Zasavica

Zasavica je pravi raj za ribolovce. U delovima rezervata otvorenim za turiste možete da se okušate u lovu izuzetno kvalitetne ribe. Štuke od desetak kilograma ovde nisu nikakva retkost! Međutim, Zasavica nudi daleko više…

Zasavica je, kao sinonim za nedirnutu prirodu, uspela da objedini kompletnu turističku ponudu i, zahvaljujući brojnim sadržajima, privuče najširi krug posetilaca. Ovde će jednako uživati ribolovci i ljubitelji prirode, i mlađa urbana populacija i porodice sa decom. Zasavica ima mogućnosti za najrazličitije „outdoor” aktivnosti, a ono što je najvažnije, odlikuje se neverovatnim bogatstvomživog sveta i očuvanim ribljim fondom.


Karakteristike


Specijalni rezervat prirode „Zasavica” nalazi se u severnoj Mačvi, na teritoriji opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Zaštićeni prostor obuhvata 1.875 ha močvarno-barskog terena (dužina 33,1 km, a dubina pri srednjem vodostaju je oko 2-2,5 m), koji je 1997. godine Vlada Republike Srbije proglasila „specijalnim rezervatom prirode I kategorije”. Rezervat se podzemnim putem napaja drinskom i cerskom vodom, a većina od ukupno 360 vrsta algi i kolonija slatkovodnih sunđera pokazatelji su čiste i protočne vode bogate kiseonikom.



Priroda


Na prostoru rezervata zabeleženo je više od 700 vrsta biljaka među kojima su mnoge vrlo retke i ugrožene, poput žutog i belog lokvanja, testerice, iđirota ili lokvanjića. Iako je Zasavica interesantna tokom cele godine, poseta u maju je pravi doživljaj, jer tada površinu vode prekrivaju cvetovi belog i žutog lokvanja. Pored izuzetno bogatog životinjskog fonda, u kojem se ističu ptice, u rezervatu je zabeleženo ukupno 25 vrsta riba, među kojima su i prirodne retkosti štuka, linjak, gavčica, čikov, umbra i čobračok.
Poseban raritet ihtiofaune Zasavice je jedini evropski predstavnik vrste Umbra krameri – mrguda. Ona je pripadnik prastare porodice dvodihalica,koje mogu da koriste atmosferski kiseonik i izdrže više od 13 sati van vode. Ovo je dom i za dve vrste iz roda karaša – zlatnog karaša i babuške, kao i vijuna, retke vrste ribe bledožutog tela sa velikim tamnim pegama. Vode Zasavice nastanjuje i sunčanica, vrlo agresivna grabljivica maslinastosivih leđa sa plavim i narandžastim mrljama.
Patuljasti somić, koji u jatima živi na muljevitom dnu, zapravo je strana vrsta u rezervatu. Ovaj borbeni došljak poreklom je iz Sjedinjenih Američkih Država, a u Evropu je unet 1885. godine. Još jedandomaći stranac je šaran. Ovu vrstu su još početkom nove ere iz Azije doneli u Evropu rimljani. Nažalost, iako se odomaćio kod nas, on je sada ugrožena vrsta, kao i bandar i som, koji takođe žive u Zasavici.



Sadržaji


Zasavica je pravi raj za ribolovce. U delovima rezervata otvorenim za turiste, možete da se okušate u lovu izuzetno kvalitetne ribe. Sportski ribolov dozvoljen je u selu Zasavica II, potez Valjevac, gde mogu da se iznajme i čamci. Bilo da se opredelite za čamac ili uređen prilaz na obali, imajte na umu da su zasavičke vode bogate štukom, linjakom, šaranom divljakom, karašom i babuškom. Štuke od desetak kilograma ovde nisu nikakva retkost! Potrebna vam je samo dnevna dozvola koja se može dobiti po ceni od 400 dinara. Dozvoljen dnevni ulov ribe je jedna štuka bez obzira na težinu ili 3 kilograma bele ribe. Međutim, osim potpunog spokojstva prirode, kristalno čiste vode i zvuka varalice koja udara o površinu mirne vode, Zasavica nudi daleko više. Turistička ponuda rezervata „Zasavica” izuzetno je bogata i svako može da pronađe nešto za sebe. Vožnja brodom „Umbra” kapaciteta 60 osoba, ili pak individualna vožnja čamcem, nezaboravno su iskustvo, koje će vam „napuniti baterije”. Ukoliko više volite „hiking”, možete da prošetate pešačkim turama po rezervatu kroz program eko-staza. U suprotnom, tu je vidikovac sa kojeg se pruža fantastičan pogled na Zasavicu. Foto safari ili „birdwatching” – odlučite sami. Uz bogate menije sa specijalitetima kakvi su riblja čorba, riba na talandari ili guščji paprikaš, Zasavica je, svakako, mesto gde će uživati cela porodica.

Kako do tamo?

Specijalni rezervat prirode „Zasavica” nalazi se u severnoj Mačvi, 80 km od Beograda. Do Zasavice se najlakše dolazi putem koji vodi od Sremske Mitrovice prema mačvanskoj Mitrovici.
Put je dobro obeležen informacionim tablama koje upućuju na rezervat.

Šta se i kako peca?

Vode su bogate štukom, linjakom, šaranomdivljakom, karašom i babuškom, a u izobilju ima sitne bele ribe i američkog patuljastog soma. Dozvoljeno je pecanje na plovak, varalicu i dubinska metoda, a noćno pecanje nije dozvoljeno. Takmičenja:
„Štukijada” u aprilu, „Štukijada” u novembru a priprema se i Kup „revira
srbije”.

Dodatna ponuda?


Posetiocima su na raspolaganju turistički brod „Umbra”, individualni čamci i kajaci. Pešačke i eko staze su uređene, a tu je i vidikovac vizitorskog centra. U istom
kompleksu su i trafika za suvenire, turistički smeštaj sa sedam ležaja i
„bircuz kod Dabra”.

Cene?

Godišnja dozvola – 4.000 dinara;
Dnevna dozvola – 400 dinara;
Cena iznajmljivanja čamaca – 300 dinara;
Dozvoljen dnevni iznos ribe iz Zasavice je jedna štuka, bez obzira na težinu, ili bela riba do 3 kilograma;
Noćenje s doručkom u vizitorskom centru košta 500 dinara;
Obilazak i boravak u vizitorskom centru
SRP „Zasavica” bez vožnje brodom staje 118 dinara, dok je za boravak u
rezervatu i vožnju turističkim brodom „Umbra” potrebno izdvojiti 413
dinara;

Ivan Ubiparip


izvor:revirisrbije

Debeljačka jezera

VRHUNSKA VODA ZA VRHUNSKI IZAZOV

Zahvaljujući domaćinskom gazdovanju i redovnom poribljavanju, ovo je izuzetno bogata voda, sa uređenim prilazima lovnim mestima i bogatom dopunskom ponudom. To je svrstava u red vrhunskih revira koji i najzahtevnijim ribolovcima uvek pružaju maksimum…

Debeljačka jezera se nalaze u južnom Banatu, nedaleko od samog centra
Debeljače. Kompleks revira čini pet jezera od kojih su četiri kultivisana i uredjena po svim merilima takmičarskih voda. Ovo su veštačka jezera nastala u starom glinokopu, koji se vremenom ispunio vodom, a zahvaljujući domaćinskom gazdovanju i redovnom poribljavanju, sada je ovo izuzetno bogata voda, sa uredjenim prilazima lovnim mestima,kao i bogatom dopunskom ponudom. To stari „Bager” svrstava u red
vrhunskih revira, koji i najzahtevnijim ribolovcima uvek pružaju maksimum.

TAKMIČARSKO JEZERO

Debeljačka jezera praktično čine tri vode. Jezero 3 namenjeno je sportskom ribolovu i na njemu se listom odvijaju takmičenja u lovu na šarana i amura, kako ligaška tako i
nadmetanja po kup sistemu. Zato na jezeru postoje 22 uredjena mesta za ribolov, odnosno deset boksova za takmičarski ribolov.
Jezero je nepravilnog, pravougaonog oblika, površine od tri hektara. Dno revira je tvrdo, glinovito sa dosta platoa na kojima se riba hrani i pored kojih prolazi.
Obale jezera su obrasle trskom, a na svakoj poziciji za ribolov zasadjene su vrbe koje prave hlad tokom sunčanih dana.
Treba li pominjati da su mesta čista i dovoljno prostrana, sa čvrstim prilazom?
U jezeru ima 14 tona šarana težine od tri do 21,2 kilograma.
Zahvaljujući redovnom poribljavanju, veliki ulovi nisu retkost, tako da često padnu i „brke” preko 20 kilograma. Pored šarana, tu je i tona krupnog amura. Na jezeru se primenjuje striktan sportski režim ribolova:

„Uhvati i pusti”

Na samo nekoliko desetina metara od vode uredjen je parking prostor, a gotovo na samoj vodi nalazi se i restoran sa bogatom ponudom specijaliteta od ribe, čuvenim madjarskim gulašem i jelima sa roštilja.Na jezeru postoje idealni uslovi za pecanje i danju i noću, što omogućava organizovanje profesionalnih takmičenja koja mogu da traju danonoćno.

MALO I VELIKO JEZERO


Jezero 3a, ima površinu od 0,7 hektara ina njemu postoji 30 uredjenih pozicija za ribolov. Iako je površinski malo, ovo jezero može mnogo da ponudi ribolovcima, jer je voda poribljena sa pet tona babuške, tonom šarana veličine ispod četiri kilograma, te sa 500 kilograma amura ispod četiri kilograma. Po ceni dnevne dozvole moguće je odneti neograničenu količinu ulovljene babuške,dok se svi ulovi šarana plaćaju po aktuelnom cenovniku za kilogram ulovljene ribe.
Jezero je lepo uredjeno, sa razudjenim pojasevima trske na obalama jezera. Nedaleko je restoran, kao i parking prostor.
Veliko jezero – Jezero 4, površine pet hektara, takodje je vrhunska voda, sa 58 pozicija za ribolov. Ovo jezero je poribljeno sa pet tona babuške i dve tone konzumnog šarana, težine ispod četiri kilograma.Po ceni dnevne dozvole može se odneti sve što se ulovi – u neograničenim količinama.
Više je nego očigledno da je Debeljačkim jezerima posvećeno mnogo pažnje.
Upravo zato revir može mnogo da pruži, kako sportskim ribolovcima, tako i
vrhunskim takmičarima. Rečju, ovo je revir koji zaslužuje pažnju svakog ribolovca.

KAKO DO TAMO?

Ribolovni revir „Debeljačka jezera” udaljen je oko 40 kilometara od Beograda.
Do njega se dolazi putem preko Pančeva, Kačareva i Crepaje ili, pak,
Zrenjaninskim putem preko Opova. Na samu vodu se dolazi čvrstim putem.

ŠTA SE I KAKO PECA?


U Jezeru 3 ima 14 tona šarana težine od tri do 21,2 kilograma i tona krupnog amura (važi „Uhvati i pusti”);

u Jezeru 3a ima oko pet tona babuške, tona šarana (ispod četiri kilograma) i 500 kilograma amura (ispod četiri kilograma) – moguće kupiti ulovljenu ribu;

u Jezeru 4 ima pet tona babuške i dve tone konzumnog šarana (težine ispod četiri kilograma) – moguće kupiti ulovljenu ribu.
Postoje svi uslovi za noćno pecanje.

DODATNA PONUDA?


S obzirom na to da se revir nalazi u širem centru Debeljače, gotovo sve je na dohvat ruke. Na obali se nalazi ugostiteljski objekat, sa širokom ponudom alkoholnih i bezalkoholnih pića, te menijem sa jelima od ribe, raznih vrsta mesa sa roštilja i
tradicionalnim gulašem, koji je specijalitet kuće. Cene u restoranu su vrlo prijemčive!

CENE?


Poludnevna dozvoja za ribolov na Debeljačkim jezerima važi od 12 h, a košta 250 dinara. Dnevna staje 500 dinara, a po istoj ceni može da se kupi i noćna.

Dozvola „noć/dan” košta 900 dinara;

„dan/noć/dan” – 1.300 dinara;

za 48 sati – 1.600 dinara;

za tri dana i dve noći – 2.000 dinara.

Ivan Ubiparip

izvor:revirisrbije

Jezero “Stara Moravica”

U neposrednoj blizini Bačke Topole, na padinama Telečke visoravni nalazi se naselje Krivaja.


Mesto je na nadmorskoj visini od 115m smešteno izmedju vodotoka reke Krivaje, veštačkog jezera i talasastim terenom sa brežuljcima.

Akumulativno jezero “Stara Moravica” je površine 69 hektara sa prosečnom dubinom od 4m. Do jezera je izgradjen asfaltni put koji kroz naselje vodi do zelenog pojasa koji okružuje celo jezero. Pošto se redovno poribljava, pogodno je i za razvoj ribolovnog turizma.

izvor:revirisrbije

         Raznovrsna, očuvana priroda Srbije, pasioniranim ribolovcima i rekreativcima nudi Dunav, Savu, Moravu, Tisu, ravničarske reke, njihove prostrane obale, jezera, ali i planinske brzake i klisure.Reke u Srbij još uvek su bogate: kečigom, šaranom, pastrmkom, smuđem, štukom, kao i brojnim vrstama tzv. bele ribe. Ima čak i potočnih i rečnih rakova.

Samostalan ribolov je moguć uz ribolovačku dozvolu,koja se dobija preko klubova sportskog ribolova. Na dozvoli su odštampana pravila sportskog ribolova, odnosno lovostaj na plemenite vrste, vreme mresta za odredene vrste, način i alati kojima se obavlja sportski ribolov, kao i dozvoljene dužine riba za ulov.

Vrsta ribe	Lovna sezona
Kečiga   (Acipenser ruhenus L.)	01. 06 –   31. 03.
Pastrmka   potočna (Saluo trutta m.fariol)	02. 03 –   30. 09.
Pastrmka   jezerska (Salmo trutta m. lacustrie L.)	02. 03 –   30. 09.
Smuđ   (Lucioperca volgesis)	01. 05 – 28. 02.
Som (Silurus   glanis L.)	16. 06 – 30. 05.
Šaran   (Cyprinus carip L.)	01. 06 – 30. 03.
Štuka (Esox   lucius L.)	01. 04 – 30. 09.

U nekim delovima Drina je prava planinska, divlja i izazovna reka, a u drugim mirna. Drina je poznata po najkrupnijim primercima mladice u Evropi koji dostižu i do 30 kg. I ostale salmonidne vode Srbije se nalaze u njenoj blizini. Reke Samkovka, Tara, Rača pravo su mesto za trofejni ulov ili rekreativno pecanje.



Najlepši doživljaji sportskog ribolova na reci Savi doživljavaju se na dva meandara – Zasavici i Obedskoj bari.

Zasavica – jedno od poslednjih izvorno očuvanih močvarnih područja, idući od severa ka jugu Srbije (60 km od Beograda).

Obedska bara – udaljen samo 30 km od Beograda. Meandar reke Save sa kojim je i danas povezana sa dve rečice predstavlja pravi raj za ribolov.



Veliki i plavi Dunav je kroz Srbiju najvećim delom prava ravničarska reka, ali divljih i prirodnih obala. Love se šaran, smuđ, som, štuka i sve vrste „bele ribe“.

Ribolov u Golubcu je moguć čitavom dužinom keja od 3 km.

U Kladovu su razvijene dve vrste ribolova:

• sportski ribolov (razne tehnike ribolova sa obale): bela riba, smuđ na živu ribicu ili silikonske varalice
  
• profesionalni ribolov mrežom – ulov soma „na bućku“ iz čamca, kao karakterističan način ribolova za neka dunavska područja
  

Beška ima terene pogodne za sportski ribolov, velike dubine (15-20 m), sa brojnim rukavcima, plavnim područjima i adama.


Sportskim ribolovom može se baviti na svim vodama oko Jagodine, Smedereva i
Velike Plane. Posebno su atraktivna Predorsko i Bagrdansko jezero. Na Predorskom jezeru pravi zaljubljenici ovog sporta se bave CART ribolovom
na šarana.  

Kod Smedereva, riba se lovi pri dnu, sa olovom, a pošto je reka brza olovo treba da je teže nego za pecanje na Dunavu. Ovde se najčešće love mrena, som, smuđ i druge bele ribe.


Reka Tisa teče kroz Banat i Bačku i prava je ravničarska reka, široka i naizgled spora. Bogata je raznim vrstama ribe i privlači mnogobrojne ribolovce. Love se: šaran, protviš jaz, krupan som na bućku, ali i retke ribe poput kečige i mrene.

Pored ove pomalo tajanstvene i još nedovoljno otkrivene reke, ima dosta starih korita bogatih štukom, belom ribom, šaranom, amurom, tolstolobikom i drugom ribom.


Nalazise u međurečju Begeja i Tise na površini od oko 1700 hektara. Raznolikost prirodnog rezervata, isprepletanost rečnog, barskog, močvarnog, livadskog, slatinastog i šumskog ekosistema, Carsku baru čini jedinstvenom u ovom delu Evrope.

Atraktivni tereni za lovni turizam na širem području Ribnjaka, kao i uređena mesta za sportski ribolov privlače pažnju uživalaca u ovim aktivnostima.



Savsko jezero na Adi Ciganliji nalazi se takoreći u samom Beogradu. Jezero je
poribljeno kapitalnim i retkim primercima ribe strogo kontrolisanog kvaliteta. Ribolovce očekuje 40 numerisanih pecaroških mesta, a obala je uređena. Dno je muljevito i peščano. U jezeru ima šarana, babuške i linjaka – poznatog kao „riba lekar“.


Jezero Beli Rzav (Zaovine) na planini Tari, udaljeno je od Bajine Bašte 30 km,
i okruženo je bujnom vegetacijom. Svojom dubinom čiste i bistre vode nikoga ne ostavlja ravnodušnim, ribolovce posebno. U njemu se lovi klen, som, štuka i pastrmka.


Jezero Perućac je udaljeno od Bajine Bašte 13 km. Strme obale i autentičan
kanjon jesu atraktivni, ali teško pristupačni. Riba se lovi iz čamca ili malih sojenica rasutih po obalama, a jezero nudi šarana, soma, skobalja i plotice. Bogato je ciprinidnim ribama, a ulovi se i krupna pastrmka.


Privlačnost jezera Tresetište je u spoju peščare i vode. Nalazi se na zaštićenom
području Subotičke peščare i ekološki je izuzetno čisto. Na Tresetištu  je razvijen visok nivo sportsko-rekreativnog turizma. Ovde šaran i amur teže od 15 do 20 kg, a ima i težih primeraka.


Izgradnjom brane na reci Vlasini nastalo je Vlasinsko jezero na nadmorskoj visini
od 1214 m i predstavlja pravu oazu očuvane prirode. Podizanjem nivoa vode, na jezeru se formiraju velika plivajuća ostrva – zaštitni znak ovog jezera. Pored pastrmke, lovi se som, klen, grgeč, beli amur, šaran i babuška.

izvor:srbija.travel

Sportski ribolov na rijekama i jezerima



MALO ULOVI I PUSTI, MALO PONESI KUĆI

Ne tako davno u našim rijekama i jezerima plivalo je puno riba, a sportskih je ribolovaca bilo malo. Nesportskim načinima i prekobrojnim uzimanjem riba riblji se fond drastično smanjio. S druge strane pritisak na vode iz dana u dan sve je veći. Poslije radnog tjedna prepuna obaveza i stresova mnogi upravo u rekreativnom ribolovu traže predah i bijeg od svakidašnjice.

Odlučite li se baviti sportskim ribolovom, važno je znati da za svaku vodu morate imati odgovarajuću ribolovnu dozvolu. Ne započinjite ribolov bez dozvole, jer kazne su velike. No ponajprije morate položiti ribički ispit, a tek onda možete kupiti godišnju ribolovnu dozvolu. Ribički ispit možete položiti
pri svakoj ribolovnoj udruzi, a potom upisninom, plaćanjem članarine i kupnjom godišnje dozvole postajete članom odabrane ribolovne udruge i Hrvatskoga športskog ribolovnog saveza. S godišnjom dozvolom ribolov možete obavljati samo na vodama kojima gospodari ta ribolovna udruga. Ne želite li kupiti godišnju dozvolu, ili hoćete loviti na vodi kojom ne gospodari vaša udruga, morate kupiti dnevnu dozvolu. Raspitajte se prije ribolova gdje se kupuju dnevne dozvole kako ne biste imali problema s ribočuvarskom službom.

Ako ste novi u ovom krasnom sportu, a ne mislite boravak uz vodu iskoristiti samo za odmor i opuštanje već pritom ponešto i uloviti, pokušajte od starijih ribiča ili bar iz literature doznati što više o ribama naših voda, ribolovnim tehnikama i mamcima na koje se love. Različite riblje vrste imaju i različite prehrambene navike, zadržavaju se na drukčijim mjestima u vodama koje nastanjuju, razlikuju se veličinom i težinom, pa bi i pribor trebao biti prilagođen vrsti ribe koju želite loviti.

I dok neke vrste više vole brže i bistrije vode, druge se drže dubljih i mirnijih dijelova rijeka. Neke ribe hranu uzimaju pri površini, a neke isključivo sa dna. Jedne su izrazite grabežljivice i hrane se drugim ribljim vrstama, drugima su prirodna hrana ličinke različitih kukaca, pužići, školjke… Treće su, opet, svejedi. Bez obzira na to koje vrste riba lovili, ribolovu pristupite sportski, a prema ribi se ponašajte kao prema dostojnu suparniku. «Catch & release», ulovi i pusti, svjetski je trend puštanja ulovljene ribe koji i u nas iz dana u dan prihvaća sve više ribiča. No nitko vam neće zamjeriti ako pokoju ribu i ponesete kući, ali pridržavajte se propisima reguliranih najmanjih lovnih mjera, dopuštene dnevne količine ulova i lovostaja. Da nam vode budu opet pune riba kao nekada.


Ninoslav Žagar – Večernji list

Feeder akademija: TEHNIKA U HLADNOJ VODI




Atila Erdei nije nepoznat našoj sportskoj javnosti. Dvostruki je šampion mađarske, četvorostruki je osvajač bronzanih medalja na klupskim prvenstvima, četvorostruki je osvajač bronzanih medalja svetskih prvenstava…
Njemu je još od davne 1991. godine skoro uvek rezervisano mesto u mađarskoj plovkaroškoj reprezentaciji. Susretali smo ga često i po Srbiji na takmičenjima poput Kupa Sente koji se tradicionalno održava na Tisi, zatim na profi kupu Zrenjanina na Tamišu, ali i na drugim visokorangiranim plovkaroškim nadmetanjima. Atila je izuzetno cenjen po umeću sa match tehnikom i rado je viđen gost na međunarodnim takmičenjima. Uglavnom ćuti, ponekad se našali, ali zato ribe vrlo uspešno lovi pa se od njega može mnogo toga naučiti.
Desilo se pred kraj zime, da smo se sreli u Segedinu. Cilj nam je bio da iskusnog velikana vidimo na delu.




Pokazaću vam kako se feeder tehnikom lovi bela riba pa i poneki šaran u hladnoj vodi – saopštio nam je Atila čim smo se pozdravili. Tu svoju nameru je podelio sa nama na njemu svojstven način, spartanski. Zatim se nasmejao.
- Nemojte se čuditi, pecaću feeder tehnikom jer mi je i ona vrlo draga. Skoknućemo na Lences jezero koje dobro poznajem. Prostire se na oko 4,5 hektara i njegova najveća dubina je oko dva metra – objasnio nam je.

Na obodu Segedina Lences jezero je bilo pusto. Po kasnozimskom vetrovitom i hladnom danu ni traga od pecaroša od kojih u letnjem periodu vrvi obala. Na jednom od pecaroških mesta Atila se zaustavio i počeo se raspakivati.

- Kad stignemo na vodu najbitnije nam je da ispitamo strukturu dna. Radi jednostavnosti ja to radim sa istim priborom sa kojim i pecam. No, prvo na osnovni najlon montiram svoju ručno izrađenu hranilicu velikog kapaciteta koja teži svega pet grama. sa njom prihranjujem, jer više hrane stane u nju nego u onu sa kojom pecam. Zabacujem na tridesetak metara, sačekam dva-tri minuta da se hranilica sa prihranom smiri na dnu pa je lagano cimnem. Ako mogu da je pomerim bez otpora, dobro je. Naime, na mnogim mestima dno je muljevito, i takvo mesto nije baš najsrećniji izbor za uspešan ribolov – pričao nam je Atila.




Posmatrali smo pecaroškog velemajstora. Pri svakom njegovom pokretu vidi se da ovo ne radi prvi put. Stvari su brzo dolazile na svoje mesto… Prihranu je pripremao samouvereno i punu hranilicu vrlo precizno dopremao na izabrano mesto. Strpljivo je sačekao da se njen sadržaj istopi pa ju je izvukao na obalu. I ponovo punio. Tu radnju ponovio je šest do osam puta. I nešto sam morao da primetim…

- Kod svakog zabačaja hranilica pada u istu tačku. Kako uspevaš? – pitao sam ga.
- Jednostavno – stiže odgovor – Kad smo zabacili na pravo mesto, osnovni najlon treba uvući u graničnik mašinice, tako da kod narednih zabačaja nećemo imati problema sa prebacivanjem daljine. U hladnoj vodi treba da koristimo malu količinu kvalitetne prihrane, koju je poželjno skoncentrisati na što manji prostor. Ako smo u tome uspešni i ako nam je montaža funkcionalna, eto riba za tridesetak minuta. Ja sam sada vezao udicu 18 na predvez 0,10 mm, dok je osnovni najlon debljine 0,16 mm. Za pecanje koristim hranilicu od petnest grama.
- I sa takvim predvezom i udicom želiš da izvadiš šarana?
- Sa ovako finom opremom i manjom udicom izvlačenje šarana uopšte nije problem. Zakačenu ribu ne treba da mučimo, jer u ovom jezeru nema ni potopljenih stabala ni granja. Kad bismo stavili veću udicu, garantovano ne bismo ništa upecali, ne bi bilo ni poteza – odgovorio je Atila.

Od završetka hranjenja i prvog zabacivanja prošlo je dvadesetak minuta kad su nas lagani treptaji vrhova feeder štapova počeli upozoravati da su se ribe zainteresovale za prihranu u hranilicama. No, crviće na udici još nisu pronašle. I onda potez. Vrh levog feeder štapa se savio oko tri centimetara prema vodi i ostao u tom položaju. Atila je kačio.
- Evo prve ribe! Treba je vrlo oprezno zamarati. Sa ovakvim finim priborom leti pecamo belu ribu, a sad treba da dovučemo šarana sa oko 30 metara udaljenosti – savetovao nas je Atila.
Kad se riba našla na obali, udica je čvrsto stajala u njenim ustima. Bio je to prelep šaran od blizu tri kilograma. Posle sat vremena potezi su postajali učestaliji. Javljala se uglavnom bela riba, dok su šarani nestali. Hladan vetar nas je pošteno izduvao, ali je vredelo. Atila nam je pokazao kako feeder technika u hladnom vremenu može biti izuzetno uspešna.

Ištvan Kazi i Robert Egedi



1. U hladnoj vodi koristimo malu količinu kvalitetne prihrane. Atila je na jezeru Lences potrošio svega kilogram prihrane

2. Bitno je da ne žalimo crvice, pinkije i larve u smesi prihrane

3. Atila je prihranjivao ručno izradjenom hranilicom velikog kapaciteta koja je teška svega 5 grama, a u koju stane veća količina prihrane od one sa kojom peca

4. Jak vetar i veliki talasi mogu zasmetati u uočavanju poteza. U ovom slučaju dobro je spustiti vrhove štapova bliže vodi

5. Atila je majstorski dokazao da se i po hladnom vremenu mogu uloviti lepe ribe

6. Sa finim priborom ulovljeni šaran

7. Kod zamaranja moramo biti pažljivi

8. Mali trik: pecamo li sa feeder štapovima iste dužine, izbeći ćemo eventualno nepoželjno mršenje najlona povučemo li malo unazad stap čiji je vrh bliže vodi

sportskiribolov.

Bez obzira koji sistem koristili pri ribolovu picker ili feeder štapovima treba se pridržavati nekih osnovnih pravila.
Lovite li na rijeci zabacivati treba uvijek nizvodno, jer tako riječna struja sama zateže najlon, a oslobođene čestice hrane putuju nizvodno i mame ribu prema hranilici, odnosno prema mamcu na udici. Kada lovite na tekućim vodama štap treba postaviti što je moguće više okomito u zrak da što manje najlona bude pod vodom, jer tako smanjujete otpor koji on pruža vodenom toku. Ako je dovoljno otežana, hranilica se na taj način ne bi smjela pomicati po dnu, a grizove ćete znatno lakše uočiti. Možda ćete u početku imati problema s realizacijom grizova, ali i za to treba malo vremena pa to shvatite kao posao koji morate odraditi.



Ponekad je dovoljno svega desetak centimetara produžiti ili skratiti predvez da se promašaji pretvore u pogotke. Često će vas kontriranje na iznenadno savijanje štapa prema vodi dovesti do promašaja, a ono lagano konstantno podrhtavanje vrha na koje ne znate da li treba reagirati ili ne gotovo je siguran znak da riba drži mamac u ustima. Kao i kod ribolova na stajaćim vodama i ovdje je precizno zabacivanje uvijek na isto mjesto od presudnog značaja za broj grizova, pa tako i ulovljenih riba. Dakle, odredite si orijentir na drugoj obali, a kada prvi puta dobro zabacite zataknite najlon za "line clip". Tako ćete uvijek bacati na istu udaljenost, a eventualni problemi mogu nastati samo ako vam zagrize kakva velika mrena :rtv: i poželi izvući više najlona nego joj to dopušta "line clip".

No ne brinite, nije to baš tako učestala pojava.

Kod ribolova na stajaćim vodama štap u držače treba postaviti paralelno s obalom, odnosno pod kutom od 90° na smjer ribolova. U ovom slučaju vrh štapa treba biti tik iznad površine vode da bi što više najlona bilo u vodi, a zatezanje prlikom griza izvodi se u stranu kao i kod ribolova match štapom.




Po zabacivanju, kada hranilica legne na dno (ako ne lovite u propadanju), najlon se zategne toliko da se vrh štapa lagano povije. Svako njegovo daljnje savijanje prema vodi ili otpuštanje označava griz. Ako lovite bijelu ribu ti pomaci vrha mogu ponekad biti vrlo mali i teško primjetni, pa možete ispred vrha zabiti neki štap kako bi promatrajući vrh naspram njega lakše uočili griz.
S tankom upredenicom zbog njezine neistezljivosti vidjeti ćete doista i najnježnije grizove, one koje rabeći najlon možda ne bi zamijetili, ali upravo zbog te iste neistezljivosti izgubiti ćete mnoge ribe pri zatezanju ili zamaranju. Tanke udice često rasijeku osjetljive riblje usne. Debljina najlona namotanog na rolu izravno ovisi o težini hranilice ili olova koje koristimo i o štapu kojim lovimo, a manje o ribi koju lovimo, pogotovo ako se radi o bijeloj ribi. Mislim da se promjerima od 0,18 do 0,25 mm mogu pokriti gotovo sve situacije. Osnovni najlon promjera ispod 0,18 mm nema potrebe stavljati jer i najmanje hranilice pune hrane ipak predstavljaju znatno opterećenje za pribor, a najlon promjera 0,25 mm bit će dostatan i za teži feeder ribolov The Method tehnikom.

U svakom slučaju s tanjim najlonom dalje ćete moći zabacivati sistem i grizove ćete lakše uočiti, ali s finoćom ipak ne treba pretjerivati. Dobro je upotrebljavati tonuće najlone koje je potrebno još dodatno odmastiti za to predviđenim kupovnim sredstvom ili deterdžentom za pranje posuđa, jer tako ćete lakše potopiti najlon i prije zategnuti vrh štapa. Optimalna rola za ribolov pickerima i feederima je ona srednje veličine, dakle ista ona koju koristite za ribolov bolognesom ili matcherom. To u prijevodu znači da bi dobro bilo da ima preciznu kočnicu, siguran rad, nešto veći prijenosni omjer (od 5,1:1 naviše ), bar dvije špule na kojima ćete imati namotane najione različitih promjera ... Ili je najbolje reći - nešto kao Shimano GTM 3000. Udice koje ćete upotrebljavati mogu slobodno biti nešto veće i deblje nego u ribolovu plovkom, jer cijeli sistem leži na dnu što smanjuje opreznost riba.


sport.rib.

Dubinski ribolov


Jedna od metoda pecanja je i dubinski ribolov koji je kod nas veoma zastupljen. Pod ovom metodom se podrazumeva ribolov na prirodne mamce koji se plasiraju na samom dnu ili „tik“ iznad njega. Može se loviti bela riba i ostale šaranske vrste kao i grabljivice. Ovom prilikom ćemo opisati dubinski ribolov bele ribe.


Babuška, karaš, deverika i druga bela riba lovi se isključivo uz upotrebu hranilice. To je deo ribolovačke opreme čije se telo puni pripremljenom hranom za primamu ribe. Nakon kontakta hranilice sa vodom, hrana se postepeno razlaže i pada na dno. Postoji nekoliko različitih vrsta i oblika hranilica. Prilikom kupovine morate voditi računa o težini kako vam jača vodena struja ne bi kotrljala hranilicu po dnu. Za ovaj oblik ribolova koriste se klasični štapovi poluparabolične ili paraboločne akcije od 30-40gr pa na više. Dužina od 2,7m je više nego odgovarajuća. Naj bitnija stvar kod odabira štapova je da poseduju osetljiv vrh, kako bi indikacija trzaja bila olakšana. U poslednje vreme ribolovci sve više kupuju takozvane fider štapove koji su primereni ovom obliku ribolova.


Što se tiče izbora mašinice, poslužiće bilo koja kapaciteta strune 100m/0,25mm-0,30mm. S obzirom da se lovi riba maksimalne težine do 1kg, struna prečnika 0,20mm-0,25mm je sasvim dovoljna. Udice pogodne za dubinski ribolov se kreću od broja 5-12 i moraju biti prilagođene ribi koja se lovi. Kao mamac se mogu koristiti razne vrste glista, crvića, kukuruz, žito... Na ovakav sistem često se javlja šaran pa je iz tog razloga potrebno da dril na mašinici bude adekvatno podešen tj.nešto slabiji od nosivosti najlona.

Sisteme možemo montirati na nekoliko načina. Ovo je jedan od najzastupljenijih. Na osnovnu strunu za gornji bočni predvez možemo vezati trostranu ili pomoću omče od osnovne strune klasičnu vrtilicu. Zatim na osnovnu strunu navučemo hranilicu i postavimo stoper tako da udica gornjeg predveza ne može „dohvatiti“ hranilicu. Navučemo bužir i vežemo vrtilicu na osnovnu strunu. Na drugi kraj vrtilice se veže donji predvez dužine oko 20cm gde debljina strune i gornjeg i donjeg predveza treba da je za par brojeva manja od osnovne. Kada namamčite udice i hranilicu napunite primamom, sledi zabacivanje. Posebnu pažnju obratite na zamah, zbog težine sistema zabacivanje treba da je sporo tj. primereno opterćenju štapa. Zbog nekontrolisanog „švićkanja“ može doći do pucanja štapa. Otvorite preklopnik mašinice, desnim kažiprstom držite najlon, zamahnite lagano u nazad i kada sistem bude u krajnjoj tački odmereno zabacite. Po nekom pravilu zabacivanje se vrši pod uglom od oko devedeset stepeni u odnosu na obalu ili nešto malo nizvodno.

Neposredno pre i posle pada sistema na vodu, radi manjeg mršenja, možemo kontrolisati odmotavanje strune sa mašinice. To postižemo postavljanjem kažiprsta leve ruke na obod špulne, postepeno propuštajući strunu.

Po padu sistema na dno koje se indikuje opuštanjem strune, levom rukom vratite preklopnik mašinice u prvobitni položaj. Štap odložite u držač koji je poboden u obalu ili pričvršćen za čamac. Nakon toga postepeno okrećite ručicu mašinice sve dok ne pokupite višak strune i lagano je zategnete tako da vrh štapa bude blago povijen. Pojedini ribolovci rade ovaj postupak obrnutim redosledom. Prvo naprave zategu između sistema i štapa pa tek onda odlože štap uz eventualne korekcije. Na vama je da odlučite koji će te način primenjivati. Štap treba da je postavljen pod uglom od četrdeset pet stepeni. Sada vam preostaje da posmatrate vrh štapa koji registruje uzimanje mamca slično kao i plovak-pomeranjem gore dole i jačim zatezanjem odn. savijanjem štapa.


Na kraju treba samo da se opustite i uživate. Kada riba zagrize sledi kontra, zamaranje i izvlačenje ribe iz vode. Za lakše prihvatanje ribe možete koristiti meredov, ali ne žurite. U blizini obale na kojoj stojite amortizacija celog pribora je znatno smanjena i zbog toga može doći do kidanja strune ili čak loma štapa.



ribomanija