se nešto čudno dešava od kako sam te upoznala... - I meni se to često čini, ali čovek nauči. -... nekako sam počela da se menjam uz tebe. A da nisam ni sama primetila kada, poželela sam da budem bolja osoba. Eto to je moja želja! Prva u životu, i ti si mi je poklonio. Hvala ti. - Nema na čemu, luče. - Znaš, nisam popušila nijedan džoint trave od kako sam te upoznala? - Ja nikoga ne mrzim. Takav sam čovek. Droga je glupost. - Kolika, to sam tek sada shvatila. Moje drugarice iz londonske mreže su počele da me ismevaju što neć sa njima da se drogiram. Ali meni više nije stalo. Sada znam da su bezveze. I umesto da plačem ja sam uzbuđena. - I ja plačem kad sam uzbuđen. Tako je prijatnije. Mada su nas vaspitlali u mačo- man fazonu, po ugledu na najveću muškarčinu mog detinjstva - kaubojca Džona Vejna, uvek sam bio liberalan. Ali nikada nisam plakao. Nikada ni za čim nisam žalio. Jednog letnjeg popodneva u Sarajevu nosio sam svom teči Momčilu vrč pun belog mleka. Bio sam mali, ali sam vrč, kao i odrasli, nosio na glavi, pridržavajući ga jednom rukom. To mleko, sam ja, deran, izmuzao svojim sarajevskim prstićima želeći da nešto lepo učinim za svog teču koji je tako rano postao udovac. Žena mu je poginula. Stalo mi je da bude srećan. I tačno na trgu gde se nekada nalazio hotel Moskva vidim ja gradskog mangupa i džeka Pegija kako mi prilazi sa zlokobnim kezom na licu. Nikada ga nisam voleo. Osim jedanput, ali to je teška priča. Stao je ispred mene, onako visok i plećat i, smeškajući se, pomilova me. Videli su se svi njegovi pravilni beli zubi. -Gde to nosiš ?- upita me. -Svom teči - odgovorio sam. Na to on iskrivi lice u neprirodnu grimasu prezrivo i zlurado viknuvši: -Teča ti u gaćama! Aaaaa!- i jednim zamahom on obori vrč sa moje glave. Mleko je obojilo u belo kamenu kaldrmu. Konj u daljini je zanjištao, jedna gospođa se prekrstila, ali niko ništa nije uradio. Sve se nastavilo svojim tokom, kao da nikad nije bilo mleka. Tako i ja. I od tog dana ni za čim nikad nisam žalio.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:21
KOFER LJUBAVI
Pomoći ću ti oko tog teškog kofera večnosti, Koji, već sa mukom, godinama vučeš... Kao zrno peska malen, Čitav tvoj svet u njemu leži... Kofer koji je već pretesan Za nove odgovore na stara pitanja... Zato ćemo, ćutke, Razmeniti sve reči, Zamotane u svilenu vrećicu duše... U džepu, sa leve strane grudi, Nosićemo smotuljak tajni, Ti moj, ja tvoj, U kojem se kriju svi odgovori naših Svemira.. Tako sam ponosna na tebe! Vekovima lutaš sam sa tolikim teretom, A uspeo si da savladaš veštinu opstanka i Otkriješ umetnost letenja... Sad imaš mene... Skupiću sve tvoje prosute, bezbrižne dane, U flašu Spokoja, Da iz nje piješ kad ti duša bude žedna... Sve oblake, koje si godinama ređao da sakriješ svoje nebo, ću da oteram, da dodjem do zvezda i probudim želje, koje ušuškano spavaju na njima... Smeštena u tvojim mislima, Stvaraću trenutak u kom Zajedno spoznajemo suštinu pripadanja... Sad ni kofer više nije težak, Kad su moje i tvoje Juče Zajedno spakovani na putu za Sutra...
Marija Ruvidić
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:22
Najpre se okreneš k meni...
Bernadette Mayer
Posle tuširanja najpre se okreneš k meni uđeš u me postrance kao i uvek ujutro tražiš od mene da budem iznad tebe,
onda malo zaspimo, kasnimo u školu,
noću dođeš pun nadahnuća i pijan, odeća nam nije potrebna
okupamo se i ležemo sučelice jedno drugom, posle se preokrenemo, konačno ti svršiš gledamo se u oči i pričamo o detinjstvu
čim dotaknem tvoj penis mešam svršavajući ujutro ti prestaješ da bi rekao zdravo
a onda sedamo na indijanski način bez dodira
kad iz noćnog bara stigneš usred noći, ne stignemo ni do pisaćeg stola
tražiš od mene da te držim za zapešće, a onda kad ti svojim obema rukama dodirnem vrat, svršiš
rano je jutro i ti si odlučio radi dece vekovima si bio vani u školi, tvoja te devojka
ostavila, do jutra ****** si četiri puta pričaš mi kako si masturbirao pre dolaska u hotelu
ne verujem ti, gola ti poslužujem juhu od leće
masiram ti noge kako bih te zavela, ti oklevaš, moja ti stopala obavijaju vrat i gležnjeve
ti pokušavaš da ne svršiš tako brzo
ustajem iz kupatila, ti kažeš okreni se i poljubi listove mojih nogu i stražnjicu ližeš moju pičku hiljadu godina, ti si svestan konačno sećam se besa oca i ******* ti nemaš strpljenja i svršavaš odmah
Ja tražim osvetu i neću ti dopustiti da spavaš celu noć toliko smo dugo svršavali da se ne možemo setiti kako smo se ozledili udarajući glavama o zid
Ja ležim na svom trbuhu, ti stavljaš jednu ruku poda me a drugu ruku povrh mene i na taj način možeš voleti
pojavljuješ se bez najave i s cvećem Ja padnem na to i mi postajemo misionari
ti kažeš da me možeš jebati u guzicu jedino kad si pijan i stoga pokušavamo trezni u jednoj sobi na farmi
legli smo jedne noći, iscrpljene kite i nismo vodili ljubav. Znači li to da nam je dovoljno bilo? gledajući tv pitamo se hoće li li ijedno prekinuti plan; kasnije molim te da mi čitaš kao Kinezi brojimo 81 kliz zatim još 9 na glas dok oboje ne svršimo svršila sam tri puta pre tebe a potom je izgledalo da si poludeo i da nikad nećeš
to je samo povoljnost za ženu da svrši više puta razmisli o svim prilikama kad ih nije bilo briga.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:22
Papir na kome pisem je kao splav za spasavanje, nepoznati sine. Splav za spasavanje mogu da nose vetrovii struje pre nego sto zaplovi ka nekoj luci u daljini.
Dzoker je mala luda koja je drugacija od svih drugih. On nije ni tref ni karo, ni herc ni pik. On nije ni osmica ni devetka, ni kralj ni zandar. On je taj koji je van svega cega su drugi deo. On je smesten u istu kutiju kao i druge karte, ali im ne pripada. I zato se moze i ukloniti, a da nikome ne manjka.
Zar nisi razmisljao da mozda sebi nadjes neku novu zenu umesto da potrosis pola svog zivota da opet nadjes onu koja nije nasla sebe? Prvo se ostro nasmejao, ali je onda rekao: Mogu se sloziti da je to pomalo misteriozno. Na ovoj planeti zivi pet milijardi ljudi. I onda covek zavoli neko odredjeno bice i ne zeli da ga zameni nijednim drugim.
Justejn Gorder, Misterija pasijansa
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:23
Tamnom stranom srca - Djordje Balasevic
Do pepela se i stize jedino preko vatre. Nema tih reci koje mogu nadomestiti sibanje godina u lice, ni od najbolje price ne moze se isplesti mreza za hvatanje vremena. Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona ce negde zastati pod zamuckujucim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuce.
I onda ce znati. Dah uspomene pazljivo ce oduvati prasinu sa smesne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije.
Uzdahnuce, predosecam?
Cestice sjaja rastopice joj se nacas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda na vodi... Bice sama, nadam se? Jer, tad ce se u ritmu njenog pulsa mozda pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluskivao u odjecima nasih tisina.
Da
I onda ce znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Stedeci se... Uceci se kako cu najbolje voleti nju... Kada je konacno nadjem ....
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:23
esen je vec... - Dj. Balasevic
Jesen je... Jesen je već... I opet? Kako sam to samo mogao propustiti? Gde li sam se zadesio one večeri kad je njena pozlaćena parada umarširala u našu varoš? Eh, da... Ni godišnja doba ne pomeraju me više kao nekad... Proleće mi je uvek udaralo šamar, Leto se kao kupina kotrljalo obodom mojih usana, a Zima bi mi zazvonila u glavi kao grozd praporaca, trpajući pune šake dijamanata u moje misli, jednostavno, kao šake staklenih klikera u duboke džepove kaputa... Ali Jesen me je najviše mazila... Spuštala mi se na ramena nežno, kao tanani sveter obojen dimom spaljenog lišća, i učila me rečima kojima se priziva tišina, i koje se (ako ih pravilno zamisliš), rimuju sa rominjanjem kiše, i slade pod jezikom kao brašnjave mrvice pečenog kestena... Da, nešto se dogodilo u onom posebnom kosmičkom satiću, ugrađenom u vlažni sivi pesak, negde na samom izvoru moje kičme... Veliki zupčanik, koji bi ranije uvek škljocnuo kad kazaljka naiđe na april ili oktobar, zarubio se kao šljunak, i točkići su odjednom počeli da se vrte neočekivano lako... Dovraga, poražavajuće lako... Kao na glupom okruglom časovniku u holu železničke stanice koji melje rezignirano, kao dolap, nemajući pojma o tome da li je napolju upravo sumrak, susnežica, oktobar ili eventualno ponedeljak..
.
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:24
Svaka pora moje kože,
čini mi se... za tebe diše. Svaki najmanji pokret koji napravim svaka najkraća reč koju izgovorim čini mi se... zbog tebe postoji. Tebe vidim i kad su oči zatvorene tobom je ispunjen svaki moj osećaj i čini mi se... život si ti. Tvoj glas čujem i kad je mrkla tišina osetim te i kad ništa ne osećam i čini mi se... vazduh si. S` tobom sam i kad te nema pričam ti i kad su usne neme i čini mi se... zvezda si. Nalazim te i kad sam izgubljen čujem te i kad ćutiš i čini mi se... noć si. Trebaš mi i kad imam sve želim te i kad sve želje su uzalud i čini mi se... nemir si. Volim te i kad sve ostalo mrzim tražim te i kad sve ostalo je izgubljeno i čini mi se... večan si.
Nicolaus Swarfiled
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:24
Večno troje
Dva čoveka na svetu, s kojima se ukršta moj put, postoje jedan je onaj koga ja volim drugi voli sve što je moje
Jedan, u mojim snovima večno živi I čuva ga moj mračni um
drugi, pred mojim srcem stoji samo A ja ga nikada ne puštam tamo
Jedan je bio samo tren prolećne nade, proćerdane sreće dah
drugi mi ceo svoj život dade a, ne uzvratih mu ni sat.
I , jedan živi u mojim pesmama gde je ljubav slobodna i vrela, poput krvi drugi je onaj sa dosadnim danima gde su svi snovi isušeni i sve se mrvi
Izmedju ovo dvoje sve žene pate, žude Da budu u ljubavi, s voljenim, i čisto
Ali, samo jednom u svakih sto godina bude Da se to dvoje spoje u isto
Ditlevsen
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:24
Nemoj misliti da ovaj svet postoji zbog tebe. Nije svet tek posuda po tvojoj meri. Svet i ti, poput dva drveta koja stoje jedno kraj drugog, stojite uspravno svaki za sebe, ne oslanjajući se jedan na drugog. Ti znaš da pored tebe stoji naočito drvo zvano svet. Drago ti je zbog toga. Mada on na tebe verovatno i ne pomišlja. Ipak, zasebno od sveta izvan tebe, i u tebi samom postoji jedan svet. Unutar svog bića možeš da zamisliš ogroman polumračni svet. Tvoja svest počiva na granici ta dva sveta. Ono što je važno jeste da spoljni svet sačinjen od planinskih venaca, ljudi, bojadžijskih radionica i pesme zrikavaca povežeš sa onim velikim svetom koji postoji u tebi, da dva sveta koja stoje na korak rastojanja jedan od drugog dovedeš u saglasnost, u sklad. Kao, na primer, kad gledaš u zvezde. Kada ti polazi za rukom da dva sveta dovedeš u sklad, mnogo lakše provodiš dane. Nema potrebe da rasipaš snagu uma na beznačajnosti. Osećaš ukus vode, ređe naljutiš druge. Teško je na pravi način posmatrati zvezde, ali što budeš veštiji, više će to imati učinka. Ne moraju to biti zvezde; i žubor ili zričanje dolazi u obzir.
Nacuki Ikezava
lana
MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 16:25
JORGOS SEFERIS
STARAC NA OBALI REKE
/Za Nani Panajatopulosa/
Ipak moramo da razmislimo kako napredujemo. Da osećaš nije dovoljno, ni da misliš niti da delaš ni da izlažeš opasnosti svoje telo na staroj puškarnici, kada ulje vrelo i rastopljeno olovo brazdaju zidine.
Pa ipak moramo da razmislimo kuda to idemo, ne kako bol naš to želi i gladna deca naša i ponor poziva drugove sa suprotne obale; niti kako to šapuće modra svetlost u poljskoj bolnici, lekovita svetlost na uzglavlju junaka operisanog u podne već na neki drugi način, hteo bih da kažem kao duga reka koja izvire iz velikih jezera zabačenih duboko u Africi i bejaše nekada Bog, a potom postade put i darodavac i sudija i ušće: što nikada nije isto, kako su učili stari mudraci, međutim uvek ostaje isto telo, ista postelja, isti Znak. Isti pravac.
Ne želim ništa drugo osim da pričam jednostavno, da mi se pruži ta prilika. I pesmu smo zato pretovarili tolikim melodijama da lagano tone i umetnost našu smo nakitili tako mnogo da joj je lice iznureno od zlata a i vreme je da kažemo nekoliko reči i mi jer duša naša sutra diže jedra.
Ako je i bol za ljude, nismo ljudi samo da bismo patili zbog toga razmišljam dugo ovih dana o velikoj reci to značenje prodire i u biljke i u travu i životinje koje pasu i utoljuju svoju žeđ i ljude koji seju i žanju i u velikim grobnicama i malim boravištima pokojnika. Ovaj tok koji ide svojim putem i koji nije toliko različit od krvi ljudske i očiju ljudi kada gledaju pravo – bez straha u svoje srce, bez svakodnevne brige za sitnice ili štaviše i za istinske jade: kada gledaju pravo kao putnik koji je navikao da meri svoj put zvezdama ne kao mi, što narednog dana, gledamo zatvoreno dvorište i usnulu arapsku kuću, kroz rešetke osvežen vrt kako menja oblik, kako buja i vene: gledajući menjali smo i mi oblik naše strasti i srca našeg, u kapi podneva, mi strpljiva masa jednog sveta koji nas progoni i oblikuje, uhvaćene u nakićene mreže jednog života koji je bio pravedan i posta prah, utonu u pesak ostavljajući iza sebe jedino ono neodređeno njihanje jedne visoke palme koje nas je ostavilo u bunilu.
Kairo, 20.jun 1942
Lilith
Master
Poruka : 8935
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 12.07.2017
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 18:51
Zvezde se pale na prvi nagoveštaj mraka u ljudima. Zato su večne.
AURORA
Sad bih te probudio da zajedno gledamo ples duhova na nebu sa zvezdama, rame uz rame pratimo ovaj Božiji šou...
Znam rekla bi, "Ne gledaj u mene digni pogled, vidi kakav prizor divan..."
Al' ne čujem te... Vatre na nebu su i dalje, druga najlepša slika, koju sam video...
Plešite duhovi, za moju dragu i mene ne stajte ni kad ste umorni, jer sa vama nestaje i ona...
Prazno je, aplauzi su prošli... Na tvom mestu samo senka tvoja sija... Ni traga svetlu, što krv mi toplom drži, više ga nema tu...
Ne, nisi kriva ti, kriv sam ja... Što sam te pustio... I kriv i glup... Što sam dozvolio da blediš, najlepša sliko, koju sam video...
Plešite duhovi, za moju dragu i mene ne stajte ni kad ste umorni, jer sa vama nestaće i ona...
Unforgettable
Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 7 Maj - 20:27
Lutajuće Srce
Master
Poruka : 8629
Godina : 49
Lokacija : Pored vode
Učlanjen : 04.01.2014
Raspoloženje : Do kraja.
Naslov: Re: Svašta po nešto Sre 8 Maj - 18:31
Unforgettable
Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
Naslov: Re: Svašta po nešto Sre 8 Maj - 21:28
Lilith
Master
Poruka : 8935
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 12.07.2017
Naslov: Re: Svašta po nešto Čet 9 Maj - 0:21
Imaju trave jednu misao Tešku kao kamen Jer one meni kažu: Ne treba tvoja pesma. Lezi u nama. I sklopi ruke, Gde bilo, pod glavu. I ćuti. Dugo ćuti Dok ne zaboraviš govor...
~ Stevan Raičković
Poslednji izmenio Lilith dana Čet 9 Maj - 0:46, izmenjeno ukupno 1 puta
Lilith
Master
Poruka : 8935
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 12.07.2017
Naslov: Re: Svašta po nešto Čet 9 Maj - 0:29
Neobična želja (pričica o vili i njenoj želji)
„Možeš li da mi oduzmeš čarobne moći?“, upita vila čarobnjaka i duboko uzdahnu.
„Zašto bi tako nešto poželjela?“, začudi se starac sjede brade
i upitno podiže obrvu.
„Ne želim više da budem ni lijepa ni posebna“, uzviknu djevojčica
namćorasto i pognu glavu.
„Ali zašto?“, ne mogaše starac čudom da se načudi. Ko bi još poželio tako nešto?
„Zato što me se boje“, odgovori vila i sklopi oči. Starac se osmjehnu u sebi.
„Zašto te se boje? Da li si pokazivala svoje moći pred drugima?“
„Nisam, ali ih druga djeca ipak osjećaju. Ne znam to da objasnim.
Kao što ja mogu da osjetim što i kako oni razmišljaju,
tako oni mogu da osjete da sam ja drugačija.“
„A tako dakle“, prozbori starac, klimajući značajno glavom.
„Želiš da se uklopiš. Želiš da se odrekneš svog porjekla,
svoje prirode kako bi te prihvatili?“
Vila je, zbunjena, šutila. Vrtjela je uvojak duge,
plave kose i nije znala što da odgovori.
„Čarobne moći mogu da ti oduzmem, na tebi je samo da poželiš“, prozbori starac ozbiljnim glasom, „ali dobro razmisli šta želiš,
jer samo jedanput tako nešto od mene možeš da tražiš.“
Vila je sa suzama u očima slušala mudrog starca i klimala glavom.
Željela je da ostane vjerna sebi i rodu kojem pripada, ali i da se uklopi u svijet ljudi. Odluka koju je trebalo da donese nije bila ni malo laka.
Mogla je da se promjeni to bi, kako ju je starac uvjeravao, bilo najlakše,
ali to bi istovremeno značilo odustati od borbe, izdati samu sebe.
Stoga donese odluku: Ma baš me briga za svijet! Ne mora me prihvatiti!
Važno je da ostanem vjerna sebi!
Pogleda u čarobnjakove duboke, mudre oči, poljubi ga u obraz i toplo se osmjehnuvši, izreče želju naglas: „Želim da ostanem ono što jesam.“
~Tamara Lujak
Lilith
Master
Poruka : 8935
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 12.07.2017
Naslov: Re: Svašta po nešto Čet 9 Maj - 20:39
Samo jednu ljubav imam, a ta ljubav to si ti. Došao sam da ti kažem da ću s tobom ostati... . Sleteo sam ti u snove, pitala si otkud ja. Shvatio sam da te volim kad si me probudila...
•Vlada Divljan
https://youtu.be/4B3D05reaKA
Lilith
Master
Poruka : 8935
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 12.07.2017
Naslov: Re: Svašta po nešto Čet 16 Maj - 0:19
Kada odeš: prva žena ličiće na tebe i druga žena ličiće na tebe i stota žena i stoti moj život ličiće na tebe. Kako to misliš da odeš, a da mi sebe celu ostaviš u svemu uokolo...