Kornatska ostrva

им парком је проглашен 1980. и тада је стављен под заштиту. Укупна површина
парка је око 220 km² а састоји се од 89 острва, острвца и гребена. Од површине
 парка, само око четвртине је копно, док је преостали део морски екосистем.
Парк обилује природним и културним посебностима. Стрме литице 'круне'
корнатских острва окренуте према отвореном мору најпопуларнији су
феномен овог парка. Оне су и станишта ретких биљних и животињских врста.
Свет корнатског подморја открива пак неке друге задивљујуће приче. А добро је
знати и то да је копнени део Парка у приватном власништву.

Kazanovinom ulicom na festival erotike


Piše: Indira Hadžagić Duraković / Danas
Vrsar svakako spada među najljepše istarske gradiće. Smešten "tamo negde" oko sredine
 zapadne obale, do njega je najbolje starim rovinjskim putem za Poreč. Mirni drevni gradić
 odavno je provokativan za one koji traže mesta koja mame uzdahe.






Kad se zadivljeni gradićem na brdašcu popnete i stanete na čuveni vidikovac iznad lokalne
 crkve i sata, shvatićete odmah zašto. Tu blistavu lepotu prepoznali su i veliki umetnici
 Dušan Džamonja i Edo Murtić, pa iz Vrsara više nisu ni odlazili.

Na putu iz Venecije za Ankonu, Vrsar je u dvanaestom veku pohodio i sam papa Aleksandar Treći
 i zadržao se, vele, tri dana. No, najintrigantniju posetu učinio je Vrsaru u osamnaestom veku,
 i to u dva navrata, italijanski avanturista i literat, opevani venecijanski ljubavnik Đakomo Kazanova,
 o čemu je pisao i u svojim glasovitim Memoarima. Dva veka kasnije taj gradić je bio među prvim
 koji je ugostio nudiste i ubrzo je postao naturističkim središtem Evrope.

Ima nešto u tom letu koji sa sobom nosi zamamne mirise i nove ukuse, uzbudljive avanture i
romantične ljubavi. Osetio je to i Kazanova, koji je boraveći u Vrsaru uživao u prekrasnim ženama,
 obilju hrane i vina tokom vrućih noći. U spomen na Kazanovino “delovanje”, u Vrsaru se danas
 u junu održava Kazanovafest, festival ljubavi i erotike. Festival predstavlja vrhunac uživanja u
 iskonskom ambijentu, prirodnim lepotama Vrsara, stopljenim s erotičnim pogledom
na Kazanovino doba.

Kazanovafest obiluje umetničkim odrazom ondašnjeg promišljanja o ljubavi, kroz istančane filmske
 projekcije, izložbe i koncerte, a sve začinjeno dozom erotike, baš kao nekada.

Kostimirani vodiči, pučka glazba, autohtono vino i delicije, suveniri na trgu i okolnim uličicama
 i eto Vrsara iz doba kad ga je posećivao Kazanova. Prvi je put, kako sam navodi, posetio Vrsar
 na tri dana u avgustu 1743. godine, još kao siromašan i neugledan sveštenik, dok je drugi
 put u Vrsar dospeo kao kicoški odeven vojnik tokom putovanja mletačkim brodom. Kazanova Vrsar
 opisuje kao zapušteno naselje. Ta, vrsarska grofovija nije se mogla uklopiti u nove raspusne
 trendove napuderisanog i raskalašnog 18. veka, a posebno ne u dinamičan i vragolast Kazanovin duh.

U svojim “Memoarima” Kazanova podrobno opisuje svoj drugi boravak u Vrsaru, kada se susreo
 sa manje-više besposlenim lokalnim hirurgom, koji ga je pozvao na doručak, pohvalivši se izvrsnim
 refoškom. Od proizvodnje vina u Vrsaru se tada najbolje prihodovalo, pa je Kazanovin prvi utisak
 bio da ga hirurg želi navesti na kupovinu veće količine ove izvanredne vinske sorte! Nije kupio
vino. Istančanim čulima uočio je služavku lekarovog suseda, don Đirolama i…


b92.net