Danas je...

Danas su Sveta tri Jerarha

Sveta tri Jerarha


Srpska pravoslavna crkva i vjernici obilježavaju danas Sveta tri Jerarha, praznik vaseljenskih hrišćanskih učitelja, Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog, čija su objedinjena teološka učenja obilježila vizantijsku crkvu 11. vijeka i usmjerila pravoslavno bogoslovlje.

Tri vaseljenska učitelja, koji su svojim umom, obrazovanjem i načinom propovedanja hrišćanstva prevazišli svoje savremenike i koje je Crkva svrstala u red svetih, bili su tema velikih bogoslovskih sporova, koji su okončani 1084. godine ustanovljenjem zajedničkog praznika, u vrijeme cara Aleksija i Komnena.

U javnim bogoslovskim raspravama jedni su uzdizali Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti, drugi Grigorija zbog nedostižne visine u bogoslovlju, a treći Zlatoustog zbog čudesne slatkorječivosti i jasnoće u propovjedanju hrišćanske vjere.

Prema predanju, svetitelji su se javili u snu episkopu evhairskom Jovanu, prvo svaki zasebno, a potom zajedno, poručivši mu da su "jedno u Boga", da u njima nema ništa protivrečno i savetujući ga da im napiše zajedničku liturgiju i odredi zajednički praznik.

Na ovaj praznik SPC slavi svetog Vasilija Velikog kao retoričara, filozofa i pisca svetih liturgija koje se služe 10 puta godišnje na velike pravoslavne praznike.

Sveti Grigorije Bogoslov se proslavlja kao episkop u Carigradu, a 12 godina je upravljao crkvom utvrđujući pravoslavlje, dok je sveti Jovan Zlatousti, kao veliki besednik i tumač Svetog pisma, svojom rečitošću i jasnoćom misli prevazišao sve grčke retoričare.

Svaki od ovih crkvenih otaca praznuje se posebno u istom mesecu - Sveti Vasilije Veliki 1. januara, sveti Georgije Bogoslov 25. i sveti Jovan Zlatousti 27. januara, po julijanskom kalendaru koji poštuje SPC.

Sveta tri jerarha uživaju veliko poštovanje u srpskom narodu gdje su od davnina esnafska slava metalaca.











Дан Нови Стари Празник

неђеља 1. јануар (19.дец) Свети мученик Бонифатије - Оци пост
понедељак 2. јануар (20.дец) Св. Игњатије Богоносац; Св. Данило, Други Арх. српски
(Претпразништво Рождества) пост
уторак 3. јануар (21.дец) Света мученица Јулијана; свети Петар Кијевски пост
среда 4. јануар (22.дец) Света великомученица Анастасија пост
четвртак 5. јануар (23.дец) Светих 10 мученика Критских; преподобни Наум Охридски - Туциндан пост
петак 6. јануар (24.дец) Света преподобномученица Евгенија - Бадњи дан пост
субота 7. јануар (25.дец) +++ РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО - БОЖИЋ
неђеља 8. јануар (26.дец) +++ САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
понедељак 9. јануар (27.дец) +++ СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН
уторак 10. јануар (28.дец) Светих 20.000 мученика Никомидијских
среда 11. јануар (29.дец) Светих 14.000 младенаца Витлејемских
четвртак 12. јануар (30.дец) Света мученица Анисија; преподобна Теодора
петак 13. јануар (31.дец) Преподобна Меланија; св. Доситеј Загребачки Исповед.
(Оданије Рождества)
субота 14. јануар (1.јан) +++ ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ; СВ. ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ (НОВА ГОДИНА)
неђеља 15. јануар (2.јан) Преп. Серафим Саровски; свети Силвестар (Претпр. Богојављења)
понедељак 16. јануар (3.јан) Свети пророк Малахија; свети мученик Гордије
уторак 17. јануар (4.јан) Сабор 70 светих апостола; свети Јевстатије српски
среда 18. јануар (5.јан) Свети Теопемт и Теона - Крстовдан пост
четвртак 19. јануар (6.јан) +++ БОГОЈАВЉЕЊЕ
петак 20. јануар (7.јан) +++ САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - ЈОВАЊДАН пост
субота 21. јануар (8.јан) Св. муч. Јулијан и Василиса; пр. Георгије Хозевит; св. Григорије Охридски
неђеља 22. јануар (9.јан) Свети мученик Полиевкт; свети Филип Московски
понедељак 23. јануар (10.јан) Свети Григорије Ниски; преподобни Дометијан
уторак 24. јануар (11.јан) Преподобни Теодосије Велики; преподобни Михаило
среда 25. јануар (12.јан) Света мученица Татијана; икона Млекопитатељица пост
четвртак 26. јануар (13.јан) Свети мученици Ермил и Стратоник (Оданије Богојављења)
петак 27. јануар (14.јан) +++ СВЕТИ САВА - ПРВИ АРХИЕПИСКОП СРПСКИ пост
субота 28. јануар (15.јан) Преподобни Павле; преподобни Гаврило Лесновски
неђеља 29. јануар (16.јан) Часне вериге Светог aпостола Петра; преподобни Ромило Раванички
понедељак 30. јануар (17.јан) Преподобни Антоније Велики
уторак 31. јануар (18.јан) Свети Атанасије Велики; свети Максим Архиепископ српски

Pravoslavni kalendar

Pravoslavni kalendar

Danas je Veliki petak

Pravoslavna crkva obeležava Veliki petak, koji se smatra najtužnijim danom hrišćanstva jer je tog dana Isus osuđen i razapet na Golgoti.




Običaj je da se na današnji dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Vernici i Pravoslavna crkva obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

Toga dana Isus je i osuđen i razapet na Golgoti, gde je umro. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: "Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade". Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti.

Na Veliki petak se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

021.rs

Danas je Sv. Jovan

Pravoslavni vernici danas slave rođenje svetog Jovana Preteče ili Jovanjdan ili i Ivandan kako se negde kaže.



Sveti Jovan, poznat kao Jovan Preteča, poslednji je veliki prorok pre Hrista, zove se i Krstiteljem ga zovu zato što je krstio Hrista na svetoj reci Jordan.

Sveti Jovan se još zove Igritelj, jer se veruje da se sunce, kada se tog jutra rađa, igra na nebu; takođe je u ovaj svetitelj u narodu poznat kao zaštitnik kumstva i pobratimstva.

Narodni običaj vezan za ovaj praznik je pletenje venaca od cveća da bi se slavila priroda i prirodne lepote.



U vence cveća stavljao se i beli luk koji, po verovanju, čuva kuću od groma. Devojke, kroz taj venac, gledaju jutarnje sunce da bi bile rumene, lepe i zdrave.
Postoji verovanje da se na taj dan sunce na nebu tri puta zaustavi da bi iskazalo poštovanje veličini ovog sveca.

Na ovaj dan se još i kumilo i bratimilo po Bogu i svetome Jovanu, jer je ovaj svetac u narodu bio oličje uzornosti i poštenja.

Sveti Jovan je živeo usamljeničkim životom. U samoći se predavao svojoj misiji: najavljivanju Hristovog dolaska među ljude.

Danas je Preobraženje

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik Preobraženja Gospodnje, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika. Praznik posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor.



Praznik Preobraženja gospodnjeg, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i vernici. Taj praznik se obeležsva u pravoslavnim hramovima i domovima, a posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Slavi se na istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda.

Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko nakon pobede umrli, prvi u Zemunu, drugi u Iloku.

Kako trojica evanđelista izveštavaju, Hristos se sa nekolicinom svojih učenika povukao na molitvu na Tavorsku goru. U jednom momentu se preobrazio, zasjao kao sunce, a uz njega su se pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija. S nebesa je dopirao jasan glas "ovo je sin moj mili, koji mi je po volji, njega poslušajte".

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza obogaćena vinom i ribom. Danas se na kraju svete liturgije osvećuje grožđe. Takođe, se ono deli na groblju za pokoj duša mrtvih. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Ikona Preobraženja nalazi se obavezno na svakom ikonostasu. Na njoj je predstavljen Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava. U otvorenim vodama, rekama i moru, ne treba se više kupati. Neke porodice danas slave krsnu slavu.

Ima brojnih hramova posvećenih ovom prazniku, u Pančevu, Zagrebu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci, kao i manastira, kao što je Preobraženje u Ovčaru. Jedan od najupečatljivijih opisa praznovanja nalazimo kod Jakova Ignjatovića, koji dočarava proslavu u slavnoj Sent Andreji.

I danas se Srbi u Mađarskoj na ovaj praznik masovno okupljaju. Negde se na današnji dan održavaju sabori, kao u manastiru Miljkovu kod Svilajnca, Orahovici u Slavoniji i drugde.


rts

Velika Gospojina

28. avgust



Po Raspeću Gospoda, Presveta Bogorodica je nastavila da živi kod Svetog Jovana Bogoslova. Uglavnom sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu. U starosti, često se na mestu Vaznesenja molila Gospodu da je što pre uzme sebi. Javio joj se arhangel Gavrilo i rekao joj je da će se upokojiti za 3 dana. Poželela je da vidi sve apostole i svi se oni čudesno sabraše, osim apostola Tome. Onda se upokojila mirno, bez ikakve muke. Apostoli su je sahranili u grob Svetih Joakima i Ane, u Getsimanskom vrtu. Trećeg dana stiže i apostol Toma. Kada su otvorili grob da celiva telo Svete Prečiste, unutra ga ne beše, behu samo plaštanice. Pretpostavlja se da je Presveta Bogorodica živela više od 60 godina.

Običaji u Srpskom Narodu na Veliku Gospojinu

Pred ovaj praznik ustanovljen je post, koji odgovara jesenjem godišnjem vremenu i koji traje od 14-27. avgusta uveče.

Na ikoni događaj uspenija predstavlja se: Sveta Djeva leži na samrtnom odru okružena apostolima, a nedaleko od nje stoji Sin njen Isus Hristos, kome je ona duh svoj predala, držeći u naručju u minijaturi oblik tela Prečiste Marije, kao duh njen.

Vreme između Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinus), hajdučku travu (mesečinu), papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabyke (koje u jesen cvetaju) i malu zelenu lubenicu. Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe se ostavljaju i međudnevička jaja od živine kao najbolja za upotrebu i rasad.

ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ


14. октобар по новом / 1. октобар по старом



Покров Пресвете Богородице. Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељицу и заштитницу кришћана, која својим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута помагала је појединцима и народима, у рату и миру, и свуда у невољама. Догађај који црква данас празнује десио се 14. октобра (1. октобра по старом календару) 911. године, у време цара Лава Мудрога (Философа). Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а негде у позадини је стајао свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четири сата после поноћи, угледао је свети Андреј Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа, као да том одећом покрива народ. Била је одевена у златокрасну порфиру, и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види “Царицу и госпођу како се моли за сав свет”, што Епифаније зачуђен потврди. Због тога догађаја уведено је ово празновање, да нас подсећа на тај тренутак и стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то, у невољама, од ње молитвено тражимо.

Danas se slavi Sveta Petka




Praznik posvećen Svetoj Petki, jednoj do najvećih misionarki hrišćanske vere, proslaviće danas svi vernici Srpske pravoslavne crkve.

Sveta Petka je zaštitnica kapele na beogradskom Kalemegdanu gde se kao i svake godine, posle liturgije u Crkvi Ružici koja je u neposrednoj blizini, organizuje litija u kojoj učestvuji vernici.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.Ovo je mesto hodočašća, gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, posebno žene, jer se u pravoslavnom svetu Sveta Petka smatra njihovom zaštitnicom. U krstionici uz kapelu Svete Petke obavljaju se krštenja vernika uz poštovanje izvornog hrišćanskog rituala - pogružavanjem.
Praznik će proslaviti i beogradska crkve Svete Petke na Čukaričkoj padini i druge mnogobrojne crkve u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama koje veliko poštovanje ukazuju svetiteljki.
Praznik prepodobne Paraskeve je jedna od najčešćih srpskih slava a SPC i pravoslavni vernici slave ga svake godine 27. oktobra - 14. oktobra prema Julijanskom i Bogoslužbenom kalendaru SPC.
Sveta Petka živela je krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja. Njene mošti čuvane su u Epivatu, a potom u Carigradu, Trnovu i ponovo u Carigradu.
Na molbu kneginje Milice, žene srpskog kneza Lazara, mošti svetice prenete su potom u Beograd.
Danas počivaju u rumunskom gradu Jašiju, koji se smatra velikim svetilištem i mestom hodočašća, ne samo za pravoslavne, već za sve koji veruju u njenu moć isceljenja.
Na ikoni se Sveta mati Paraskeva predstavlja u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.

Ђурђиц

Овај свети мученик пострада за Христа и веру хришћанску 303 године,
по наређењу цара Диоклецијана,који је прогонио хришћане.
Би му одсечена глава.Пред смрт своју,он распрода своје имање и раздели га сиромасима,а свог верног слугу,замоли да га по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у палестину,у родно место његове мајке и слуга изврши последњу господареву жељу.

За време цара Константина Великог,у Лиди би сазидан храм у част и славу светог Георгија.Сазидаше га побожни хришћани,а приликом освећења тог храма,пренете су мошти овог светитеља и ту сахрањене.

Многа чудеса су се дешавала и дешавају се и дан данас на његовом гробу,под дејством чудотворних моштију овог великомученика Христовог.

Господ га је због његове искрене и непоколебљиве вере учинио моћним да помаже свима који се нађу у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.

Тропар( Глас 4 ):
Јако плених свободитељ и нишчих зашчититељ,немошствојушчих врач,цареј поборниче,побједоношче,великомучениче Георгије,моли Христа Бога,спастисја душам нашим.

Св. Арх. Михаил - Аранђеловдан

21.новембар/8.новембар





Сабор светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестелесних


Од
давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у
њихово обожавање. Јеретици су их понекад тумачили као богове или
сматрали створитељима читавог видљивог света. На четири до пет година
пре Првог васељенског сабора одржан је Лаодикијски помесни сабор, који
је својим 35. правилом, установио исправно поштовање анђела. У време
римског папе Силвестра и александријског патријарха Александра
установљен је празник архистратига Михаила и прочих сила небесних у
новембру. Зашто баш у Новембру? Новембар је заправо девети месец од
месеца марта који се сматра тренутком стварања света. А девети месец
после марта узет је због девет анђелских чинова који су најпре створени.
Свети Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, описао је, ових девет
чинова у књизи "О нeбeсној Јерархији". Тих девет чинова деле се на три
јерархије: највишу, средњу и најнижу; и у свакој од њих су по три чина.

Прву,
највишу, и Пресветој Тројици најближу јерархију, сачињавају: Серафими,
Херувими и Престоли. Ближе од свих Творцу и Саздатељу свом предстоје
богољубиви шестокрилни Серафими, као што виде пророк Исаија који каже:
Серафими стајаху око Њега, сваки их имаше шест крила (Ис. 6, 2). Они су
пламенолики, као они који непосредно предстоје Ономе о коме се пише: Бог
је наш огањ који спаљује; престо је Његов пламен огњени; слава Господња
је као огањ који пламти. Предстојећи таквој слави, Серафими су
огњелики, према реченоме: Он чини анђеле своје духове, и слуге своје
пламен огњени. Они пламте пламеном љубављу к Богу, и друге распаљују
таквом љубављу, што и само име њихово показује, јер на јеврејском језику
серафим значи онај који пламти, или онај који запаљује.

После
Серафима свевидцу Богу, који живи у светлости неприступној, предстоје у
неизрецивој светлости богомудри многоочити Херувими, који јаче од других
нижих чинова сијају свагда светлошћу богопознања и знања тајана Божијих
и дубине премудрости Његове, сами просвећивани и друге просвећујући.
Јер њихово име "херувим" на јеврејском језику значи: велико разумевање
или изливање премудрости, пошто се преко херувима и другима шаље
премудрост и даје просвећење очију разума за боговиђење и богопознање.
Затим
- Седећем на престолу високу и издигнуту предстоје богоносни (како их
назива свети Дионисије Ареопагит) Престоли, јер на њима, као на разумним
престолима (како то вели свети Максим Исповедник) Бог разумно почива. А
они се називају богоносни, не по бићу него по благодати и по своме
служењу, док се тело Исуса Христа, - како то пише свети Василије Велики,
- назива богоносним по бићу, пошто је Ипостасно сједињено нераздељиво
са самим Богом Логосом. Међутим Престоли се називају богоносни не по
бићу него по благодати даној им за такво њихово служење, као они који
тајанствено и недокучиво носе у себи Бога. Почивајући на њима на
неисказан начин, Бог обавља Свој праведни суд, по речима Давида: Сео си
на престо, изричући правду (Псал. 9, 5). Због тога се преко њих
првенствено пројављује правосуђе Божије: они служе правосуђу Божију,
прослављају га и изливају силу правосуђа на престоле земних судија,
помажући царевима и владарима да изричу праведни суд.

У средњој
јерархији такође постоје три чина светих ангела: Господства, Силе и
Власти. Господства се називају тако зато што они господствују над
осталим, нижим од њих ангелима, a сами су слободни. Одбацивши, како вели
свети Дионисије Ареопагит, робовски страх, они добровољно и с радошћу
служе Господу непрестано. Такође они изливају силу благоразумнога
господарења и мудрога управљања властима на земљи од Бога постављеним,
да би оне добро управљале над повереним им областима. Затим они уче
владати осећањима, смиривати у себи непристојне жеље и страсти,
потчињавати тело духу, господарити над вољом својом, и стајати изнад
сваког искушења.

Силе, испуњујући се снаге, испуњују вољу
Свевишњег и Свемогућег Господа свог, крепког и силног, извршујући је
одмах с лакоћом. Они чине и превелика чудеса, и ту чудотворну благодат
изливају на угоднике Божије, достојне те благодати, да би могли чинити
чудеса, исцељивати сваку болест, и предсказивати будућност. Свете Силе
помажу и људима који се труде и оптерећени су ношењем каквог било
послушања, наложеног на њих, -Чиме и објашњавају своје име: "Силе", - и
носе слабости слабих. Оне такође укрепљују сваког човека у трпљењу, да
не малаксава у невољама, него да крепким духом и јуначки подноси све што
га сналази, за све смирено благодарећи Бога, који све устројава на
корист нашу.

Власти се тако називају зато што имају власт над
ђаволима: да укроћују демонску власт, да одбијају искушења која ђаволи
приређују људима, и да не допуштају ђаволима да нашкоде ма коме онолико
колико би они хтели. Власти још учвршћују добре подвижнике у духовним
подвизима и трудовима, штитећи их да не би били лишени духовног царства.
Онима пак који се боре са страстима и пожудама Власти помажу да одгоне
рђаве помисли и вражије нападаје, и да побеђују ђавола.

У
најнижој јерархији такође постоје три чина: Начала, Архангели и Ангели.
Начала се називају зато што началствују, старешинују над нижим ангелима,
упућујући ове на испуњавање божанских наређења. Њима је такође поверено
управљање васељеном, и чување свих царстава и кнежевина, земаља и свих
народа, племена и језика, јер свако царство, племе и народ има као свог
посебног чувара и управитеља једног ангела из овог небеског чина који се
назива Начала. Служење овога ангелскога чина, по објашњењу светог
Григорија Двојеслова, састоји се и у томе: да поучавају људе одавати
свакоме старешини поштовање које приличи његовом звању. Исто тако ангели
овога чина изводе достојне људе на разне важне положаје, и подучавају
их да не ступају на положаје из себичних разлога, из користољубља и
славољубља, него ради служења Богу, и ради распрострањења и умножења
свете славе Његове, и ради користи ближњих, служећи општим потребама
свих својих потчињених.

Архангелима се називају велики
благовесници, који благовесте велико и преславно. Њихово се служење, као
што каже велики Дионисије Ареопагит, састоји у овоме: пророштва
откривати; просвећење, познавање и разумевање воље Божије, које добијају
од виших чинова, саопштавати нижим чиновима, a преко њих људима. Свети
пак Григорије Двојеслов вели да Архангели укрепљују у људима свету веру,
просвећујући им ум светлошћу познања светог Еванђеља и откривајући им
тајне благочестиве вере.

Ангели су у небеској јерархији од свих
чинова нижи и људима најближи. Они јављају људима мање тајне и намере
Божије, и поучавају људе да врлински и праведно живе по Богу. А
придодани су они да чувају свакога од нас верујућих: врлинасте
придржавају да не падну, пале подижу, и никада нас не остављају, макар и
сагрешили, јер су свагда готови помагати нам, само ако ми сами
пожелимо.

Међутим и сви виши небески чинови називају се
заједничким именом: ангели. Премда они по своме положају и по даној им
од Бога благодати имају разне називе, као: серафими, херувими, престоли и
остали чинови, ипак сви они имају заједнички назив: ангели, пошто је
назив ангео назив не природе него службе. Јер сви су они ангели, пошто
сви служе Божјем наређењу, као што стоји написано: Нису ли сви службени
духови који се шаљу на службу? (Јевр. 1, 14). Њихове пак службе су
различне и неподједнаке, и сваки чин има своју посебну службу, јер
Премудри Саздатељ не открива свима у истој мери тајне Своје намере, него
посредно, преко виших чинова просвећује ниже, откривајући им Своју
свету вољу и наређујући им да је испуњују, као што се то јасно види из
књиге пророка Захарије. Тамо се говори како ангела после разговора с
пророком сусреће други ангео и наређује му да поново иде к пророку и
обавести га о ономе што ће задесити Јерусалим: Гле, ангео који говораше
са мном изиде, и други ангео наиђе му у сусрет, и рече му: Трчи, и реци
оном младићу, (тојест пророку Захарији): Јерусалим ће се населити по
селима ради мноштва људи, и ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен
унаоколо (Зах. 2, 3.4.5). - Објашњавајући то, свети Григорије Двојеслов
вели: Када један ангео говори другоме: "Трчи, и реци оном младићу", нема
сумње да ангели шаљу једни друге: мањи се шаљу, а већи их шаљу. - Тако
исто и код пророка Данила налазимо где ангео наређује другом ангелу да
пророку протумачи виђење (Дан. 8, 16). Отуда је јасно, да ангели виших
чинова откривају божанску вољу и намере Творца свога ангелима нижих
чинова, просвећују их, и шаљу људима.

Православна Црква на
земљи, требајући помоћ светих ангела, празнује сабор свих девет чинова
светих ангела нарочитим мољењем, као што треба, у осми дан месеца
новембра, тојест деветога месеца, јер ће се свих девет чинова ангелских
сабрати у дан Страшнога суда Господњег. А овај дан божанствени учитељи
Цркве називају осмим даном, када дође Син Човечији (= Син Божији =
Судија праведни) у слави Својој и сви свети ангели с њим (Мт. 25, 31). И
послаће ангеле Своје с великим гласом трубним, и сабраће избране његове
од четири ветра (Мт. 24, 31), тојест од истока, запада, севера и југа. -
О, да би тада и нас, који чесно празнујемо Сабор њихов, сабрали к лику
избраника Божијих!

За челника и војводу свих ових девет чинова
ангелских постављен је од Бога свети Архистратиг Михаил, као верни
служитељ Божји. Он у време Сатаниног пагубног пада у гордост, и његовог
одступљења од Бога и строваљења у бездан, сабравши све чинове и војске
ангелске, громогласно ускликну: Пазимо! стојмо смерно пред Творцем
нашим, и не помишљајмо на оно што је противно Богу! Погледајмо каква
страдања претрпеше они који заједно с нама беху саздани, и досада
заједно с нама беху причасници Божанске светлости! Обратимо пажњу како
се они због гордости изненада из светлости сурваше у таму и са висине
стропошташе у бездан! Погледајмо како спаде с неба јутарња звезда Даница
и разби се на земљи!

Говорећи тако свему Сабору ангела, он,
стојећи на првом месту, поче са серафимима и херувимима и са свима
небеским чиновима славити Пресвету, Једносушну и Нераздељиву Тројицу,
Једнога Бога, сложно певајући торжествену песму: Свет, свет Господ
Саваот, пуно је небо и земља славе Твоје!
Такво уједињење светих
ангела доби назив Сабор ангела, јер они удружено, једнодушно и
једногласно славе Оца и Сина и Светога Духа, - Свету Тројицу, којој и од
нас иловачних нека је слава вавек. Амин.

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ


Родитељи Пресвете Богородице,Дјеве Марије,свети Јоаким и Ана доведоше своју трогодишњу ћерку да је предају Богу на службу,као што су обећали измоливши је од Њега.
Скупа са својим сродницима из Назарета,који су били од царскога и архиепископскога рода,и са хором беспрекорних девица пођоше они у Јерусалим.Путовање њихово трајаше три дана.На челу колоне ишле су девојке девице носећи упаљене свеће,а иза њих ишла је Пречиста Дева Марија.Беше она свечано одевена и украшена,са својим родитељима,а иза њих низали су се остали сродници.Стигавши до храма у Јерусалиму,поворка се заустави и Пречиста Дева Марија иако још увек дете,само,без ичије помоћи попе се на врх степеница са необјашњивом лакоћом,као да лети,као да је понесе нека тајанствена сила.И заиста и би тако,јер носише је сами Анђели Божији.
На вратима би дочекана од стране првосвештеника Захарије,оца светог Јована Претече и уведе је храм,у светињу над светињама,где никада нико није могао ући,осим архијереја и то једном годишње.Родитељи тада принесоше жртву Богу,примише благослов од свештеника и вратише се са сродницима својим дому свом,а Пресвета Дева остаде у храму.Свети Јоаким и Ана посећиваше је често,све док беху у могућности да то чине.Проведе Она у храму пуних девет година,и поред своје жеље да до краја свог живота не напусти храм,она се ипак са непуних 12 година обручи и би дата свом сроднику Јосифу у Назарет,да само привидно буде обручица његова,али да живи у девствености.Тако Пречиста и Преблагословена само делимично испуни своју жељу и завет.Јер беше у то време немогуће испуњење њене жеље и завет дат богу,јер брак се сматраше светињом.Може се слободно рећи да је Дева Марија била прва доживотно завештана девојка и њу су после почеле следити многе девојке и младићи.Боравила је Пречиста Дева у Светињи над Светињама,са анђелима и као таква живела је у Анђелској чистоти,јер Она се још у детињству удостоји таквих дарова,да јој служе бестелесни,те стога нека је част нашој Пречистој Владичици Богородици,Приснодјеви,Марији од свих нараштајаза све векове.

Тропар (глас 4):

Днес благоволенија Божија предображеније и человјеков спасенија проповједаније в храмје Божији јасно Дјева јављајетсја,и Христа всјем предвозвјешчајет: тој и ми велегласно возопијим: радујсја,смотренија зиждитељева исполњеније.

Danas je Sveti Nikola


Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.



Slava Sveti Nikola Čudotvorac je po broju onih koji je slave, bez premca među Srbima, a takođe je hramovna i manastirska slava SPC-a. Posvećeno mu je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.

Kako Sveti Nikola pada u vreme (tačno na polovini) velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma - 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.

Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.

Tom hramu je docnije, u 14. veku, srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate priloge i celu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti što mu je, kako je verovao, Sveti Nikola povratio vid.

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i danas u celom hrišćanskom svetu. Roditelji su ga, kao sina-jedinca i kao dar od Boga, njemu i posvetili.

Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion kod svog strica, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe, i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju među ljude.

I knez Miloš Obrenović slavio je Svetog Nikolu po svim narodnim običajima kao svoju slavu.


Izvor: Beta

Свети мученик Бонафитије (19 децембар по Јулијанском)

Мучеништво за Христа чини од грешника светитеља. То показује пример св. Бонафитија. Он беше најпре слуга у неке богате и р азвратне жене Аглаиде у Риму, и имаше с њом нечисте и незакконите везе. Обоје беху незнабошци. Једном Аглаида пожели да има у кући мошти мученичке као неку амјлију, која од зла брани. Па опреми свога слугу у Азију, да јој нађе и купи то пто жељаше. Бонафитије узе собом неколико робова и доста блага па при растанку с Аглаидом рече овој: „Ако не могаднем наћи никаквог мученика, и ако теби, госпођо, донесу моје тело за Христа намучено, да ли ћеш га примити с чашћу?“ Аглаида се насмеја и назва га пијаницом и грешником. Тако се растадоше. Дошавши у град Тарс Бонафитије виде многе хришћане на мукама: једнима одсечене ноге, другима руке, трећима очи избодене, четврте на вешалима итд. Бонафитију се промени срце, покаја се за грешни живот свој и заплака. И узвикну усред хришћанских мученика: „И ја сам хришћанин!“ Судија га узе на истјазање, нареди те га грозно шибаше, потом налише му врело олово у уста, и – пошто га то не повреди- одсекоше му главу мачем. Робови узеше тело његово и пренеше га у Рим. Ангел Божји јави се Аглаиди и рече: „Прими онога који негда беше слуга твој а сад је наш брат и сасужитељ; он је чувар душе твоје и заштитник живота твога.“ Аглаида ужаснута изађе у сусрет, прими тело Бонифатијево, сагради му цркву и положи у њу мошти мученикове. Потом се она покаја, раздаде све своје имање бедним, а она се повуче од света, и поживе још 15 година у горком покајању. Пострада св. Бонафитије 290 год.

Danas je Bogojavljenje

Srpska pravoslavna crkva proslavlja Bogojavljenje - "objavljivanje Bogočoveka" i "uvođenje Hrista u mesijansku misiju". Tim praznikom se obeležava to što je, po verskom učenju, Jovan Krstitelj, pošto je krstio Isusa Hrista, video kako se "nebo otvara" i na Isusa "sleće Sveti duh" u "obliku goluba".

Starokalendarske pravoslavne crkve slave jedan od najvećih praznika u hrišćanstvu Bogojavljenje - Epifanija, Teofanija, kada se proslavlja krštenje Hristovo na Jordanu, od strane sv. Jovana Krstitelja. Novokalendarci su ga slavili 6. januara. Krštenje Hrista beleže sva četiri jevanđelista, a apostol Luka navodi da mu je tada bilo oko trideset godina.



Došavši iz nedaleke Judejske pustinje, sveti Jovan je na reci krstio mnoge, radi očišćenja od greha i ponovnog, duhovnog rođenja, pozivajući ih na pokajanje. Hristos je došao iz Galileje, da bi i sam bio kršten. Tada se desilo Bogojavljenje: kada je Isus izašao iz vode, po jevanđelju, otvorila su se nebesa i pojavio se Duh sveti u vidu goluba, koji je sišao na Njega. Glas odozgo je govorio: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji!

Praznik je poznat još iz apostolskih vremena, a u drugom veku pominje ga i sveti Kliment Aleksandrijski.

U hramovima obavlja se čin velikog osvećenja vode, koju vernici nose svojim kućama, njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine. U svečanostima je u Srbiji nekada učestvovala i vojska, zapamćene su veličanstvene litije kroz gradove, u kojima su bile zastupljene sa svojim zastavama razne organizacije, društva i školske ustanove.

Uveče, uoči praznika, hrišćani se već pozdravljaju sa "Bog se javi!", uz odgovor "Vaistinu se javi!" i trude se da do ponoći ostanu budni, verujući da se tada otvara nebo, kada se svaka živa voda osvećuje i da će im tada Bog, nakon molitve napolju, uslišiti bogougodne želje.

Nema pravoslavnog hrama u kome nije prikazano Bogojavljenje na ikonostasu ili na freskama. Nekada se na ovaj dan obznanjivalo kada se ima slaviti Uskrs te godine. Pravo da to ustanovljava, po odredbama vaseljenskog sabora, imala je za celu Crkvu Aleksandrijska patrijaršija.

Danas je Sveti Jovan

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordanu.

Praznik Sveti Jovan Krstitelj koga danas slavi Srpska pravoslavna crkva, posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča.



Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.

Jovan je u reci Jordan krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.

Ubijen je za vreme rimskog cara Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.

Danas je Savindan, školska slava



Najmlađi sin Stefana Nemanje, velikog srpskog župana, zvao se Rastko. Rodio se 1169. godine i još od detinjstva je pokazivao da je obdaren izvanrednim darovima. Kad mu je bilo 15 godina, otac mu dodeli jedan kraj u svojoj državi, gde bi se učio upravljanju; a kad mu je bilo 17 godina, roditelji su već pomišljali i da ga žene, mada je on već počeo misliti kako da se odvoji od sveta i ode u manastir, da se posveti Bogu. Jednom, kad su ga roditelji pozvali u dvor, verovatno radi ženidbe, dođu i neki kaluđeri iz Svete Gore, a među njima je bio i jedan Rus. Rastko se upozna s njim, raspita se kako se živi u Svetoj Gori, pa kad je saznao da je tamo upravo onako kako je on želeo, dogovore se da zajedno idu u Svetu Goru.

Rastko zamoli roditelje da ga puste u lov na jelene, pa dok je bio u lovu u planini, iskrade se od društva, i sa duhovnikom Svetogorcem i nekoliko vernih slugu ode u Aton. Izgubljenog Rastka nigde nisu mogli naći, te se konačno zabrinuti roditelji dosete da je mogao odbeći sa onim Svetogorcem. Zato Nemanja otpremi jednog vojvodu sa nekoliko vojnika u Svetu Goru da mu vrate sina, a u dvoru je za to vreme vladala velika tuga i žalost.

Vojvoda pohita što brže može i preko Soluna dođe u Svetu Goru. Tu se stane raspitivati za Rastka i dozna da je on u manastiru svetog Pantelejmona. Vojvoda pronađe Rastka i reče mu da će ga vratiti ocu milom ili silom, makar i vezanog. Rastko se učini kao da se pokorava vojvodinoj naredbi i zadrža vojvodu do sutra, pa da se onda svi vrate. Uveče Rastko zamoli igumana da za vojvodu i pratnju pripremi dobru večeru, a posle večere odoše u crkvu na bdenje. Bogosluženje je bilo dugo, vojvoda i pratioci umorni od puta i malo pripiti od vina, te zadremaše u crkvi. Rastko se lagano iskrade sa jednim duhovnikom, ode na visoku manastirsku kulu, gde ga taj duhovnik postriže i obuče u kaluđersko odelo.


Kad se bdenje završi i Srbi vide da nema Rastka, opasno se naljute na igumana i kaluđere i ko zna šta bi bilo da Rastko sa kule ne viknu na vojvodu da se ostavi kavge, jer je on tu i sutra će se videti. Srbi se smire i postave stražu oko kule.

Sutradan zovne Rastko vojvodu i pratnju i pokaže im se sa kule u kaluđerskom odelu. Kad ga videše zakaluđerena, vojvoda i njegova pratnja briznuše u plač. No Rastko ih uteši, rekavši im da je to volja Božja i spusti im sa kule svoje svetovno odelo i odstrižene vlasi da odnesu roditeljima i uvere ih da je on već duhovnik, a uz to im preda i svojeručno pismo za roditelje. Vojvoda se sa pratnjom vrati u Srbiju. Nije dugo prošlo, a po Svetoj Gori se raščuje da je sin srpskog vladara došao da živi među isposnicima, a svako je želeo da ga vidi. Rastko je stupanjem u monaški red dobio ime Sava. Protat svih svetogorskih monaha, saznavši ko je i čiji je Sava, premesti ga u najveći manastir Vatoped, gde je Sava proizveden u jeromonaha.

Roditelji pak Savini, doznavši šta je njihov sin uradio, dugo su ga žalili i u znak žalosti crno odelo nosili, ali su se na kraju pomirili s time, verujući da je to Božja volja. Nemanja se počne dopisivati sa sinom i s vremena na vreme mu je slao mnogo novaca, da ne bi ni u čemu oskudevao.

Sava je sve te novce delio manastirima i pustinjacima. Jednom zamoli svog igumana da obiđe sve manastire i pustinjake po Svetoj Gori, i kad dobi dozvolu, obiđe ih sve, idući bos. Kada se vratio u manastir Sava reče igumanu da želi i on da ispašta u samoći kao što ispaštaju isposnici, ali mu iguman ne dozvoli. Ipak, Sava se hranio samo suvim hlebom i vodom, a vrlo retko je kušao po malo vina i zejtina. Svaku noć, do neko doba, molio se Bogu i metanisao, a uoči nedelje, provodio je na molitvi dok ne ogreje sunce. Išao je lako odeven i bos i zimi i leti, a od takvog hodanja koža na tabanima mu je tako odebljala da je mogao ići po najoštrijem kamenju. Sava je postao ugled svim kaluđerima i isposnicima svetogorskim. Posle nekoliko godina i Savin otac, Stefan Nemanja, zakaluđeri se u Studenici i dođe svome sinu u Svetu Goru.


Do tada u Svetoj Gori nije bilo srpskog manastira. Stefan Nemanja, koji je u monaštvu dobio ime Simeon, proputuje sa svojim sinom svu Svetu Goru, deleći milostinju manastirima i isposnicima, i tom prilikom nađe jedno zgodno mesto gde je bio jedan porušeni manastir i izmoli od grčkog cara odobrenje da može manastir osnovati. Car im pokloni zemlju i izda hrisovulju kojom njihovu zadužbinu oglašava kao manastir prvog reda - carsku zadužbinu - u nasleđe njihovim potomcima, i još im pridoda i jedan svoj manastir, Žig. Tako Sava sa svojim ocem, a uz pomoć tadašnjeg srpskog župana Stevana Prvovenčanog, podiže Hilandar, ogradi ga tvrdim gradom i u gradu podiže kulu kao carski dom i mnoge ćelije. Tu se Sava i Simeon nastaniše, živeše i Bogu moliše.

Nije prošlo mnogo vremena, a Hilandaru beše prirodato četrnaest manastira i toliko zemlje da je dve stotine kaluđera moglo u njemu živeti. No, Simeon je u Hilandaru živeo samo osam meseci, pa umro. U Hilandaru je Sava prikupio mnogo pobožnih i u bogoslovskoj nauci učenih ljudi, da se brinu o duhovnoj nastavi, te uskoro Hilandar postade kao neka duhovna akademija za sve one koji su želeli dobiti više bogoslovsko obrazovanje. Tu je Sava sastavio pravila po kojima se imaju vladati kaluđeri i ta su pravila poznata pod imenom Tipik svetog Save. U Svetoj Gori napisao je Sava i žitije svoga oca, prepodobnog Simeona.


U to vreme u Srbiji se desiše ozbiljni događaji. Vukan je ustao na svoga brata Stevana Prvovenčanog, oteo mu presto, a zemlja je zbog rata i pustošenja opustela, te zavladala velika glad. Stevan posla pismo Savi u Svetu Goru, i zamoli ga da pohita i dođe u Srbiju, i donese telo očevo, ne bi li nad mrtvim očevim telom izmirio braću. Sava požuri te krene u Srbiju i ponese očevo telo, koje je potom sahranjeno u Studenici. Savi pođe za rukom da izmiri braću, i Stevan u znak izmirenja, počne zidati crkvu Žiču. Za to vreme Sava je već bio postao arhimandrit. Sava je mislio da se odmah vrati u Svetu Goru, ali ga događaji zadržaše, te se prilično zadrža u Srbiji. U to vreme, napade na srpske zemlje bugarski vlastelin Strez i Sava ode napadaču da ga nagovori da odustane od rata. Strez nije hteo ni da čuje te mu Sava naposletku reče: "I mi imamo konja i junaka, a Bog će videti ko je kriv: mi ili ti". Te noći Strez naprasno umre, i u obe vojske, i srpskoj i bugarskoj, verovalo se da ga je Sava ukleo. Za vreme svog boravka u Srbiji Sava je nastojao da se podižu crkve, uređivao je službu u crkvama, po ugledu na službe u Svetoj Gori, uvodio je lepe običaje, a štetne iskorenjivao. Posle toga Sava se vrati u Svetu Goru, a odatle ode u Nikeju grčkom caru Todoru Laskaru i patrijarhu Manojlu, jer su u to vreme Latini (krstaši) bili zauzeli Carigrad i u njemu vladali. Sava im objasni da je Srbima teško da dolaze čak u Nikeju radi postavljanja episkopa, već ih zamoli da oni za Srbiju postave arhiepiskopa, a da ubuduće sami srpski episkopi biraju arhiepiskopa. Car i patrijarh prihvate ovaj Savin predlog, ali s tim da njega proizvedu za arhiepiskopa. Sava se u početku opirao, ali na kraju pristade, jer je to bila zgodna prilika, i tako je Sava uspeo da srpska crkva postane autokefalna, tj. nezavisna. Bilo je to 1219. godine.

Pri povratku u Srbiju, Sava, sada kao arhiepiskop, svrati opet u Svetu Goru, još jednom obiđe sve manastire, u svakom služeći, i proizvodeći dostojna lica za sveštenike i đakone. Rastajući se sa tugom od svoje omiljene Svete Gore, on sa sobom povede nekoliko svojih najboljih učenika, da ih posveti za episkope. Došavši u Srbiju, Sava, u dogovoru sa Stevanom i vlastelom, razdeli Srbiju na dvanaest eparhija i ustanovi episkopske stolice, a za arhiepiskopiju odredi Žiču. U svim ovim eparhijama postavi episkope, za protopopijate protopope; prepiše svima zakonske knjige i uputi ih kako da zavode red. U ovim crkvenim reformama, Sava je zabranio prinošenje krvnih žrtava u crkvi i svetkovine pred crkvom, te svečare uputio u domove, stvorivši tako osnovu za proslavljanje Krsnog imena ili Krsne slave. Kad je uveo red, Sava uoči Spasovdana, 1220. godine, sazove sabor kod Žiče, pa tad tronoše Žiču i svog brata, dotle velikog župana Stevana, miropomaže i venča kraljevskom krunom. Tako Stevan posta prvi kralj srpski. Posle svega ovoga, krene Sava u "kanonsku vizitaciju" po celoj državi i svuda je učio, upućivao i jeretike (bogumile) obraćao u pravoslavlje.


Posle nekog vremena, krene na Srbiju ugarski kralj Andrija, sa velikom vojskom. Sava ode k njemu da ga odgovori od rata, a kralj mu reče: "Kad si svetitelj, učini kakvo čudo, pa ću ti poverovati i poslušati". Sava se pomoli Bogu, te usred najžešće letnje vrućine pade krupan grad, od kojeg i ugarska vojska nastrada; i kralj videvši to čudo, vrati se natrag.

Sveti Sava je umro 12. januara, i u crkvenim knjigama toga dana se beleži i spominje, ali se spomen njegov čini 14. januara po starom kalendaru - 27. januara po novom. Neki misle da je to stoga što je proteklo dva dana od smrti njegove dok je glas o smrti stigao u Srbiju, i da je spomen njegov počeo da se obavlja svake godine onog dana kada je glas stigao. Drugi opet misle da je sveti Sava sahranjen 14. januara i da mu se zato u taj dan čini spomen. Treći smatraju da je Sava umro u subotu 12. januara 1236. godine, a srpska ga crkva slavi 14. januara zato što, po crkvenom ustavu, ni jedan svetac ne bi mogao imati samostalne službe u poprazništvu nedelju dana od Bogojavljenja. Da ne bi osnivač srpske pravoslavne crkve ostao bez samostalne službe, srpsko sveštenstvo je odavno premestilo praznovanje njegove uspomene od 12. na 14. januar, to jest prvog dana u koji, po Bogojavljenju, može biti samostalne službe. Svetog Savu slave i drugi pravoslavni narodi, Rusi, Bugari, Grci...


zvrk.rs

Danas su Tri jerarha


Vernici i SPC obeležavaju praznik Sveta tri jerarha kao uspomenu na Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. U našem narodu ovaj dan je esnafska slava metalaca, dok je kod Grka to ne samo verski, nego i nacionalni i školski praznik.

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Sveta tri jerarha, zajednički praznik tri svetitelja- Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. Prema verovanju, štite ljude i životinje od mrazeva i zlih vetrova. Po vetrovima koji danas duvaju prognozira se kako će biti vreme u toku godine.



U vreme cara Aleksija Komnena, došlo je među učenim ljudima u Carigradu do nesuglasica i prepirki, koji je od trojice svetitelja bio najveći.

Po jednima, to je bio Vasilije Veliki, zbog njegove čistote i hrabrosti, po drugima Jovan Zlatousti, zbog čudesne rečitosti i jasnoće u propovedanju hrišćanske vere, a po trećima sveti Grigorije Bogoslov, zbog nedostižne visine u bogoslovlju.

Tako dođe i do podele među pristalicama na Vasilijane, Grigorijane i Jovanite. Međutim, sva tri svetitelja javiše se u snu episkopu Ehvatijskom, rekavši mu da su oni jedno u Boga, da među njima nema ništa protivurečno i da nema ni prvog ni drugog ni trećeg.

Poučiše episkopa kako da ustanovi zajednički praznik, da prestane sa deobom onih koji se spore i prepiru oko njih. Sastavljena je zajednička služba i i praznik Sveta Tri jerarha, koji se praznuje danas, 12. februara po novom, odnosno, odnosno 30. januara po Julijanskom kalendaru. Svaki od svetitelja ima i svoj poseban dan.

U našem narodu ovo je esnafska slava metalaca, dok ih pravoslavni grčki narod smatra ne samo crkvenim već i nacionalnim i školskim praznikom.

U našim krajevima se ovi sveci smatraju za zaštitnike ljudi i životinja od studenih i zlih vetrova. Po vetrovima koji danas duvaju prognozira se kako će biti vreme u toku godine.

Danas je Sveti Trifun



Pravoslavci danas slave svetog Trifuna koji, osim što predstavlja zaštitnika vinogradara, čuva bračnu ljubav i vernost.

Današnji praznik svetoga Trifuna nije obeležen crvenim slovom i nije zapovedan, ali se proslavlja kod svih pravoslavnih naroda, pogotovo na Balkanu.

Po predanju sveti Trifun je je rođen u selu Kаmpsаdi u Frigiji, u vrlo siromаšnoj porodici, najverovatnije u 3. veku. Kao mlad, dobio je od Boga dar čudotvornog lečenja i isterivanja zlih duhova iz opsednutih.

U to vreme Rimskim cаrstvom je vladao cаr Gordijаn III koji je imao bolesnu kćer Gordijаnu. Nijedan lekаr nije joj mogao pomoći. Tаdа zli duh iz lude devojke progovori i reče dа njegа niko ne može isterаti osim Trifunа. Cаr nаredi dа se nа dvor dovedu svi Trifuni iz cаrstvа. Posle mnogih Trifunа, i ovаj mlаdi Trifun bio je pozvаn po božijem promislu.

Doveli su gа u Rim gde je iscelio cаrevu ćerku. Cаr mu je dao mnoge dаrove, koje je Trifun rаzdelio siromаsimа. U svom selu nаstаvio je život moleći se Bogu.

Kаdа je na presto došao Decije Trаjаn, u vreme velikih progona, sveti Trifun je odbio da se odrekne Hrista i zato je bio mučen i posečen mačem. Imao je samo 18 godina.

Mletački trgovci su njegove mošti doneli u Kotor oko 800. godine i tu mu je podignuta katedrala 1166.

Današnjeg svetitelja neke srpske porodice slave kao krsnu slavu, a osim toga toga on je zaštitnik vinogradara. Njemu se moli da zaštiti polja od poplava, grada, raznih štetočina. Ponegde ga slave i gostioničari kao svog patrona.

Srpski narod u okolini Zaječara posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u zimsko vreme kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je ovčarstvo važna privredna delatnost.

No on podnese svа mučenjа s rаdošću velikom, govoreći: "O kаd bih se mogаo udostojiti, dа ognjem i mukаmа skončаm zа ime Isusа Hristа Gospodа i Bogа mogа!" Sve muke ništа mu ne nаškodiše, i mučitelji gа osudiše nаjzаd nа posečenje mаčem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predаde dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.

Vernici rimokatoličke crkve danas slave Svetog Valentina.

b92

Данас је..



Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића.

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (грч: Υπαπαντής του Χριστού), празник којим се прославља увођење малог Исуса у Јерусалимски храм, што представља сусрет Бога са својим народом, одн. Црквом коју представља Симеон Богопримац. По том свом карактеру овај празник је добио своје име. Празнује се 2. фебруара.

По Мојсијевом закону, жена се након порода сматрала нечистом четрдесет дана. После тога морала је ићи у храм да принесе једно јагње од годину дана да би се очистила од греха. Оне сиромашнијег стања давале су две грлице или два голуба. Исто тако, првенац, како од рода људског или од стоке, морао се посветити Богу. За мушку децу се морао дати откуп од пет сикала сребра. Нигде се не спомиње да је за Исуса, као првенца, дат откуп: јер је он дао себе у откуп за све, и зато што је мајка Исусова била сиромашна и што је Исус целог свог живота на земљи био Богу посвећен. Када је Исусу било четрдесет дана од рођења, Марија је са Јосифом и бебом Исусом отишла у Јерусалимски храм и принела Богу на жртву само два млада голуба. У храму је био побожни старац Симеун, који је живео у Јерусалиму, и коме је Бог обећао да неће умрети док не види свога Спаситеља. Старац је у Исусу познао обећаног Месију, благословио га и захвалио Богу што му је омогућио да види Спаситеља. Том приликом старац је и Марији прорекао тешке тренутке у животу, све због њеног сина: "Гле овај лежи (сада као мали) да многе (силне) обори и подигне (ниште) у Израиљу; а и да буде знак против кога ће се говорити. Α и теби самој прошће нож душу, да се (тако) открију мисли многих срдаца" (Лк 2,34-35). Због овог догађаја, тј. сретења малог Исуса са праведним Симеоном, и сам дан се зове Сретење.

Празновање

Празник је установљен још у најстаријем добу Хришћанства, али се свечано почео прослављати тек око 541-542. године, за време цара Јустинијана. У Цариграду и околини се беше мојавио велики помор, који је за три месеца однео десет хиљада људи, а у Антиохији се јавише јаки земљотреси. На Сретење су држана велика народно-свечана молетствија и невоље су престале.
Овај празник Црква слави 2. фебруара, но ако се деси да пада у Чисти Понедељак (тј. прве недеље Великог поста), његово се празновање преноси и Сирну, тј. Белу Недељу.

У иконографији

Обично се сликају храм и трем са куполом, у дну трема олтар са упаљеним кандилом. Симеон Богопримац држи у рукама дете Исуса који га благосиља. Богородица и Јосиф су са друге стране, носе две голубице у корпи или марами. Ту је и пророчица Ана која препознаје Бога у Исусу. Понекад се Дете слика како се извија према мајци предвиђајући своју судбину и страхујући од ње. Сопоћанско Сретење се издваја по смирености композиције.

Народни обичаји

Од Сретења, по народном веровању, дани почну дужати, а ноћи краћати, те стога сељаци кажу: "Сретење обретење". Још се верује да се тога дана срећу зима и лето и прекорно се поздрављају: "Ти мени дајеш голе и босе људе, а ја теби обучене" - казује зима лету, а лето одговара: "Истина, али се мени много више радују него теби". Од овог дана више не може бити онакве студени као пре тога. На Сретење, кажу, мачка излази из своје јазбине и погледа низ сунце: ако спази своју сенку, враћа се у јазбину да продужи спавање још шест недеља јер ће и зима још толико трајати; ако је не види, упути се у шуму, да тражи храну.
Врапци до Сретења бирају своје невесте, а на тај дан се венчавају и тада су најгласнији и најбучнији. Девојке добро гледају кога ће првог ујутро срести, јер ће и младожења бити исти такав по души и изгледу.

pravoslavlje.net

Vidovdan: Na veliki praznik Nikolić u Kruševcu, Vulin u Gračanici


Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Vidovdan se danas posebno obeležava u Kruševcu i Gračanici.


Knez Lazar | Foto: Wikipedia

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) i tzv. propast srpskog carstva.

U Kruševcu danas obeležavanje godišnjice Kosovskog boja

U Kruševcu će danas biti obeleženo 624 godine od Kosovskog boja, ceremoniju će predvoditi predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a Vlada Srbije će održati svečanu sednicu.

Nikolić će predvoditi komemorativnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja državnih i vojnih počasti, koja će početi u 12 sati kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu, najavljeno je iz vladinog Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Vlada Srbije će u 16 sati, u Skupštini grada Kruševca, održati svečanu sednicu, koja će, kako je najavljeno, biti otvorena za medije.

Vidovdan je državni praznik koji se radno obeležava u spomen na Kosovsku bitku, a na osnovu odredaba Zakona o državnim i drugim prazinicima u Srbiji, podsećaju iz Odbora, koji je sa gradom Kruševcem organizator svečanosti.

Boj na Kosovu odigrao se 28. juna 1389. (odnosno 15. juna po starom kalendaru) na Gazimestanu.

Odbor podseća da taj dogadjaj u kolektivnom sećanju srpskog naroda simbolizuje slobodu, otpor tudjinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, kao i da je bio prekretnica u nacionalnoj istoriji posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjić.

Spomenik kosovskim junacima predstavlja simbol Kruševca - delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića, a otkriven je 28. juna 1904. godine, u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka.

Obeležavanje Vidovdana na Kosovu, Vulin u Visokim Dečanima

Proslava Vidovdana kao i svake godine na Kosovu i Metohiji biće danas organizovana u Gračanici, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin prisustvovaće liturgiji u manastiru Visoki Dečani, a na Gazimestanu će biti služen parastos srpskim ratnicima stradalim u Kosovskom boju.

Vulin, koji od juče boravi na Kosovu i Metohiji, izrazio je nadu da će proslava Vidovdana u pokrajini proteći mirno.

Vulin je agenciji Tanjug rekao da se nada da će jedan od većih praznika u srpskom narodu - Vidovdan, proteći mirno, da neće biti nasilja i "da neće biti krivično delo to što neko ima srpsku zastavu".

On je izrazio nadu da posedovanje majice sa ćiriličnim natpisom neće biti razlog da neko bude prebijen i maltretiran.

"Nadam se da će Vidovdan proći mirno, proći će uz veliko prisustvo visokih zvaničnika Republike Srbije, to je uostalom dokaz koliko je Srbiji stalo i koliko Srbija misli i želi da učestvuje u svakodnevnom životu na Kosovu i Metohiji. Da li će Vidovdan biti miran, da li će biti onakav kakav treba da bude - kao dan sećanja i dan nade, ne zavisi samo od nas, zavisi od privremenih institucija u Prištini, za koje se nadam da ovaj put neće posegnuti za nasiljem", rekao je Vulin.

Ovo su neki od događaja koji su se zbili na Vidovdan

1389 - Bitka na Kosovu, sukob srpske vojske pod vođstvom kneza Lazara i turske vojske pod vođstvom sultana Murata.
1914 - Atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, što je pokrenulo Prvi svetski rat.
1915 - Srpski ministar unutrašnjih poslova Ljubomir Jovanović sa albanskim političarem Esad-pašom potpisuje u Tirani sporazum o stvaranju realne unije između Srbije i Albanije.
1919 - Potpisan Versajski sporazum, čime je završen Prvi svetski rat,
1921, srpski kralj Aleksandar I Karađorđević doneo Vidovdanski ustav, Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
1948 -Na inicijativu Sovjetskih delegata Andreja Ždanova, Maljenkova i Suslova doneta Rezolucija Informbiroa što je označilo razlaz između Jugoslavije i istočnog bloka.
1989 - Obeleženo 600 godina Kosovske bitke, Miloševićevim govorom na Gazimestanu.
1990 - Usvojeni amandmani na Ustav Hrvatske, kojim Srbi više nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj.
1991 - Slučaj navodnog ubistva trojice vojnika Jugoslovenske narodne armije, poznatiji kao slučaj Holmec,
1992 - Probijen koridor kod Brčkog, spojena dva dela Republike Srpske,
1995, snage Vojske Republike Srpske sprečile pokušaj ARBiH i HVO Deblokade Sarajeva.
2000 - U Velikom Ropotovu organizovane prve Vidovdanske igre.
2001 - Slobodan Milošević izručen tribunalu u Hagu.

24sata

Danas je Sveti Sisoje

19.07.2013/Autor: SRNA

Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog prepodobnog Sisoja Velikog, koji je u srpskom narodu izuzetno poštovan i cenjen kao zaštitnik dece i brzi pomoćnik u svakoj tuzi i nevolji.



Foto: ilustracija

Po smrti velikog svog učitelja Sisoje se nastanio na pustinjskoj gori zvanoj Antonijeva.
Teškim trudovima nad samim sobom toliko je ukrotio sebe da je bio krotak i nezlobiv kao jagnje. Zato mu je Bog dao veliku blagodet da isceljuje bolesnike, izgoni nečiste duhove i mrtve vaskrsava.

Šezdeset godina je Sisoje bio u pustinji i bio kao izvor žive mudrosti za sve monahe i mirjane koji su dolazili kod nejga za savet.

Pred smrt zasija mu lice kao sunce. Monasi stajahu oko njega i divljahu se toj pojavi. A kada svetitelj ispusti svoju dušu, sva odaja ispuni se divnim mirisom. Upokojio se u dubokoj starosti 429. godine.

Sveti Sisoje učio je monahe: "Ma kakvo iskušenje da se dogodi čoveku, čovek treba da se preda volji Božjoj i da prizna da se iskušenje dogodilo zbog grehova njegovih. Ako li se šta dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po promislu Božijem".

Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.

Света Великомученица Марина – Огњена Марија (17. тј. 30. ЈУЛИ)



Света великомученица Марина је рођена у незнабожачкој породици која је живела у Антиохији Писидијској. У дванаестој години је чула за хришћанство и почела да учи о Христу, Богородици, апостолима и да упознаје основе хришћанске вере.

Љубав према Господу Исусу Христу је толико испуњавала њено срце да у њему више није било места за земаљску, чулну љубав. Хтела је да постане монахиња. Њен отац није могао да се помири са тим да му је кћерка хришћанка, па је се одрекао. Царски намесник Олимврије је желео да узме Марину за жену, али она је већ одабрала другачији пут. Кад је био одбијен као просац, Олимврије се силно наљутио и хтео је јој се освети, па је силом терао да се поклони идолима, на шта му је Марина одговорила: "Нећу се поклонити, ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо. " Олимврије је тада наредио да је ставе на муке. После мучења, у тамници је обасјала чудесна светлост из које је блистао крст, а на врху крста је била бела голубица. Јасно је чула речи:"Радуј се Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља. " Све ране од мучења су јој зарасле и она се сутрадан појавила пред судијама као да није ни видела мучилиште. "Посечена би у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. "Једна рука свете Марине налази се у манастиру Ватопеду на Светој Гори. На планини Ланга у Албанији, изнад Охридског језера, налази се манастир посвећен Светој великомученици Марини. Тамо се, такође, чува део светитељкиних моштију. У овом манастиру су се вековима догађала и још увек се догађају чуда. Сведоци чуда нису само хришћани, него и муслимани. Колико је ова светиња поштована најбоље говори то да од старне муслимана, Турака и Албанаца, манастир није никада рушен, нити је његова имовина отимана.

У народу се празник Свете великомученице Марине назива: Огњена Марија. То је због тога што празник пада у дане највеће летње жеге и врућине.



ОГЊЕНА МАРИЈА је, вероватно, према народној традицији, хришћански назив за сестру св. Илије. Празнује се 17. јула, када жене не раде, а негде се и никакав тежачки посао не обавља. По народним песмама, Огњена Марија представља персонификацију муње. Она бије или пали огњем, гађа или пали муњом и стрелом. У народној песми Свеци благо дијеле Марија добија муње и стријеле, а по једној другој песми, у Муњиним и Месечевим сватовима звезда Даница јој поклања живи огањ. По народној традицији, св. Илија увек пита сестру Огњену Марију када је његов дан, а она то забашурује, „јер би св. Илија толико пуцао громовима да би од весеља и шенлучења сав свет побио”.

Danas je Sveti Ilija Gromovnik
IZVOR: RTS

Beograd -- Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik. Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca.


Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom.

Prema predanju, Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Sveti Ilija je prisutan i u viziji Svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja, novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo, pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama. Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i "slavio tuđe bogove".

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kome je, prelaskom u hrišćanstvo, pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kočijama koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću Kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.

Danas je Velika Gospojina, praznik majki i dece

Ne mali broj porodica slavi današnji praznik kao svoju krsnu slavu, a među njima je i užarski esnaf u leskovačkom kraju



Pravoslavne crkve koje vreme računaju po starom kalendaru, obeležavaju danas praznik upokojenja Bogorodice Marije ili Uspenje Presvete Bogorodice. Velika Gospojina poznata je kao praznik majki i dece.

Danas se u pravoslavnim crkvama koje koriste stari kalendar obeležava praznik spomena na upokojenja Bogorodice Marije, u narodu poznat kao Velika Gospojina. Zvanični naziv praznika je Uspenje Presvete Bogorodice. Praznik je većina pravoslavnih crkava, s obzirom na to da koriste novi kalendar, obeležila 15. avgusta.

U Grčkoj, a od prošle godine i u Rumuniji, to je državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone, a najviše ih odlazi na egejsko ostrvo Tinos, u hram Evangelistrija, prenosi Verska informativna agencija. Veliki broj vernika dolazi u hram Panagia Ekatontapilijani na ostrvu Paros, kao i u Panagia Sumela u Veriji, na severu.

Rimokatolička crkva proslavila je ovaj praznik pre dve nedelje, pa su tog dana, širom Evrope bila uobičajena masovna hodočašća sa desetinama hiljada učesnika.

Po starom kalendaru, posebno je svečano u Jerusalimu, jer tamo Jerusalimska patrijaršija obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice. Slični obredi postoje u Rusiji i u Ukrajini.

U Svetom pismu nema podataka o kraju zemaljskog života Bogorodice. Prema predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je majka božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Prema drugim nepotvrđenim izvorima, Bogorodica je putovala po predelima današnjeg Bliskog istoka, pa je tako stigla i do Svete Gore. Ne mali broj porodica slavi današnji praznik kao svoju krsnu slavu, a među njima je i užarski esnaf u leskovačkom kraju.

Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, danas se vernici, posebno žene, pričešćuju, uopšteno govoreći, ovaj dan se smatra praznikom žena i majki. U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, današnje, i Male Gospojine, koja je 21. septembra, najbolje brati lekovito bilje. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) u subotu 21. septembra obeležava Rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina.



Prema predanju i biblijskim tekstovima, Joakim i Ana iz Nazareta su dobili kćer Mariju tek posle danonoćne molitve, zavetovavši se da će je posvetiti Bogu da mu služi poput monaha. Kćeri su dali ime Marija što znači visoka ili gospodareća.

Praznik Marijinog rođenja je 21. septembra, ali nije poznato od kada se praznuje. U nekim mestima Srbije se na taj dan održavaju sabori i vašari.Srpska pravoslavna crkva 28. avgusta praznuje dan Uspenja (odlaska na nebo) Bogorodice, ili Veliku Gospojinu kako se još naziva taj praznik, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.