Naslov: Aleksandar Sergejević Puškin Pon 1 Avg - 21:21
Ovaj veliki pesnik ruske književne prošlosti pripadao je vremenu evropskog romantizma, u čijim je okvirima i sam počeo da stvara. Ali, naporedo s tim, Puškin se od evropskog romantizma odvaja jakom vezanošću za prošlost i život svoje zemlje, čime je njegovo delo dobilo i značajno realističko obeležje. Pored toga, nadahnuto demokratskim idejama naprednih društvenih snaga Rusije, Puškinovo delo dobija izrazito nacionalan i revolucionaran vid.
Puškinov pesnički dar otkriva se još za vreme školovanja u pesničkom liceju, u kome on istupa sa pesmama kojima su se divili onda najveći pesnici Rusije. Kada je završio licej, Puškin nastavlja sa književnim radom i proslavljanjem slobodnjačkih težnji narodnih masa. Zato ga ruski car Aleksandar I šalje u progonstvo, verujući da će time da uguši njegovo revolucionarno raspoloženje. Oko šest godina pesnik živi pod stalnom prismotrom carevih doušnika. Ali on u to vreme intenzivno književno radi, pišući romantičarske poeme pod neposrednim uticajem slavnog engleskog pesnika Bajrona. Tada počinje sa radom na svom najpopularnijem delu - Evgeniju Onjeginu.
Njegova popularnost u narodu bila je izuzetno velika, i ruski car Nikola I oslobađa pesnika progonstva, ali njegov književni rad i dalje ostaje pod najstrožijom kontrolom. Rodoljubivi pesnik nikada se nije odrekao svojih ideala. Poznajući dobro život i težnje naroda, on je stalno ukazivao na nužnost uvođenja naprednih, modernih društvenih odnosa u spahijskoj Rusiji. Međutim, ni car ni plemićka klasa mu to nisu opraštali. Kada se oženio, car ga je pozvao na dvor davši mu posebno dvorsko zvanje, ali je pesnik osećao da njegovo mesto nije među dvorskom aristokratijom. I pored neumoljive careve cenzure, on radi i pesmama proslavlja oslobodilačke težnje narodnih masa. Stvorivši ogromno i slobdarsko pesničko delo, Puškin postaje jedan od najslavnijih ljudi Rusije. Ali, neprijatelji nisu mirovali. Oni su vešto organizovali jednu nečasnu spletku sa njegovom ženom, i pesnik, da bi odbranio svoju čast, izlazi na dvoboj. U dvoboju sa jednim francuskim emigrantom Puškin je bio teško ranjen. Dva dana kasnije zauvek je sklopio oči vatreni pobornik slobode i najveći pesnik Rusije - Aleksandar Sergejevič Puškin.
Puškin je bio prvenstveno liričar, iako je sa podjednakim uspehom radio i na pripovednoj prozi, drami, poemi i drugim književnim vrstama. Njegova je lirika stvarana u ljubavi prema životu uopšte, a naročito u ljubavi prema životu i slobodi ruskog naroda. U toj poeziji, pored vedrih mladalačkih motiva, ima i snažnih elegičnih tonova, divnih opisa prirode i slika uzetih neposredno iz narodnog folklora. Ali, centralno mesto u Puškinovim lirskim pesmama zauzimaju slodoljubljivi motivi i revolucionarna raspoloženja. Među njima su naročito karakteristične pesme - Slobodi, Čaadajevu, Selo i U Sibir. One su izraz pesnikovog revolta na surovu stvarnost svoje zemlje.
Pesnik veliča zakonitost, slobodu i nagoveštava odlučan obračun sa svima koji ljude i narode drže u pokornosti. On osuđuje nečovečne postupke spahija prema kmetovima, proslavlja ruske dekabriste i sa strašću opeva veru u slobodnu i srećnu budućnost Rusije :
Rusija će se prenuti iz sna, i na ruševinama samovlašća biće ispisana naša imena (Čaadajevu)
Izabrana dela
Puškin je objavio prvu pesmu sa 14 godina, kao učenik u carskoj gimnaziji, u časopisu Evropski glasnik. Tokom školovanja je počeo da piše i svoje prvo veliko delo, Ruslan i Ljudmila, izdato 1820. Delo je bazirano na bajkama koje je čuo od svoje babe.
Od 1817. do 1820. njegova politička aktivnost je uticala na njegova dela. Između ostalog, napisao je delo Oda slobodi. Zbog ovih dela je prognan. Tokom prvog izganstva (1820-1823) napisao je dela Kavkaski zatvorenik, Braća razbojnici i započeo je Česmu Bahčisaraja. Takođe je započeo rad na jednom od svojih najpoznatihijih dela: Evgenije Onjegin.
Tokom kratkog perioda slobode, završio je rad na Česmi Bahčisaraja, i napisao je Cigane. Tokom drugog perioda u egzilu (1824-1826), započeo je rad na Borisu Godunovu. To delo je izdao tek 1831. i pravo na to je dobio kao poklon za venčanje. Evgenija Onjegina je izdao 1833. godine.
Belkinove priče (puno ime: Priče pokojnog Ivana Petroviča Belkina), izdate 1931, nisu postale posebno popularne za vreme Puškinovog života, ali su danas veoma cenjene. Smatra se da je ovim pričama Puškin pokazao šta misli o dotadašnjoj ruskoj prozi i da namerava da napravi novu rusku književnu tradiciju.
Puškin je započeo no vu epohu u književnosti svoga naroda. Mnoge slodoljubive tradicije ruske prošlosti izrazile su se u njegovom romantičarskom delu, koje se utkalo u osnove velike realističke književnosti Rusije.
Izvor: pregled jugoslovenske književnosti + vikipedija
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Pon 1 Avg - 23:34
Voleo sam vas
Voleo sam vas; moja ljubav stara Još uviek, možda, spi u srcu mome. Al' zašto ona nemir da vam stvara? Ja nisam rad žalostiti vas njome.
Voleo sam vas nemo, beznadežno, Pun strepnje i pun ljubomore boli, Voleo sam vas iskreno i nežno; - Nek Bog da, tako drugi da vas voli.
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Pon 1 Avg - 23:35
Poziv
O, ako zbilja, dok je mrak Kad san utiša duše žive I s neba padne sjajni zrak Na neme grobne ploče sive.
O, ako zbilja u taj čas Opusti redom grob za grobom, Ja čekam tad na susret s tobom, Ja čekam tad tvoj lik, tvoj glas.
O, dođi mi, kroz noć, kroz san, Onakva kao zadnjeg časa, K'o led i sva k'o zimski dan; Od bola bleda i bez glasa…
O, dođi mi što pre, što pre, K'o vetra dah, k'o zvuk, il' tajna, K'o strašna sen, k'o zvezda sjajna, Svejedno je: što pre, što pre!
Ne zovem tebe ja zbog tog Da korim ljude čija zloba Učini kraj života tvog, Ni da pročitam tajne groba.
I ne zbog tog, što sumnji roj U duši nosim: da prebolim Ne mogu ja; i sad te volim, I još sam ja ko nekad tvoj.
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Pon 1 Avg - 23:36
Cvetak
Uveli cvetak bezmirisni pušten u knjizi gledam ja. I gle, već mnoštvom čudnih misli duša se moja puni sva.
Kog proleća je cvao cvatom i čijom rukom skršen bi? Da l' poznatom il’ nepoznatom? Zašto ga ovde ostavi?
Možda za spomen na poznanstvo il’ na rastanak možda dug? Na kakvu šetnju kroz prostranstvo, kroz tiho polje, tamni lug? Živi li on il’ ona živi, gde li je njihov kutak sad? A možda su i uvenuli ko ovaj ovde cvetić mlad?
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Pon 1 Avg - 23:37
Elegija
Ludo veselje mojih mladih leta Kao mamurluk, sad mi samo smeta. Al' kao vino-tuga davnog plača U mojoj duši biva sve to jača. Moj put je tmuran. A dane sve gore Nosi mi burno budućnosti more.
Al' mret mi se neće. Još se nadam. Ja živet' hoću, da mislim i stradam. Med nedaćama, jadima i zlima, Ja znam da za me i naslada ima. Ponekad opet zanet ću se skladom, Nad svojom sanjom zaplakati kradom I ko zna, neće l' posljednji mi dani Ljubavlju zadnjom biti obasjani.
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Pon 1 Avg - 23:41
Ne pevaj draga kada si sa mnom
Ne pevaj, draga, kada si sa mnom, Gruzinske pesme, pune tuge: U sećanju mi bude tamnom Daleki žal i dane druge.
Kad razliju se u tišini Te pesme lude, zanesene, Ja vidim stepu, mesečinu I lik daleke jedne žene.
Otkada ugledah te, draga, Njen lik u mom srcu gasne, Al' nova oživi ga snaga, Kad začujem te pesme strasne.
Ne pevaj, draga, kada si sa mnom, Gruzinske pesme pune tuge, U sećanju mi bude tamnom Daleki žal i dane druge.
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Uto 16 Avg - 13:35
Ti i Vi
Isprazno Vi srdacnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj masti Uzrhta dusa u meni.
Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim. Kazem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim!"
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Ned 4 Dec - 22:09
Preživio sam
Preživio sam svoje želje, odrekao se sanka svog. Stradanje teško sad me melje: mog pusta srca to je plod.
Pod olujama sudbe krute povenuo mi vijenca sjaj, ubog mi život boli mute i čekam da mi dođe kraj.
Kao što, shrvan kasnim ledom, slušajuć vjetra fijuk znan, na nekoj goloj grani bijednoj posljednji list treperi sam.
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Ned 4 Dec - 22:12
Pod sinjim nebom je
Pod sinjim nebom je,u rodnom kraju svom Venila setna,tamišljena… Na kraju uvela i možda,nada mnom Lebdela već je senka njena. No neprestupna crta stoji izmeđ´ nas: Zalud sam staru ljubav zvao S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas, Ravnodušno ga saslušao. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji,nada, S toliko bolnog tugovanja za njom, S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje,ljubav?Sad u duši toj Za senku koju smrt mi uze, Za sećanje na život nepovratni moj, Ne nalazim ni bol ni suze
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Ned 4 Dec - 22:14
Posvećeno
Ja pamtim divno magnovenje, Kad sretoh tebe na svom putu, Ko svetlih snova ostvarenje, Ko neba dah u zemnom putu. Kroz burni život hitrobežni, Kroz strasti,iskušenja mnoga Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne, Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Teko je život,pun čeznuća, Pun mraka,zla i ropskih uza, Bez rajskog sna,bez nadahnuća, I bez božanstva i bez suza. Al´ opet nasta otkovenje, I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja, Ko neba dah u zemnom kutu. I srce puno je pregnuća: Ti vraćaš sve što vreme uze, I rajske sne i nadahnuća, Božanstva čar i žarke suze
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Ned 4 Dec - 22:16
Sužanj
Za gvozdenom rešetkom tamnujem sad, Ja – nekad slobodan orao mlad. Kraj prozora sleće moj srećniji drug, On razdire plen svoj i leti u krug. On kljuje i baca i gleda u mrak, I krikom i pogledom daje mi znak. Ja tačno razumem što hteo bi reć; On poziva mene: ”Hajd’ vreme je već! Mi slobodne ptice smo. Hajde i ti Na mesto gde oblak nad urvinom spi, Gde plavetno more na obzorju sja, Gde lutamo jedino vetar, i ja!”
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Ned 4 Dec - 22:20
Šta ime moje za te znači..
Šta ime moje za te znači? Umreće ono k´o šum vala Što tužno mije tuđa žala, Ko žagor šumski kad se smrači. Na listu tvoga spomenara Ostaće poput traga sivog, K´o grobni natpis,čudna šara
Nečitljiva za ikog živog. Šta znači ono?Već odavno Val novih nemira ga briše I sećanje životodavno Ne budi u tvom duhu više. No reci ga u vreme čame, Kaži u časovima sivim: Postoji uspomena na me, Postoji srce gde ja živim…
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Ned 4 Dec - 22:21
Trenutka ja se sjećam sjajna
Trenutka ja se sjećam sjajna, Kad preda mnom se ti pojavi Ko priviđenje, kao tajna, I ko ljepote genij pravi.
Kad tuga sve mi skrha nade, A kinjile me strepnje tašte, Tvoj njezni glas mi pjevat stade I lik tvoj sanjah na dnu mašte.
No, doba minu. Vihor nježni Raspršio mi sne i stravu. I predadoh ja glas tvoj nježni I lik nebeski zaboravu.
Polako su se vukli dani U zabiti, u zatočenju, Bez zanosa, bez suza ranih, Bez nadahnuća, nalik mrenju.
Al stiže duši probuđenje. I opet mi se ti pojavi Ko nenadano priviđenje I ko ljepote genij pravi.
I kucat stade srce vruće, Nov život u njem maha uze. I opet plamti nadahnuće, I ljubav sja, i teku suze.
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Ned 4 Dec - 23:44
Volio sam vas
Volio sam vas; moja ljubav stara Još uvijek, možda, spi u srcu mome. Al’ zašto ona nemir da vam stvara? Ja nisam rad žalostiti vas njome. Volio sam vas nijemo, beznadežno, Pun strepnje i pun ljubomore boli, Volio sam vas iskreno i nježno; - Nek Bog da, tako drugi da vas voli.
haklberi
Poruka : 31977
Učlanjen : 20.09.2011
Raspoloženje : Светлост, плодна земља испод и сунце изнад мене
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Pon 20 Feb - 1:41
ТАТЈАНИНО ПИСМО ОЊЕГИНУ
Пишем вам - шта бих знала боље? И шта вам више могу рећи? Сад зависи од ваше воље Презрење ваше да л' ћу стећи. Ал' ако вас мој удес худи Бар мало троне ил' узбуди, Ви ме се нећете одрећи. Да ћутим ја сам прво хтела, И за срамоту мојих јада Не бисте знали ви ни сада, Бар да се надам да сам смела Да ћете опет к нама доћи И да ћу ма и ретко моћи У селу да вас видим нашем, Да се веселим гласу вашем, Да вам што кажем, па да затим О истом мислим и да патим Дане и ноћи дуге сама Док не дођете опет к нама. Ал' особењак ви сте, знамо, И тешка вам је селска чама, А ми... Ми ничим не блистамо, Но искрено смо ради вама.
Што дођосте у наше село? У степи, где мој живот траје, Ја не бих срела вас зацело И не бих знала патња шта је. Смиривши бурне осећаје, Можда бих једном (ко ће знати?) По срцу нашла друга верна И била бих му жена смерна, А својој деци добра мати.
Други!... Ал' не, ја ником не би' На свету дала срце своје! Одувек тако писано је... Небо је мене дало теби; МОј живот сав је јемство био Да ћу те срести измеђ' људи; Знам, Бог је тебе упутио, Мој заштитник до гроба буди... У снове си ми долазио, И невиђен си био мио, Твој поглед ме је свуд прогањ'о У души давно глас одзвањ'о... Не, није ми се сан то снио, Јер чим си уш'о, ја сам знала, Сва премрла и успламсала, И рекла:он је ово био! Ја тебе често слушах сама; Говорио си са мном једном Кад просјаку помагах бедном И када блажих молитвама Буру и јад у срцу чедном. Зар ниси ти и оног трена, О, привиђење моје драго, Промак'о кроз ноћ као сена, Над узглавље се моје саг'о И шапнуо ми речи наде Љубави пуне и искрене? Ко си ти? Чувар душе младе Ил' кобни дух што куша мене? Утишај сумње што ме гуше. Можда су све то сање моје Заблуде једне младе душе, А сасвим друго суђено је... Нек' буде тако! Што да кријем? Милости својој дајем себе, Пред тобом сузе бола лијем И молим заштиту од тебе... Замисли: ја сам овде сама И никог нема да ме схвати; Сустајем и мој ум се слама, А немо моје срце пати. Чекам те: наде глас у мени Бар погледом оживи једним, Или из тешког сна ме прени Прекором горким и праведним!
Заврших! Да прочитам, стрепим... Од стида више немам даха... Ал' ваша част ми јамчи лепим И предајем се њој без страха...
ПИСЬМО ТАТЬЯНЫ К ОНЕГИНУ
Я к вам пишу -- чего же боле? Что я могу еще сказать? Теперь, я знаю, в вашей воле Меня презреньем наказать. Но вы, к моей несчастной доле Хоть каплю жалости храня, Вы не оставите меня. Сначала я молчать хотела; Поверьте: моего стыда Вы не узнали б никогда, Когда б надежду я имела Хоть редко, хоть в неделю раз В деревне нашей видеть вас, Чтоб только слышать ваши речи, Вам слово молвить, и потом Все думать, думать об одном И день и ночь до новой встречи. Но говорят, вы нелюдим; В глуши, в деревне всё вам скучно, А мы... ничем мы не блестим, Хоть вам и рады простодушно.
Зачем вы посетили нас? В глуши забытого селенья Я никогда не знала б вас, Не знала б горького мученья. Души неопытной волненья Смирив со временем (как знать?), По сердцу я нашла бы друга, Была бы верная супруга И добродетельная мать.
Другой!.. Нет, никому на свете Не отдала бы сердца я! То в вышнем суждено совете... То воля неба: я твоя; Вся жизнь моя была залогом Свиданья верного с тобой; Я знаю, ты мне послан богом, До гроба ты хранитель мой... Ты в сновиденьях мне являлся, Незримый, ты мне был уж мил, Твой чудный взгляд меня томил, В душе твой голос раздавался Давно... нет, это был не сон! Ты чуть вошел, я вмиг узнала, Вся обомлела, запылала И в мыслях молвила: вот он! Не правда ль? я тебя слыхала: Ты говорил со мной в тиши, Когда я бедным помогала Или молитвой услаждала Тоску волнуемой души? И в это самое мгновенье Не ты ли, милое виденье, В прозрачной темноте мелькнул, Приникнул тихо к изголовью? Не ты ль, с отрадой и любовью, Слова надежды мне шепнул? Кто ты, мой ангел ли хранитель, Или коварный искуситель: Мои сомненья разреши. Быть может, это всё пустое, Обман неопытной души! И суждено совсем иное... Но так и быть! Судьбу мою Отныне я тебе вручаю, Перед тобою слезы лью, Твоей защиты умоляю... Вообрази: я здесь одна, Никто меня не понимает, Рассудок мой изнемогает, И молча гибнуть я должна. Я жду тебя: единым взором Надежды сердца оживи, Иль сон тяжелый перерви, Увы, заслуженным укором!
Кончаю! Страшно перечесть... Стыдом и страхом замираю... Но мне порукой ваша честь, И смело ей себя вверяю...
na vodi
Član
Poruka : 151
Učlanjen : 27.02.2012
Raspoloženje : bonacabura
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Pet 9 Mar - 15:58
PREPOROD
Umetnik-varvar tromim kistom Sliku genija crni, eno, I crtež svoj nezakoniti Preko nje crta besmisleno.
Al' boje tuđe s godinama S ljuskom trošnom spadaju s nje: I delo genija pred nama Sja od lepote negdašnje.
I zablude se tako smiču Sa duše moje, pune rana, I snovne slike u njoj niču Prvobitnih čistih dana.
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Pet 6 Apr - 18:23
Polako teku moji dani I svakog trenutka se u mome uvelom srcu povećavaju Jadi nesrećne ljubavi i muči me teško bezumlje. Ali ja ćutim; ne čuje se moj jauk. Ja suze lijem... one su mi uteha. Duša moja, obuzeta tugom U njima nalazi gorko uživanje. O snu života! Leti, nije mi te žao! Iščezni u tami, prazna seni! Meni je drag ljubavni bol; Neka i umrem, ali neka umrem – voleći!
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Pet 6 Apr - 18:28
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Uto 8 Maj - 0:17
Oprosti snove ljubomorne moje: Ljubavi strasne nemir slepi, čudni, Verna si mi, al zašto reči tvoje Vole da plaše moj um večno budni? Sred poklonika što za tobom lete Što želiš ti da draga budeš svima? I prazne nade što daruje njima Tvoj pogled, čas nežan, čas pun sete? Zaslepivši mi um i misli moje, U ljubav bolnu moju uverena, Ne vidiš ti kad u toj patnji strasnoj Tuđ razgovoru, u večeri kasnoj, Usamljen čamim izvan kruga njena. Ni pogleda, ni reči nema tvoje: Kad odlazim - sa strahom, s molbom mamnom, Ne slede nikad tvoje oči za mnom: Lepotica kad koja sa mnom staje I dvosmislen povede govor svoj, Mirna si ti, i šaljiv prekor tvoj Ubija me, jer ljubav ne odaje. Kaži mi još: suparnik večni moj, Zatekavši me s tobom usamljena, Zbog čega tebe pozdravlja lukavo? Ko ti je on i kakvo ima pravo Da tuguje i bdi pun ljubomore? Bez matere i poluodevena, Nasamo izmeđ večeri i zore, Što njega ti u čase primaš kasne? No voljen sam i, kad si sa mnom sama, Poljupci su ti tako puni plama, I nežna si, a reči tvoje strasne Tad iskreno su pune duše tvoje: Tebi su, znam ja, smešne muke moje.
Al' voljen sam i mogu da te shvatim; No ne muči me, mila, ja te molim, O, ne znaš ti koliko silno volim, I ne znaš kako ja duboko patim.
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Uto 8 Maj - 0:20
Šta ime moje za te znači
Šta ime moje za te znači? Umreće ono k´o šum vala Što tužno mije tuđa žala, Ko žagor šumski kad se smrači. Na listu tvoga spomenara Ostaće poput traga sivog, K´o grobni natpis,čudna šara
Nečitljiva za ikog živog. Šta znači ono?Već odavno Val novih nemira ga briše I sećanje životodavno Ne budi u tvom duhu više. No reci ga u vreme čame, Kaži u časovima sivim: Postoji uspomena na me, Postoji srce gde ja živim...
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Čet 22 Nov - 15:37
"Voleo sam vas" - recituje Radmila Andric
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Čet 22 Nov - 15:39
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Čet 9 Jan - 13:50
Zli dusi
Škrgut vetra, krik oluje, mesec kapom nevidljivom sneg krilati zamagljuje. Mutna noć i nebo sivo. Ja putujem belim poljem. Zvuk praporca: cin-cilin. Strašno li je, od nevolje, putovati poljem tim.
" Brže momak! " - " Neće moći: Konji mi se gazda plaše! Mećava mi truni oči, zaveja sve staze naše. Slavca mu! Gde trag se dede? Zalutasmo. Šta da činim? Očito nas vrag zavede da kružimo po nigdini.
Gle eno ga: igra, zvera, beči mi se, pljuje, vonja. Eno, sad u ponor tera podivljalog našeg konja. Neovdašnjim skokom namah istrča ispred mene, onda svićnu kopitama i nesta međ sene. "
Škrgut vetra, krik oluje, mesec kapom nevidljivom sneg krilati zamagljuje. Mutna noć i nebo sivo. Ne znamo ni natrag. Zamor. Praporaca nagli muk. Stasmo. " Šta je ono tamo? " - " Ko će znati - panj il' vuk? "
Srdit vetar, oluj plače, hriplju konji dok se bore. Eno, đavo, tamo skače, oči mu u magli gore. I kočija opet mili, a praporci - cin-cilin. Gle, dusi se okupili u ravnima belim tim.
Bezbrojni a likom prazni, u meseca mutnom srebru vitlaju se vrazi razni kao lišće u novembru... Gde li žure, po kom tragu? Šta pevaju tako tužno? Dal' udaju baba - Jagu, sahranjuju duha kućnog?
Škrgut vetra, krik oluje, mesec kapom nevidljivom sneg krilati zamagljuje. Mutna noć i nebo sivo. Lete rojem, vrazi kužni, sred visina nemeđenih, urlikom i vriskom tužnim parajući srce meni....
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Čet 16 Jan - 16:23
Arion
Beše nas puno na tom čunu. Zatezali su jedni jedro, zamahivahu drugi vedro veslom. Krmanoš, sam, na kljunu, utekav od nas, čovek oran, usmeravaše teški čun. A ja - bezbrižan, vere pun, pevah braći. Tad vala strun pokida vetra silan nalet... Posada skonča, ko od šale! - Tek ja, tajanstveni pesnik mora kog na obalu bura baci, ja himne iste još pevušim, i rizu vlažnu svoju sušim pod stenama gde peku zraci.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Gost
Gost
Naslov: Re: Aleksandar Sergejević Puškin Pon 23 Feb - 10:43
PJESNIKU
Za ljubav svijeta - ljudi, Pjesniče ti ne mari! Velike hvale huka - to je trenutan šum. Hladan je smijeh gomile; glupakov sud pokvari Smisao. Al' ti budi - čvrst i sam ko tvoj um.
Ti - car si. I sam živiš. Kreće te volja tvoja, Tamo kuda te vodi slobode tvoje put. Usavršavaj samo duhovna blaga svoja, Ne traži da svijet puni - mirnog ti posla kut.
Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi; O djelu umjetničkom umjetnik strože sudi... A pusti i glupaku, pusti gomili toj
Neka te brani, ili šta hoće neka zbori Nek' pljuje onaj oltar gdje tvoja svjetlost gori Nestašluk djece neka koleba presto tvoj.