ГЛАВА 32



Обраћење Вавиле комедијанта



Био неки комедијант у Тарсу Киликијском по имену Вавила. Он је имао две пријатељице. Једној је било име Комита, а другој Никоса. Вавила је у своме животу чинио дела која личе само на људе који сарађују са демонима. Једнога дана је отишао у цркву и то баш у дан када се, по промислу Божијем, читао одељак из Еванђеља у коме се каже: "Покајте се, јер се приближило Царство Небеско"[13]. Ове речи су се дубоко коснуле његовог срца и он је почео да плаче, да размишља и каје се за сво зло које је у свом животу учинио. Истог тренутка, пошто је изишао из цркве, позвао је оне своје две пријатељице и рекао им:

"Ви знате у каквом сам блуду живео са вама двема, подједнако блудничећи са сваком од вас. Сада задржите све што сам вам поклонио, узмите и сву моју имовину и поделите међу собом. Ја данас одлазим, одричем се света и идем да постанем монах."

Оне му онда, као из једних уста, рекоше;

"У греху и у погибији душе ми смо те следиле, а сада нас остављаш кад хоћеш да учиниш богоугодно дело. Искрено ти кажемо, не остављај нас, желимо да те следимо и у добру које намераваш да учиниш."

О монаху којег је мудра девојка одвратила од греха



Када сам био у Антиохији, чуо сам од једног презвитера да је патријарх Анастасије[28] причао да је једном неко од монаха авве Севиријана био послан, послушања ради, у крајеве Елефтерупољске. Тамо је овај монах отсео код неког христољубивог сељака, који је имао кћер јединицу, чија је мајка давно умрла. Како је монах остао неколико дана у тој кући, ђаво, који се увек бори против људи, почео је да му убацује нечисте помисли са циљем да га наведе на телесни грех са младом девојком. Он сав беше устрептао од жеље и тражио је прилику да девојку заведе. Ускоро му је ђаво, који је и изазвао ту телесну борбу, створио прилику да оствари своју замисао. Када је девојчин отац отишао у Аскалон по неком свом послу, монах је, схвативши да се у кући не налази нико осим њега и девојке, кренуо са намером да је саблазни. Но, она, чим га је видела силно узбуђеног и свег горућег од жеље, мирно му се обрати:

"Не узбуђуј се и не жури да ми учиниш зло, јер се мој отац неће вратити ни данас ни сутра. Дакле, саслушај ме прво шта ћу ти рећи, а Бог ми је сведок да ћу и ја после, драге воље, учинити што будеш желео. Реци ми прво, мој господине брате, колико си дуго у манастиру?"

"Седамнаест година."

"Да ли си икада у своме животу познао жену?"

"Не."

"Зар желиш у једном сату да изгубиш сав свој труд? Сети се колико си пута пролио сузе да би Господу принео своје тело чисто од сваке нечистоте. А сада желиш за једно мало уживање да изгубиш све своје победе. Рецимо да те послушам. Ако учиниш са мном грех, да ли имаш куда да ме одведеш и да ме издржаваш?"

"Немам."

"Искрено ти говорим и не лажем те. Ако ме будеш понизио бићеш узрок многих зала."

"Како то?" упита је монах, а она одговори: "Осим тога што губиш своју душу, од тебе ће се тражити и моја душа. Да ти ово буде јасно, обећавам ти, заклињући се Оним који је рекао: "Не сведочите лажно"[29], ако ме понизиш, ја ћу се обесити, а то ће бити као да си ме ти убио и бићеш на Страшном Суду осуђен као убица. Али пре него што постанеш узрок толиких зала, врати се у свој манастир и дуговаћеш ми многе молитве у знак захвалности."

Пошто је монах дошао к себи и престао да гори ватром телесне страсти, вратио се у свој манастир и замолио игумана за благослов да више никада не изиђе из њега. Три месеца после овога отишао је ка Господу,

Svakom čovjeku, koji misli da može tumačiti i poučavati stvari o onom svijetu, Bog će se nasmijati.

Albert Einstein

Старији јеромонах саветује новорукоположеног, који се спрема да беседи први пут:

- Брате, народ сматра добром сваку проповед која траје краће него што они очекују!

Gospodin je pastir moj:
ni u čemu ja ne oskudevam;
na poljanama zelenim
On mi daje odmora.
Na vrutke me tihane vodi
i krepi dušu moju.
Stazama pravim On me upravlja
radi imena svojega.

Pa da mi je i dolinom smrti proći,
zla se ja ne bojim, jer si Ti sa mnom.
Tvoj štap i palica tvoja
uteha su meni.

Trpezu preda mnom prostireš
na oči dušmanima mojim.
Uljem mi glavu mažeš,
čaša se moja prelieva.
Dobrota i milost pratiće mene
sve dane života moga.
U Tvome ću domu prebivati
kroz dane mnoge.

Једном приликом ишао је Агатон са својим ученицима путем, па наиђоше на руковет пасуља.
Један од ученика, видећи то, упита Агатона:
-Ако благословиш ја ћу то да узмем."
Старац га зачуђено погледа па га упита:
- A јеси ли ти то оставио?
- Нисам, одговори ученик.
- Па кад ниси како можеш узети оно што ти сам ниси оставио?"

Kad bih ljudske i andjeoske jezike govorio, a ljubavi ne bi imao, bio bih mjed sto jeci, ili cimbal sto zveci.
Kada bi imao dar proricanja, kad bih znao sve tajne i imao sve znanje, i kad bih imao potpunu veru,
tako da bih mogao pomicati planine,a nebih imao ljubav.Bio bih nista.


Pavle Koricanima

Patnje koje proističu iz nerazumnog života dovode do svesto o neophodnosti razumnog života. (Tolstoj)

Kao što samo noćni mrak otkriva nebesna svetila, tako samo patnje otkrivaju istinsko značenje života. (Toro)

Tek kad sam iskusio šta je patnja, ja sam saznao blisko srodstvo ljudskih duša među sobom. Treba da se dobro napatiš, da bi sve one koje pate razumeo. A tada i u umu biva jasnije: položaji i životi u koje si dotle bio neupućen postaju ti poznati i tebi biva jasno šta je kome potrebno. Veliki je Bog što nas je umudrio. A čime nas je umudrio? Onom istom nesrećom od koje bežimo i hoćemo da se sakrijemo. Pisano je da patnjom i nesrećom dobijamo mrvice mudrosti koju ne nalazimo u knjigama. (Gogolj)

Мој љубљени брат, јеромонах Никодим, пре много година посетио је једног исихасту у пустињи Вигла:

"Старче, благословите."

"Бог благословио!"

"Желео бих да ми кажете неко душекорисно слово."

"Не бих ти рекао", казао је он, "али како видим да си духовник ипак ћу ти рећи. Дакле, слушај! Годинама сам се мучио поред страшне жене коју сам узео и која ми није давала ни тренутка мира. То је тиранија, чедо моје, велика тиранија."

"Ко је та жена, старче?"

"Која би друга била ако не гордост?! Нисам знао како да се спасем и како да се разведем од ње", рекао је с уздахом и наставио рукоделије у својој пустињској каливији".

" Пре него што је дошао на васељенски престо, Свети Нифон, патријарх константинопољски, био је искушеник у манастиру Дионисијату. Након што је много година напасао Цркву Христову, одрекао се патријаршијског трона и одлучио да се врати на "место свог покајања", односно у свој манастир, не откривајући при том свој идентитет.

Када је стигао у Дионисијат, рекао је да се зове Николај и да жели да се замонаши. Игуман га је упозорио на манастирски обичај да се почетницима даје задатак да чувају манастирске животиње. Светитељ је то радосно прихватио и остао изван манастира, у штали, где се бринуо за мазге. Хранио их је, појио и чистио. Поседовао је недостижно стрпљење и издржљивост.

Манастирски монаси су запазили да сваке ноћи из штале излази пламени стуб и да се уздиже према небу. О томе су известили игумана, који је преклињао Бога да му открије каква је то натприродна појава. И заиста, Бог је одмах открио игуману да је онај којег је одредио да брине о животињама и да доноси дрва из шуме, васељенски патријарх Нифон, некадашњи сабрат овог манастира.

Оне ноћи, кад је доживео ово откровење, игуман се задивио великом светитељевом смирењу. Позвао је свештенике и ђаконе да обуку своја одејанија, а монахе да узму рипиде, кандила и тамјан. Ова свечана литија очекивала је да се светитељ врати из шуме, одакле су животиње вукле дрва. Светитељ је, као истински подвижник, био одевен у стару расу, неочешљан и прашњав.

Кад су га угледали, сви су пали на колена, тражећи његов благослов и говорећи: "Доста је било твог понижења, патријарху наш! Уђи у свој манастир и узми пастирски штап који ти припада, како би све нас напасао на пашњацима спасења!"

Преподобни отац наш Нифон, патријарх константинопољски, каже:

"Онај ко стекне смирење, гради кућу на чврстој стени, а то је Христос. Онај ко је егоистичан и верује да је задобио врлине, лишен је сваке врлине и преиспуњен је заблудама, и он васцело своје здање подиже на песку гордости. Смирење ће укрепити сваку врлину и човек који га поседује биће просветљен. У супротном, луциферски егоизам избрисаће сваки траг доброте и довести до скамењености ума. Егоистичан човек је у целини обузет тамом, сагласно Светом Писму које каже: Бог се Гордима противи а смиренима даје благодат (Пр з, 34 и 1 Пт.5,5)."

"Породицу сматрам основом људске заједнице и незаменљивом за духовни развој човека. У породици се чува вера предака, држи се до основних духовних вредности, које нас воде кроз живот; породица је извор љубави, у њој се учимо дужности, жртвовању, заједничком подношењу невоља, као и подели радости. Породица нам ствара осећање да смо заједно у свему и кад одемо из својих кућа, куда нас живот води. Породица је "мала Црква". Њених светиња и обичаја ко се држи, тај не може залутати у овом отуђеном, испражњеном, посувраћеном свету."

Патријарх српски Павле

" Један подвижник је рекао:

"Сигурно путовање (у вечност) обезбеђују нам подвиг (борба), усрдност, осећање недостојности пред Богом, нада (духовни кисеоник), утеха и поуздање. То неће учинити ни несреће, ни изнуђена послушност, ни усиљена молитва, ни сузе, ни жалост, јер све то долази од ђавола. Да, морам плакати због својих грехова, али тако што ћу се уздати у љубав Божију. Међутим, нећу плакати зато што то жели ђаво, и нећу очајавати. Много пута се дешава да ђаво упропашћује човека очајањем и да бива победник. Живите као дете у очинском наручју. Наше поверење у Бога је непрестана молитва која доноси позитиван исход. Очајање долази од ђавола. Не говорите: 'шта ми се то догодило', него се у потпуности и с поверењем предајте Богу и уздајте се у Њега."

"Наше послушање не би требало да потиче од несреће или зато што смо се неким случајем замонашили. Старац или старица није цар Диоклецијан који издаје наређења. Напротив, требало би да будемо благодарни свом старцу или старици, јер нас наше послушање штити. Не би требало да им се супротстављамо или да показујемо непослушност."

Један старац је рекао:

"Није ме занимало мноштво ствари. Познајем нешто од светоотачких списа и трудим се... то је све. Оно што сам схватио јесте да за човека не постоји горчина. Уколико је сусретнете духовно, горчина постаје слатка."

"Много пута смо сусрели човека који је грешио, зажалио због тога и искрено се покајао. Патио је и исповедио се, а затим добио божанску утеху. Када човек не осети ту утеху, то значи да би требало да разуме да нешто није у реду са његовим стањем. Требало би да опет пође на исповест, а за њом ће уследити и утеха. Тако ћемо напредовати. Човек саучествује у патњама свог ближњег, моли се за њега и преклиње Бога да му помогне."

Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti;od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi,
ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.


Patrijarh Pavle

Tajna je u sadašnjosti; ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost,
biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama
Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Večnost.


Paolo Koeljo

Гордост ума је гора од гордости воље.

"Bog ima mnoge koje crkva nema i crkva ima mnoge koje Bog nema"

Avgustin

"Sva je tajna u tome da Bog ne deluje u determinisanom poretku objektivisane prirode. On deluje jedino u slobodi, jedino kroz covekovu slobodu."

Nikolaj Berdjajev

"znanje bez podviga je fantazija, a podvig bez znanja-idolopoklonstvo."

Sveti Maksim Ispovednik

Nikodim Agiorit - "Nevidljiva borba" :

"...Можда се желиш трудити да постигнеш савршенство? Нека је благословена твоја намера. Али се већ на првим корацима припреми на труд, зној и борбу. Мораш све принети на жртву Богу и чинити једино Његову вољу. У самом себи наићи ћеш на многе жеље које траже да буду задовољене, без обзира да ли је то сагласно с Божјом вољом или није. Да би постигао циљ који си себи поставио, потребно је да већ у почетку подвига угушујеш своје жеље, а на крају да их сасвим погасиш. Да би у томе успео, мораш себи забрањивати зло и принуђавати себе на добро. Мораш се непрестано борити са собом и са свим што иде на руку твојим жељама, што их распирује и подржава. Припреми се за такву борбу и знај да се венац даје једино храбрим борцима.
Уколико је та борба тежа од сваке друге - јер кад устајемо против себе налазимо противника у самоме себи - утолико је победа славнија од свих осталих победа, и што је најважније, она је најугоднија Богу.
Ако желиш да из те борбе изађеш као победилац, неопходно је да се строго придржаваш ових правила:
1) Никада се и ни у чему не уздај у себе.
2) Имај у срцу увек чврсту наду на Бога.
3) Непрестано се подвизавај.
4) Непрекидно се моли...".

Старац Јосиф Исихаста – православне

кратке поуке: Ако си пао, устани!



Чедо моје, добио сам твоје писмо и видео у њему твоје неспокојство. Али не тугуј чедо моје. Не буди тако неспокојан. Ако си поново пао – поново устани.



Ти си призван на пут небески. Ништа није чудно, ако се онај који трчи понекад и спотакне. Само треба да у сваком тренутку има трпљење и покајање. Стога се покај кад год погрешиш, и не губи време. Колико оклеваш да затражиш опроштај, толико допушташ лукавом да у теби пусти корене. Не допусти му да те изнервира на твоју штету.

Дакле, не очајавај када падаш, него са усрђем устани и учини метанију, говорећи: Опрости ми, Христе мој, човек сам и слаб сам. Није те Бог напустио, како кажеш, али пошто је у теби још много световне гордости и много сујете, наш Христос допушта да грешиш и да падаш, да би свакодневно чувствено постао свестан своје немоћи, да би трпео оне који сагреше, да не би осуђивао своју браћу када погреше, и да би их укрепио.

Значи, колико год пута да паднеш, поново устани и затражи опроштај. Не скривај тескобу у свом срцу, јер су тескоба и чамотиња радост лукавога из којих се рађа много тога и од којих се душа испуњава горчином, док духовно расположење покајника говори: Сагреших, и опрости ми Оче, и на тај начин прогони тескобу. Зар ја, каже, нисам човек, и зар нисам слаб? Шта ја уопште могу да учиним? Заиста, чедо моје, то је тако. Имај храбрости. Човек стоји на својим ногама само онда, када дође благодат Божија. Ако нема благодати, непрестано се тетура и непрестано пада. И зато буди одважан, и не плаши се.

Видиш ли како је брат, о којем пишеш, претрпео искушење? И ти тако исто чини. Устрој у себи одважан начин размишљања пред долазећим искушењима. Она ће свакако доћи, јер су ти неопходна. Другачије се нећеш очистити. Остави то што ти говоре немар и чамотиња. Не плаши их се. Као што су, благодаћу Божијом, прошла она претх

Ти, дакле, имај трпљење, да би свакодневно био на добитку, да би сабирао награду, починак и радост у Царству Небеском. Доћи ће ноћ смрти, када више нико не може да дела. Зато пожури – јер времена је мало!