Moderna heroina Bridžit Džons



Globalnu popularnost stekla je igrajući u dva nastavka modernu heroinu Bridžit Džons, rastrzanu između borbe protiv stereotipa o ženskoj udaji, želje za udaju i straha da će ostati sama. Do sada je osvojila jednog Oskara za sporednu ženske ulogu i bila dva puta nominovana u kategoriji glavne ženske uloge


Smatraju je jednom od najatraktivnijih, najtalentovanijih i najpoželjnijih glumica Holivuda. Žene su je za zavolele u ulozi debeljuškaste i šašave Bridžit Džons, koja muku muči pođednako sa kilogramima i sa muškarcima, dok je muški deo publike očarala kao lepa i smrtonosna Roksi Hart u ekranizaciji kultnog brodvejskog mjuzikla "Čikago". Rene Zelveger je prešla dug i mukotrpan put od horora poetičnog naziva "Povratak teksaškog masakra motornom testerom" do ljubimice publike i kritike u "Dnevniku Bridžit Džons".




Rođena u Bejtaunu u Teksasu 25. aprila 1969. godine, od oca Švajcarca i majke Norvežanke, Rene je imala više nego zanimljivo detinjstvo. Njeni školski dani su bili gotovo kao preslikani iz neke američke tinejdžerske sapunice: zahvaljujući izgledu i dugogodišnjem bavljenju gimnastikom postala je vođa navijačica (san svake prosečne američke gimnazijalke) i zvezda školske dramske sekcije. Po završetku srednje škole upisuje englesku književnost u Ostinu, koju završava među prvima u generaciji.

Tokom studija je nastavila da se bavi glumom, igrala je u nekoliko studentskih filmova. Svi su hvalili njen, pre svega, komičarski talenat.

Motivisana ovakvim pohvalama svoga glumačkoga dara i umeća, Rene odlučuje da se okuša na velikom platnu. Odlazi u grad snova u potrazi za angažmanom, pritom radeći razne poslove, između ostalog i kao konobarica.




Prvi "veliki" film koji je snimila bio je pomenuti "Teksaški masakr...". Mada joj ova uloga nije bila naročito značajna, ona joj je donela glavnu žensku ulogu u romantičnom hitu "Džeri Megvajer" sa Tomom Kruzom. Režiser Kameron Krou je napravio riskantan potez izabravši tada anonimnu Rene. Ispostavilo se da nije pogrešio - Rene se odlično snašla u ulozi samohrane majke. Usledile su uloge u "Bolničarki Beti"(2000), gde igra konobaricu iz Kanzasa koja se projektuje u svet omiljene sapunice, zatim u filmu "Ja, ja i Irena" (2000) igra zajedno sa "kraljem komedije" Džimom Kerijem.



Početak novog milenijuma je, može se reći, bio presudan za filmsku karijeru Rene Zelveger. Dve ekranizacije, "Dnevnika Bridžit Džons"(2001-2004) snimljenog po bestseleru Helen Filding i kultnog brodvejskog mjuzikla "Čikago"(2002), izbacile su je u sam vrh holivudskog glumišta i donele joj dve nominacije za Oskara. Rene je globalnu popularnost zapravo stekla igrajući u dva nastavka modernu heroinu Bridžit Džons, rastrzanu između borbe protiv stereotipa o ženskoj udaji, želje za udaju i straha da će ostati sama. Učešće u ovoj visokobudžetnoj romantičnoj komediji joj nije bilo nimalo lako - prolazila je Scilde i Haribde, morajući svaki put da se ugoji po desetak kilograma, a potom da smrša. Veliki problem su joj bile i cigarete, koje su uz preterane količine hrane i pića bile zaštitni znak gospođice Džons. Za potrebe uloge u prvom filmu o Džonsonovoj boravila je u Londonu, gde je učila "britiš" akcenat, radila u izdavačkoj kući i gojila se. Britanski način života joj se učinio autentičnim. Posebno joj se dopao drugačiji nivo svesti o sopstvenom telu koji imaju britanske žene, za razliku od Amerikanki koje život daju za idealne proporcije.

Piznala je da ne razume zašto je Amerika opsednuta fizičkim izgledom. No, dok je u "Dnevniku Bridžit Džons" Rene poručivala: "Snimajte moj celulit", dotle je u romantičnoj komediji "Dole ljubav" (2003) bila ponovo mršava i elegantna.


Izvor:Paunpress