Juče i prekjuče bili ste na imanju i osećali ste se dobro. Danas se vraćate na ovo naše zajedničko nemanje i ponovo postajete bespomoćni i mrzovoljni. Izgleda da drukčije i ne može. Ono što imamo na jed noj strani, to mora da fali na nekoj drugoj.

Napravite malu domaću promaju, otvorite prozore i vrata, proterajte iz kuće novembarski smog, decembarske praznične mirise, januarsku čamotinju – nebeski sprej donosi nam mladi, sveži vazduh sa snežnih karpatskih njiva.

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi

- Koliko se plaća pretplata za cvrkut ptica?
- Kolika je cena vazduha u novim dinarima?
- Da li se hlad drveća plaća na sat ili na metar?
- Da li je cena sunca ista i leti i zimi?
- Da li cveće posebno naplaćuje gledanje, a posebno mirisanje?
- Koliko vremena treba da se sagradi planina srednje veličine?
- Da li je reka jeftinija na izvoru ili na ušću?
- Izvinite, koliko ste platili što ste se rodili?

Šta je besplatno?

Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.
Duško Radović - Cenovnik

"Znam ja to... Svaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada. Kako počne – da tera, da se ne prekida do kraja... To je, dabome lepo... ako je neko te sreće... A ako nije te sreće - šta će? - neka ga krpi iz parčića... deo po deo, kako joj dođe.

Moj ceo život je iz nekih zakrpa... Sve nešto na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono... ali, šta mogu... neki život ipak jeste. Godine prođu i svaka žena skrpi neki život... Ima tu svačega... Al' ima, bogami, i lepih komada!
Malo je života bez šavova i zakrpa... Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.

Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu... Svakome se primeti gde je šav – nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani – iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane.
Jel' tako?"

Ja bih hteo i sebi da objasnim kakva je krajnja svrha citanja. Imam jedno licno iskustvo, jedan lican utisak da svako citanje ne moze da dobije komplimente izuzetnog duhovnog i emocijalnog dozivljaja, da mnogo ljudi citaju, da neki ljudi mnogo citaju, a da mi u njihovoj licnosti ne otkrivamo rezultate citanja. To je jedna dilema: da li ljudi citaju zato da im prodje vreme, zato da se zabavljau, zato da procitaju pricu o tudjem zivotu, da steknu izvesnu kulturu, da se na izvestan nacin emancipuju, ili bi, a ja to mislim, krajnja svrha citanja bila aktiviranje citaoca u tom smislu da on i kad ne cita bude dobar posmatrac i da ume da se zabavlja. Ja ne priznajem one citaoce, bez obzira koliko i sta citaju, koji kada se odvoje od knjige vise ne zive u zanimljivom svetu, u neobicnom svetu, lepom svetu. Dakle, ja ne priznajem one citaoce koji ni posle citanja ne umeju da posmatraju i ne umeju da zive. Za mene je krajnja svrha citanja sposobnost coveka da radosnije, sa vise cula, vise ociju, aktivnije zivi i posmatra.

Dusan Radovic, Na ostrvu pisaceg stola

Niko ne moze biti placen samo za to sto voli svoju zemlju.
Ta se ljubav, valjda, podrazuma.
U takvoj zabludi mogu ziveti samo oni koji ne znaju zbog cega bi inace mogli biti placeni.
Ako zelite da uvek budete u pravu, morate cesto menjati misljenje.

Neki ljudi imaju dobra kola a losu decu.
Sve sto je dobro napravili su im drugi.
Podizite sebi spomenike za zivota.
Neka vam bude najmanji a ne najveci onaj spomenik na groblju.
Dajte mi dobro dete pa cete videti kakav sam ja otac.
Neko je sinoc susio opranu kosu na sveci.
Legao je i stavio svecu vise glave.
A neko drugi pomislio je da je umro i pokusao da mu izvuce novcanik.
Kakav je ko, lakse cemo videti u mraku nego na svetlosti.
Hoce li skoro taj beogradski metro?
Mnogi Beogradjani su vec pod zemljom i cekaju.

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi

Sa puno dobronamerne ironije i prostodušnog humora, Duško Radović analizira stereotipe vezane za muško-ženske odnose, ali ne da bi ih rušio, već da bi ih duhovito obogatio. U redovima knjige "Ženski razgovori" prepoznaćete svoje bake, mame, sestre, komšinice...



"Znate šta... Ja to moram odmah da vam kažem. Ja nikad ne zavirujem u džepove svoga muža. Nikad! Ja to smatram poniženjem za ženu. Ne, hvala! Ja se tim stvarima nikad neću baviti. To su stvari u koje jedna prava žena, sa dostojanstvom, ne bi smela da dira. Ja se unapred grozim od toga što bi sve moglo da se nađe u džepu jednog muškarca.


Po mom mišljenju, žena ne bi smela da se spusti na taj nivo. Mi naše muževe nikad dovoljno ne poznajemo... Ja mislim da je tako. Mi ih ipak ne poznajemo... Da li ćemo ih bolje upoznati ako im zavirujemo u džepove? - to je pitanje. Uostalom, ja i ne želim da baš sve saznam o svom mužu. Meni to nije potrebno... Zašto?"

O plakanju

Suzama dočekujemo i pratimo voljene, reagujemo na bol i stres, ali i na najlepše trenutke u životu... Desi se da nam promaknu ti fenomeni koji nas prate u korak, bukvalno od rođenja do smrti, ali zato je tu Duško Radović – da nam obrati pažnju na velike male stvari.

"...deca plaču uvek kad su roditelji u pravu..."
"...to je poslednje što za nekoga možemo učiniti..."
"...plačem nad onim što smem za onim što ne smem..."
"...plačem i smejem se ne znam čemu se više čudim plaču ili smehu..."
"...plače misli da je nesrećan ne zna da je srećan..."
"...neko se rastuži tek kad zaplače..."
"...plače na pola puta daleko od početka daleko od kraja..."
"...nema ljudi isplakali smo ih..."
"...plaču i oni zbog kojih su mnogi plakali, kad na njih dođe red..."

" Svima nam je potreban neko ko ce nas voleti mnogo, 
galantno i bez ostataka.
Zatim nam je potreban jos neko kome cemo svu tu ljubav vratiti. "

" Deco, da li vise volite mamu ili tatu?
Mame imate previse, tate premalo - sta vam vise smeta? "

" Ima nepodmitivih ljudi.
  To su oni od kojih nista ne zavisi. "

" Ko je mnogo voljen, postaje sebican.
  Ko je sebican, postaje usamljen.
  Ko je usamljen, postaje nesecan. "

"Vreme prolazi, starimo i odlazimo polako.
Najpre smo izgubili četvrtog za poker,
pa trećeg za preferans,
pa drugog za domine i tabliće.
Ostali smo sami i sad otvaramo pasijans,
da vidimo šta će biti sa nama."

Duško Radović (1922-1984), pisac i radio voditelj, spada u legende Beograda, kakvi se gotovo više ne rađaju. On je svojeremeno napisao i novogodišnju čestitku. Pročitajte je i poželite to isto svojim voljenima, nećete pogrešiti:

1. januar
Danas je prvi dan, početak.
Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo, a da vas voli ono što vas nije volelo.
Želim da vam deca budu bolja od vas, da se više vi hvalite njima nego ona vama.


Želim da vas dobro služe noge, da na njima provedete veći deo nove godine, da imate više posla nego vremena.
Želimo vam da budete potrebniji drugima nego oni vama.
Da želite i možete više nego što vam treba, a da sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.

Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete. Mislite malo na one kojima će morati da uzmu ono što vama budu dali.
Želimo vam da dobijete stan ako baš nemate ili da umete da se radujete ako ga već imate.
Da vam ono što imate ne bude manje od onoga što nemate.
Želimo vam, na kraju, da ova godina ima više sreće sa vama nego prethodna!

Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome – šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi

Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi

Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu. Deca su bezobrazna i nezahvalna.

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi

Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: „Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!“

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi

Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi

Mladi moraju da žive noću – beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi.

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi