Nemirna deca izrastaju u pametne ljude!



Poslednjih godina u Srbiji je sve više dece s poremećajima u učenju. Predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu dr. Ranko Rajović savetuje roditeljima da svojim mališanima ne zabranjuju da skaču po krevetima, barama, da se prevrću, jer je dokazano da upravo te instinkivne igre utiču na razvoj mozga deteta i inteligencije.

Najnoviji podaci iz svetske Mense govore da dete sa malo fizičke aktivnosti ima smanjene duboke strukture mozga koje učestvuju u kognitivnim (saznajnim) procesima, rekao je Rajović i savetovao da deca, posebno u predškolskom uzrastu do pete godine, što više skaču, trče, borave u parku, prirodi.

U Srbiji je sve više mališana sa poremećajima u učenju (disleksija, disgrafija) poremećajima govora, 90 odsto dece nepravilno drži telo i niko ne shvata da će sve to kasnije da utiče na njihove kognitivne sposobnosti, upozorio je Rajović u izjavi Tanjugu.
***Roditeljstvo nije nametanje volje

Dokazano da se 50 odsto sinapsi (funkcionalna veza između nervnih ćelija) razvija do pete godine, upravo kroz aktivnosti i igru, koja često smeta roditeljima, upozorio je on.

Na primer, dete od dve godine često skače po krevetima, a to roditelji ne dozvoljavaju, da ne upropasti madrac od 300, 400 evra. Ili recimo deca hodaju po niskim ogradama, bankinama, skaču po blatu, vrte se oko sebe, penju se gde god stignu, naveo je on.

"Pošto im ne damo to da rade, pravimo novu grešku, jer deci dozvoljavamo da nekoliko sati provedu uz kompjuter", upozorava Rajović, jedan od autora Mensinog "NTC sistema učenja", koji je u upotrebi u nekim našim, ali i stranim školama i vrtićima.
***Koliko je važno da se igrate sa decom?

U Srbiji, 70 do 90 odsto dece u svojoj sobi ima TV, kompjuter, video igrice, a zna se da preterano gledanje televizije, igranje video igrica, može da ošteti razvoj ukupnih sposobnosti deteta, rekao je on.

Ako pogledamo samo video igrice ili sedenje pored računara, to može da bude veoma štetno, jer, prema najnovijim podacima, deca u Srbiji dnevno igraju po tri, četiri sata video igrice ili su za kompjuterom, što automatski znači da se smanjuju pojedine struktre mozga i to ne samo sinapse u kori velikog mozga, već i duboke strukture mozga, istakao je on.

Ukoliko dete koje dnevno provede nekoliko sati gledajući TV, uz kompjuter i video igrice nema druge kompenzatorne aktivnosti (trčanje, skakanje, provlačenje, boravak u prirodi...), onda gotovo sigurno ulazi u rizik za pojavu nekog od razvojnih poremećaja.

"U suštini, sve više je očigledan uticaj spoljašnje sredine i pogrešne stimulacije, pa je obaveza svih nas koji se bavimo ovim problemima - da edukujemo, pre svega, roditelje, a onda i vaspitače i učitelje", smatra Rajović.

U okviru "NTC sistema učenja" postoje seminari za vaspitače, učitelje, a uključeni su i roditelji. Program se primenjuje tri godine u Srbiji, a pre mesec dana započeta je i saradnja sa UNICEF-om.

U Evropi, u 14 država primenjuju NTC program učenja, koji je u Srbiji akreditovan u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, a radi uz pomoć Saveza učitelja Srbije i Društva vaspitača Vojvodine.

(Tanjug)

Problem je lenjost roditelja, i suvise televizije...Treba vise angazovanosti oceva, vise organizovanog sporta, i mogucnosti da dete istrese energiju, a ne da provodi svoje vreme na racunaru i pred televizorom.Deca trebaju neki red, i okvir, da bi se mogli osloniti na nesto.

Možda nije na odmet da i ovo saznamo:

Kako da vas dete posluša iz prve

Klinci televizor ili svoje drugare čuju bez problema, ali kada im vi nešto govorite, uglavnom vam izgleda kao da pričate zidu? To se zove selektivno slušanje, ali ne brinite, problem uz malo strpljenja može jednostavno da se reši.

Donosimo vam nekoliko saveta, koji će vam pomoći da vas dete čuje prvi put kad mu nešto kažete.

♦ Prva stvar koju uvek morate da imate na umu je to da se pobrinete da detetu uvek date dobar primer i da sami budete dobri slušači, odnosno da reagujete svaki put kada vam ono nešto govori. Potom, ne zaboravite na to da se svom klincu uvek obraćate s poštovanjem.

♦ Privucite pažnju deteta, pa tek onda počnite da pričate. Nekoj deci će trebati upozorenje, naročito dečacima, jer je njima mnogo teže da pažnju sa igre preusmere na vas.

♦ Još jedan vrlo praktičan savet jeste da obavezno stišate glas, a ne da ga povisite! Deca uglavnom nisu naviknuta da govorite smireno, pa je zato veća verovatnoća da će pre reagovati ukoliko mu se tiše obratite.

♦ Kada pridobijete detetovu pažnju, potrudite se da vas gleda u oči. Neka vaša uputstva budu kratka i jasna. Koristite što manje reči.

♦ Tražite od deteta da vam ponovi šta se rekli, kako biste znali da je shvatilo šta tačno tražite od njega.


Nagradite ga

Evo još jedne važne stvari koju treba da znate - kada dete uradi ono što ste tražili, obavezno ga zagrlite i uputite nekoliko reči pohvale. Tako ćete mu pomoći da postanu brižni, srećni i zadovoljni!

Izvor "Stil"