DECA I DŽEPARAC



Možda ste roditelj koji se pita treba li detetu uopšte davati džeparac. Takođe, možda smatrate da dete ne treba da ima nikakva posla s novcem i mislite da ono ionako ne zna raspolagati njime.

Kako god mislili, džeparac kao institucija koju poštuju i roditelji i deca može doprineti razvoju boljeg i uspešnijeg odnosa prema novcu kod deteta. Međutim, trebalo bi da vodite računa o tome koje količine novca dajete detetu, kada da počnete to da radite i na stvari koje mogu da izmaknu kontroli.


ZAŠTO UOPŠTE DŽEPARAC?

Džeparac je najčešće jedini izvor novca koji deci omogućava da kupe nešto što žele. Obično su želje male dece male - slatkiši ili sitne igračke, ili malo veće kao što su barbika ili fudbalska lopta. Međutim, da bi sebi kupilo barbiku ili fudbalsku loptu, neophodno je da štedi. To iskustvo sa malim iznosima, trošenjem, besparicom, planiranjem i štednjom može biti dobra škola za kasniji život i odnos prema novcu. Brojne su prednosti tih iskustava. Evo nekih:

* Upoznavanje vrednosti novca - kroz iskustvo kupovanja različitih stvari svojim novcem, dete dobija osećaj za mnogo i malo, odnosno za skupo i jeftino.

* Donošenje sopstvenih odluka - šta ću kupiti s novcem koji imam? Da li je ta kupovina pametna, ima li smisla to kupiti i da li mi je taj predmet potreban?

* Vežbanje organizacionih sposobnosti - ako se novac ne raspodeli, lako ga je uludo potrošiti.

* Upoređivanje- kako ja raspolažem s novcem, kako s novcem raspolažu moji roditelji, prijatelji?

Da bi dete učilo iz iskustva s novcem, kao roditelji trebalo bi da se držite sledećeg:

* Poštujte dan i redovnost izdavanja džeparca kako bi dete moglo da planira.

* Dajte detetu džeparac uvek i bez izuzetaka, nezavisno o tome da li je bilo poslušno ili ne.

* Oduzimanje džeparca nije primeren način kažnjavanja.

* Džeparac isplaćujte tako da se setite sami, a ne da dete mora da vas moli za njega.

* Dozvolite detetu da slobodno odluči na šta će ga potrošiti. Možete mu pomoći savetom, ali treba da odluči samostalno.

* Ne dajte prevelik iznos! Kod prevelikog iznosa dete će izgubiti orijentaciju. Posledica velikog džeparca mogu biti preskupe želje ili dugovi.

* Nemojte automatski davati detetu nekoliko desetina (ili stotina) dinara jer je zatražilo džeparac pre vremena. Popričajte sa detetom kako je došlo do toga da nema novaca i kako da takvu situaciju sledećeg meseca spreči.


Budući da novac, odnosno džeparac nije vaspitno sredstvo, izbegavajte sledeće:

* Povećanje džeparca kao nagradu.

* Oduzimanje džeparca kao kaznu.

* Zahtevanje da vam dete polaže račune za svoje troškove.

* Dodatno davanje novca jer je dete prerano ostalo bez njega.

* Premali iznos uz koji dete ne može ništa uštedeti.

* Prevelik iznos ili ispunjavanje svake dečije želje - dete gubi osećaj za stvarnost i ne izvlači nikakvu pouku.

* Insistiranje da dete kupuje osnovni školski pribor za džeparac.

* Prisiljavanje na štednju.


KOLIKO BI TREBALO DA IM DATE?

Prvi džeparac dete može dobiti već sa četiri do pet godina. Neka to za početak bude, 70 - 100 dinara nedeljno. Nastavite sa nedeljnim džeparcem sve do otprilike devete godine. Naime, deca ispod deset godina najčešće još uvek imaju poteškoće sa računanjem vremena ili planiranjem mesec dana unapred.

Od desete godine možete započeti sa mesečnom isplatom džeparca. Tada je vreme da dete počne polako da uči kako se organizuju sopstvene finansije.
Razgovarajte o visini džeparca, a isto tako možete razgovarati i sa drugim roditeljima o njihovim iskustvima, savetuje Roditelji.

Izvor: S media

KVALITET ILI KVANTITET VREMENA SA DECOM


Kuvajte zajedno

Bez obzira na to imate li dečaka ili devojčicu, svakom detetu, posebno malom, će biti zabavno da pomaže u kuhinji, dodaje lonce, mesi testo… Kad ručak bude gotov, dajte detetu da savija salvete i ukrasi sto kako ono želi.

Što je dete starije, mogućnosti za ispoljavanje kreativnosti u kuhinji postaju veće. Osim što pomaže u samoj pripremi, dozvolite detetu da određenim danima samo osmisli šta ćete spremati a onda to spremite zajedno. Na taj način dete će imati osećaj da korisno doprinosi tako važnom ritualu kao što je spremanje porodičnog ručka ili večere. Odredite, ako ga već nemate, i dan za kolače i potrudite se da pravite samo one kolače u čijem pravljenju i dete može da učestvuje ili one koji smešno izgledaju. Neka dan za kolače bude i sladak i zabavan!

Uključite dete u svoj hobi



Ako imate hobi ili neku omiljenu aktivnost razmislite da li je izvodljivo povesti i dete sa sobom. Naravno, ako je omiljena aktivnost pilates posle radnog vremena to će biti nemoguće ali ako se bavite nečim kreativnim svakako upoznajte dete s tim što radite i naučite ga kako da vam pomogne. Ako se bavite izradom nakita ili perlica, angažujte dete da vam pomogne u sortiranju i nizanju, a kako biste te trenutke do kraja iskoristili, zamolite ga i da ih složi po bojama. Moja kćerka dugo nije mogla da nauči boje te ako je to slučaj i kod vas, koristite svaku priliku da se podsetite koja je koja boja.

Isključite TV aparat

Iako svi odavno znamo da i deca i mi provodimo i previše vremena gledajući TV program taj aparat i dalje u većini naših domova radi od ujutru do uveče. Deca mlađa od godinu dana već imaju svoje omiljene crtaće i crtane junake. Ako je vaše dete već naviknuto na gledanje televizije i ako ima ustaljen ritual gledanja crtaća u određeno vreme nemojte mu to uskraćivati kako ne biste stvorili otpor. Krenite da polako smanjujete vreme koje dete provodi u gledanju TV-a i zamenjujte ga nekom kreativnom aktivnošću ili jednostavno izvedite dete napolje.

Smanjite broj svojih obaveza

Ovo nije lako ali sigurno da postoji neka aktivnost u toku vašeg radnog dana ili nedelje gde možete „ukrasti“ malo vremena kako biste bili s detetom i svojom porodicom. Probajte. Umesto svaki dan, kuvajte svaki drugi dan. Proredite velika spremanja – dete će svakako umeti da ceni to što su mu prozori u sobi besprekorno čisti ali će vam biti više zahvalno ako provedete vreme namenjeno pranju prozora u igri s njim.

Ovo su samo neke od ideja koje vam mogu poslužiti kao smernica kako da oplemenite vreme koje provodite s decom. Ne krivite sebe ako provodite s decom malo vremena, već dajte sve od sebe da i to vreme bude ispunjeno kreativnim i zabavnim aktivnostima.

Na kraju, nemojte se opterećivati oko same količine vremena koju provodite kod kuće i sa detetom. Nije strašno i ako nekad provedete s njim makar i pola sata ako ste posle tog vremena i vi i dete srećni i ispunjeni. Svakako je bolje tako nego provesti dan gde svako za sebe nešto radi, ne obraćajući pažnju na ono drugo – vi zatvoreni u kuhinji ili radnoj sobi, dete gledajući crtane filmove ceo dan. Koliko god vremena da ste zajedno ako radite nešto što oboma pričinjava zadovoljstvo to vreme je dragoceno. I uvek se setite naših baka i prabaka, žena sa velikim brojem dece i još većim brojem obaveza. Ako su one uspele da u često nemogućim uslovima kao što su rat, oskudica odgaje dobre ljude uspećete i vi. Sigurno.

Izvor: Udruženje Roditelj

SAMCI ZA STOLOM

Deca koja barem jednom dnevno sede za stolom sa roditeljima, jedu zdravije od svojih vršnjaka i bolje se razvijaju. Uz fizičke koristi društveno okupljanje oko stola utiče i na psihički život.

Da li članovi vaše porodice jedu, uglavnom, sami, ili to radite zajedno?

U većini porodica, gde su muž i žena zaposleni, svatko jede kad stigne. Stručnjaci upozoravaju da to nije dobro. U porodicama, čiji članovi uglavnom zajedno sede za stolom, obrok predstavlja više od zadovoljenja fiziološke potrebe, on je više od ručka ili večere. Obrokom se tada ne zadovoljava glad nego i još neke potrebe - srdačna komunikacija u porodici i bliskost s članovima porodice, razvoj dece.

Redovni zajednički obroci prilika su da deca nauče vrednosti zdravije i pravilne ishrane. Roditelji im na niz načina svojim primerom mogu dati dobra uputstva a putem zanimljivih objašnjenja pokazati zašto treba uživati u povrću i raznovrsnosti hrane poslužene na tanjiru.

Nastojte, kad god je to moguće, da vaše dete ne bude samo za stolom.

Uz to, i sami roditelji mogu uz decu zdravije da jedu. Odgovornost ih može naterati da se klone štetne hrane i vlastitim primerom odgajati zdravije potomke.

Ali, u svemu treba imati meru. Nemojte otići u drugu krajnost - da storite nesigurno dete.

Neusklađeni rasporedi, zavisnost o televiziji, nedostatak otvorene komunikacije i dobrog raspoloženja, sve su to faktori koji raspršuju porodice u zasebne prostorije.

Ako je ikako moguće, ručajte i večerajte zajedno sa svojim ukućanima. Družite se za stolom, napravite pozitivnu atmosferu, podstaknite razgovor koji ćete nastaviti posle obroka.

Planirajte neku zajedničku aktivnost, dozvolite deci da biraju. Na ovaj način učinićete više stvari: učite decu zdravim navikama, podstiče ih na razmišljanje, stičete njihovu naklonost i otvorenost. Tako se gradi zdrava porodica i utiče na psihički razvoj deteta - pa zar vam to i nije cilj?

Izvor: lifestyle

Jesmo li ikada razmišljali koliko je potrebno da naše dete provede
vremena ispred televizora i koliko i kako to utiče na njegov razvoj.
Taj čarobni "prozor u svet" nije uvek bezopasan.
Iz "Lifestyla" odabrala sam ovaj članak:

lTELEVIZOR STVARA MALE AGRESIVCE


Ukoliko trogodišnje dete poprilično pažnje usmeri na televizijski program, velika je verovatnoća da će ispoljiti agresivnost, zaključak je američkog istraživanja.

Američka studija pozabavila se agresivnim ponašanjem mališana predškolskog uzrasta. Pokušali su da pronađu uzrok ovakvom delanju dece i može li se na te uslove uticati. Došli su do iznenađujućih podataka.

Čak i kada se samo čuje zvuk iz televizora u pozadini, iako ga dete ne gleda, agresivno ponašanje je povezano s tim, iako ova veza nije toliko intenzivna kao pri direktnom gledanju TV, rekla je Jennifer Manganello sa univerziteta u Albaniju, država Njujork.
Roditelji, oprez!
"Roditelji moraju da budu pametni i obazrivi kada je njihovo dete i televizijski program u pitanju. Deci moraju vremenski da ograniče gledanje TV, s tim da se obrati pažnja i na sadržaj kojem se posvećuje pažnja”, dodala je Dženifer.

U istraživanje je bilo uključeno 3.128 majki iz 20 američkih gradova koje su rodile između 1998. i 2000. godine. Njihovi trogodišnjaci, u proseku, gledali su televizor tri sata na dan, a on je u domaćinstvu bio uključen pet sati.

U istraživanje su uključeni i oni faktori za koje se od ranje znalo da utiču na agresivno ponašanje mališana, a najizraženiji je onaj koji ukazuje na nasilje u porodici. Ovom “popisu” dodati su gledanje televizije i uključen TV u domaćinstvu. Ova novi faktori značajnu utiču na agresivnost kod dece, a ona se pre svega manifestuje kroz:
Tučnjave, dakle udaranje druge dece bez razloga
Neposlušnost, dete se ogluši o molbe, zabrane, naredbe,
Vrištanje, najčešće bez opravdanog razloga

Američko udruženje pedijatara preporučuje da deca mlađa od dve godine uopšte ne gledaju televiziju, a ona starija - manje od dva sata na dan.

Postoji nekoliko načina na koji televizija utiče na ponašanje dece. Mališani mogu videti nasilje na programu, a vreme provedeno pred televizorom znači manje vremena za ponašanja koja pomažu pozitivnom razvoju, poput onih koje se odnose na igre za decu i čitanje knjiga.

izvor: lifestyle

Šta se sve može dogoditi mladoj mami kad odgoji derište, umesto deteta?
E pa ova mlada Ruskinja doživela je da joj sinčić skine suknjicu dok ona razgovara s gospođom na šalteru. Nije lepo, al’ ovaj put ćemo mu oprostiti.






Šta sa ovakvim derištem činit

NERAZUMNA LJUBAV ČINI DECU NESPOSOBNIM
.

Gledam ovu današnju decu, naročito ove koji studiraju, i vidim da od svoje kuće imaju mnogo štete. Iako su to dobra deca, nesposobni su. Ne misle, neosteljivi su. Roditelji su ti koji ih kvare.

Roditelji su prošli kroz teške godine i ne žele da njihova deca oskudevaju, ne žele da oskudevaju ni u čemu. Ne razvijaju kod dece ljubav prema revnosti, tako da se raduju i kada oskudevaju. Naravno, to rade sa dobrom namerom. Uskraćivati deci nešto, a da ona to ne razumeju je štetno. Ali pomoći im da izgrade monašku svest, i da se sama raduju kada su za nešto uskraćena, to je veoma dobro. Međutim, tom svojom dobrotom, tom nerzumnom dobrotom, roditelji ih prave na budale. Sve im daju u ruke, čak i vodu, kako bi učili i kako nebi gubili vreme. Tako i mladići i devojke postaju nesposobni. Tako ta deca, i onda kada ne uče, žele da sve dobiju na ruke. Od dobre namere počinje zlo.

"Ti dete moje samo da učiš. Ja ću čarape da ti donesem, noge ću da ti perem. Uzmi kolač, uzmi kafu"! I deca ne razumeju koliko je umorna majka koja im sve to donosi, jer se sami ne trude. I onda počinje - tanjir za jednokratnu upotrebu, odelo za jednokratnu upotrebu - jedu pice, a ne znaju ni da ih stave na papir!... Tako postaju sasvim nesposobni ljudi. Umaraju se od života. Ako im se pertla odveže, kažu: "mama, veži mi pertle!" Takva deca da kasnije postanu vredna? Oni kasnije nisu ni za brak ni za monaštvo. Zato kažem majkama: "Nedajte deci da stalno uče. Čitaju, čitaju pa im dotuži. Neka naprave petnaest minuta ili pola sata pauze, da obave i neki poslić u kući, da se malo pomuče".

Ove zle navike savremene omladine prenose se i na monaštvo. Tako vidite u manastirima da ima po sedam pisara, i svi mladi i obrazovani, zajedno sa starijima. Nekada je bio jedan pisar, a i taj nije ima dva razreda gimnazije, a sam je završavao čitav posao. A sada i da ih je sedmorica i da vredno rade, ne mogu da savrše ni svoje duhovno poslušanje, nego neko stariji mora da im pomogne!
......
Tekst preuzet iz knjige " Duh Božji i u duhu ovog sveta" (Starac Pajsije Svetogorac)

POGLEDAJMO SVET KROZ OČI DETETA

Sumnjičavost i nedovoljno korišćenja računara u
edukativnim programima u osnovnim školama u Srbiji
su reakcija izazovima koje daju nove informatičke
tehnologije, verovatno postoji i strah od nečeg novog.
Okupljanja dece u novim projektima, idejama, web radionicama ili pak sa druge strane samostalno lutanje internetom u potrazi za sajtovima koji pružaju isključivo zabavu i korisćenje ljudskih slabosti. Bacimo računar u kontejner! Prepustimo se ulici i druženju na njoj, mislite li da je to bezbednije? Možemo i da spalimo sve novine, pa one prenose skoro sve same vesti koje nas uznemiruju. Uživajmo u prirodi, kako su nam samo lepo živeli dede i pradede ... Sve je to lepo medjutim polako sa godinama kako već to prirodno ide dolazimo do pitanja, šta posle kad odrastemo?
Uprošćeno, računar je alatka kao sto je knjiga, olovka ili televizija. Računari mogu biti veoma korisni ali se kao i sve druge stvari koje imaju svojih dobrih (a posto sve sto je dobro ima i lošu stranu) strana mogu zloupotrebiti. Moramo priznati da oni uprkos tome postoju značajna alatka u razvoju i edukaciji dece. Ceo Internet prepun je različitih besplatnih programa, muzike, ali i korisnih stvari poput enciklopedija, namenskih sajtova iz sveta nauke, internet časopisa, zabavnika, dečijih edukativnih sajtova iz celog sveta, portala za mlade...
Verujemo da većina vas u svojoj biblioteci ima bar neku knjigu koja u sebi sadrži naziv enciklopedija, a internet ih je pun poput Wikipedie i mnogo drugih
Koliko podrške DOBIJAJU DECA ZA SVOJE INICIJATIVE I IDEJE, zapitajte se i sami. Dokle će se većina odraslih prvo raspitati koje je čije dete , odakle potiče, ko su mu roditelji, da li je nas ili njihov (političko opredeljenje), bogatih ili siromašnih roditelja, pa onda ga gledati očima punim predrasuda.
A dete je dete.
Deca žive u okolnostima neprikladnim za odrastanje: žrtve su rata, znaju za netrpeljivost, konflikte, prisiljeni su na razdvojenost, nude im se iskrivljene slike života, prihvataju vrednosti koje u stabilnim okolnostima to nikako ne bi bile, izgubili su nadu...
Koliko ih je mladih ispred ambasada ne svojom krivicom u 23, 24 god...
Skup je internet, provajderi dosta naplaćuju, pogotovo na dial-up vezama koje su užasno spore i nepredvidljive, da li je to dečiji problem? Šta biva sa onima koji odvajaju od svog džeparca za taj isti internet i koriste ga u korisne svrhe edukacije i svog usavršavanja? Mnoga deca žive u porodicama sa malim primanjima, imaju tek toliko novca da prežive. Posle razočarani kad tad verovatno čekaju u redu pred nekom ambasadom.
Sport je jedna od nasih vedrijih strana, baviti se sportom je dobro . Međutim nije sve u sportu i ne mogu biti svi sportisti...
Podsetimo se znacenja reči iskrenost, neposrednost, jednostavnost. Hajde, pogledajmo svet kroz oči deteta, možda vidimo neki novi svet, svet sa više boja...
Postoji i druga strana, kad roditelji povlađuju deci. Jedan broj dece koji nije mali, odrasta na odobravanju i sprovođenju svojih zahteva kojima nisu postavljene granice. Postoje mnoge situacije u kojima roditelji detetu kažu "da" svesni da bi trebalo da reaguju suprotno, uvereni da bi trenuci ljutnje mogli da imaju negativne posledice u budućem psihičkom životu deteta. Reč "da" postala je poruka ljubavi prezaposlenih roditelja koji nisu dovoljno prisutni u odgoju deteta ili je u pitanju linija manjeg otpora da bi se izbegle konfliktne situacije roditelja i dece. Ne valja ni kad odrastamo i sa osećanjem svemoći... Treba naći pravu meru. Na roditeljima je da sami svojom sposobnošću izvrše najteži posao na svetu [VASPITANJE DECE], pronalazeći pravu meru, vodeći se vlastitim identitetom.
Naša zemlja je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta i time preuzela obavezu da brine o njenom ostvarenju, tj. da štiti prava deteta i da unapređuje položaj dece.
Međutim, to nije obaveza samo države, vec i pojedinaca, koji kroz svakodnevne postupke mogu da pokažu da priznaju i poštuju prava koja mladi i deca imaju.
Neko će reći ima problematične dece, a oni samo o svojim pravima. Ta deca su i nama deci problem. Sigurno smo ponajmanje krivi za tu i takvu decu.
Bili ste i vi dete , zar ne?

Izvor: net

RODITELJSTVO
Naučite decu da pravilno savladaju bes

Ovladavanje besom

Napadi besa su česti u pojedinim uzrastima. Mnogi roditelji su bili na prvom ispitu roditeljstva kada je njihovo mezimče počelo da se baca na pod, vrišti i udara sve oko sebe jer mu nije ispunjena neka želja. Ako se to dešavalo u javnosti pod pritiskom radoznalih pogleda, roditelji su najčešće popuštali i tako započeli beskrajnu igru u kojoj je njihov ljubimac našao način da mu roditelji ispunjavaju svaku želju.

Kod tinejdžera su napadi besa česti jer postoji snažna potreba za preuzimanjem kontrole od roditelja, za pomeranjem granica. Kako roditelji i dalje odlučuju o mnogim važnim stvarima, bes se javlja u situacijama kada osećaju nepravdu, bezrazložne zabrane, kazne ili strogost u sprovođenju vaspitnih normi. Tinejdžeri su veoma osetljivi kada je u pitanju dvostruki moral - primena jednih pravila za starije, drugih za mlađe, jer se osećaju starijim nego što jesu ili bar više nego što ih vide njihovi roditelji.

Ispoljavanje na koristan način

Savremeni roditelji su u situaciji kada gubitak posla može značiti značajan gubitak standarda za celu porodicu, tako da je trpljenje neprijatnosti, nepravde i netrpeljivosti u radnom okruženju veoma često cena zaposlenja. Dodatna vrednost takvog zaposlenja je nezadovoljstvo koje, kada se dugo i konstantno potiskuje, narasta u bes koji se zatim lako ispoljava svuda, a često u samoj porodici, posebno na ljutim tinejdžerima. Upravo u takvim situacijama roditelji imaju zadatak da nauče svoje tinejdžere kako se bes može ispoljiti na bezbedan i koristan način. Ako je u redu opsovati, udariti ili razbiti, možemo očekivati da će to i naša deca uraditi. Deca rano nauče da napadima besa mogu upravljati svojim roditeljima ako oni na njih reaguju strahom, sramotom ili brzim zataškavanjem i ispunjavanjem želja. Veoma dramatični i lažni napadi besa mogu kasnije jednako dobro da služe, tako da deca brzo nauče da kontrolišu roditelje - u javnosti ili u privatnosti doma. Postoji paleta raznih odgovora roditelja na napade besa koji ne razvijaju bes kojim se kontrolišu roditelji, od nereagovanja do raznih disciplinskih, pa i fizičkih kazni. Važno je naglasiti da ako napadi besa dobiju pozitivno potkrepljenje u vidu dobijanja traženog pre napada besa- sigurno će se ponoviti i ponavljati sve dok budu potkrepljivani. Takvi napadi besa postaće obrazac ponašanja.

Odlaganje zadovoljstva

Od ranog ispoljavanja besa deca se uče da sve više i češće upravljaju svojim potrebama odlažući ih sve više i više, tako da nije neophodno da budu zadovoljene sad i u potpunosti. Odlaganje zadovoljenja potreba postaje važan faktor socijalizacije, a bes sve ređe osećanje.

Deca koja nauče rano da odlaganje zadovoljstva nije smak sveta, kao i da spoznaju činjenicu da oni nisu u centru sveta, već da postoje i druge osobe, imaju velike šanse da ovladaju svojim besom i da ljutnju ispoljavaju na prihvatljive načine. Biti ljut je u redu. Biti besan je takođe u redu. Važno je da postoji svest o tome da bes može povrediti druge, kao i onoga ko besni. Ta navala osećanja može da se kontroliše i da se ispolji u bezbednom okruženju - u sportu, u hobiju, u kućnim poslovima. Nije fer ispoljavati bes prema osobama koje nisu ničim zaslužile da glume bokserski džak ili krpene lutke koje zamenjuju jačeg, opasnijeg od sebe, šefa ili zlog kolegu. Kada se bes stiša, kada prođe vreme, razgovor može imati uticaj na sve buduće situacije javljanja besa.

Izvor: Net

ŠTA SA DECOM POSLE ŠKOLE


Šta raditi sa decom posle škole može da bude izazov, naročito ako oba roditelja rade. U zavisnosti od uzrasta i zrelosti deteta, možda ćete morati da organizujete prevoz i čuvanje posle škole.


Važno je da mlađa deca i deca u predtinejdžerskom uzrastu budu pod nadzorom odgovorne odrasle osobe. Ukoliko vi ne možete da budete u školi čim se nastava završi, zamolite za pomoć pouzdanog, odgovornog rođaka, prijatelja ili komšiju. Ako treba neko da ih pokupi posle škole, pobrinite se da deca znaju gde treba da sačekaju vas ili nekog drugog.

Iako može da izgleda da su deca na pragu adolescencije postala dovoljno zrela da vode sama računa o sebi nakon škole, može se desiti da čak i ako imaju 11 ili 12 godina ona još nisu spremna da ih ostavljate same.

Ako su vaša deca ili tinejdžeri sami kod kuće popodne, važno je da uspostavite jasna pravila:

Dogovorite vreme kada bi trebalo da se vrate kući iz škole.
Neka se jave vama ili komšiji čim dođu kući.
Odredite ko, ukoliko iko, može da bude u vašoj kući kada vi niste tamo.
Postarajte se da znaju da ne otvaraju vrata nepoznatima.
Postarajte se da znaju šta treba da rade u hitnim slučajevima.

Da biste osigurali bezbednost dece kao i da imaju čime da se zanimaju nakon škole, potražite neke van školske aktivnosti. Privatne firme ili škole organizuju različite programe, i detetova škola može da ima ponudu, zatim opština, sportski centri za mlade i druge instucije za rekreaciju.

Ako se pitate zašto je dobro deci napraviti i drugi program osim škole, znajte da uključivanje u takve aktivnosti:

nudi deci korisnu alternativu naspram gledanja TV-a ili igranja igrica.
omogućuje nadzor odraslih osoba kada roditelji ne mogu da budu prisutni
pomaže razvijanje interesa i talenata dece
upoznaje ih sa novim drugarima i pomaže im da razvijaju svoje društvene veštine
pruža osećaj učestvovanja
čuva decu od nevolja (kada su ostavljena bez nadzora posle škole postoji veći rizik da budu upletena u kriminal, da zloupotrebe alkohol, droge i cigarete; kao i da se upletu u rizične seksualne aktivnosti)

Obavezno proverite kako su programi organizovani. Uverite se da ima dovoljno odraslih osoba naspram brija dece, kao i da su prostorije bezbedne, kako unutra tako i napolju. Deca treba da znaju kada i ko će ih pokupiti kada se završi škola i kada bude gotov program posle škole.

Pored toga, proverite da li obaveze nakon škole omogućuju deci dovoljno vremena da završe domaće zadatke. Pratite njihov raspored da vidite da li imaju dovoljno vremena i za domaće zadatke i za vanškolske aktivnosti.

Izor: net

CRTANI FILMOVI

Znam mnoge roditelje koji, da bi "zabavili" dete, jednostavno uključe tv, puste mu
crtani film i ne razmišljajući do koje mere ti isti crtani filmovi mogu da utiču i da
podstiču agresivno ponašanje deteta. Dete poput sundjera sve upija ičesto se u mašti
poistovećuje sa likovima u crtanom filmu prebogatom nasiljem.
Nažalost i produkcije koje se bave proizvodnjom takvih filmova kao da se takmiče koja će više da obiluje scenama, koje sem svetlosnih i praskajućih efekata, ne poručuju gotovo ništa.
Davno je za nama vreme kada su crtani filmovi bili bajkovite priče s porukom, iskristalisanim stavom šta je dobro a šta nije.
Nije jedini, ali je sigurno jedan od uzroka sve veće agresovnosti kod dece i to - gledanje crtanih filmova sumnjivih edukativnih poruka. Čast izuzecima.

ZAŠTO JE DOBRO DA VAŠE DETE PROVODI VREME NAPOLJU?

Da li se sećate svog detinjstva? Bili ste napolju od jutra do mraka, pogotovo u ovo doba godine kada je vreme savršeno za igranje.
Žmurke, uzmeđu dve vatre, basket, fudbal, vožnja bicikla… ovo su samo neke od aktivnosti koje ste imali napolju... i niko nije mogao da Vas “utera” u kuću dok ne padne mrak.
Sada su se stvari potpuno promenile! Sada svako dete, u proseku, provede 4 i po sata dnevno pred televizorom, video igrama ili monitorom. Zbog ovakvog sadržaja mnoga deca nemaju predstavu o tome šta znači igrati se napolju.
Šta deca gube time što ne izlaze napolje da se igraju?
Na žalost deca koja ne provode dovoljno vremena sa drugom decom nemaju razvijenu komunikaciju, verbalno su slabiji i samnjena im je sposobnost brzog i lakog rešavanja problema.
1. Fizički razvoj
Sedenje kod kuće dovodi i do jednog od velikih problema 21. veka – gojaznosti kod dece, kao i nedostatak motorno – senzitivnih funkcija.
2. Intelektualne sposobnosti
Istraživanja su pokazala da igra pomaže razvoju intelektualnih sposobnosti. Bliska je veza između igre i zdravog kognitivnog razvoja deteta. Vreme koje dete provede u igranju zapravo doprinosi razvijanju mašte i veštine rešavanja problema.
3. Socijalne i emotivne veštine i sposobnosti
Istraživanja su pokazala da se igranje dece u socijalnom okruženju pozitivno odražava na njihove sposobnosti: saradnje sa drugom decom, pružanja empatije, bolja kontrola impulsivog ponašanja, smanjenje agresije.
Kako da podstaknete svoje dete da provede više vremena napolju?
Pre svega skratite svom detetu vreme gledanja televizije. U početku će biti teško, ali kasnije, dete će početi da zamenjuje vreme gledanja televizora drugim aktivnostim. Upišite dete na neki sport ili neku drugu aktivnost – učenje stranog jezika, hor, ples, sviranje instrumenta, kreativne radionice za decu…
Potrudite se da i druge roditelje podstaknete da učine isto sa svojom decom, tako ćete svi zajedno provoditi više vremena van kuće i radite neke edukativne i kreativne stvari!

Izvor: net

Još je Gorki govorio:Deca, to su naše sutrašnje sudije.
I bilo mi tako da se vremena nisu drastič no promenila.
Generacija kojoj ja pripadam učena je da su poštenje, iskrenost, rad...jedne od
trajnih vrednosti koje krase čoveka.
Gledajući realnost svuda oko nas te su vrednosti jednostavno devalvirale.
Da se danas pozabavim ovim, podstakao me grafit koji sam nedavno pročitala:
"Ko uči znaće, ko krade imaće". Ostaje još jedino uteha da se korov da suzbiti.

RODITELJI I DECA


Prava i obaveze roditelja
Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu. Ipak, izgleda zgodno primetiti da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja, i da postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.

Čuvanje i podizanje

Roditelji čuvaju i podižu dete tako što se oni lično staraju o njegovom životu i zdravlju, ali pritom ga ne smeju podvrgavati ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju njegovo dostojanstvo. (Shodno tome, katkad popularni „vaspitni šamari“ mogu dovesti do toga da roditelj bude lišen roditeljskog prava, ako ne i do krivične presude). Takođe, roditelji su dužni da štite svoje dete od takvih postupaka drugih osoba.

Ako je dete predškolskog uzrasta, roditelji ga ne smeju ostaviti bez nadzora. Ulogu „nadzirača“ može obavljati samo osoba koja ispunjava zakonske uslove za staratelja.

Odlučivanje

„Tvoje je da slušaš!“: ova omiljena roditeljska uzrečica zaista ima uporište u zakonu, ali samo u određenoj meri. Dok je dete malo, sve odluke o njegovom životu, obrazovanju, vaspitanju i drugim važnim pitanjima donose roditelji (i ovde je važno naglasiti da te odluke moraju biti u skladu sa najboljim interesima deteta).

Vremenom, dete stiče sve veći uticaj na odluke koje ga se tiču. Već sa navršenih 10 godina starosti, ono „može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima“; kad napuni 15, može slobodno da upravlja svojom imovinom, ali i da, u slučaju razvoda roditelja, samo odluči sa kojim će od njih dvoje živeti; po 16. rođendanu, dete može da odluči da stupi u brak – doduše, samo uz dozvolu suda, koji će proceniti da li je dovoljno zrelo za takav korak.

Vaspitanje

Kako to lepo kaže član 70 Porodičnog zakona Republike Srbije – roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.

Obrazovanje

Roditelji su dužni da svom detetu obezbede osnovno školsko obrazovanje, a o finansiranju i drugim vidovima podrške tokom daljeg školovanja obavezni su da se brinu „prema svojim mogućnostima“. Zakon ne uskraćuje pravo roditeljima da detetu obezbede obrazovanje u skladu sa njhovim verskim i etičkim uverenjima.

Zastupanje

Roditelji su zakonski zastupnici svog maloletnog deteta, što znači da obavljaju razne pravne poslove u njegovo ime i u njegovu korist. Za zastupanje deteta nije im potrebno nikakvo ovlašćenje; oni imaju to pravo i obavezu samom činjenicom da su roditelji.

Zastupanje ne mora uvek biti zajedničko, nego se na osnovu sporazuma roditelja može odrediti da samo jedan od njih zastupa dete. Ako roditelji deteta ne žive zajedno, dete zastupa roditelj kome je ono povereno. U slučaju kada je roditeljsko pravo jednog roditelja prestalo (roditelj umro, nepoznat ili lišen roditeljskog prava) – zastupanje vrši samo drugi roditelj.

Izdržavanje

Roditelji su obavezni da izdržavaju maloletno dete. Ako dete odluči da studira, obaveza roditelja traje dok ne završi fakultet, a najkasnije do njegovog 27. rođendana (naravno, samo ako postoje opravdani razlozi za to: ako obnavljaš godinu za godinom bez namere tu išta da menjaš, imaju pravo da „zavrnu slavinu“.)

Ako dete nije sposobno za rad, obaveza izdržavanja traje sve dok dete tu sposobnost ne stekne. Ako roditelji nisu živi, ili ako nemaju dovoljno novca za izdržavanje, ovu obavezu preuzimaju ostali krvni srodnici u pravoj ushodnoj liniji – dede i babe, pradede i prababe i tako dalje (bože zdravlja!).

Obaveza izdržavanja uopšte ne znači da roditelji moraju da ti daju pare za letovanje – barem ne po svaku cenu. Visina i struktura izdržavanja određuju se u skladu sa potrebama deteta (koje dalje zavise od „godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja“ deteta), ali i u skladu sa mogućnostima roditelja, koje se određuju prema njihovim prihodima, mogućnostima za zaposlenje i sticanje zarade, imovine, ličnih potreba…. Dakle, uopšte nije tako jednostavno.

Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta

Dok dete ne napuni 15 godina, pravo upravljanja njegovom imovinom imaju roditelji. Posle toga, dete ima pravo da slobodno raspolaže zaradom i imovinom koju je steklo svojim radom, ali uz obavezu da deo novca odvaja za svoje izdržavanje i izdržavanje maloletnog brata ili sestre. Ako je dete punoletno, ono tu obavezu ima u svakom slučaju, a ako je maloletno, samo ukoliko roditelji nisu živi ili nemaju sredstava za izdržavanje.


iZVOR: "RODITELJI I DECA"

NIJE LAKO BITI OĆUH ILI MAĆEHA


Biti roditelj veoma je težak i odgovoran posao, ali još teža uloga je biti maćeha ili očuh, jer bez obzira koliko da se trudite, garancija da ćete stvoriti harmoničnu i srećnu porodicu ne postoji.

Psiholozi tvrde da porodice u kojima postoji maćeha ili očuh imaju drugačiju dinamiku od "običnih" i da su često i muškarci i žene suočeni sa predrasudama, prevelikim očekivanjima i stereotipima koje prate ovakvu vrstu porodičnih odnosa.

Biološki roditelji nisu opterećeni ni time da dečje poverenje treba da zasluže, jer im deca bezuslovno veruju i spremna su da im oproste greške. Sa maćehom ili očuhom to nije slučaj. Oni moraju da ulože više truda da zadobiju poverenje i deteta i porodice u koju ulaze.

Maćehe su zle i u bajkama, a deca teže prihvataju "novu majku" nego očuha, tvrde stručnjaci. Kada nova žena dođe u kuću, ona "protiv" sebe nema samo decu već i biološku majku, i njen položaj vrlo je težak, pogotovo ako je zbog nje i došlo do razvoda.

Lakše je kada su deca mala, promena se lakše prevazilazi, ali kada su u pitanju starija deca koja već shvataju odnose, osećaju odanost prema majci i preuzimaju njene stavove o maćehi, vrlo je teško uspostaviti odnos.

Očuh je u boljoj situaciji, jer je majka primarni roditelj, pa deca njenog novog partnera mnogo lakše prihvataju. Zato budite strpljivi i polako gradite odnos, jer postepenost je jedini način da uspete.

Evo saveta psihologa kako da budete što bolja maćeha ili očuh.

Ne očekujte da ćete biti srećna porodica preko noći, jer istraživanja pokazuju da je potrebno više od pet godina da sve "dođe na svoje". U prvo vreme verovatno ćete se osećati isključeno i kao višak, ali morate biti strpljivi. Ne dozvoljavajte pastorcima grubosti, niti im popuštajte u svemu, ali ne pokušavajte da sprovodite disciplinu od prvog dana.

U želji da se svidite deci, može se dogoditi da tolerišete previše, da im kupujete poklone i da zaobilazite pravila. Ovakva taktika je jako loša, jer su deca odlični manipulatori i tako nećete kupiti njihovu naklonost. Umesto toga pokušajte da radite zajedno "obične" stvari i da se povezujete kroz zajednička iskustva.

Od starta se postavite kao roditelj, ali pazite na granice i u život dece ulazite polako, poštujući ih. Budite pravični i korektni, ali i brižni i nežni kada je potrebno. Zadovoljite sve dečje potrebe bez ikakvih očekivanja da ćete nešto dobiti zauzvrat.

Dajte im vremena da vas upoznaju, pokažite da ste spremni da slušate, ali i da s njima delite svoja iskustva. Ne bežite od sukoba, jer psiholozi tvrde da se odnos uspostavlja onog trenutka kada deca počnu s vama da se svađaju, a ne tužakaju vas kod majke ili oca.

Važno je i da znate da deca nisu protiv vas koliko su za svoje biološke roditelje. Iako toj deci nikada nećete biti majka ili otac, možete da se zavolite, postanete prijatelji i da imate lep odnos.

Ne posustajte kada vam se čini da vas deca nikada neće prihvatiti. Negujte dobar odnos sa partnerom i budite spremni da budete i ljuti i umorni i nesrećni. I nikada ne pričajte loše o njihovim biološkim roditeljima, niti insistirajte da vas zovu "mama" ili "tata", savetuju psiholozi. Ako to činite deca će steći utisak da treba da biraju, a u tom izboru nemate velike šanse. Veoma je važno da sa bivšom ženom ili mužem imate što korektnije odnose.

Takođe, morate da vodite računa o tome da deca žele vreme nasamo sa svojim roditeljem, pa nemojte stalno da se namećete. To je česta greška maćehi i očuha i može da poremeti čak i izgrađene odnose. Kada muža ili ženu podstičete da budu nasamo sa svojom decom, tako šaljete poruku da se ne takmičite za partnerovu naklonost i da želite da pastorcima bude lepo.

Mnogi parovi zapostavljaju svoj brak da bi ojačali vezu novog partnera i svoje dece. To je velika greška, jer je deci jako važno da vide da se vi slažete sa novom ženom ili mužem. Nemojte biti sujetni, jer vrlo je verovatno da će dete favorizovati roditelja i ponekad vas i namerno zanemarivati kako bi se loše osećali. Ponekad i biološke majke ili očevi vrše pritisak na dete da ne prihvati maćehu ili očuha, pa budite svesni da je detetu podjednako teško kao i vama, pišu "Novosti".

Zaista nije lako, treba sačuvati odnos sa partnerom, istrpeti dečje bezobrazluke, uklopiti se u novo okruženje i ispuniti velika očekivanja mnogih. Ali, moguće je, tvrde stručnjaci. Partner treba da vam pomogne, morate imati podršku i jaku želju da uspete.

Razmislite šta očekujete. Ne možete detetu zameniti oca ili majku, ali možete razviti harmonične odnose ako steknete njihovo poverenje.

Ukoliko ste biološka majka ili otac nemojte otežavati svojoj deci i govoriti loše o maćehi ili očuhu, bez obzira koliko ste ljuti, iznevereni ili povređeni. Deci ćete napraviti mnogo problema ako im nametnete stav da će prihvatanjem "novih roditelja" vas izneveriti. Posebno je teško ljudima koji nemaju svoju biološku decu, tvrde stručnjaci, jer oni ulaze u nove, za njih nepoznate odnose i potrebno im je vreme da se prilagode. Prihvatanje života u modifikovanoj porodici i za dete i za maćehu ili očuha je dugotrajan i težak proces.

Često se događa da se deca posle razvoda jako vežu za roditelja sa kojim žive, pa im svaka osoba koja oduzima maminu ili tatinu pažnju izgleda kao pretnja. Istraživanja pokazuju da je naročito teško uspostaviti odnos sa devojčicama koje su u pubertetu, jer one maćehe najčešće doživljavaju kao uljeze i rivalke.

(MONDO)

OSAM KORISNIH SAVETA ZA RODITELJE

Roditelji se često pitaju kako je najbolje odgojiti dete i naučiti ga šta je dobro, a šta ne, kako detetu objasniti koja je hrana zdrava, kada i da li mu davati džeparac.... Nudimo vam zato par jednostavnih trikova za svaki dan. prirodno je da svi roditelji žele da njihovo dete bude zdravo i srećno i da odraste u zdravu i zadovoljnu osobu. Ovi jednostavni saveti će vam pomoći u tome.

1. Budite dobar uzor!

Ovo je najvažniji savet, koji treba uvek imati na umu! Ne možete očekivati da vaše dete jede zdravo, ako vi stalno jedete nezdravu hranu. Ista stvar važi i za aktivnosti tokom slobodnog vremena.

2. Aktivnosti

Deci trebaju aktivnosti. Čak i kad su sasvim mala, treba im kretanje i vežba za razvijanje mišića, lakši i čvršći san. A i vi ćete lakše spavati kad vaš anđeo spava.
Što su starija, deca više vole da gledaju TV ili se igraju na kompjuteru. Zato im vi budite uzor i živite aktivniji život. Kad dete bude dovoljno staro, pustite ga da samo izabere sport koji ga najviše zanima. Uz dobrobit za telo, sport je dobar i za duh jer će tokom sportskih aktivnosti vaše dete imati socijalni kontakt sa vršnjacima.

3. Džeparac

Možda vam se čini da ćete njime samo razmaziti dete, ali nije tako. Džeparac dete uči vrednosti novca i materijalnih stvari. Pomoću njega će naučiti i da ne može uvek da dobije sve što želi i zašto.
Džeparac ne bi trebao da bude povezan sa kaznama ili nagradama. Odredite neku svotu i dajte je detetu u redovnim vremenskim razmacima - jednom nedeljno, a kad dete malo poraste, jednom mesečno. Pitate se kad početi sa džeparcem? Stručnjaci preporučuju da počnete kad dete krene u školu.

4. Zdrava ishrana

Ako vaše dijete odbija da jede povrće i voće, pogledajte kakvu hranu sami jedete. Ako sami konzumirate 'zeleno', i dete će najčešće pratiti vaš primer.
Za svaki slučaj, nudimo vam jednostavan trik koji može da pomogne. Ako vaše dete želi da jede čokoladu, neka pre nje pojede neko voće. Tako će dobiti potrebne vitamine, ali i pojesti manje čokolade.

5. Kada je dosta hrane?

Slušajte svoje dete kad kaže da više nije gladno. Puno roditelja tera decu da pojedu sve što imaju na tanjiru. To je pogrešno!
Ako roditelji teraju dete da jede, ono će često pojesti više nego što mu je zapravo potrebno. Nakon nekog vremena, deca neće više znati da osluškuju svoje telo, koje im govori da više nisu gladna, a to kasnije može dovesti do problema sa gojaznošču.

6. Dovoljno sna

Neka vaše dete spava najmanje 8 sati svake noći. Istraživanja pokazuju da deca u 1. razredu osnovne škole koja spavaju manje od 8 sati - imaju jednake modele ponašanja i reagovanja kao 4-godišnjaci tokom dnevnih aktivnosti.
Uz to, kad dete premalo spava, telo počinje da luči hormon kortizol koji potiče skladištenje masti. Zato deca koja malo spavaju mogu biti sklonija debljanju.

7. Nemojte ignorisati i zbegavati određene teme

Ako decu nešto zanima, dajte im odgovor na pitanja. Ignorisanje pitanja ili problema ga neće ukloniti. Deca će svakako naći sopstveno tumačenje, koje može biti totalno iskrivljeno.
Nemojte zaboraviti da se sve više dece od sve ranijeg uzrasta služi kompjuterima, a na Internetu ili od vršnjaka će sigurno dobiti informacije. Pitanje je samo kakve...

8. Ne plaćajte deci za obavljanje kućnih poslova

Puno roditelja na neki način nagrađuje decu koja pomažu oko kućnih poslova. Ako ovo radite, dete će naučiti da će dobiti nagradu za bilo kakav rad ili trud, a to na žalost baš i nije tako u životu, zar ne?
Deca su ravnopravan deo domaćinstva, pa je i normalno očekivati od njih da Vam pomognu sa određenim kućnim poslovima.
Nemojte zaboraviti ni da podstičete samostalnost svog deteta i da ga ohrabrujete u sticanju novih prijatelja. Na taj će se način lakše uklopiti u društvo i neće imati problema tokom odrastanja.

IZVOR: Net

SAMCI ZA STOLOM



Deca koja barem jednom dnevno sede za stolom sa roditeljima, jedu zdravije od svojih vršnjaka i bolje se razvijaju. Uz fizičke koristi društveno okupljanje oko stola utiče i na psihički život.

Da li članovi vaše porodice jedu, uglavnom, sami, ili to radite zajedno?

U većini porodica, gde su muž i žena zaposleni, svatko jede kad stigne. Stručnjaci upozoravaju da to nije dobro. U porodicama, čiji članovi uglavnom zajedno sede za stolom, obrok predstavlja više od zadovoljenja fiziološke potrebe, on je više od ručka ili večere. Obrokom se tada ne zadovoljava glad nego i još neke potrebe - srdačna komunikacija u porodici i bliskost s članovima porodice, razvoj dece.

Redovni zajednički obroci prilika su da deca nauče vrednosti zdravije i pravilne ishrane. Roditelji im na niz načina svojim primerom mogu dati dobra uputstva a putem zanimljivih objašnjenja pokazati zašto treba uživati u povrću i raznovrsnosti hrane poslužene na tanjiru.

Nastojte, kad god je to moguće, da vaše dete ne bude samo za stolom.

Uz to, i sami roditelji mogu uz decu zdravije da jedu. Odgovornost ih može naterati da se klone štetne hrane i vlastitim primerom odgajati zdravije potomke.

Ali, u svemu treba imati meru. Nemojte otići u drugu krajnost - da storite nesigurno dete.

Neusklađeni rasporedi, zavisnost o televiziji, nedostatak otvorene komunikacije i dobrog raspoloženja, sve su to faktori koji raspršuju porodice u zasebne prostorije.

Ako je ikako moguće, ručajte i večerajte zajedno sa svojim ukućanima. Družite se za stolom, napravite pozitivnu atmosferu, podstaknite razgovor koji ćete nastaviti posle obroka.

Planirajte neku zajedničku aktivnost, dozvolite deci da biraju. Na ovaj način učinićete više stvari: učite decu zdravim navikama, podstiče ih na razmišljanje, stičete njihovu naklonost i otvorenost. Tako se gradi zdrava porodica i utiče na psihički razvoj deteta - pa zar vam to i nije cilj?

Izvor: STETOSKOP vaš vodič do savršenog zdravlja

ŠTA DECA NAUČE OD NAS

Posao roditelja se nikada ne završava, uvek postoji još nešto čemu možemo da naučimo našu decu. Ali pored svega onoga što ih namenski i svesno učimo, postoje stvari koje deca uče od nas i dosledno primenjuju, a da toga nismo uopšte svesni.

Neke najvažnije lekcije o životu naša deca uče od nas u trenucima kada ni ne znamo da nas posmatraju. Evo nekih od tih "lekcija":

Deca uče kako da se nose sa stresom, teskobom i frustracijom. Kada ste uznemireni, ako reagujete vikanjem, plačem, ili nervozom, deca to vide, iako takve reakcije nisu usmerene prema njima. Roditelji koji su razdražljivi mogu da odgaje veoma razdražljivu decu, iako to ne žele. Takođe, ako roditelji potiskuju emocije, deca će iz toga učiti kako da potisnu svoja osećanja. Uvek imajte na umu da vas male okice posmatraju. Naravno, svi smo mi samo ljudi i ne možemo uvek da kontroliršemo osećaj frustracije, ali važno je detetu objasniti zašto ste reagovali na određeni način, kao i da postoje i alternative takvoj reakciji i ponašanju.

Deca uče gledajući kako njihovi roditelji komuniciraju i kako se ponašaju u svom odnosu. Kako vi komunicirate sa svojim partnerom? Ko donosi odluke? Da li neslaganje rezultira vikanjem i/ili suzama? Da li svakodnevno pokazujete poštovanje jedno prema drugom? Da li deca vide trenutke kada ste nežni jedno prema drugom? Važno je odgovoriti na ova pitanja kako bi decu bolje naučili o odnosima u vezi ili u braku. To ne znači da deca treba da izgrade idealnu sliku. Svakako, normalno je da vide da u odnosu dvoje ljudi može doći do neslaganja. Važno je znati da će deca upoređivati odnos svojih roditelja sa njihovim budućim vezama. Zbog toga je važno dati dobar, ali realan primer.

Deca uče iz naših prioriteta. Ako sedite za računarom i pišete poruku prijateljici, a vaše dete želi baš u tom trenutku nešto pita, kako ćete reagovati? Da li ćete mu reći da malo sačeka? Šta je dete iz toga naučilo? Ako dete vidi da roditelji uveče sede ispred televizora i ne komuniciraju, šta će iz toga naučiti? Mnogo toga.

S druge strane, ako unajmite dadilju da pričuva decu kako biste sa suprugom izašli da proslavite godišnjicu, naučiće koliko je bitno negovati odnos i stvoriti vreme jedno za drugo. Ako, na primer odlučite da igrate sa detetom "Čoveče ne ljuti se“ umesto da očistite kupatilo, dete će naučiti da je vaše zajedničko vreme važnije od čistog kupatila. I taj će model preuzeti. Naravno, treba mu objasniti da se takve stvari ne mogu odlagati svaki dan i da u jednom trenutku zaista morate da sredite kupatilo. Vaša deca uče o prioritetima gledajući, a ne slušajući vas, piše Roditeljstvo.

Šta mislite, čemu ste danas naučili svoje dete? Možda niste ni svesni, ali bili bi iznenađeni porukama koje šaljemo deci upravo u trenucima kada nam to nije namera. Deci ne možemo održati lekciju o odnosima, emocijama i prioritetima u životu. Te stvari im jednostavno možemo samo pokazati.

iZVOR:"Žena"

Nedavno sam prisustvovala sceni koja nije retka i vidja se skoro
svakodnevno u našim porodicama ovakvim kakve već jesu.
Elem, dečaci uzrasta od 9 godina, inače sinovi moje rodjake, igraju se
u dnevnom boravku iako imaju svoje dečje sobe. Ja, koja sam pušač,
ustezala sam se da ne bih upalila cigaretu, bar jednu, onako - uz kafu.
Posmatrala sam ih kako se i čime "igraju". Da, pod navodnicima "igraju".
Bilo je to više nadmetanje ko će više igračaka da polomi, demolira, razbaca...
Moja rodjaka i nije bila nešto zabrinuta, navikla valjda da gazi i spotiče se o
delove polomljenih igračaka.
Na poziv da sednu za večeru, dečaci ostaviše sav onaj lom po sobi, moja rodjaka
je na kolenima puzeći sakupljala komade i komadiće već odavno bivših igračaka.

Ne radite ono što bi trebala da rade vaša deca. Ne pravite od njih parazite bez
obaveza i radnih navika. Stvarajte kod njih kult odgovornosti. Pomognite im da su
sutradan spremni da se uhvate u klinč sa životom. Potrebno je.

Dinka ::
Ne radite ono što bi trebala da rade vaša deca. Ne pravite od njih parazite bez
obaveza i radnih navika. Stvarajte kod njih kult odgovornosti. Pomognite im da su
sutradan spremni da se uhvate u klinč sa životom. Potrebno je.

Ne bi trebali da radimo. Ali danas vlada ono, ma mali su, pa nek se ne pate kao ja itd. Nek se ne umaraju itd. Čisti bullshit. Djeci fali autoritet. Bez nejga možemo bajke tu pričati. Dijete mora znati u svako doba dana i noći tko su mu otac i mati. A, ne onaj matori ili ona matora. I mora da zna što znači NE. Međutim raznorazni "stručnjaci" lupaju raznorazne teze i gluposti, da kada to sve njihovo izlaganje iznesete pred djecom, ono Vas gleda u stilu, matori koji je tebi klinac, ohladi malo. I djeci se ne popušta. Samo to moderne mame ne kuže. Za njih je moje razmišljanje staromodno. Neka je, ipak ja nisam nikome glavu odvrtao ili rusvaj radio ili koga lomio. Susjede sam bio dužan svakog da pozdravim sa dobar dan itd. U autobusu ili vlaku sam se dizao čim uđe netko stariji. Ali to je glupo i zastrajelo. Bolje ovo kad Vas opale bejzbol palicom i Vi ste na podu,a oni kažu , a jes cool.

KAKO DA IZGRADITE RODITELJSKI AUTORITET

Roditelji su ti koji odlučuju i zato s punim pravom mogu da očekuju da ih deca slušaju. Međutim, šta ako roditelj nije siguran u svoj autoritet i ne usuđuje se da zahteva pristojno ponašanje za stolom ili odlazak na spavanje u određeno vreme.


Roditeljski autoritet znači da uspevate da odnosima poverenja i poštovanja dogovarate sa detetom određene modele njegovog ponašanja
– Kad dete dođe na svet, roditelji ponekad zaborave na sebe. I ako im se ponekad desi da izgube strpljenje ili nemaju vremena da mu posvete dovoljno pažnje, imaju osećanje krivice. Oni, međutim, takođe imaju prava – podseća francuski psiholog An Bakis i daje primere nekoliko tipičnih roditeljskih grešaka.
Roditelji su ti koji odlučuju i zato s punim pravom mogu da očekuju da ih deca slušaju. Pri tom imaju pravo da ne budu uvek dosledni.
– Vi niste mašina – kaže An Bakis. – Ponekad je ovako, a ponekad može i onako.
Roditelji koji nikad ne greše, guše dete. Pošto nikad nema priliku da ih kritikuje, ono je obeshrabreno, ne usuđuje se da odraste. Odrasli, dakle, imaju pravo da greše. Na primer, ako su detetu nešto zabranili ne saslušavši njegove argumente ili su prebrzo izgubili živce, dovoljno je da to priznaju, izvine se i... isprave grešku.


I RODITELJI IMAJU SVOJA PRAVA

Smirenost je uslov da se vaš autoritet poštuje. Ali, ne možemo uvek da kontrolišemo svoje reakcije i osećanja. Utoliko pre što deca vrlo lako mogu da nas isprovociraju. Ona instinktivno umeju da pogode u najslabiju tačku. Zato nemojte da imate grižu savesti ako ponekad date oduška svom gnevu. To je zdravo.
– Svako ima pravo da definiše svoje želje i potrebe. Ukoliko nas neko sprečava da ih ostvarimo, to jest ispunimo, to nas frustrira i sukobi su neizbežni. Tako, na primer, imate pravo da popijete jutarnju kafu na miru, odgledate svoj omiljeni film a da vas niko ne prekida, imate pravo da se ljutite ako dnevna soba izgleda kao igraonica – nabraja francuski psiholog.


Dobar roditelj daje prioritet razgovoru. Ima vremena i strpljenja da svoju decu sasluša. Ume da govori i ružne istine ali bez vređanja ili ponižavanja deteta. Kaže svoje mišljenje, ali poštuje i detetovo

DETE VOLI DA UGAĐA MAMI I TATI

Mnogim roditeljima teško pada prelazak iz statusa zaljubljenog para u status roditelja. Zato je vrlo važno da ostavite sebi dovoljno prostora za izlive nežnosti i intimnost. Za neke parove to se ogleda u pravu da decu stave ranije na spavanje, za neke u mogućnosti da s vremena na vreme provedu romantičan vikend van grada, a za neke u pravu da njihova spavaća soba za decu ostane neka vrsta zabranjenog grada.
– Neke stvari morate jasno da stavite na znanje – savetuje An Bakis. – Ne smeš da mi smetaš dok razgovaram telefonom! Tu i slične rečenice često ponavljajte, smirenim i ubedljivim tonom. Imajte na umu da deca lakše prihvataju pravila ako im se objasni zašto ona postoje. Zato možete da kažete: „Nedeljom obožavam da spavam malo duže, zato ujutru uzmi sam mleko i kukuruzne pahuljice i nemoj da me budiš.“ Dete voli da ispunjava želje svojih roditelja.
Najzad, treba znati da će dete lakše ispuniti zahteve roditelja ako oseća da mu poklanjate pažnju i da primećujete da se trudi. Recimo: „Hvala ti što nisi galamio dok sam se odmarala. A šta bi sad voleo da radimo?“

iZVOR: "ŽENA"

DECA I ČITANJE

"Listajući" internet, naidjem ovih dana na stranice sa prepričanom školskom lektirom.
Rastužilo me to; da li su vrhunska tehnička dostignuća ukinula detetu lepotu čitanja
knjiga ?! Hoće li na isti način doživeti Petra Pana, Čarobnjaka iz Oza?!
Da ne govorim o vokabularu koji se svodi na svega nekoliko reči, rečenica oskrnavljenih
jer izostaje raskoš i široka upotrebljivost srpskog jezika. Ako je to cena savremenosti i način
da nam deca budu " u trendu", previsoka je.

KAKO DA RODITELJI BOLJE RAZUMEJU DECU TINEJDŽERE

Nesporazumi se mogu izbeći! Ponavljanje naredbi, pitanja bez odgovora... Roditelji ponekad teško komuniciraju s decom

Komunikacija između roditelja i dece sigurno je najteža u vreme puberteta. "Što su deca starija, to su veći problemi u komunikaciji", objašnjava psihijatar Deni Donovan. Pošto tinejdžeri osećaju veću slobodu reagovanja nego kada su bili deca, kada se naljute lupaju vratima ili danima ćute kako bi pokazali da se ne slažu sa roditeljima. Evo pet zlatnih pravila kojih se treba uvek pridržavati da bi se izbegli nesporazumi, da bi se bolje komuniciralo i da bi samim tim odnosi između roditelja i dece bili bolji.

1. Pokazati odlučnost. Kada roditelji na primer kažu: "Koliko puta sam ti rekao da stišaš muziku?", tinejdžeri pomisle "3, 4, 5 puta" i nastave da muziku slušaju odvrnutu do daske! Kao i sva deca, oni shvataju pitanje roditelja "sasvim bukvalno", a takvo pitanje im zvuči kao priznanje neefikasnosti roditeljskih reči. Moglo bi čak da se kaže kao da roditelji govore u prazno!
Kako treba postupiti: izraziti narednu na lep način: "Molim te, utišaj muziku" - a ne u formi pitanja.

2. Zahtevati da naredbe odmah budu izvršene. Ponoviti detetu više puta istu naredbu ničemu ne služi. Takvo ponašanje jedino može da ubedi dete da je nesposobno da sluša pošto sve mora da mu se ponovi više puta. Dok se ne pređe izvestan prag tolerancije, dete ne čuje smatrajući da je roditelj ozbiljan samo kada ponavlja zahteve. A to je sigurno loša navika!
Kako treba postupiti: zahtevajte da naredba bude odmah izvršena! Ako je u pitanju domaći, kažite na primer: "Izaći ćeš tek pošto budeš završio svoj domaći!" I ne zaboravite da pohvalite dete svaki puta kada pristane da učini mali napor kako bi udovoljilo vašim zahtevima.

3. Umeti privući detetovu pažnju. Tražiti od tinejdžera zadubljenog u video igricu da sredi svoju sobu isto je što i govoriti gluvom. Čak i ako dete podigne pogled ili odgovori da će to uraditi, takva njegova reakcija je samo trenutni refleks! I odrasli reaguju na sličan način kada su zadubljeni u neki posao. Zato, kada vam dete kasnije kaže da se ne seća da ste mu nešto rekli, verujte mu jer vas stvarno ne laže.
Kako treba postupiti: privucite njegovu pažnju tapkajući ga po ramenu. Taj fizički kontakt, praćen rečima, omogućava da se prekine njegova usredsređenost na igru i da vas stvarno čuje!

4. Ne padajte u vatru! Pretpostavimo da je dete dobilo dozvolu da ostane napolju do ponoći i da to nije poštovalo: da bi ga kaznili, roditelji mu zabranjuju da ubuduće izlazi! Ali, pošto je roditelj besan, dete se usmerava na njegov bes, buni se i kaže roditelju: "Ti si zao!" To se pretvara u svađu da bi se videlo ko će biti zločestiji i tako nastaje pravi problem!
Kako treba postupiti: ne reagovati odmah, sačekati da vas bes prođe ili odložiti razgovor za naredni dan.

5. Dati dobar primer. Neki roditelji na primer zahtevaju da dete poštuje bezbedonosne mere prilikom vožnje motora, a sami ne vezuju uvek pojas kada voze auto. Zar se onda treba čuditi ako se i dete ponaša na sličan način? Tinejdžerima su gestovi mnogo rečitiji od samih reči. "Deca u pubertetu su veoma osetljiva i reaguju i na najmanji znak hipokrizije roditelja!", primećuje Deni Donovan. Vezati pojas na detetovu primedbu mnogo ne pomaže, roditelj tako pruža samo privid korektnog ponašanja.
Kako treba postupiti: davati dobar primer detetu, što je češće moguće!


Izvor: Roditeljportal

PISANJE DOMAĆEG ZADATKA

Želeći uvek i samo najbolje svom detetu, roditelji često upadaju
u greške s posledicama, a da toga nisu ni svesni.
Misle da pomažu detetu ako umesto njega pišu, crtaju ili prepričavaju
lekciju. Time samo odmažu detetu jer mu uskraćuju da stekne samo-
pouzdanje i odgovornost. Detetu se treba naći u blizini dok radi
zadatke i dati mu na taj način do znanja da može da računa na pomoć.
Pogrešno je i prisiljavanje deteta čim dodje iz škole da se lati zadataka;
detetu je potrebno jedno vreme da se opusti.
Dok sedi i izradjuje domaće zadatke detetu treba mir i koncentracija.
Upaljen televizor takodje skreće dečju pažnju. Odrecite se omiljene serije
za dobro svog deteta, to je najmanja "žrtva" koju ćete podneti.
I jednog od nanijih saveta; ne zadavajte detetu sami, još manje za kaznu,
domaće zadatke. Za količinu i težinu zadataka ipak je nadležna struka.

PODSTIČITE DECU DA SE IGRAJU - biće hrabrija i maštovitija

U najranijem uzrastu dečja igra treba da bude spontana. Ne trudite se da je učinite edukativnom po svaku cenu, poručuje Katarina Majkić, pedagog.


Za dete ranog uzrasta igra je najdragocenija aktivnost jer kroz nju upoznaje i sebe i svet u kojem živi. Do treće godine oni se zabavljaju tako što puze, hodaju, penju se, skaču, bacaju i skupljaju razne predmete…
Ispitujući svoje mogućnosti i veštine, koje svakim danom bivaju sve veće i složenije, dete stiče samopouzdanje i crpi hrabrost i ideje za nove poduhvate.
Za njih, ističe Katarina Majkić, pedagog u Savetovalištu za porodicu Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ u Novom Sadu, svaki novi dan predstavlja nov izazov.
– Posmatrajući predmete u okruženju, u želji da ih upoznaju i osete svim čulima, mališani često zapadaju u neprilike jer ih odrasli, strahujući za njihovu bezbednost, sprečavaju u istraživačkim poduhvatima. Uloga odraslog u stimulaciji dečjeg razvoja upravo je u tome da mu obezbedi prostor u kome može nesputano da se kreće i da proširuje sopstveno iskustvo – pojašnjava naša sagovornica.

Dajte im kutije, flaše, brošure...
Deci u uzrastu od jedne do tri godine, pa i kasnije, nisu neophodne specijalne i skupe igračke, divno će se zabavljati praznim plastičnim flašama, papirnim rolnama, ambalažom od kozmetičkih proizvoda, ukrasnim papirima, praznim kartonskim kutijicama od čaja, kreme, sapuna, paste za zube... Dopašće im se i reklamne brošure kojima nam svakodnevno pune poštansku sandučad.
– U igri sa ovim predmetima dete upoznaje različite teksture, mehanizme za otvaranje i zatvaranje, cepka i gužva papiriće, otkriva šta može gde da stane, osluškuje zvukove i slično. Pritom, ukoliko se neki od ovih materijala pocepaju ili oštete, neće biti šteta, dete niko neće grditi, a to mu je najvažnije – kaže Majkićeva.

Pridružite se, ali ne namećite pravila
Dete, prirodno, želi da uvuče odrasle u svoju igru, ali samo ako ono vodi glavnu reč, da mu niko ne određuje šta da radi, da postavlja pravila i usmerava zabavu.
Ukoliko zauzimamo dominantan stav i inicijativu tokom igre s detetom, težeći da igru lišimo spontanosti jer od deteta očekujemo da se povinuje našim idejama i zahtevima, rizikujemo da uđemo u sukob sa njim.
– Dete ima dobar razlog zašto se igra baš toga čega se igra, pa je na nama samo da ga podržimo u tome, a ne da mu namećemo sopstvena pravila. Kroz igru, učeći svim čulima i ličnim doživljajima, dete sklapa sopstveni pazl spoljašnjeg sveta. Igra deteta ranog uzrasta treba da obiluje spontanošću, koju odrasli ne treba da remete i preoblikuju, tako da nužno ima i nekakav edukativan sadržaj, koji mi odrasli, ali često ne i dete, procenjujemo da je edukativan u datom momentu.
Ovakav stav može negativno da utiče na razvijanje odnosa roditelj-dete, kao i na razvoj međusobnog poštovanja i poverenja.

Igru s vašim klincima ne sme ništa da ometa
Katarina Majkić kaže da vreme koje smo odvojili za igru s detetom treba da bude rezervisano samo na za i da ne smemo da dozvolimo da nas u tome ometaju ni kuvanje ručka, ni mobilni telefon, ni TV program.
– Važno je da se kroz igru povežemo s detetom i uživamo u ovim trenucima celim svojim bićem. To potvrđuje i jedna stara izreka: „Najdragocenije nasledstvo koje čovek može da ostavi svom detetu jeste samo nekoliko minuta svakodnevno“.

Izvor: Blic