Ловачки пас


Из Википедије, слободне енциклопедије






Ловачки пас је пас који помаже човеку у лову. Иако је пас припитомљен јако давно у људској историји, тешко је тврдити да је одувек био обучаван за лов. Потреба за диверсификацијом раса које имају особине управо за овај вид активности настала је када је лов за човека постао задовољство. Расе које су данас познате настале су током неколико векова. Постоји неколико типова ловачких паса, са афинитетом ка различитим ловачким задацима. Поделе су направљене по особинама које пси у лову најбоље исказују. 


Подела ловачких паса:

гоничи - најстарији ловачки пси, којима је задатак да пронађу и натерају дивљач на ловца; наши гоничи су азијског порекла и ту спадају: балкански и посавски зечар, алпски зечар, краткодлаки истријанац, истарски и илирски ресати гонич, басети и брак јазавичари

јамари - служе да извуку или истерају дивљач која се скрива по јамама (лисице, јазавци, зечеви, кунићи), и лов са њима је веома стар; у јамаре спадају:ловачки теријери, фокстеријери и јазавичари

следници крви (барварвји) - служе у лову на крупну дивљач која одбегне; познати су хановерски и баварски следници крви

цуњавци - ловачки пси који крстаре на кратком одстојању и дигнуту дивљач огласе кратким лајањем; истичу се шпанијели (кокер и шпрингер) и немачки препеличари

птичари - најплеменитији ловачки пси, траже истрајно и брзо, маркирају нађену дивљач (стају на дивљач), а уловљену апортирају; имају изванредан њух

Могуће је да поједине расе паса показују одличне особине у више ових група. Вестфалски брак-јазавичар је одличан гонич. Са друге стране, многи ловачки пси су добри и као кућни љубимци и пси за помоћ људима као што је случај са голден ретривером. Једно је сигурно, развијени за компликоване задатке у лову, ова група паса је способна да ради и многе друге сложене задатке за потребе људи. Што се самог лова тиче, лов одстрелом, лов хајком, лов на јазбине, лов у равници, шуми или мочвари захтевају различите способности. Ипак, способности које су карактеристичне за све пасмине су способност учења, послушност, енергичност и одлично развијено чуло мириса.

Испити за ловачке псе




Испити за псе су разни и зависе од намене пасмине, па тако постоје и испити за ловачке псе. За птичаре постоје тзв. „теренске пробе“ (енгл. field-trails) које могу имати национални или интернационални карактер. Такмичење за птичаре се дешава у етапама од по 15 минута и постоји шест дисциплина у зависности од расе: велико трагање за птичаре енглеских раса, француско трагање или пролећна теренска проба (у пару или соло), практични лов или јесења теренска проба на дивљач (у пару или соло) и аматери. Најбољи представници сваке расе постају „трагачи“. Такође, постоје и други испити, а у циљу класификовања паса према старсти за ловом, њуху или квалитету дресуре. На тај начин се евидентирају пожељни расплодни примерци. Нека од такмичења су и:

- теренска проба за шпанијеле
- испити лова за тркаће псе
- такмичења у трагању за крупном дивљачи
- испити лова на и под земљом за јазавичаре
- испити лова под земљом за фокс и друге теријере


На овом последње наведеном испиту, потребно је да пас пронађе лисицу и да да сигнал лајањем да ју је пронашао, а понекад и да је истера из унапред припремљене вештачке јазбине дужине 15 метара.

FRANCUSKI ŠPANIJEL

Izvor: LOVAC.info





Francuski španijel je poznat po svojoj mirnoj, ljupkoj i inteligentnoj prirodi, što ga čini izvrsnim obiteljskim psom. Ipak, oni su primarno lovci koji pokazuju raznovrsnost u traganju, pokazivanju i donošenju plijena na kopnu i u vodi.

Hrvatsko ime: Francuski španijel
Službeno ime (FCI): French Spaniel
Originalno ime: Epagneul français
Nadimak: French Spaniel, Französischer Spaniel, Spaniel francés
FCI No: 175
Grupa: VII. FCI (Ptičari)
Sekcija: Tip šanijel
Namjena: Sportski pas
Zemlja porijekla: Francuska
Visina: 55cm - 61cm
Težina: 20 - 25 kg
Životni vijek: 12 - 14 godina
Štenci: 2 – 8

Francuski španijel (Epagneul français) po jednoj teoriji vuče podrijetlo s barbarske obale odakle je stigla u Španjolsku, a potom u Francusku. Suprotna teorija govori o njezinom skandinavskom podrijetlu. Francuski španijel je vjerojatno jedan od najelegantnijih španijela. Ovaj pas istjeruje i aportira pernatu divljač. Ovaj španijel je tipičan sportski pas - dobro slijedi trag, uživa u kretanju, dobro se slaže s drugim psima, dobro podnosi hladnoću i rijetko laje.

Francuski španijel je stara pasmina za koju se vjeruje da je postojala za vrijeme 14. stoljeća. Ovo je bila omiljena pasmina francuskog plemstva i primarno je korištena za lov sa sokolovima i mrežama. Iako je cijenjena u svojoj domovini, pasmina je relativno nepoznata van Francuske.

Stručnjaci za pse francuskog španijela opisuju kao psa koji ima karakteristike španijela, a tijelo setera. Ima elegantnu valovitu dlaku srednje duljine koja ga štiti od ledene vode i ekstremno hladnog vremena.

Francuski španijel je poznat po svojoj mirnoj, ljupkoj i inteligentnoj prirodi, što ga čini izvrsnim obiteljskim psom. Ipak, oni su primarno lovci koji pokazuju raznovrsnost u traganju, pokazivanju i donošenju plijena na kopnu i u vodi. Radi se o višenamjenskom lovačkom psu, čija je specijalnost lov na poljima i u šumama. Užitak je vidjeti francuskog španijela u lovu na šljuke, lještarke i jarebice na bilo kojoj vrsti terena. Oni su metodični i uporni lovci. Ledena voda ili trnovito grmlje neće umanjiti njihov entuzijazam za ganjanjem plijena. Ovi psi koriste razne metode lova-mogu trčati za plijenom u punom trku ili se potajno šuljati i ukočiti kada nanjuše pernati plijen.

Osim što je lovački pas za sve namjene, francuski španijel posjeduje klasičnu ljepotu. Ima uravnoteženu narav i lako se brinuti za njega. Može li ijedan vlasnik više poželjeti?

Namjena:
Lovački i kućni pas.

Veličina:
Visina mužjaka iznosi 55 - 61 cm, visina ženke 54 - 59 cm. Težina iznosi 20 - 25 kg.

Dlaka:
Dlaka francuskog epanjela je poluduga i lagano valovita. Boja je uvijek bijela sa smeđim mrljama, sa ili bez smeđih točkica.

Njega:
Jedanput tjedno ga morate češljati i četkati. Redovito treba kontrolirati uši i odstraniti suvišne dlake između jastučića na šapama.

Narav:
Francuski epanjel je umiljat, inteligentan, poslušan, dinamičan i voli učiti.
U kući je miran, ima dobar njuh i veliku izdržljivost. Laje malo.

Odgoj:
Ove pse treba odgajati s ljubavlju, ali čvrsto.
Oni žele svom gospodaru ispuniti sve želje, zato su lako odgojivi.

Socijalno ponašanje:
Ovi psi su ljubazni prema svima, stoga se dobro slažu i s drugim psima i kućnim životinjama.
Ukoliko osjete opasnost, odmah laju.

Vježbanje:
To je lovački pas koji sigurno neće biti zadovoljan da cijele dane leži "iza peći".
Ako nemate mogućnosti ići u lov ili inače nemate ambicija u tom smjeru, onda mu morate pružiti druge mogućnosti za kretanjem.
Većina primjeraka ove pasmine voli plivati i donositi bačene predmete. Malo je poznat izvan svoje domovine, a nije poznato da boluje od bilo kakvih nasljednih bolesti.

MAĐARSKA OŠTRODLAKA VIŽLA




Mađarska oštrodlaka vižla je sportska pasmina koja potječe iz Mađarske

Hrvatsko ime: Mađarska oštrodlaka vižla
Službeno ime: (FCI): Hungarian Wire-haired Pointing Dog
Originalno ime: Drötzörü Magyar Vizsla
Nadimak: Wirehaired Vizsla, Braque hongrois ŕ poil dur, Hungarian wire-haired Pointing Dog, Drahthaariger Ungarischer Vorstehhund, Drahthaar Vizsla, Magyar Vizsla, Hungarian pointing dog

FCI No: 239
Grupa: VII. FCI (Ptičari)
Sekcija: Kontinentalni ptičari
Namjena: Sportski pas

Zemlja porijekla: Mađarska
Visina: 53cm - 64cm
Težina: 18-27 kg
Životni vijek: 12-15 godina
Štenci: 5-10

Ovi su psi odani pratitelji, a isto tako jedni od najmanjih retrivera. Mnogi ljudi smatraju kako je jedno od najboljih obilježja oštrodlake vižle njihova mala veličina. Zanimljivo je da je ova pasmina, uz to što je sportski pas, također cijenjena kao pas za pratnju i obiteljski pas.

Oštrodlaku vižlu je relativno lako dresirati. Ima oštar njuh i prirodni je lovac. Urođen joj je zaštitnički nagon i neustrašiva je. Pasmina se može opisati i kao privržena, blaga, živahna i osjetljiva. Očekivani životni vijek oštrodlake vižle iznosi između 12 i 15 godina. Priznaju je sve svjetske kinološke organizacije.

Oštrodlaka vižla smatra se psom srednje veličine. Prosječna visina ovih pasa je od 57 do 63 cm, a za kuje iznosi između 53 i 60 cm. Prosječna težina mužjaka je 20-27 kg, a ženki 18-25 kg.

To je srednje velik pas s jedva vidljivim mišićima, jakim kostima i jakim žilama. Boja krzna je smeđa, kao dobro zapečeno pecivo. Tijelo je vitko i plemenito, čeoni dio lubanje je visok i plosnat, stop je dobro izražen.

Njuška je tupa, kratka i gruba, na donjem dijelu ima 2 cm dugu bradu. Oči su nešto tamnije od dlake. Uši su postavljene srednje visoko i završavaju se u obliku slova V. Dobro su odlakane. Jaki rep je kupiran na trećinu. Na vratu i na leđima je dlaka duga 3 do 4 cm, lagano polegnuta, krhka i bez sjaja, na zadnjim dijelovima udova je nešto duža, obrve su guste. Visina - od 57 do 64 cm, tjelesna težina od 22 do 30 kg. Između 1930. i 1940. godine mađarski su lugari ukrštali njemačkog oštrodlakog s mađarskim kratkodlakim ptičarom i dobili na loše vrijeme neosjetljivog psa koji je bio, osim u boji, jednak njemačkom oštrodlakom ptičaru.

Oštrodlaka vižla je primjerena prije svega lovcu. Izvrstan je pas za rad na polju i u vodi, istrajan je i nevjerojatno voli rad. Pametan je pas, koji dobro surađuje sa svojim gospodarom, tako da lovac, koji je jednom imao vižlu, s drugim psima ne zna i ne može raditi. U Mađarskoj ih lovci puno koriste, a izvan domovine oštrodlaka vižla je skoro nepoznata. Vižla donosi pernatu divljač i iz ledeno hladne vode. Sate i sate može mokra biti u čamcu i osušimo je tek kući. Dakle, istinski je otporna životinja, ali ne podnosi grubo ponašanje. Potreban joj je rad i lov. Može živjeti vani. Doživi oko 12 godina starosti.

SRPSKI TROBOJNI GONIČ







Živ i energičan pas srednje veličine, robusne konstrukcije. Odličan gonič, posebno za lisicu i zeca.

FCI standard: 229

FCI klasifikacija:

Grupa 6……….Goniči i krvosljednici.
Sekcija: 1. ........Goniči
Podsekcija: 2. .Psi srednje veličine
Sa radnim ispitom.

Matična zemlja: Srbija.

Podrijetlo: Isto kao i kod balkanskog goniča, a uzgajanje u svim planinskim dijelovima bivše države, najviše u Bosni i Hercegovini.

Opis: Srednjeg uzrasta (visina 45 do 55cm), čvrste građe, harmoničnog tijela. Glava je dosta dugačka, njuška crna, dobre širine, nosni hrbat jasno ocrtan, oči smeđe ili crne, blagog izraza, uši priljubljene uz obraz rep ravan ili lagano svinut; bedra mišićava, meka i čvrsta dlaka kratka, gusta i sjajna. Uvijek je trobojan: crna(dominantna), crvena ili crvenkasto-žuta, te obavezne bjeline (glava, vrat, grudi, noge).

Narav: Hrabar, miran, dobar i privržen.

Držanje: Njegov odličan njuh i poslovična otpornost učinili su ga odličnim goničem po najtežim terenima i u oštroj klimi.

Korištenje: Odličan gonič, posebno za lisicu i zeca.

Živ i energičan pas srednje veličine, robusne konstrukcije. Tijelo pravouglasto sa proporcijom dužine većom od 10% u odnosu na visinu. Jak vrat, klinasta njuška malo kraća nego lubanja. Snažna čeljust sa normalnim škarastim zubima. Podgriz dozvoljen. Oči srednje veličine sa rubovima poklopaca i zjenicama što tamnije boje (svijetle oči su eliminirajući faktor). Noge jake, mišićave i paralelne sa elastičnim i otpornim jastučičima šapa. Kanđe crne. Osnovna boja je tamno crvena (lisičije crvena) sa crnim plaštom ili sedlom. Crna se može protezati od glave gdje formira crne tačke na sljepoočnicama. Bijela zvijezda na glavi i plamičak se proteže od njuške formirajući kompletnu ili djelomičnu ogrlicu ispod i oko vrata. Bjeline su dozvoljene na prsima i mogu se protezati do kraja prsnog koša dosežući trbuh i s unutrašnje strane nogu. Vrh repa može biti bijel. Bijela boja ne smije zauzimati više od 1/3 površine tijela (Bjeline u poddlaci i osnovi dlake su elimirajući faktor).

Dlaka kratka, obilna, jaka, prilično debela i dobro leži na tijelu sa poddlakom. Dlaka nešto duža na zadnjoj strani butina i ispod repa. Uši su visoko postavljene, srednje širine i dužine, tanke, vise blizu obraza. Vrhovi ušiju malo ovalni. Mužjaci dostižu dužinu od 45 -55 cm, idealno 51 cm a ženke 44 -54 cm, idealno između 48 i 49 cm.

Trobojni gonič ima isto porijeklo kao i Balkanski gonič. 1946-e je odbačeno mišljenje da je ova pasmina samo varijacija Balkanskog goniča; dodijeljen joj je status pasmine i usvojen prvi standard. F.C.I. je ovu pasminu priznao i objavio standard 1950-e godine.